odraslo doba i starenje Flashcards
odraslo doba i starenje
zapostavljene teme jer su promene u ovom dobu manje uočljive i teško ih je okarakterisati kao progresivne.
do interesovanja za odraslo doba i starenje
došlo usled:
1. društvenih promena - urbanizacija i plaćeni rad smanjili su značaj i udeo starih u
društvenom životu
2. produžavanja životnog veka – stari ljudi ne mogu da brinu o sebi 3. ekonomske krize u kojima su stari izvor soc. problema.
teorije o razvoju u odraslom dobu
- Kada ljudska jedinka dostigne fiz. zrelost dalji R se odvija silazim tokom -> biološko stanovište
—–> predstavnici: Frojd (genitalna faza) i Pijaže (stadijum formalnih operacija) - celoživotni razvoj (uticaj soc. i kulturnih faktora je presudan)
—–> predstavik: Erikson
R faze po Eriksonu
- sticanja poverenja (1.g)
- sticanja autonomije (2-3g)
- sticanja incijative (4-5 g)
- usvajanja odgovornosti (7-12 g)
- formiranja identiteta (adolescenija i mladalaštvo)
- intimnosti (rano odraslo doba)
- reprodukcije (zrelo odraslo doba)
- integriteta (starost)
VI faza - intimnost vs. izdvojenost; R zadatak
– hrabrost da se postigne intimnost sa drugom osobom; razvijena
seksualnost; ljubav koja se ispoljava kroz brigu o drugome; zasnivanje porodice
suprotno – nespremnost da se ostvari intimnost; ispoljava se kao elitizam; em.hladni odnosi
VII faza; staranje vs. zastoj
R zad. – proširenje podorice, prof. karijera; dom. akt. je podučavanje nove generacije; ostvarivanje prof. i stvaralačkih potencijala
suprotno – neuspeh da se zasnuje porodica; zaokupljenost sobom, osećanje poraženosti;
stagnacija; sklonost ka autoritarnosti i nefleksibilnost u mišljenju i P.
VIII faza; integritet vs. očajanje
R zad – završetak karijere; životno iskustvo vodi mudrosti; pronalaženje drugih interesovanja.
suprotno – osećanje besmisla života; očajanje zbog umanjenih fiz, zdravstvenih i INT kapaciteta; nespremnost da se suoči sa smrću.
koncepcije celoživotnog R
- pristup životnog toka
- pristup životnog ciklusa
- pristup životnog toka
važni životni događaji u određenom periodu života donose
DISKONTINUITET (u odnosima, ulogama) i utiču na život jedinke i njenu dobrobit.
- pristup životnog cikulusa
praćenje promena u razl. domenima R kao
rezultat bio, kogn. i soc. promena.
mudrost
- oblik mišljenja u zrelom dobu
- uvid i suđenje o složenim i neizvesnim životnim pitanjima
- mišljenje slično ekspertskom, ali je domen u kome se ispoljava
svakodnevni život - integracija inteligencije i emocija
srednje oraslo doba
Javlja se kao zaseban period u 20. veku zbog:
1. produženja prosečnog životnog veka
2. sindroma praznog gnezda
R zad. srednjeg odraslog doba prema Eriksonu
– stvaranje (potomstva, profesionalno stvaranje, umetničko stvaranje).
R zad. srednjeg odraslog doba prema Harvigharstu:
- prilagođavanje na fiziološke promene srednjeg doba
- postizanje i održavanje uspešnosti u bavljenju svojim zanimanjem
- prilagođavanje odraslim roditeljima
- pomaganje deci u adol. da postanu odgovorne i srećne odrasle osobe
- poštovanje i uvažavanje partnera
- preuzimanje društ. i građanske odgovornosti
- akt provođenje slobodnog t
životni događaji srednjeg doba
Menopauza – gubitak menstruacije i promene u lučenju polnih hormona
Kriza sredjih godina
Smrt roditelja (dešava se kasnije zbog dužeg životnog veka; suočavanje sa sopstvenim
starenjem i smrtnošću).
roditeljski imperativ
kad su deca mala
kada deca odrastu dešava se jedna od 2 moguće situacije
sindrom praznog gnezda i sindrom ponovne slobode.
istr: roditelji koji su žrtvovali kraijeru zbog dece
teže podnose njihov odlazak, dok
oni koji su bili usredsređeni i na decu i na karijeru lakše podnose odlazak dece i zadovoljniji su.
