biološke i socijalne osnove adolescencije Flashcards
krajem prve decenije života
jedinka dobija SB da učestvuje u bio. reprodukciji.
dečaci i devojčice
novi oblik soc. P, jer počinje da ih privlači suprotan pol.
adolescencija nije
univerzalni period R:
u zapadnim kulturama se izdvaja
kao zaseban period između srednjeg detinjstva i zrelog, odraslog doba, a traje od 10-11. do 20 god.
adolescere - odrastati, sazrevati.
biološko maturacionističke perspektive
naglasak na univerzalnost
biološkog razvoja i ostvarenje nasleđenih bioloških potencijala. Najznačajnije promene nastaju
usled telesnog i fizičkog sazrevanja i sazrevanja funkcije reprodukcije
buntovništvo, sukobi i emoc. nestabilnost
posledica soc. ograničenja i zabrana.
Bandura
pokazao da nivo emoc. teškoća kod adolescenata nije veći nego kod odraslih.
Univrzalno-konstruktivistički pristup
- Pijaže je naglašavao kogn. SB
adolescenata i napredak ka formalno operacionalnom mišljenju.
Erikson
formiranje identiteta suštinski problem adolescencije, jer dete mora da uskladi verovanja,
SB i želje sa normama odraslih.
ps. kulturalističke perspektive
dovode u pitanje univerzalnost adolescencije kao
R perioda.
društva u kojima mladi ne ispoljavaju pretpostavljene univerzalne karak. P adolescenata -> prilog ideji da soc. sredina oblikuje
P adolescenata.
da li ce se adolescencija razvijati kao poseban period zavisi od
procesa AKULTURACIJE (usvajanje i prenosenje kulture).
periodi adolescencije
- rana adolescencija
- srednja
- kasna
- rana adolescencija
(10-14 godine)
fiz. i soc. promene koje se javljaju sa pubertetom.
- srednja adolescencija
(15-17 godine)
traganje za sopstvenim identitetom,
formiranjem vrednosnih sistema, ideologija, donošenje odluka o sopstvenoj budućnosti, širenje soc. odnosa.
- kasna adolescencija
(18-20 godine)
zbog školovanja ili drugih soc. F se
odlaže ulazak u zrelo doba.
- zad. adolescencije
− sticanje autonomije i nezavisnosti u odnosu na roditelje.
− ostvarivanje psihoseksualne diferencijacije.
− ovladavanje veštinama i znanjima neophodnim za ekonomsku nezavisnost i profesionalnu karijeru.
− R realističnog, stabilnog i +identiteta (javlja se samo ako su prva 3 zad. uspešno ispunjena).
pubertet počinje
signalom iz hipotalamusa, koji aktivira pituitarna žlezda (povećava proizvodnju hormona rasta, luči hormone koji su okidač za stavranje 2 gonadotropna hormona) i graškasti organ povezan sa hipotalamusom.
gonade (prim. polni organi)
ovarijumi (jajnici) kod
žena, gonadotropni hormoni stimulišu ovarijume da stvaraju hormone estrogen i progesteron,
testisi kod muškaraca, gonadotropni hormoni stimulišu testise i adrenalne žlezde da stvaraju testosteron koji će omogućiti stvaranje sperme.
nagli fizički rast
1 od prvih vidljivih znakova puberteta. I
do kraja perioda naglog rasta dobijaju 98% max. visine.
promene u fiz. veličini su praćene promenama u obliku tela, dečaci i devojčice dobijaju distinktivne
fiz. osobine karakteristične za 2 pola (devojčicama rastu grudi i šire se kukovi, a dečacima se proširuju ramena i razvijaju mišići).
polni razvoj
tokom puberteta prim. polni organi (koji učestvuju u reprodukciji)
se uvećavaju i postaju funkcionalno zreli (testisi počinji da proizvode spermatozoide, a ovarijumi da oslobađaju zrele ćelije u Falopijeve tube tj. jajovode).
sek. polni organi
anatomske polne karakt. po kojima se 2 pola razlikuju.
Menarha
prvi menstrualni period.
kod decaka -> prva ejakulacija.
t početka puberteta
postoje velike varijacije u uzrastu u kome počinje pubertet.
