proteini u urinu Flashcards
proteini u urinu opste karakteristike
-norm se tokom dana izluci oko 150mg
-najveci deo proteina su proteini plazme 60% (1/3 albumin, 2/3 globulini, proteini male molek mase i komponente imunoglobulina), 40% su proteini urinarnog trakta: Tamm Horsfalov protein, urokinaza, sekretori IgA
-Tamm-Horsfalov protein je glikoprotein koji se sintetise u epitelnim celijama distalnih tubula i predstavlja glavnu komponentu matriksa hijalinih cilindara
-odredjivanje proteina u urinu je mnogo komplikovanije nego u serumu jer radimo sa jako malim kolicinama i velikim brojem i koncentracijom interferencija
-interferencije: obojeni produkti hema, neorganske soli, neproteinska azotna jedinjenja male molekulske mase
uzorak
-24h casovni urin ali moze i 12h urin
-bez konzervansa u frizideru
-stabilan je 48h u frizideru ili god dana na -20
koje metode se koriste
turbidimetrijske
kolorimetrijske
metode zasnovane na vezivanju boje
turbidimetrijske
-zasnivaju se na koriscenju tri precipitirajuca agensa: TRIHLORSIRCETNA, SULFOSALICILNA, BENZETONIJUM HLORID u alkalnoj sredini
-princip reakcije podrazumeva da precipiterajuci agens vrsi denaturaciju proteina koji se u vidu fine suspenzije odredjuju turbidimetrijski
-na turbiditet uticu: priroda i konc kiseline, vrsta proteina, temp i vreme stajanja uzorka posel dodate kiseline
-osetljivost albumina i globulina prema precipitirajucim reagensima nije ista
-sulfosalicilna kis stvara veci turbiditet sa albuminom nego sa globulinom
-trihlorsircetna je manje osetljiva i daje duplo manje zamucenje
-mogu se dobiti nize vrednosti ukoliko se urinom izlucuju proteini male molekulske mase U TUBULARNOJ PORTEINURIJI ili laki lanci imunoglobulina U PRERENALNOJ PROTEINURIJI
- u kiselij sredini moze doci do lazno povisenih rezultata ukoliko su u urinu prisutni lekovi jer dolazi do njihovog talozenja
-ove metode su siroko primenjivane zbog jednostavnog izvodjenja, mogucnosti automatizacije i zadovoljavajuce osetljivost
kolorimetrijska metoda
-zahteva prethodno ukoncentrisavanje uzorka urina jer metode nisu dovoljno osetljive i podlozne su interferencijama
-zasnivaju se na precipitaciji proteina TRIHLORSIRCETNOM ILI ETANOLNIM RASTVOROM HLOROVODONICNE I FOSFOVOLFRAMOVE KIS
-zatim se nakon centrifugiranja precipitirani proteini odredjuju biuretskim reagensom ili Folin-Loery metodom
-moguce je izvrsiti i bojenu reakciju sa ferihloridom posle talozenja proteina sa taninskom kiselinom- jako osetljivo, mala varijacija izmedju razlicitih proteina i linearnost do 5g/l
-NEDOSTACI: dugotrajne i ne mogu da se automatizuju
metode koje se zasnivaju na vezivanju boja za proteine
1.CBB
-vezivanjem proteina za CBB menja se apsorpcioni maksimum
-reakcija se odvija za 2 min i jedinjenje je stabilno 1h
–moze da se primeni na automatima ali ima ogranicenu linearnost i razlicitu osetljivost prema proteinima
2. Ponceau S
-zasniva se na reakciji izmedju proteina i boje Ponceau S u trihlorsircetnoj
-dolazi do talozenja proteina za koje je vezana boja
-nastali crveni precipitat se rastvara sa NaOH i meri se apsorbancija dobijene ljubicaste boje
-ova boja podjednako reaguje i sa albuminom i globulinima ali je podlozna interferenciji u prisustvu aminoglikozida
semikvantitativno odredjivanje
-pomovu test traka
-ove trake su impregnirane pH indikatorom tetrabrom fenol plavo koji menja boju u plavo ukoliko su u uzorku prisutni proteini
-reakcija je osetljiva na prisustvo albumina
-lazno pozitivni rez ukoliko je pH urona >8
kako se diferenciraju proteinurije
-neophodno je odrediti konc pojedinacnih proteina u urinu i serumu nekom imunohemijskom metodom
-njihove klirense
-uraditi elektroforezu urina
koja konc oznacava proteinuriju
sve vece od 0,3g/l
prolazne proteinurije
-mogu biti benigne, funkcionalne ili posturalne
1. funkcionalna- proteinurija u odsustvu bubreznog oboljenja
-febrilna stanja, emocionalni stres, operacija abdomena, lekovi
2. posturalna-kod izvesnih osoba se javlja povecana konc proteina pri uspravnom polozaju
trajna proteinurija
-karakterise se pozitivnim testom na proteine i u ponovljenom odredjivanju konc proteina
- prema poreklu moze biti
1. prerenalna
2. renalnaa
3. post renalna
prerenalna proteinurija
- posledica nekog oboljenja van bubrega usled koje se veca kolicina proteina male molekulske mase filtrira jer prevazilazi reapsorbujuce kapacitete
-multipli mijelom - Bence Jones proteini
-veca povreda misica-mioglobinurija
-pojacana hemoliza-hemoglobinurija
-neki zapaljenski procesi
renalna proteinurija
-dele se prema mestu ostecenja nefrona ii mogu biti:
1. GLOMERULARNA
-najcesce se javlja i najvise se luci albumina pa se naziva i albuminurija
-u slucaju glomerularne proteinurije permeabilnost glomerula se povecava progresivno, na pocetku se gubi albumin a sa povecanjem ostecenja u urinu se mogu naci i proteini vece molekulske mase
-dok glomeruli mogu da zadrze proteine vece molekulske mase to je selektrivna proteinurija
-kada krenu da se izlucuju i proteini velike mase to je onda neselektivna proteinurija
-UZROCI:
-dijabeticna nefropatije
-sistemska oboljenja (amiloidoza, karcinomi, poststreptokokni glomerulonefritis
-infektivna oboljenja
-toksicno dejstvo lekova i toksina
- TUBULARNA
-kod oboljenja koja ostecuju funkciju tubula i smanjuju njihovu sposobnost reapsorpcije i katabolizma proteina
-karakterise se malom kolivinom izlucenih proteina manje od 1g/d
-prisustvo proteina male molekulske mase:
beta2 mikroglobulin, alfa1 mikroglobulin, BRP, alfa1 kiseli glikoprotein
-pracenje konc ovih proteina u urinu je od znacaja za ranu detekciju renalnih parenhimatoznih oboljenja i pracenje toka bolesti
-UZROCI:
-nasledna oboljenja: Wilsonova bolest, galaktozemija
-balkanska nefropatija
-sarkoidoza
-multipli mijelom
-infektivna oboljenja (bakterijski ili virusni intersticijalni nefritis)
-fankonijev sindrom
-trovanje teskim metalima ili lekovima
3.RENALNE MESOVITOG TIPA
postrenalne proteinurije
-posledica inflamatornih ili degenerativnih promena na mokracnoj besici, prostati, ureteru, genitalnim organima
-kod infekcija i krvarenja u genitalno-urinarnom traktu
referentne vrednosti
24h urin : <150mg/L