roditeljstvo u kasnim srednjim godinama
roditelji procenjuju kako su njihova deca „ispala“ i kako su oni
obavii roditeljski zad.
istr: roditelji su procenjivali soc. prilagođenst svoje dece (sreća, uspešna veza/brak…) i njihov uspeh (obrazovaje, karijera).
rezultati: roditelji koji svoju decu smatraju soc. prolagođenom u
proseku zadovoljniji.
iznenađujuće: nije utvđena veza između uspeha dece i zadovoljstva
roditelja.
kada su roditelji upoređivali svoj uspeh i soc. prilagođenost u tim god. sa uspehom i soc. prilag. svoje dece
roditelji koji procenjuju da su njihova deca bolje soc.prolagođena od njih u tim godinama manje zadovoljni (to se objašnjava
kao uticaj na samopoštpovanje).
roditelji koji su procenjivali uspeh svoje dece kao bolji od svog su bili zadovoljniji (potvrda verovanja o američkom snu).
sendvič generacija
osobe u srednjim god. koje su u isto vreme i roditelji i deca.
pored roditeljstva, još 1 važan zad. -> staranje o svojim ostareim roditeljima; uglavnom su to ženska deca.
oblici nege starijih osoba su:
em. podrška (druženje, razgovor),
neposredne usluge (kupovina, prevoz, spremanje obroka…), posredovanje između starije
osobe i ustanove koje se bave starima, pružanje novčane pomoći, primanje roditelja u svoj dom.
napor koji podnosi osoba koja brine o starijoj osobi
em. ulaganje, ograničenje t i slobode, sukobi u vlastitoj porodici i na poslu (zbog stresa).
+ posledice kao što su osećanje samopoštovanja i svesti da se roditeljima „vraća dug“.
starost
teško je utvrditi početak; okvirna podela:
- mladi-stari (65-77/80 g)
- stari-stari (75/80-90 g)
- najstariji-stari (85/90+ g)
kognitivne promene u starosti
- fluidna INT - pod presudnim uticajem genetskih F i ne vezuje se za neku specif. veštinu. -> značajno opada nakon 30. g.
- kristalizovana INT - pod uticajem iskustva, školovanja i vezana je za
posebne veštine. -> raste do 60. g, a zatim sporo opada, tek nakon
značajnijih bio propadanja. (Primer: prisećanje info. iz daleke prošlosti,
sposobnost razumevanja teksta…)
soc. faktori utiču na
kogn. i biologiju.
soc. događaji kao što su
penzionisanje, gubitak supružnika ili smeštaj u starački dom
mogu ubrzati starenje i propadanje bio. i INT SB.
smeštaj u dom za stare, naročito značajan, jer:
- suočavanje sa novom i nepoznatom okolinom vodi osećaju gubitka kontorle, a na kraju i odustajanju od života
- nezavisnost u starosti redukuje soc. kontakte, zavisnost je način prevazilaženja soc. izolovanosti.
R zad. doba starosti prema Eriksonu
integritet (integracija prethodnih iskustava – mudrost, prihvatanje opadanja sopstvenih kapaciteta, pronalaženje novih interesovanja).
R zad. doba starosti prema Harvigharstu:
- prilagođavanje na opadanje telesne snage i narušavanje zdravlja.
- prilagođavanje na penziju i smanjenje finansijskih prihoda.
- prilagođavanje na smrt partnera.
- uspostavljanje jasne povezanosti sa ljudima iz iste uzrasne grupe.
- usvajanje i prilagođavanje društ. uloga na fleksibilan način.
- spostavljanje zadovoljavajuće fizičke okoline za život.
zavisnost i strahovi starijih osoba
- finansijska zavisnost
- fizička (telesna) zavisnost
- emocionalna zavisnost
- finansijska zavisnost
- strah da će biti opljačkani.
- strah da če se nešto desiti sa penzijom, strah od inflacije.
- strah od bolesti zbog troškova lečenja ili neadkevatnog medicinskog zbrinjavanja.
- fizička (telesna) zavisnost
- zdravlje.
- emoc. zavisnost.
- em. potrebe su zadovoljene u braku, ali se situacija menja kada partner umre.
- penzija smanjuje soc.kontakte.
em. Rk. na soc. izolovanost je usamljenost (jedan od najvećih
strahova).
