psihološka dostignuća adolescencije Flashcards
Danijel Kiting – osobine razlikovanja adol. mišljenja od srednjeg detinjstva:
1) Razmišljanje o mogućnostima
2) Razmišljanje unapred
3) Razmišljanje u hipotezama
4) Razmišljanje o misaonim procesima (metakogn. mišljenje – razmišljanje o sopstvenim mislima, sek. mišljenje – R pravila o pravilima i razm. o tuđim stanovištima)
5) Razmišljanje preko konvencionalnih granica
formalne operacije
Pijaže: operacija je mentalna akcija koja se uklapa u logički sistem.
kod form. operacionalnog mišljenja
sve moguće kombinacije
razmatraju u svakom slučaju -> svaka delimična veza grupisana u odnosu prema celini.
potrebno za sistematsko rešavanje problema.
postojanje struktuisane celine
(sistem odnosa koji mogu biti logički opisani i o kojima se može logički misliti)
- glavna odlika formalne operacije.
Pijažeovi stadijumi kognitivnog razvoja
- senzomotorni stadijum (rođenje-2god)
- preoperacionalni stadijum (2-6 god)
- konkretne operacije (6-12g)
- formalne operacije (12-19g)
senzomotorni stadijum
rođenje-2g
koordinacija čulne percepcije i jednostavnih moto P.
otkrivanje sveta oko sebe i stupanje u interakciju sa njim.
preoperac. stadijum
2-6g
nije neophodno da događaji, objekti budu prisutni da bi se o njima pričalo.
predstavljanje realnosti pomoću simbola.
ne razlikuje svoju tačku gledišta od tuđih.
konkretne operacije
6-12g
mogućnost mentalne kombinacije, razdvajanja, transf. objekata i akcija (konkretne su jer se izvode u prisustvu obj. o kojima se misli).
formalne operacije
12-19g
sposobnost sistematskog razmišljanja o svim logičkim odnosima u vezi sa problemom.
postoje sumnje u to
da su formalne operaije univerzalne i da pokrivaju sve oblasti adolescentnog razmišljanja.
neka istr: ne može da dolazi do spontanog R takvog mišljenja
kod adol. -> u nekim zadacima su im neophodna uputstva i treninzi, a
kod mlađih IK ni prethodni trening ne pomaže.
Ne postoje polne razlike u formalnim operacijama, ali postoje kulturne.
Pijaže menja mišljenje o univerzalnosti formalnih operacija
odbacuje ideju o univerzalnoj k. sposobnosti – „u ekstremno nepovoljnim uslovima se formalno operacionalno mišljenje neće javiti“.
Pred kraj života isticao je da svi
normalni ljudi dostižu nivo formalnih operacija, ali u različitim oblastima zavisno od svojih
sklonosti i profesionalnih usavršavanja.
teorija KOI
karakt. mišljenja adol. se
najbolje mogu opisati povećanjem kapaciteta za obradu info., a ne kval. drugačijim načinom mišljenja, kao što je mislio Pijaže.
promene odnosa mišljenja i govora
Verner i Kaplan: deca stvaraju
značenja nepoznatih reči (5 rečenica sa novom rečju, da pogode značenje gledaju samo jednu, a
ne sve).
tokom adol. se razvija
komplementarna SB pravljenja analogija
(Milerov test analogija – „dan je prema noći isto što i … prema mraku“).
Levinson i KArpenter
koristili stvarne (istinite) analogije i kvazianalogije da bi utvrdili razliku između apstraktnog i
konkretnog oblika mišljenja.
Kvazianalogije su bile lakše za razumevanje 9y, dok su 15y podjednako dobro rešavali obe vrste analogija.
Socio-kulturni pristup
kval. novi oblici mišljenja se javljaju kada se tinejdžeri pripremaju za usvajanje uloge odraslih (sličnost sa Pijažeom).
naglašavaju razlike u
kontekstima akt. odraslih i pojedinačnoj heterogenosti misaonih procesa odraslih.
neophodno analizirati strukturu akt. i skripta koje se izvode u razl. tipovima okruženja.
H: da sve kulture imaju kontekst u kome se koristi f.o.m. (razlika sa Pijažeom).
soc-kulturni pristup - počinje sa
analizom stvarnih aktivnosti, u kojima se može ispoljiti f.o.m.
soc-kulturni pristup, univerzalno
sticanje sposobnosti da se sistematski misli o sistemu,
varijabilan je kontekst u
kojem će se ta sposobnost koristiti.
razmišljanja o politici
velike promene u razmišljanju nastaju oko 14 god, posebno
vidljiva u 3 oblasti:
- zakoni
- soc. kontrola
- politički idealizam
zakoni
sa 15-16 počinju da koriste apstraktne pojmove u pitanjima o društvu, pre toga konkretni.
socijalna kontrola
najmlađi adol: za sve prekršioce zakona najbolje stroge kazne, a kako odrastaju pojavljuju se ideje poboljšanja i rehabilitacije.
stariji mogu da misle i o dobrobiti koju zakoni donose, a mlađi
shvataju zakone samo kao način da se spreči loše P ljudi.
pojmovi promenjivog, fleksibilnog i dobro uravnoteženog političkog sistema zahtevaju formalno operacionalno mišljenje.
politički idealizam
ideologije koje usvajaju su često utopijske ili religiozne.
mnogi mladi ljudi postaju sve više cinični prema političkim procesima.
uviđaju probleme nekonzistentnosti u političkom životu, ali nisu u stanju da daju praktično rešenje.
