ukupni proteini u serumi

Question 1

u kom obliku se nalaze proteini u serumu

Answer 1

u vidi kompleksne smese

Question 2

kako se proteini klasifikuju

Answer 2

na osnovu
hemijskih osobina
katalitickih sposobnosti
imunoloskih osobina

Question 3

funkcije proteina

Answer 3

nutritivna
kontrola distribucije vode
transportna funkcija
funkcija koagulacije
zastitna funkcija
funkcija pufera
funkcija enzima

Question 4

uzorci za odredjivanje proteina

Answer 4

SERUM
urin
likvor
amnionska tecnost
saliva
feces
peritonealna i pleuralna tecnost

Question 5

metode za odredjivanje proteina u telesnom tecnostoma

Answer 5

1. odredjivanje konc ukupnih prot i albumina
2. elektroforetkso razdvajanje, pri cemu semikvantitativno odredjujemo glavne klase proteina
3. imunohemijsko odredjivanje specificnih proteina

Question 6

kako odredjujemo Ag-At kompleks

Answer 6

nefelometrijski
turbidimetrijski
radijalnom imunodifuzijom RID
elektroimunodifuzijoom

Question 7

kako cemo odrediti Ag-At kompleks koji je prisutan u jako maloj koncentraciji

Answer 7

radio imunoesejom RIA
enzimskim imunoesejom

Question 8

kako cemo da detektujemo i odredimo konc abnormalnoh proteina

Answer 8

radijalnom imunodifuzijom
imunoelektroforezom
imunofiksacionom elektroforezom

Question 9

metoda po kjeldalu

Answer 9

To je metoda u kojoj se vrsi digestija proteina kiselinom kako bi se azot iz proteina pretvorio u amonijum jon.
Zatim se konc azota u amonijaku odredjuju TITRACIJOM ili NESLERIZACIJOM.
Sadrzaj azota u proteinima je 16% pa se dobijena vrednos pomnozi sa 6.25 (100/16)
Ovom metodom se istovremeno odredjuje i neproteinski azot, pa je neophodno izvrsiti precipitaciju proteina.
Problem metode je vreme
REFERENTNA METODA(definise ref standard za biuretsku)

Question 10

Biuretska metoda

Answer 10

-za odredjivanje koncentracije ukupnoh proteina u plazmi ili serumu
-zasniva se na reakciji karbonilnog kiseonika i azota amida peptidne veze sa jonom bakra u alkalnoj sredini pri cemu nastaje obojeni helat
-biuretska reakcija je specificna za jedinjenje sa NAJMANJE DVE PEPTIDNE VEZE
- jedan joj bakra vezuje se koordinativnim vezama sa sest susefnih peptidnuh veza
-boja helatnog kompleksa je ljubicasta a intenxitet proporcionalan broju peptidnih veza koje reaguju to jest broju molekula proteina u reakcionom sistemu

Question 11

sastav dva najcesce koriscena biuretska reagenda

Answer 11

0.1-0.2M NaOH i 10/30M CuSO4
0.5M NaOH i 4-6M CuSO4

da bi reagens bio stabilan potrebno je dodati i K i Na tartarat da se jon bakra u baznoj sredini ne bi istalozio kao CuOH2
-dodaje se i KI koji sprecava autoredukciju alkalnog Cu tartarata i stvaranje Cu2O

Question 12

koja je linearnost biuretske reakcije

Answer 12

10-120 g/l

Question 13

ata ometa biuretsku reakciju

Answer 13

hiperbilirubinemija
lipemija
blaga hemoliza
- koriguju se upotrebom SP sa belim biuretom( bez cuso4)
-hemoliza izaziva povecanje proteina za 3% na svakig 1g/l hemoglobina u uzorku

