psihološka dostignuća adolescencije Flashcards

1
Q

Danijel Kiting – osobine razlikovanja adol. mišljenja od srednjeg detinjstva:

A

1) Razmišljanje o mogućnostima

2) Razmišljanje unapred

3) Razmišljanje u hipotezama

4) Razmišljanje o misaonim procesima (metakogn. mišljenje – razmišljanje o sopstvenim mislima, sek. mišljenje – R pravila o pravilima i razm. o tuđim stanovištima)

5) Razmišljanje preko konvencionalnih granica

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

formalne operacije

A

Pijaže: operacija je mentalna akcija koja se uklapa u logički sistem.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

kod form. operacionalnog mišljenja

A

sve moguće kombinacije
razmatraju u svakom slučaju -> svaka delimična veza grupisana u odnosu prema celini.

potrebno za sistematsko rešavanje problema.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

postojanje struktuisane celine

A

(sistem odnosa koji mogu biti logički opisani i o kojima se može logički misliti)

  • glavna odlika formalne operacije.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

Pijažeovi stadijumi kognitivnog razvoja

A
  1. senzomotorni stadijum (rođenje-2god)
  2. preoperacionalni stadijum (2-6 god)
  3. konkretne operacije (6-12g)
  4. formalne operacije (12-19g)
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q

senzomotorni stadijum

A

rođenje-2g

koordinacija čulne percepcije i jednostavnih moto P.

otkrivanje sveta oko sebe i stupanje u interakciju sa njim.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

preoperac. stadijum

A

2-6g

nije neophodno da događaji, objekti budu prisutni da bi se o njima pričalo.

predstavljanje realnosti pomoću simbola.

ne razlikuje svoju tačku gledišta od tuđih.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

konkretne operacije

A

6-12g

mogućnost mentalne kombinacije, razdvajanja, transf. objekata i akcija (konkretne su jer se izvode u prisustvu obj. o kojima se misli).

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

formalne operacije

A

12-19g

sposobnost sistematskog razmišljanja o svim logičkim odnosima u vezi sa problemom.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

postoje sumnje u to

A

da su formalne operaije univerzalne i da pokrivaju sve oblasti adolescentnog razmišljanja.

neka istr: ne može da dolazi do spontanog R takvog mišljenja
kod adol. -> u nekim zadacima su im neophodna uputstva i treninzi, a
kod mlađih IK ni prethodni trening ne pomaže.

Ne postoje polne razlike u formalnim operacijama, ali postoje kulturne.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q

Pijaže menja mišljenje o univerzalnosti formalnih operacija

A

odbacuje ideju o univerzalnoj k. sposobnosti – „u ekstremno nepovoljnim uslovima se formalno operacionalno mišljenje neće javiti“.

Pred kraj života isticao je da svi
normalni ljudi dostižu nivo formalnih operacija, ali u različitim oblastima zavisno od svojih
sklonosti i profesionalnih usavršavanja.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

teorija KOI

A

karakt. mišljenja adol. se
najbolje mogu opisati povećanjem kapaciteta za obradu info., a ne kval. drugačijim načinom mišljenja, kao što je mislio Pijaže.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

promene odnosa mišljenja i govora

A

Verner i Kaplan: deca stvaraju
značenja nepoznatih reči (5 rečenica sa novom rečju, da pogode značenje gledaju samo jednu, a
ne sve).

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q

tokom adol. se razvija

A

komplementarna SB pravljenja analogija
(Milerov test analogija – „dan je prema noći isto što i … prema mraku“).

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

Levinson i KArpenter

A

koristili stvarne (istinite) analogije i kvazianalogije da bi utvrdili razliku između apstraktnog i
konkretnog oblika mišljenja.

Kvazianalogije su bile lakše za razumevanje 9y, dok su 15y podjednako dobro rešavali obe vrste analogija.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q

Socio-kulturni pristup

A

kval. novi oblici mišljenja se javljaju kada se tinejdžeri pripremaju za usvajanje uloge odraslih (sličnost sa Pijažeom).

naglašavaju razlike u
kontekstima akt. odraslih i pojedinačnoj heterogenosti misaonih procesa odraslih.

neophodno analizirati strukturu akt. i skripta koje se izvode u razl. tipovima okruženja.

