periodizacije ps. života Flashcards
RP
mora da postavi jasan kriterijum, merilo za def. kval. novina koje obeležavaju pojedine razvojne periode i da precizno odredi urasne tačke kao granice pojedinačnih perioda.
pojam stupanj
ne sadrži odredbu t (uzrasta), a
označava kval. tačku na R skali koja opisuje R pojedine ps. F ili
ličnosti u celini.
nizovi stupnjeva
def. R skalu koju konstruiše teoretičar, a tek posle se toj skali mogu priključiti uzrasne odredbe (periodi).
period
ne mora da sadrži nikakvu
kval. odredbu, ali ima odredbu t.
zadatak RP
obeleži uzrasni raspon na osnovu kvaliteta koji dominira u tom periodu.
kriterijumi periodizacije
- soc. kriterijumi
- bio. kriterijumi
- pedagoski
- psihološki
soc. kriterijumi
svaka zajednica daje periodizaciju razvoja.
Neformalne
(tradicionalne) periodizacije - zajednica / kultura definiše šta je to mladost, zrelost,
kultura.
Formalne (zakonske) periodizacije - punoletstvo, vreme odlaska u penziju.
bio krit.
stepen opšte ili fiziološke zrelosti, dostupan preko različitih
pokazatelja (npr. period dentacije zuba, opšte proporcije tela).
Pedagoški kriterijumi
R periodi se definišu prema stepenu obrazovanja u
koji se pojedinac uključuje. -> nisu primenjivi na uzrastima kada nema
školovanja, niti u sredinama u kojima nema sistema školstva.
ps. kriterijumi
kvalitativni stupnjevi razvoja kojima se urvtde prosečni uzrasti pojavljivanja, na ovom kriterijumu počivaju periodizacije R.
formalni zahtevi dobre klasif.
- zahtev za iscrpnošću
- doslednost/jedinstvenost kriterijuma
- zahtev za iscrpnošću
nalaže da periodizacija obuhvata ceo uzrasni raspon u kome
se odvija ps. R, tj. sve periode.
Eriksonova periodizacija uključuje ceo život, od rođenja do smrti, ali većina R psiholoških periodizacija ne uključuje prenatalni period.
doslednost/jedinstvenost kriterijuma
po kojima je napravljena periodizacija.
R periodi se razlikuju prema samo 1 Kr.
R promene su brojne i
raznovrsne unutar kratkog uzrasnog raspona, a središte R procesa se menja sa uzrastom.
Moguće rešenje je razlikovanje samo jednog kriterijuma, koji bi predstavljala središnja,
najkrupnija ili najznačajnija novina u razvoju, i više različitih posebnih promena tj. promena
različite vrste.
Vigotski je na ovaj način napravio periodizaciju.
sadržinski zahtevi dobre klasif.
podela uzrasta na periode treba da bude prirodna, ne veštačka, tj. treba da odražaava stvarne, postojeće, kvalitativne promene u razvoju.
periodizacija L. S. Vigotskog
govori o STRUKTURAMA umesto o funkcijama. razlikuje:
- krizne periode
- stabilne periode.
krizni periodi
kraći i u njima dolazi do prelaska sa jednog stabilnog perioda na drugi.
odlike:
ps. nestabilnost, dezorg. P, sukob sa okolinom.
Nove strukture koje
se javljaju traju kratko, a prave nove strukture se javljaju tokom stabilnih
perioda i ostaju trajne.
KP se sastoji od 3 faze - počinje neprimetno, dostiže
kulminaciju, a zatim jenjava.
stabilni periodi
se sastoje od 2 faze.
svaki period se odlikuje novom centralnom strukturom koja obeležava osnovnu liniju razvoja u datom periodu, ali i u periodu pre i posle -> bočna struktura.
Vigotski, strukture
− Kriza perioda novorođenčeta
− Period odojčeta (2m.-1g.)
− Kriza prve godine
− Rano detinjstvo (1-3g.)
− Kriza treće godine
− Predškolski uzrast (3-7g.)
− Kriza sedme godine
− Školski uzrast (7-12g.)
− Kriza trinaeste godine
− Period puberteta (14-18g.)
− Kriza sedamnaeste godine
Kriza perioda novorođenčeta
prelaz između intrauterinog života i perioda odojčeta,
nova struktura - individualni život.
Period odojčeta
biološki potpuno zavisni od odraslih, neverbalna komunikacija.
Nova struktura pra-mi, nerazlikovanje sebe od drugih ljudi,
nepostojanje samosvesti.
Kriza prve godine
prohodavanje, početak govora, svojeglavost.
Autonomni govor je nova centralna struktura, prelaz između prelingvističkog i pravog govora.
Osobine: fonetski je nepravilan, kombinovanje reči je gramatički nepravilno, značenje tih reči je
nestabilno, to je situacioni govor (može se razumeti samo u konkretnoj situaciji).