Kolbergovi stadijumi moralnog mišljenja
- prekonvencionalni stadijum
- konvencionalni stadijum
- postkonvencionalni stadijum
- prekonvencionalni stadijum
- na početku srednjeg detinjstva (nije zasnovano na soc. konvencijama i zakonima):
- podstadijum Heteromna moralnost
- podstadijum Instrumentalno mišljenje
podstadijum Heteromna moralnost
miš. zasnovano na poslušnosti i kazni; poslušnost radi vlastitog dobra.
podstadijum Instrumentalno mišljenje
poštovanje pravila samo kada je
to u neposrednom interesu.
- konvencionalni stadijum
krajem srednjeg detinjstva deca počinju da uzimaju u obzir
soc. konvencije.
- podstadijum Moralnost dobrog deteta
- podstadijum Moralnost zakona i reda
podstadijum Moralnost dobrog deteta
biti moralan znači ispunjavati
očekivanja porodice, učitelja i dr. značajnih osoba.
podstadijum Moralnost zakona i reda
nije usmereno na odnose među
pojedincima, već na odnose između pojedinca i grupe.
- postkonvencionalni stadijum
usmerenja ka moralnim problemima druš. ugovora, ali postoji otvorenost za demokratski proces promene i poboljšanje
- podstadijum Mišljenje prema društvenom ugovoru
- podstadijum Univerzalni etički principi
polne razlike u moralnom razmišljanju
K. Gilijan:
muško - usmereno ka pravima pojedinca
žensko - osecanje odgovornosti za druge ljude.
kulturne varijacije u moralnom mišljenju
ljudi koji žive u relativno malim
zajednicama, sa neposrednim kontaktom, u tehnološki nerazvijenim društvima su retko
klasifikovani iznad 3. podstadijuma, a često opravdavaju svoje odluke odgovorima koji su na
nivou 1. i 2. podstadijuma.
promene atributa selfa
sa polaskom u školu deca počinju da razmišljaju o sebi u
komparativnim terminima.
tokom adol. lični identitet je izražen terminima opštih verovanja, vrednosti i životnih planova.
višestruki self
Samo-opis se menja od relativno konkretnih osobina ka obuhvatnijim pojmovima višeg reda i uključuje raznolikije osobine.
shvataju da su različite osobe u razl. kontekstima.
adol. samopoštovanje
sa visokoim samopoštovanjem su povezane osobine koje se pripisuju popularnim vršnjacima, najznačajnije su privlačnost i prihvaćenost u grupi.
U proseku, devojke imaju niže samopoštovanje od mladića.
Postoji značajni pad samopoštovanja početkom adol, ali je praćen stabilnim porastom kada zađu u 20god.
Eriksonov osn. zadatak adolescencije
kriza identiteta, razvoj razrešenja krize identiteta.
adol. moraju da prorade ranije R krize.
− uspostavljanje poverenja – traganje za ljudima u koje se može imati poverenja.
− uspostavljanje autonomije – biranje sopstvenog životnog puta.
− preuzimanje inicijative-postavljanje ciljeva.
− marljivost – preuzimanje odgovornosti za postavljanje sopstvenih ciljeva i kvalitet
sopstvenog rada.
adol, self
Po 1. put su udruženi fiz. sazrevanje, kogn. veštine i soc. iskustvo.
Da bi se formiralo stabilno osećanje selfa, adol. moraju utvrditi svoj identitet u soc. sferi.
proces formiranja identiteta zavisi od toga kako
− procenjuju druge ljude
− drugi procenjuju njih
− procenjuju proces procenjivanja drugih ljudi
− njihove SB da imaju u vidu soc. kat. dostupne u kulturi, kada oni
formiraju svoje procene drugih.
Marsija, 4 oblika rešavanja zadatka formiranja identiteta
- ostvarivanje identiteta
- preuzimanje
- moratorijum
- dizufija identiteta
- ostvarivanje identiteta
adol. su prošli kroz period donošenja odluke o izboru poziva ili njihovoj religijskoj ili političkoj privrženosti. -> akt. rade na
postavljanju sopstvenih ciljeva.
- preuzimanje
ne pokazuju znake krize identiteta, već samo preuzimaju obrasce
identiteta svojih roditelja.
- moratorijum
mladi koji trenutno doživljavaju krizu identiteta.
- difuzija identiteta
mladi koji su isprobavali nekoliko identiteta i nesposobni su da
se ustale u okviru jednog.
zauzimaju ciničan stav prema problemima koji im
se postavljaju.
kulturalne varijacije u formiranju identiteta
Markus i Kitajama razlikuju kulture
koje su privržene
NEZAVISNOM shvatanjau selfa i one koje su privržene
MEĐUZAVISNOM shvatanju selfa.
Stiven Kazin proučavao Američke i Japanske srednjoškolce
adol. u kolektivnim društvima ne moraju da donose mnoge odluke i izbore sa kojima se suočavaju
američki adolescenti kako bi formirali svoj identitet.
zdravo formiranje identiteta zahteva od adol.
da se obavežu prema polnoj orijentaciji, ideologijskom stanovištu i profesionalnom
izboru.
adol. u modernim društvima
ključni F koje je uvelo formalno
obrazovanje jesu odlaganje dostizanja ekon. nezavisnosti i produžavanje soc. u okolnostima koje su institucionalno odvojene.
Savremenim mladim ljudima se nude brižljivo uređene zamene za stvarne uloge odraslih.
Kombinuju se bio, soc. i bihej.
F, na način koji nije viđen u prethodnim periodima.