H: da sve kulture imaju kontekst u kome se koristi f.o.m. (razlika sa Pijažeom).

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
17
Q

soc-kulturni pristup - počinje sa

A

analizom stvarnih aktivnosti, u kojima se može ispoljiti f.o.m.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
18
Q

soc-kulturni pristup, univerzalno

A

sticanje sposobnosti da se sistematski misli o sistemu,

varijabilan je kontekst u
kojem će se ta sposobnost koristiti.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
19
Q

razmišljanja o politici

A

velike promene u razmišljanju nastaju oko 14 god, posebno
vidljiva u 3 oblasti:

  1. zakoni
  2. soc. kontrola
  3. politički idealizam
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
20
Q

zakoni

A

sa 15-16 počinju da koriste apstraktne pojmove u pitanjima o društvu, pre toga konkretni.

21
Q

socijalna kontrola

A

najmlađi adol: za sve prekršioce zakona najbolje stroge kazne, a kako odrastaju pojavljuju se ideje poboljšanja i rehabilitacije.

stariji mogu da misle i o dobrobiti koju zakoni donose, a mlađi
shvataju zakone samo kao način da se spreči loše P ljudi.

pojmovi promenjivog, fleksibilnog i dobro uravnoteženog političkog sistema zahtevaju formalno operacionalno mišljenje.

22
Q

politički idealizam

A

ideologije koje usvajaju su često utopijske ili religiozne.

mnogi mladi ljudi postaju sve više cinični prema političkim procesima.

uviđaju probleme nekonzistentnosti u političkom životu, ali nisu u stanju da daju praktično rešenje.

23
Q

Kolbergovi stadijumi moralnog mišljenja

A
  1. prekonvencionalni stadijum
  2. konvencionalni stadijum
  3. postkonvencionalni stadijum
24
Q
  1. prekonvencionalni stadijum
A
  • na početku srednjeg detinjstva (nije zasnovano na soc. konvencijama i zakonima):
  1. podstadijum Heteromna moralnost
  2. podstadijum Instrumentalno mišljenje
25
Q

podstadijum Heteromna moralnost

A

miš. zasnovano na poslušnosti i kazni; poslušnost radi vlastitog dobra.

26
Q

podstadijum Instrumentalno mišljenje

A

poštovanje pravila samo kada je
to u neposrednom interesu.

27
Q
  1. konvencionalni stadijum
A

krajem srednjeg detinjstva deca počinju da uzimaju u obzir
soc. konvencije.

  1. podstadijum Moralnost dobrog deteta
  2. podstadijum Moralnost zakona i reda
28
Q

podstadijum Moralnost dobrog deteta

A

biti moralan znači ispunjavati
očekivanja porodice, učitelja i dr. značajnih osoba.

29
Q

podstadijum Moralnost zakona i reda

A

nije usmereno na odnose među
pojedincima, već na odnose između pojedinca i grupe.

30
Q
  1. postkonvencionalni stadijum
A

usmerenja ka moralnim problemima druš. ugovora, ali postoji otvorenost za demokratski proces promene i poboljšanje

  1. podstadijum Mišljenje prema društvenom ugovoru
  2. podstadijum Univerzalni etički principi
31
Q

polne razlike u moralnom razmišljanju

A

K. Gilijan:
muško - usmereno ka pravima pojedinca
žensko - osecanje odgovornosti za druge ljude.

32
Q

kulturne varijacije u moralnom mišljenju

A

ljudi koji žive u relativno malim
zajednicama, sa neposrednim kontaktom, u tehnološki nerazvijenim društvima su retko
klasifikovani iznad 3. podstadijuma, a često opravdavaju svoje odluke odgovorima koji su na
nivou 1. i 2. podstadijuma.

