deca i televizija Flashcards
H: da je gledanje TV rezultira P
sa gledanjem (nasilje, reklame, seks).
1 pravac kultur. studija
bazora se na ef. TV
1. kakav ef. ima na ponašanje
2. da li su ef. kratkotrajni ili dugotrajni.
2 pravac H da deca nisu samo pasivni primaoci poruka
i akt. gledaoci, od onog sto sami unose pri kontaktu sa TV zavisi i sta ce izvuci iz tog iskustva.
TV i nasilno P
u skoro svim žanrovima na TV-u je često nasilje, ako obuhvatimo i verbalno, onda je još češće.
deca koja gledaju komercijalne programe su do 12 god.
izložena oko 20k ubistava i oko 100k drugih činova nasilja.
TV: mnogo više nasilja nego real life.
količina, i vrste i
okolnosti pod kojima se nasilje odigrava utiču.
¾ nasilnika na TV-u nije kažnjeno,
½ ne prikazuje efekte tj. patnju žrtve,
samo ⅙ prikazuje dugoročne posledice nasilja
Samo je u 4% programa, gde je prikazano nasilje bilo pokušaja da se reši problem ili nasilje kritikuje.
usvajanje nasilnog ponašanja – teorija socijalnog učenja
– TV je repertoar za
soc. učenje, naročito za nasilna ponašanja.
teorija o stanju razdraženosti
nasilje na TV-u razdražuje decu i podstiče ih da se P nasilno, oponašajući ono što su videla.
zamerka studijama: rezultate dobijene u veštačkom, exp. okruženju pokušavaju da
primene na svakodnevni život.
akumulativni uticaji nasilja na TV
ispitivanje odnosa između dugotrajnog gledanja nasilja na TV-u i agresivnog ponašanja.
exp. na terenu
prirodnom okruženju (škole, ustanove za čuvanje dece, letnji kampovi).
P dece seprocenjuje prema stepenu agresivnosti, društvenosti i samokontrole.
porede se procene u toku 2
perioda, pre i posle izlaganja određenom programu -> nije se moglo doći do ujednačenih
rezultata.
korelacione studije
ne traže kauzalnu vezu, samo odnos gledanja nasilja i nasilnog P.
količina nasilnog sadržaja kojem je dete izloženo
meri na osnovu detaljnih izveštaja o gledalačkim navikama.
stepen agresivnosti
procenjuje se posredstvom drugih osoba.
većina studija
postoji + (ali neznatna)
korelacija, između nasilnog ponašanja i izlaganja nasilju na TV-u, što nužno ne pokazuje i
kauzalni odnos.
odnos između nasilnog p i izlaganja nasilju na TV
CIRKULARAN.
mišljenje da su deca sa agresivnijim tendencijama
sklonija gledanju programa sa više nasilja (nisu pasivne žrtve, već akt. inicijatori).
H o katarzi
nasilje na TV-u može da posluži kao zamena za nasilje u stvarnom životu, -> gledanje na TV-u se
doživljava kao jedan od načina za smirivanje nasilnih pobuda i stvaranje osećaja pročišćenja
(pražnjenja/katarze)
problem: + korelacija govori protiv ovoga.
posređujući F; isti nivo nasilja može da utiče drugačije (i na isto dete), zavisno od
emoc. stanja za vreme gledanja programa.
devojčice manje uživaju u
nasilju od dečaka
i ne doživljavaju ga toliko realistično, a ove razlike postaju izražene na uzrastu od 10g.
nasilje kod deteta
porodično nasleđe deteta igra bitnu ulogu, kao i obrazovni sistem i sistem vrednosti (stav roditelja prema nasilju).
kulturne razlike u nasilju
pokazuju da se nasilje drugačije predstavlja SevAm + Evropa vs. Japan (prikazuju se posledice nasilja na žrtvu i njihova patnja).
stanovište da TV nije izumela nasilje
prikazuje ono što već postoji, -> nasilno P deo odrastanja i da deci
treba dopustiti da exp. sa različitim osećanjima.
