neurofiziološki razvoj Flashcards
neuron
osn. jedinica građe i f NS.
o neuronu
delovi su: telo, dendriti i akson.
f: čuvanje i prenošenje info.
nisu u međusobnom fiz. kontaktu, već se među njima nalazi sinapsa, a signal se s jednog na drugi n prenosi posredstvom neurotransmitera.
neurogeneza
– proces nastajanja novih n.
nervne stem ćelije u
nervnoj cevi stvaraju n.
započinje tokom 10. n. prenatalnog R,
najveći broj se stvori do 25. n,
u nekim regionima mozga neurogeneza se nastavlja i
tokom detinjstva i adolescencije.
programirana smrt neurona
u procesu neurogeneze stvori se veći broj n, nego što je potrebno, te se procesom programirane smrti taj broj smanjuje i na taj način stvara
prostor za formiranje sinaptičkih veza.
odumiru one ćelije koje su duplirane po f ili
koje se ne koriste.
mijelinizacija
stvaranje mijelinskog omotača (koji je sačinjen od lipida) oko aksona
koji omogućava brži protok n. impulsa i manje „curenje“ info.
započinje oko 4. meseca prenatalnog R i većim delom se završava do kraja 2. godine,
mada u prefrontalnom delu traje i do kraja 3.
sinaptogeneza
proces stvaranja sinapsi među n.
u velikoj meri biološki programiran, ali ipak zavisi i od iskustva.
tokom ovog procesa stvara se više
sinapsi, nego što je potrebno.
sinaptičko orezivanje
– n koji su retko stimulisani gube svoje sinapse te se na
taj način smanjuje njihov broj. Z
-> neophodno da dete provodi t u stimulišućoj sredini.
prvi trimestar
kora velikog mozga nije razvijena.
9n
hemisfere se razvijaju.
5m
kora prekriva niže strukture mozga
kraj 6m
kora je izbradana.
kora
sačinjena od tela n, dendrita i malog broja aksona, a sadrži i neke nerve
završetke i krvne sudove.
tamnosiva boja -> siva boja.
hemisfere
međusobno povezane korpus kalosumom sačinjenog od n. vlakana.
svaka hemisfera se deli na 4 režnja koji imaju različite uloge – frontalni, temporalni, parijentalni i okcipitalni.
redosled razvijanja područja velikog mozga
odgovara pojavljivanju određenih
SB kod odojčadi i dece.
razvoj najduže traje u
čeonim, frontalnim, režnjevima, koji
su odgovorni za procese mišljenja.
najintenzivniji od 2.g -> tokom
predškolskog i školskog uzrasta, a drugi talas razvoja ovog dela se javlja tokom adolescencije.
lateralizacija
specijalizacija hemisfera u pogledu f koje se u njima odvijaju.
svaka hemisfera dobija čulne info i upravlja motorikom suprotne strane tela (oči su izuzetak).
kod većine ljudi
LHem zadužena je za obradu verb. materijala i + emocija
DHem reguliše prostorne SB i - emoije.
LHem je bolja u procesiranju info na sekvencijalan, analitičan način.
DHem specijalizovana za holistični, integrisani način obrade info.
u vezi sa lateralizacijom je i
dominantnost 1 od hem (uglavnom L kod D).
istr: f u početku manje lokalizovane -> do lokalizacije i specijalizacije dolazi nakon 1/2/10g života,
prenatalni razvoj mozga; oko 17. dana od ektoderma
nastaje nerva ploča koja se uvija u nervnu cev.
-> diferencira u 3 prim. mehura:
1. prozencefalon,
2. mezencefalon
3. rombencefelon
od kojih nastaje mozak, a od ostatka nervne cevi kičmena moždina.
početak neurogeneze
novonastali n migriraju ka sp. i na svojim finalnim destinacijama se
diferenciraju i uspostavljaju svoju specif. f.
porast mozga nakon rođenja
manjim delom je rezultat neurogeneze, a većim delom
posledica mijelenizacije i sinaptogeneze.
rođenje: mozak ima oko 25% ukupne veličine,
do 2g: oko 70%,
5g: oko 90% veličine odraslog mozga.
poslednjih 10% dobija se tokom adolescencije.
interesantno je da se periodi ubrzanog Rmozga
poklapaju sa stadijumima kogn. R opisanim u Pijažeovoj teoriji.
nismo sigurni: da li promene u mozgu omogućavaju promene na kogn. i P planu ili obrnuto.
adol; 10-12g
dolazi do povećanja broja sinapsi, naročito u prefrontalnom delu mozga, do povećanja bele mase ovog dela mozga, kao i do povećanja korpus kalosuma.