Question 14

koncentracija proteina u plazmi VS u serumu

Answer 14

u olazmi je visa za 2-4g/l zbog fibrinogena

Question 15

kako se cuvaju plazma i serum

Answer 15

-stabilni su 7 dana na sobnoj
-mesec danna u frizideru
-dva meseca na -20

Question 16

kalibracija biuretske metode

Answer 16

-govedji ili humani serumski albumin

Question 17

zasto se albumin koristi kao standard

Answer 17

on je po sastavu jefnostavan ili prost protein
-kolicina azota je konstantna
-broj peptidnih veza je poznat
-lako se dobija albumin velike cistoce
-govedji je jeftiniji
-humani sporije reaguje od govedjeg pa tehnike koje mere inicijalnu brzinu moraju biri standardizovane humanim

Question 18

na cemu se zasniva odredjivanje proteina spektrofotometrijski na 280nm

Answer 18

-na apsorpciji specificnih proteinskih veza koje sadrze aromaticna jezgra aminokiselina TIROZINA TRIPTOFANA I FENILALANIN
-apsorbancija zavisi od prisustva ovih ak ali i mokra ne kiseline i bilirubina u serumu jer i oni apsorbuju
-jednostavna i osetljiva metoda, ali zahteva upotrebu UV spektrofotometra
-nespecificna za proteine, odredjuje jedinjenja sa aromaticnim ak, same ak i odg peptide
-tacna i osetljiva za relativno preciscene proteinske rastvore (eluiranje ili frakcionisanje)

Question 19

odredjivanje proteina folin kiokalteuovom metodom

Answer 19

zasniva se na redukciji folin kiokalteuovog reagensa( fosfovolframova i fosfomolibdenska kis) u prisustvu ak tirozina i triptofana koje poticu i proteina pri cemu nastaje plavi kompleks koji se meri spektrofotometrijski
-pogodnija za odredjivanje konc pojedinacnih proteina jet svaki protein sadrzi tcno odredjenu kol ovih arom ak

Question 20

koji je najosetljiviji postupak za odredjivanje ukupnoh proteina

Answer 20

-modifikacija lorijeve metode
- lorijeva metoda se zasniva na pretretmanu uzorka alkalnim rastvorom bakra a onda se dodaje folin kiokalteuov fenolni reagens
-boja nastaje redukcijom foafovolframove i foafomolibdenske kis pod dejstvom kompleksa bakar-peptidna veza iz tirozina i triptofana u proteinima
-jako pogodna za odredjivanje ukupnih proteina u maloj kolicini bioloskog materijala

Question 21

koje su prednosri folin kiokalteuove metode a koje mane

Answer 21

-prednost je to sto je osetljivija 100 puta od biuretske i 10 puta od spektrofotometrijskog odredj na 280nm
-jqko je pogodna za odredjivanje ukupnih proteina ako imamo malo bioloskog materijala ili malu koncentraciju proteina u materijalu
-mana je sto se ne koristi za odredjivanje proteina u urinu i likvoru jer reagensi deluju nespecificno sa ne proteinskim komponentama sto je veci problem u likvoru i daju pozitivnu gresku
-zbog male specificnosti i dosta interferencija ne koristi se u rutinskim lab
-oba reagensa su nestabilna i imaju kratak rok upotrebe

Question 22

turbidimetrijsko odredjivanje konc ukupnih proteina

Answer 22

-vrsi se nakon precipitacije : sulfosalicilnom kis, sulfosalicilnom kis sa natrijum sulfatom, sulfosalicilna kis u trihlorsircetna, samo trihlorsircetna
-talozne metode se zasnivaju na stvaranju precipitata ukupnih proteina koje rasprsuju inicijalnu svetlost.
-PREDUSLOV ovog odredjivanja je da se postignu uslovi reakcije pod kojima se jednako uspesno taloze j albumini i globulini
-neophodno je postici homogenu raspodelu suspendovamih cestica tokom merenja
-potrebno je izabrati dobar standard sa istim precipitirajucim osobinama ko proteini plazme

Question 23

odredjivanje proteina u urinu

Answer 23

vrai se turbidimetrijskom metodom nakon precipitiranja uzorka sa trihlorsircetnom kiselinom, pri cemu se supernatant dekantuje a precipitat rastvara biuretskim reagensom
-ne koristi se za likvor jer je potrebna velika kol uzorka

