deca i televizija

Question 1

H: da je gledanje TV rezultira P

Answer 1

sa gledanjem (nasilje, reklame, seks).

Question 2

1 pravac kultur. studija

Answer 2

bazora se na ef. TV
1. kakav ef. ima na ponašanje
2. da li su ef. kratkotrajni ili dugotrajni.

Question 3

2 pravac H da deca nisu samo pasivni primaoci poruka

Answer 3

i akt. gledaoci, od onog sto sami unose pri kontaktu sa TV zavisi i sta ce izvuci iz tog iskustva.

Question 4

TV i nasilno P

Answer 4

u skoro svim žanrovima na TV-u je često nasilje, ako obuhvatimo i verbalno, onda je još češće.

Question 5

deca koja gledaju komercijalne programe su do 12 god.

Answer 5

izložena oko 20k ubistava i oko 100k drugih činova nasilja.

TV: mnogo više nasilja nego real life.

količina, i vrste i
okolnosti pod kojima se nasilje odigrava utiču.

¾ nasilnika na TV-u nije kažnjeno,
½ ne prikazuje efekte tj. patnju žrtve,
samo ⅙ prikazuje dugoročne posledice nasilja

Samo je u 4% programa, gde je prikazano nasilje bilo pokušaja da se reši problem ili nasilje kritikuje.

Question 6

usvajanje nasilnog ponašanja – teorija socijalnog učenja

Answer 6

– TV je repertoar za
soc. učenje, naročito za nasilna ponašanja.

Question 7

teorija o stanju razdraženosti

Answer 7

nasilje na TV-u razdražuje decu i podstiče ih da se P nasilno, oponašajući ono što su videla.

zamerka studijama: rezultate dobijene u veštačkom, exp. okruženju pokušavaju da
primene na svakodnevni život.

Question 8

akumulativni uticaji nasilja na TV

Answer 8

ispitivanje odnosa između dugotrajnog gledanja nasilja na TV-u i agresivnog ponašanja.

Question 9

exp. na terenu

Answer 9

prirodnom okruženju (škole, ustanove za čuvanje dece, letnji kampovi).

P dece seprocenjuje prema stepenu agresivnosti, društvenosti i samokontrole.

porede se procene u toku 2
perioda, pre i posle izlaganja određenom programu -> nije se moglo doći do ujednačenih
rezultata.

Question 10

korelacione studije

Answer 10

ne traže kauzalnu vezu, samo odnos gledanja nasilja i nasilnog P.

Question 11

količina nasilnog sadržaja kojem je dete izloženo

Answer 11

meri na osnovu detaljnih izveštaja o gledalačkim navikama.

Question 12

stepen agresivnosti

Answer 12

procenjuje se posredstvom drugih osoba.

Question 13

većina studija

Answer 13

postoji + (ali neznatna)
korelacija, između nasilnog ponašanja i izlaganja nasilju na TV-u, što nužno ne pokazuje i
kauzalni odnos.

Question 14

odnos između nasilnog p i izlaganja nasilju na TV

Answer 14

CIRKULARAN.

Question 15

mišljenje da su deca sa agresivnijim tendencijama

Answer 15

sklonija gledanju programa sa više nasilja (nisu pasivne žrtve, već akt. inicijatori).

Question 16

H o katarzi

Answer 16

nasilje na TV-u može da posluži kao zamena za nasilje u stvarnom životu, -> gledanje na TV-u se
doživljava kao jedan od načina za smirivanje nasilnih pobuda i stvaranje osećaja pročišćenja
(pražnjenja/katarze)

problem: + korelacija govori protiv ovoga.

Question 17

posređujući F; isti nivo nasilja može da utiče drugačije (i na isto dete), zavisno od

Answer 17

emoc. stanja za vreme gledanja programa.

Question 18

devojčice manje uživaju u
nasilju od dečaka

Answer 18

i ne doživljavaju ga toliko realistično, a ove razlike postaju izražene na uzrastu od 10g.

Question 19

nasilje kod deteta

Answer 19

porodično nasleđe deteta igra bitnu ulogu, kao i obrazovni sistem i sistem vrednosti (stav roditelja prema nasilju).

Question 20

kulturne razlike u nasilju

Answer 20

pokazuju da se nasilje drugačije predstavlja SevAm + Evropa vs. Japan (prikazuju se posledice nasilja na žrtvu i njihova patnja).

Question 21

stanovište da TV nije izumela nasilje

Answer 21

prikazuje ono što već postoji, -> nasilno P deo odrastanja i da deci
treba dopustiti da exp. sa različitim osećanjima.

