školovanje i razvoj Flashcards
6-7. god u društvima
deci se uvode novi zadaci kroz koje treba da steknu nove veštine neophodne za život odraslih.
sadžraj i način pripreme nisu univerzalni.
obrazovanje
oblik soc. u kome
odrasli sprovode namerno obučavanje mladih da bi obezbedili sticanje specif. znanja i
veština.
šegrtovanje
– novajlije provode vreme radeći sa majstorom i učeći, kombinuje se obuka i produktivan rad, od samog početka šegrt doprinosi radnom
procesu.
šegrti dobijaju malo eksplicitnih uputstava u svome rad ->
posmatraju vešte radnike i da se vežbaju u pojedninima zadacima.
obuku na poslu (neform. obrazovanje)
nadmašilo je školovanje (form. obrazovanj) kao primarni oblik socijalizacije.
neformalno i formalno obrazovanje se razlikuju u 3 aspekta
- soc. odnos
- soc. organizacija
- jezik.
obrazovanje unapređuje kognitivne veštine
formalno - opšte strategije
šegrtsko učenje - kontekstualno specif. veštine.
pismenost i školovanje u modernim vremenima
sve do 19. v. nije bilo institucije
obaveznog školovanja i težnje ka masovnom obrazovanju, to je bila privilegija elite.
Kada se
pojavilo, razdvojeni su više obrazovanje za elitu (u malim grupama) i masovno obrazovanje
(pisanje jednostavnih poruka, osnovna računanja, Biblija/Kuran).
učenje čitanja
složena kogn. veština koja zahteva koordinaciju brojnih
međusobno povezanih izvora info.
osnovni procesi čitanja
dekodiranje - proces kojim se slova alfabeta povezuju sa odgovarajućim fonemama govornog jezika
razumevanje - proces davanja smisla pročitanom.
čitanje zahteva koordinaciju
2 vrste info:
- info nižeg reda - stvarna slova, reči u tekstu
- info višeg reda - tema o kojoj se govori.
obrada odozgo-nadole
– info iz reči i
fraza moraju biti istovremeno integrisane sa znanjem koje već imamo.
obrada odozdo-nagore
uče se osnovne reči, pa fraze, pa rečenice.
Ako čitalac ne može da H o čemu se radi u tekstu, čak i ako može dekodirati sve reči, neće biti shvatanja koje je suštinsko za pravo čitanje.
Džejn Šal - teorija stadijuma
0 - pre čitanja
1 - dekodiranje
2 - potvrda, fluentnost, naslućivanje iz teksta
3 - Čitanje da bi se naučilo nešto novo
4 - Višestruka gledišta
5 - Konstrukcija i rekonstrukcija
0 - pre čitanja
(od rođenja do 6 god.)
pojam o tome šta znači čitati.
1 - dekodiranje
(1-2 razred, 6-7 godina)
deca uče korespodenciju slova
alfabeta i zvukova govornog jezika
2 - potvrda, fluentnost, naslućivanje iz teksta
(2-3 razred,7-8 godina)
napredak ka brzom, tečnom i automatskom dekodiranju.
3 - Čitanje da bi se naučilo nešto novo
(4-8 razred, 9-14 godina)
ono što je napisano se povezuje sa idejama -> postaje uporedan način saznavanja.
4 - višestruka gledišta
(9-12 razred, 15-18 godina)
čitalac mora da uzme u
obzir različita gledišta da bi razumeo značenje teksta.
5 - konstrukcija i rekonstrukcija
(nivo nakon srednje škole)
angažovani u sopstvenom procesu konstrukcije znanja, pisani tekst postaje pomoćno sredstvo
za rešavanje problema.
Sposobnost razdvajanja bitnog od manje bitnog u tekstu.
kritika teoriji stadijuma
usmerena samo na dekodiranje.
zastupnici pristupa primarnog razumevanja:
ne bi trebalo odlagati čitanje radi razumevanja dok deca ne
nauče dekodiranje.
Pelinksar i Braun: recipročna nastava
način organizacije obuke -> integracija veštine dekodiranja i
razumevanje.
svrha je shvatiti šta tekst znači, a osnovni el. recipročne nastave su
postavljanje pitanja o sadržaju, davanje sažetka, razjašnjavanje i predviđanje.
Oblik primene Vigotskovog pojma „zona narednog razvoja“.
Daje brži i trajniji napredak čitanju.
Naglašava važnost integracije dekodiranja sa procesom razumevanja.
učenje aritmetike - zahteva koordinaciju 3 vrste znanja
- konceptualno znanje
- proceduralno znanje
- upotrebno znanje
konceptualno znanje
SB razumevanja principa u osn. problema.