Question 24

metode koje se zasnivaju na vezivanju boje za proteine

Answer 24

-koriste se kod elektroforeze za bojenje razdvojenih frakcija proteina i odredjivanje konc albumina i protrina u urinu i likvoru
-boje: Amido Black, Ponceau S, coomassie brilliant blue (CBB)
- nedostatak je nejednak afinitet i vezujuci pacatitet pojedinih proteina kao i nemogucnost nalazenja odg standarda
-za analizu proteina u urinu i likvoru CBB
-CBB se vezuje za protonizirane amino grupe ostataka ak u polipeptidnim lancima sto dovodi do pomeranja apsorpcionoh maks

Question 25

merenje indeksa refrakcije

Answer 25

istorijska metoda sa brojnim interferencijama
-merenje indeksa refrakcije supstanci rastvorenih u serumu
-regraktometer se mora kalibrisati serumom poznate konc proteina jer su u serumu pored proteina peisutni i elektroliti i glukoza

Question 26

ref vrednosti za biuretsku

Answer 26

66.5-81.5 g/l

Question 27

povisene vrednosti proteina u serumu

Answer 27

-vece od 83 g/l
-posledica prevelike sinteze ili gubitka vode

Question 28

hiperproteinija zbog prekomerne sinteze proteina

Answer 28

kod pacijenata sa bolestima plazma celija, npr multipli mijelom, makroglobulinemija, bolest teskih lanacw, primarna amiloidoza
-osmolarnost plazme nije promenjena
-moze da se ustanovi i kod pacijenata sa cirozom jetre, virusnim hepatitiaom kod kojih je pojacana sinteza imunoglobulina ali nije jos doslo do smanjenja sinteze albumina
-blaga hiperproteinemija moze biti usled povecanjanproteina akutne faze
(posle operacija, infarkt, infekcija, tumor)
-akutni porast proteina kao odg na inflamaciju nije specifican za neko oboljenje
-proteini akutne faze koji rastu su :
Creaktivni protein
alfa 1 antihimotripsin
(posle 12h):
alfa1kiseliglikoprotein
alfa1antitripsin
haptoglobin
C4komponenta komplementa
fibrinogen
-NAJSPORIJE RASTU
C3
ceruloplazmin

-povecana sinteza pozitivnih proteina akutne faze dovodi do smanjenje sinteze negativnih proteina akutne faze pa nema znacajne promene u konc ukupnih proteina

Question 29

pseudo hiperproteinemija

Answer 29

posledica gubitka vode, nedovoljnoh unosenja
-npr kod dijabeticne acidoze
-srazmerno se povecava konc svih specificnih proteina

Question 30

snizene vrednosti proteina u serumu

Answer 30

konc proteina manja od 63g/l
-pojacani gubitak proteina
-poremecena apsorpcija proteina u gitu
-amanjena sinteza

-najcesce usled smanjenja albumina a redje globulina

Question 31

pojacan gunitak proteina

Answer 31

-bubrezi: glomerulonefritis, nefrotski sindrom, intoksikacija trskim metalima
-git: kronova bolest, ulcerozni kolitis
-koza: opekotine, vlazni ekcemi, dermatoza

Question 32

poremecaj u apsorpciji proteina

Answer 32

celijacna bolest
alergija na namirnice
mukoviscidoze
selektivni nedostatak IgA
nedostatak disaharidaza

Question 33

smanjenja sinteza proteina

Answer 33

-urodjena ili stecena
-urodjena je vrlo retka albuminija ili sindrom nedostatla At nijedne klase Ig
-stecena je poslefiva funkcionalnog ostecenja jetrenog parenhima kod hronicnih i nekroticnih bolesti jetre

Question 34

pseudo hipoproteinemija

Answer 34

masivna krvarenja, polidipsiha, infuziona terapija, trudnoca
-kod masivnog krvarenja folazi do ulaska intersticijalne tecnosti u krvne sudove da bi se smanjila hipovolemija, u IST nema proteina i dolazi do pseudo hipoproteinemija
- u trudnoci ovo nastaje usle povecanja vaskularne tecnosti