12-20g
sinaptičkog orezivanja što omogućava veću efikasnost mozga, jer se jačaju veze koje se često stimulišu, a gube one koje se ne stimulišu (use it or lose it), ali se istovremeno smanjuje fleksibilnost
mozga.
početak adol.
završava se razvoj limbičkog sistema i amigdale, zaduženih za
doživljavanje emocija i nagrađivanja.
oko 25g.
nosilac viših moždanih f završava svoj razvoj -> prefrontalni korteks.
raskorak u završetku R različitih domena mozga
objašnjava P adol - delovi mozga zaduženi za impulsivno i emotivno P su završili sa svojim R, dok su delovi koji to P treba da inhibiraju još uvek nepotpuno R.
plastičnost
SB mozga da razvije alt. sisteme i/ili obnovi (reparira) oštećene delove (ako dođe do oštećenja nekog dela kore velikog mozga drugi delovi mogu na sebe preuzeti njegove f).
promene u neuralnim vezama nastaju kao posledica uticaja
sredinskih F, uključujući i iskustvo i akt.
osnova plastičnosti
stvaranje prekobrojnih n i sinaptičkih veza.
plastičnost sa godinama opada.
viši nivo plastičnosti, cena
- kada zdravi delovi mozga preuzmu f oštećenih, dolazi do
“prenatrpanosti”;
-> manji delovi mozga moraju obavljati veći broj f, nego što je uobičajeno, pa mozak obrađuje info sporije i manje precizno.
značaj iskustva
ključni procesi:
1. razvoj podstaknut očekivanim iskustvima (“experience expectant”
development)
2. razvoj mozga zavisan od iskustva (“experience dependent” development)
R podstaknut očekivanim iskustvima
ubrzan R mozga koji zavisi od svakodnevnih iskustava.
proces ukazuje na neophodnost tipičnog, očekivanog postnatalnog iskustva za R normlanih obrazaca neokortikalne organizacije.
R mozga zavisan od iskustva
odnosi se na dodatni R i usavršavanje moždanih struktura kao rezultat specif. iskustava i učenja (kao što su čitanje, pisanje, sviranje violine, vožnja bicikla i sl.) i koji se razlikuju među pojedincima i
kulturama.
aspekti R, značaj isksutva
R mozga -> za normalan R mozga, i
celokupnih sposobnosti čoveka, neophodna interakcija gena i sredine (iskustva).
KP
periodi kada je određeni oblik ili nivo interakcije sa sredinom (iskustva) neophodan za normalan razvoj;
ako izostane to će imati ozbiljne
posledice po R.
senzitivni periodi
odnose se na periode kada je interakcije sa sredinom optimalna, ima najveće ef, ali i ako izostane moguće je nadoknaditi propušteno iskustvo u kasnijim periodima.
istr. odnosa između zapremine i veličine mozga, udela neokorteksa u ukupnoj masi mozga i veličine soc. grupe
veća soc. grupa u kojoj jedinka živi, veći udeo neokorteksa u ukupnoj masi mozga. (što je veća grupa, sve su složeniji kogn. zahtevi koji se postavljaju pred jedinku i sve je veći utrošak t za održavanje kontakta
u soc. grupi).
neokorteks
sa ostalim delovima -> zaduženim za specif. ljudske f: razumevanje i produkciju govora, interpretaciju info o P i namerama drugih ljudi, percepciju i razumevanje izraza lica,
zatim delovi limbičkog sistema
zaduženi za tumačenje em. signala, sistemi neurona-ogledala i sl.
TO su osnovne komponente soc. mozga, ne kao fiskne lokacije već kao složene organizacije neuralnih
mreža.