(npr. da je a+b-b = a, deca 6-9 god. računaju sve brže, ali nisu shvatila princip, deca sa 11. god. su odgovarala brzo bez obzira na veličinu b – shvataju princip).
proceduralno zanje
SB da se slede sekvence postupka za rešavanje problema (na kasnijem uzrastu se 2+9 pretvara u 9+2 kako bi sabiranje bilo lakše).
upotrebno znanaje
SB da se zna kada primeniti određenu proceduru (raste
što su deca starija i što više prolaze kroz obuku, ali ono zavisi i od načina na koji je problem predstavljen).
exp sa prodavcima
uspešniji u praksi: 6 limuna od 35 din, računaju po 2 -> ne kao 6x35.
Torndajk - isticao važnost vežbanja radi automatizovanja znanja.
Braunel, alternativni pristup uč sa razumevanjm
važno je predstaviti PROBLEME tako da imaju SMISLA za decu -> istraživanja idu njemu u prilog.
poseban jezik školovanja - diskurs nastave
– konverzacija u učionici, osnovni ciljevi su da prenesu deci info predviđene programom i povratne info o njihovom trudu.
odlike diskursa nastave; sekvenca i uč. notacionog sistema (br. u matematici)
početak-odgovor-evaluacija -> uključuje postavljanje pitanja koja su retka u svakodnevnoj konverzaciji.
druga distinktivna odlika -> brojevi u matematici.
školska strategija preseka
procedura kojom se procenjuje uticaj školovanja kada je
uzrast konstantan.
mana je što je primenjiva samo za 1 god.
kros-kulturna istr. ef. školovanja
centralno mesto, 4 kognitivna domena.
4 kognitivna domena, kros-kulturna istr. ef. školovanja
- konkretne operacije
- lex. organizacija
- pamćenje
- metakogn. veštine
konkretne operacije
neka istr: prednost školske dece, neka ne.
prednost -> upoznata sa uslovima testiranja.
Bizak i dr: R konkretno operacionalnog mišljenja napreduje sa uzrastom i u skladu je sa
Piježeovom teorijom, relativno van domašaja školovanja.
lex. org.
razgovor u školi zahteva ovladavanje apstraktnim
pojmovima i da se koriste van konteksta stvarnog sveta na koji se
odnose.
škola čini decu osetljivim za apstraktno, kategoričko značenje reči -> ne razvija se kod dece koja ne pohađaju školu.
pamćenje
Vagner: vrsta procesa obrade info. -> unapređuje memoriju, a stiče se školovanjem.
razlika obrazovane i neobrazovane dece je najupadljivija nakon nekoliko god. školovanja i kada materijali koje treba zapamtiti nisu međusobno povezani u okviru bilo kog svakodnevnog skripta -> nemaju neki opšti svakodnevni smisao.
škola utiče na formiranje arbitrarnih veza.
nema podataka koji bi podržali zaključak da školovanje
unapređuje memorijski kapacitet osobe uopšte.
metakognitivne veštine
školovanje utiče na metakogniciju i metalingvističku svesnost.
metakognicija
sposobnost da se opišu ment. akt. i logika u osnovi kogn. delovanja.
metalingvistička svesnost
SB da se misli o sopstvenim veštinama korišćenja jezika.
uticaj porodice
- roditelji dece koja su uspešna u školi ohrabruju istr., trude se
da saslušaju svoju decu, teškoće sredine prilagođavaju interesovanjima i sposobnostima dece…
Suštinski faktor je zajednička akt. roditelja i deteta.
uticaj vršnjaka
kada je vršnjačka interakcija organizovana na odgovarajući način
može imati + ef. na učenje dece u školi -> moguć je i -uticaj.
školska atmosfera; Rater i sar. na razliku između uspešnih i neuspešnih škola utiču obrazovni uslovi u školama; 4 F:
- akademski naglasak - učenici su tu da bi ovladali akademskim veštinama
- ponašanje nastavnika - mogućnost koordinacije celim razredom
- raspodela nagrada i kazni - kazne ređe od nagrada
- uslovi za učenike - slobodno kretanje zgradom za t odmora i očekivanje da održavaju taj prostor.
očekivanje nastavnika i uspeh u školi
slučajno izabrana deca koja će intelektualno „procvetati“ -> brže R od ostale dece za koju je nastavnicima rečeno da nije
očekivan nagli intelektualni rast (Rozental i sar.).
Nastavnici obično imaju niža očekivanja o školskom postignuću siromašne dece ili dece iz manjinskih grupa, češće kritikuju dečake, nego devojčice, ali deca utiču na ta očekivanja svojim ponašanjem na času.
na P utiče i očekivanje koje deca oblikuju o svom P, kao i kako prihvataju kritiku.