33
Q

promene atributa selfa

A

sa polaskom u školu deca počinju da razmišljaju o sebi u
komparativnim terminima.

tokom adol. lični identitet je izražen terminima opštih verovanja, vrednosti i životnih planova.

34
Q

višestruki self

A

Samo-opis se menja od relativno konkretnih osobina ka obuhvatnijim pojmovima višeg reda i uključuje raznolikije osobine.

shvataju da su različite osobe u razl. kontekstima.

35
Q

adol. samopoštovanje

A

sa visokoim samopoštovanjem su povezane osobine koje se pripisuju popularnim vršnjacima, najznačajnije su privlačnost i prihvaćenost u grupi.

U proseku, devojke imaju niže samopoštovanje od mladića.

Postoji značajni pad samopoštovanja početkom adol, ali je praćen stabilnim porastom kada zađu u 20god.

36
Q

Eriksonov osn. zadatak adolescencije

A

kriza identiteta, razvoj razrešenja krize identiteta.

37
Q

adol. moraju da prorade ranije R krize.

A

− uspostavljanje poverenja – traganje za ljudima u koje se može imati poverenja.

− uspostavljanje autonomije – biranje sopstvenog životnog puta.

− preuzimanje inicijative-postavljanje ciljeva.

− marljivost – preuzimanje odgovornosti za postavljanje sopstvenih ciljeva i kvalitet
sopstvenog rada.

38
Q

adol, self

A

Po 1. put su udruženi fiz. sazrevanje, kogn. veštine i soc. iskustvo.

Da bi se formiralo stabilno osećanje selfa, adol. moraju utvrditi svoj identitet u soc. sferi.

39
Q

proces formiranja identiteta zavisi od toga kako

A

− procenjuju druge ljude
− drugi procenjuju njih
− procenjuju proces procenjivanja drugih ljudi
− njihove SB da imaju u vidu soc. kat. dostupne u kulturi, kada oni
formiraju svoje procene drugih.

40
Q

Marsija, 4 oblika rešavanja zadatka formiranja identiteta

A
  1. ostvarivanje identiteta
  2. preuzimanje
  3. moratorijum
  4. dizufija identiteta
41
Q
  1. ostvarivanje identiteta
A

adol. su prošli kroz period donošenja odluke o izboru poziva ili njihovoj religijskoj ili političkoj privrženosti. -> akt. rade na
postavljanju sopstvenih ciljeva.

42
Q
  1. preuzimanje
A

ne pokazuju znake krize identiteta, već samo preuzimaju obrasce
identiteta svojih roditelja.

43
Q
  1. moratorijum
A

mladi koji trenutno doživljavaju krizu identiteta.

44
Q
  1. difuzija identiteta
A

mladi koji su isprobavali nekoliko identiteta i nesposobni su da
se ustale u okviru jednog.

zauzimaju ciničan stav prema problemima koji im
se postavljaju.

45
Q

kulturalne varijacije u formiranju identiteta

A

Markus i Kitajama razlikuju kulture
koje su privržene

NEZAVISNOM shvatanjau selfa i one koje su privržene

MEĐUZAVISNOM shvatanju selfa.

46
Q

Stiven Kazin proučavao Američke i Japanske srednjoškolce

A

adol. u kolektivnim društvima ne moraju da donose mnoge odluke i izbore sa kojima se suočavaju
američki adolescenti kako bi formirali svoj identitet.

47
Q

zdravo formiranje identiteta zahteva od adol.

A

da se obavežu prema polnoj orijentaciji, ideologijskom stanovištu i profesionalnom
izboru.

48
Q

adol. u modernim društvima

A

ključni F koje je uvelo formalno
obrazovanje jesu odlaganje dostizanja ekon. nezavisnosti i produžavanje soc. u okolnostima koje su institucionalno odvojene.

Savremenim mladim ljudima se nude brižljivo uređene zamene za stvarne uloge odraslih.

Kombinuju se bio, soc. i bihej.
F, na način koji nije viđen u prethodnim periodima.