Rano detinjstvo
centralna struktura je pravilan ljudski govor, sadrži reči sa uopštenim govorom.
Mišljenje je opažajno, a pamćenje se realizuje u aktivnom opažanju (prepoznavanju).
Kriza treće godine
negativizam, tvrdoglavost, jogunstvo, svojeglavost, protest, obezvređivanje,
težnja ka despotizmu (kod jedinaca) ili ljubomora (gde je više dece).
Kriza sedme godine
gubljenje dečije neposrednosti i naivnosti.
javlja se osmišljeno doživljavanje - doživljaji dobijaju smisao (dete se ljuti i zna da je ljuto).
teorijski okvir razvojnih procesa
- biolosko-maturacionisticki okvir
- okvir teorija soc. ucenja
- univerzalno-konstruktivisticki okvir
- kulturalisticki okvir
biološko-maturacionistički okvir
os. sled promena je endogen, ->
dolaze iz un. org. kao posledica njegovog bio. nasleđa.
osn. uzrok razvoja je maturacija (genetski određen obrazac promene koji se javlja sa uzrastom jedinki).
predstavnici su Gezel i Frojd, oni pridaju sek. ulogu sredini, manje je značajna od nasleđa.
istr: sredina ima samo „okidačku ulogu“ npr. istraživanja sticanja jezika.
okvir teorija socijalnog učenja
bio F pružaju osnovu za razvoj, ali
glavni izvor R promena su pretežno egzogeni, dolaze iz sredine, posebno od odraslih koji nagrađuju i kažnjavaju detetove napore.
osn. mehanizam R je
učenje. Predstavnici su Votson, Bandura, Skiner.
Univerzalno-konstruktivistički okvir
Nasleđe i sredina imaju = recipročne uloge kao izvori R.
Predstavnik je Pijaže.
Znanje dolazi iz modifikovanja i
transformisanja sveta, akt. nastojanjima da ovladaju sredinom deca konstruišu,
u osnovu su isti u svim ljudskim grupama, zato univerzalno-konstruktivistički.
Kulturalistički okvir
bio. i iskustveni F utiču, međusobno interaguju, ali oba zavise i od specif. kulturalno-istorijskog konteksta u kojem deluju.
Novi izvor R je istorija detetove soc. grupe, u sadašnjosti kristalizovanu u obliku njene kulture.
Kriterijumi naučnog opisa
- objektivnost
- pouzdanost
- valjanost
- ponovljivost
objektivnost
podaci ne smeju biti zasnovani na H istraživača
pouzdanost
opisi iz 2/2+ posmatranja trebalo bi da budu dosledni, a posmatrači bi trebalo da se slažu oko opisa posmatranja.
valjanost
da li različiti načini merenja iste osobine daju isti rezultat/da li se jedno ispoljeno ponašanje može koristiti da se predvidi ponašanje
ponovljenost
mogucnost dobijanja istih rezultata, ako se koristi ista metoda
logički zahtevi
formalni i sadržinski.
formalni uslovi
zahtev za iscrpnošću i doslednošću/jedinstvenošću Krit.
jedinstvenost krit
R periodi se razlikuju prema samo 1 Kritt.
soc. krit. -> ne zadovoljavaju uslov.
sadržinski uslov dobre periodizacije
najbolje ispunjava ps. krit.
krizni periodi
kraći, promena soc. situacije R.
centralna struktura
nova soc. situacija R.
period odojceta
- potpuno ZAVISNO od odraslih;
- odojce ne raspolaze osn. sredstvom soc. komunikacije -> ljudski govor -> raspolaze neverb. komunikacijom.
autonomni govor
kriza prve godine:
- fonetski nepravilan
- kombinovanje reči je gramatički nepravilno
- značenje tih prvih reči je nestabilno.
kriza 7g
gubljenje dečje neposrednosti
osmišljeno doživljavanje.
naša periodizacija
- antenatalni period - začenće-rođenje
- detinjstvo i mladalaštvo - rođenje-18g
- zrelost 18-65g
- starost 66-g
- antenatalni period
- od začeća do rođenja
- zametak -> koncepcija do 2n
- embrionalni period -> 2-10n
- period fetusa -> 10n-rođenje
- detinjstvo i mladalaštvo
- period novorođenčeta -> rođenje-1, 2m
- period odojčeta -> 1, 2m - 1g
- rani uzrast -> 1-3g
- predskolski uzrast -> 3-7g
- rani skolski uzrast -> 7-11g
- srednji skolski uzrast -> 11-15g
- pozni skolski uzrast -> 15-18g
adolescencija
11-23g
zrelost -> 18-65g
- rana zrelost -> 18-24g
- srednja zrelost -> 25-49g
- pozna zrelost -> 50-65g
starost -> 66+
- rana starost -> 66-70g
- srednja starost -> 71-80g
- pozna starost -> 81+