TV i prosoc. ponašanje
prosoc. P -> vidove P koje društvo smatra poželjnim.
ne postoji jedan nedvosmislen etički kodeks koji TV treba da promoviše
(mada ima zajedničkog – stav prema pušenju, nošenju sigurnosnog pojasa, konzumiranju
hranljivih materija)
teme i način prikazivanja mogu da variraju od društva do društva.
gledanjem TV-a deca
mogu da usvoje + P.
neke studije pokazuju da je negativan uticaj nasilja
duplo snažniji od uticaja prosoc.
P.
druge studije pokazuju
deca oponašaju eksplicitno P koje su videla - +
ili - u istoj meri, ukoliko smatraju da je ono primenjivo na njihovu realnu situaciju.
TV i oglašavanje
ciljani uzrast dece kao potencijalnih potrošača je stalno opadao, a danas nijedan uzrast nije zaštićen od uticaja reklama.
Deca iz srednje i više klase u Zapadnim društvima su postepeno postajala samostalni potrošači, u siromašnim zemljama ne.
oglašavanje
oblast s najjasnijim sadržajem, čiji je cilj kupovina proizvoda ili
prihvatanje određenog stila života ili običaja.
U SAD 20-ih god. prosečno dete je gledalo oko 130 reklama dnevno.
oglašavanje za decu
u društvima gde se deca svakodnevno susreću sa reklamama -> pokazivanje znaka nepoverenja u reklame najčešće oko 10. godine.
mlađa deca su osetljivija na upadljivost i privlačnost reklama i manje sposobna da ih kritički posmatraju -> više poteškoća da razumeju svrhu oglašavanja.
znanje i razumevanje oblasti
oglašavanja
ne mora da znači da su zaštićena od njih.
intenzitet privlačnosti proizvoda
ne raste sa brojem prikazivanja, već prvi utisak ostaje kontinuiran.
Koriste se brojne taktike od kojih su
najefikasnije nuđenje nagrada sa proizvodom, angažovanje slavnih ličnosti i sl.
oglašavanje, ishrana i alkohol
kratkotr. izlaganje reklama koje prikazuju hranu ima ef. i štetno je uticalo na preovladavajuće navike u ishrani.
studije: pokazale da reklamiranje može da podstakne one koji ne piju da izgrade + stav prema
piću i pokažu interesovanje za alkohol kada odrastu.
oglašavanje, društveno i em. blagostanje
oglašavanje može biti podstrek
sukoba između dece i roditelja.
deca vrše direktan uticaj (kada nešto traže) i indirektan uticaj
(kada roditelji razmišljaju o njihovim ukusima) na svoje roditelje.
oglašavanje se povezuje i sa
stepenom (ne)zadovoljstva sopstvenim životom, posebno materijalnim uslovima.
TV i sex P
dom F soc. (porodica, škola ili
verske institucije) obično propagiraju gušenje sex akt. ili diskusiju o njoj, dete se
često sreće s tim na TV-u.
analize TV tema koje su seksualno orijentisane se sugeriše da se
sadržaj koji prikazuju prilično razlikuje od stvarnosti.
studije u SAD, nije
ustanovljeno postojanje kauzalnog odnosa
između količine gledanja seksa na TV-u i uzrasta kada se započinje sa sex akt.
mišljenje koje se stvara o sex sadržaju na TV-u oblikuje se u zavisnosti od konteksta u kome se gleda.
TV i slobodno t
da li postoji televizijski ef. potiskivanja tj. da li TV
potiskuje druge važne akt.
4 principa ef. potiskivanja:
− f sličnost (deca se odriču samo akt. funkcionalno slične npr.
zamenjuje čitanje stripova i odlazak u bioskop)
− akt. od marginalnog značaja (TV zamenjuje period kada dete ne radi ništa)
− transformacija (mediji koji su joj prethodili se prilagođavaju da bi preživeli)
− fiz. i ps. sličnost (potiskivanje akt. koje zauzimaju isti fiz. prostor kao TV, ali pružaju manje zadovoljstva, npr. domaći zadaci koji se rade u
istoj sobi).