Question 22

TV i prosoc. ponašanje

Answer 22

prosoc. P -> vidove P koje društvo smatra poželjnim.

Question 23

ne postoji jedan nedvosmislen etički kodeks koji TV treba da promoviše

Answer 23

(mada ima zajedničkog – stav prema pušenju, nošenju sigurnosnog pojasa, konzumiranju
hranljivih materija)

teme i način prikazivanja mogu da variraju od društva do društva.

Question 24

gledanjem TV-a deca

Answer 24

mogu da usvoje + P.

Question 25

neke studije pokazuju da je negativan uticaj nasilja

Answer 25

duplo snažniji od uticaja prosoc.
P.

Question 26

druge studije pokazuju

Answer 26

deca oponašaju eksplicitno P koje su videla - +
ili - u istoj meri, ukoliko smatraju da je ono primenjivo na njihovu realnu situaciju.

Question 27

TV i oglašavanje

Answer 27

ciljani uzrast dece kao potencijalnih potrošača je stalno opadao, a danas nijedan uzrast nije zaštićen od uticaja reklama.

Deca iz srednje i više klase u Zapadnim društvima su postepeno postajala samostalni potrošači, u siromašnim zemljama ne.

Question 28

oglašavanje

Answer 28

oblast s najjasnijim sadržajem, čiji je cilj kupovina proizvoda ili
prihvatanje određenog stila života ili običaja.

U SAD 20-ih god. prosečno dete je gledalo oko 130 reklama dnevno.

Question 29

oglašavanje za decu

Answer 29

u društvima gde se deca svakodnevno susreću sa reklamama -> pokazivanje znaka nepoverenja u reklame najčešće oko 10. godine.

mlađa deca su osetljivija na upadljivost i privlačnost reklama i manje sposobna da ih kritički posmatraju -> više poteškoća da razumeju svrhu oglašavanja.

Question 30

znanje i razumevanje oblasti
oglašavanja

Answer 30

ne mora da znači da su zaštićena od njih.

Question 31

intenzitet privlačnosti proizvoda

Answer 31

ne raste sa brojem prikazivanja, već prvi utisak ostaje kontinuiran.

Koriste se brojne taktike od kojih su
najefikasnije nuđenje nagrada sa proizvodom, angažovanje slavnih ličnosti i sl.

Question 32

oglašavanje, ishrana i alkohol

Answer 32

kratkotr. izlaganje reklama koje prikazuju hranu ima ef. i štetno je uticalo na preovladavajuće navike u ishrani.

studije: pokazale da reklamiranje može da podstakne one koji ne piju da izgrade + stav prema
piću i pokažu interesovanje za alkohol kada odrastu.

Question 33

oglašavanje, društveno i em. blagostanje

Answer 33

oglašavanje može biti podstrek
sukoba između dece i roditelja.

deca vrše direktan uticaj (kada nešto traže) i indirektan uticaj
(kada roditelji razmišljaju o njihovim ukusima) na svoje roditelje.

oglašavanje se povezuje i sa
stepenom (ne)zadovoljstva sopstvenim životom, posebno materijalnim uslovima.

Question 34

TV i sex P

Answer 34

dom F soc. (porodica, škola ili
verske institucije) obično propagiraju gušenje sex akt. ili diskusiju o njoj, dete se
često sreće s tim na TV-u.

analize TV tema koje su seksualno orijentisane se sugeriše da se
sadržaj koji prikazuju prilično razlikuje od stvarnosti.

Question 35

studije u SAD, nije
ustanovljeno postojanje kauzalnog odnosa

Answer 35

između količine gledanja seksa na TV-u i uzrasta kada se započinje sa sex akt.

mišljenje koje se stvara o sex sadržaju na TV-u oblikuje se u zavisnosti od konteksta u kome se gleda.

Question 36

TV i slobodno t

Answer 36

da li postoji televizijski ef. potiskivanja tj. da li TV
potiskuje druge važne akt.

Question 37

4 principa ef. potiskivanja:

Answer 37

− f sličnost (deca se odriču samo akt. funkcionalno slične npr.
zamenjuje čitanje stripova i odlazak u bioskop)

− akt. od marginalnog značaja (TV zamenjuje period kada dete ne radi ništa)

− transformacija (mediji koji su joj prethodili se prilagođavaju da bi preživeli)

− fiz. i ps. sličnost (potiskivanje akt. koje zauzimaju isti fiz. prostor kao TV, ali pružaju manje zadovoljstva, npr. domaći zadaci koji se rade u
istoj sobi).