U proseku kod devojčica počinje nešto ranije.
t pubertetskih promena zavisi od interakcije genetskih i sredinskih faktora.
pubertet traje oko 4 god., ali dužina trajanja je promenjiva.
posledice ranog i kasnog sazrevanja
odrasli i vršnjaci su procenili rano sazrele dečake kao psihološki i socijalno zrelije.
rano sazreli dečaci
imali mnogo prihvatljiviji odnos
prema svom telu, postaju tmurniji, privremeno anksiozniji, manje radoznali i manje akt. nego
kasno sazreli dečaci.
rano sazrevanje za devojčice
podaci neujednačeni, više negativni;
donosi veći soc. prestiž zasnovan na sex privlačnosti, one su
takođe češće od rano sazrelih dečaka nezadovoljne svojom visinom i težinom.
Uticaj puberteta na porodične odnose
– uzima se u obzir pubertetski status, a ne sam
uzrast.
pubertetsko sazrevanje povezano je sa
povećanom em. distancom između
mladih i njihovih roditelja i povećanom autonomijom.
obrasci promena se razlikuju kod dečaka i devojčica. Značajnije se menja odnos adolescenata sa majkom, nego sa ocem.
novi odnosi sa vršnjacima
početak udruživanja u heteroseksualne grupe
prijateljstvo
sklonost da najbliži prijatelji budu još sličniji sa njima (nego u OŠ).
organizovana igra se dopunjuje zajedničkim interesima, sličnim
stavovima i vrednostima,
ODANOST I PRISNOST -> osn. kriterijumi izbora prijatelja.
Samootkrivanje nije više samo solidarnost, već podstiče ps. procenjivanje, duge diskusije o
prirodi problema.
Prijateljstvo kod devojaka gubi ljubomorne kvalitete, one žele da im prijatelji budu osobe kojima se mogu poveriti o svojim odnosima sa dečacima.
dečaci žele prijatelje koji će ih podržati kada imaju problema sa autoritetima.
prelaz ka polnim odnosima
Dekster Danfi je utvrdio put kojim adol. vršnjačke grupe pomažu da se organizuje razvoj hetsex odnosa među adolescentima.
Danfri, 2 vrste adol. vršnjačkih grupa
- klike
- družine
klike
male grupe, od 6-7 članova koji su stalno zajedno,
organizovane su na osnovu interakcije među članovima,
olakšavaju prenošenje poverenja osobe prema grupi i obezbeđuje alt. BAZU SIGURNOSTI (sličnost sa porodicom) i adolescent može
slobodno da je NAPUSTI (razlika sa porodicom)
družine
organizovane oko važnih stavova i
akt. koje im daju zaseban identitet u očima adolescenata. Imaju različite nazive koji
ukazuju na način na koji se identif.
U većini slučajeva su dobrovoljne grupe.
razlike klika i družina
družine su heteroseksualne grupe.
stadijumi udruživanja i kretanja ka heteroseks. intimnosti od rane do kasne adolesc.
1) pre formiranja družina - izolovane istopolne klike.
2) početak družine - istopolne klike u međugrupnoj interakciji.
3) strukturalne promene družine - članovi istopolnih klika sa višim statusom formiraju
hetsex klike. (U 2. i 3. stadijumu je bitna veličina grupe, jer brojnost pruža sigurnost. Postaju značajni događaji koji zahtevaju prisnije interakcije.)
4) potpuno razvijena družina - blisko povezane hetsex klike.
5) početak razilaženja družine - labavo povezane grupe parova.
Povezan uticaj roditelja i vršnjaka
- interakcija adol. sa očevima i majkama, razlika – sa majkama razgovaraju o ličnim temama da bi dobili neki praktičan savet, procenili svoja osećanja i sl.,
sa očevima samo kada je potreban neki poseban savet.
adol. imaju značajno prisniji odnos sa majkama, nego sa očevima.
Pritisak vršnjaka na prilagođavanje
osetljivi na pritisak vršnjaka tokom
rane adol,
spremnost da prate grupu zavisi od teme i vršnjaka o kojima se radi.
Bert, pritisak vršnjaka na prilagođavanje
adol više skloni da slede vršnjake, nego mala deca, ->
konformiranja vršnjačkoj grupi opada u kasnoj adol..
adol. češće prihvataju
pritisak vršnjaka ka prosocijalnom ponašanju nego antisocijalnom.
sadržaj i ozbiljnost konflikta adolescent-roditelj
Istr: kulturni stereotip o međugeneracijskom konfliktu preteran.
straživači: sukob adol. i roditelja često usmeren ka naizgled nebitnim pitanjima ukusa.
glavni uzrok sukoba - sadržaj i ozbiljnost konfikta adol-roditelj
tinejdžeri su između sveta odgovornosti i sveta zavisnosti.
