elektroforetsko razdvajanje proteina u serumu Flashcards

1
Q

sta je elektroforeza i kako se primenjuje za razdvajanje proteina

A

-elektroforeza je kretanje naelektrisanih cestica u elektricnom polju.
-pod dejstvom el polja negativne cestice se krecu ka pozitivnoj anodi a pozitivne ka negativnoj katodi
-proteini imaju nalektrisanje koje potice od bosnog lanca aminokiselina koje ih grade
-negativno naelektrisane grupe u alkalnoj sredini : karboksilna (asparginska i glutaminska kis) - u kis sredini su neutralne
-pozitivno naelektrisanje u kiseloj sredini : amino grupa (histidin, lizin, arginin)- u alkalnoj neutralna

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

sta je IT

A

-IT je izoelektricna tacka odnosno pH vrednost pri kojoj je ukupno naelektrisanje nekog proteina jednako nuli
-sto je veca razlika izmedju pH i IT vece je i naelektrisanje

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

kako se obezbedjuje pH u elektroforezi

A

-puferom, ugl barbituratni ili TRIS-barbituratni sa Ca laktatom, pH=8,6
-uglavnom se koristi jedan pufer pa je to kontinuirani sistem ali moze i vise pufera da se koristi pa da bude diskontinuirani sistem
-barbituraatni pufer je izbor jer ne precipitira i ne denaturise proteine
-Provodljivost pufera zavisi od jonske jacine koja je obicno 0,05-0,15
-koncentrovaniji puferi daju ostrije frakcije
-sa povecanjem jonske jacine povecaava se i jacina struje pa razdvajanje treba da se vrsi pri nizem naponu sto traje duze

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

sta je elektroendoosmoza

A

-elektroforeza se izvodi na razlicitim medijumima koji u vecini slucajeva imaju negativno naelektrisanje usled potencijala koji postoji na dodirnoj povrsini izmejdu medijuma i pufera
-neki od medijuma sadrze i negativno naelektrisane grupe u alkalnim sredinama (papir-karpoksilna, agar-sulfatna)
-negativno naelektrisani joni imaju tendenciju da putuju prema anodei ali je to nemoguce jer se nalaze u stacionarnom medijumu. Da bi se uravnotezila sila koja ovime nastaje pozitivno naelektrisan molekul vode putuje katodno
-oa pojava se naziva elektroendoosmoza
-kao posledica katodnog kertanja vode, elektroneutralni molekuli se pomeraju blago katodno a svi anjoni su nesto usporeni u kretanju ka anodi

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

medijumi za razdvajanje samo na osnovu naelektrisanja

A

-papir
-celuloza acetat
-agarozni gel
-razdvajaju 5 frakcija

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q

efekat molekularnog rasejavanja

A

skrobni gel
poliakrilamidni gel
-mogu da razdvoje 25 frakcija

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

papir

A

-istorijski znacaj
-nema homogenu velicinu pora
-ima izrazen efekat elektroendoosmoze
-moze da adsorbuje proteine sto smanjuje ostrinu frakcija

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

celuloza acetat

A

-najbolji medijum za jednostavno i brzo svakodnevno razdvajanje iz seruma i urina
-velicina pora homogena
-adsorpcija minimalna

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

agar gel

A

-bolji od papira losiji od skrobnog i poliakrilamidnog gela
-prirodni agar sadrzi agaropektin koji je negativno naelektrisan pa je elektroendoosmoza jako izrazena, a moze doci i do adsorpcije
-danas se koristi PRECISCENA AGAROZA koja sadrzi mnogo manji broj jonizovanih grupa pa je elektroendoosmoza znacajno smanjena
-koristi se rutinski sa celuloza acetatom

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

skrob gel

A

-sastoji se od amiloze i amilopektina
-za ovo se koristi parcijalno hidrolizovani skrob, razdvajaju se granule amiloze i amilopektina i zagrevanjem, kljucanjem i hladjenjem suspenzije skroba u puferu dobija se cvrsti gel
-proteini se krecu kroz mrezu amilopektina cije su pore iste velicine kao i proteinski molekuli i dolazi do molekulskog prosejavanja
-razdvajaju se i povelicini i obliku
-sastav skroba moze znatno da varira pa se za svaku seriju hidrolizovanog skroba mora odrediti i optimalna konc
-PRIMENA: istrazivanje polimorfizma proteina i izoenzima

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q

poliakrilamidni gel

A

-mozemo sami da kreiramo velicinu pora
-jedini ima reproducibilnu pripremu
-nema naelektrisanja pa je efekat elektroendoosmoze zanemarljiv

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

kakav napon i jacinu struje koristimo

A

-koristi se ili konstantan napon ili konstantna jacina
-ne mogu se odrediti teorijski vec empirijski i dosta variraju
-elektroforeza na agaroznom gelu se vrsi pod konstantnim naponom i promene u struji i temp nisu problem

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

zasto skracujemo vreme elektroforeze i kako

A

-pozeljno da je vreme sto krace kako bi dobili ostrije razdvojene trake
-to se postie skracenjem medijuma ili povecanjem napona
-ako povecavamo napon moramo da koristimo pufer sa manjom jonskom jaacinom kako ne bi doslo do pregrevanja i denaturacije proteina

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q

koje se boje koriste

A

-organske boje: AMIDO BLACK, CBB, BROMFENOL PLAVO, PONCEAU S
-srebro
-fluorogena detekcija

-amido black se koristi za agarozu
-ponceau s se koristi za celulozu acetat
-cbb se koristi za poliakrilamid i ona je najosetljivija
-srebrose zbog svoje osetljivosti koristi i za likvor

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

sta se radi posle bojenja

A

-denzitometriranje
-grubo kvantitativno odredjivanje proteina
-patoloska promena moze da se vidi i vizuelno jer se uvek pusta pored uzorka jedan kontrolni radi poredjenja
-patoloski uzorak se dalje ispituje imunohemijski

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q

kada se pojavljuje sesta traka na celuloza acetatu

A

ukoliko je pufer svez i sadrzi Ca2 pojavljuje se beta2 regija u kojoj se nalaze C3 komponente komplementa

17
Q

zasto neki proteini ne mogu da se vode na elektroforegramu

A

-zato sto im je mnogo mala konc pa su zamaskirani proteinima sa vecom konc
-zato sto ne vezuju dovoljno efikasno boju usled velikog sadrzaja lipida ili ugljenih hidrata

18
Q

sta u patoloskim slucajevima moze da se desi sa albuminskom frakcijom

A

-da izostane kod analbuminemije
-da ima dva identicna pika kod bisalbuminemije(dva gena za sintezu dve vrste albumina)

19
Q

alfa 1 frakcija

A

-alfa1 lipoprotein (HDL)
-alfa 1 antitripsin +RAF
-alfa1 glikoprotein RAF
-alfa 1 antihimotripsin RAF
-alfa1 fetoprotein ( jetra fetusa, ispituje se u amnionskoj tecnosti i serumu trudnica u cilju ispitivanja abnormalnosti fetusa-spina bifida)

20
Q

alfa 2 frakcija

A
  1. alfa 2 makroglobulin- sinteza u jetri, imunoloski i inflamatorni procesi, povecan u nefrotskom sindromu (mnogo je veliki ne prelazi u urin) u ovim stanjima preuzima funkciju albumina
  2. haptoglobin- sintez u jetri, vezuje slobodan hemoglobin, snizena konc u intravaskularnoj hemolizi, +RAF
  3. ceruloplazmin- transport bakra od jetre ka tkivima, oksidazna aktivnost, antioksidans, kasni +RAF: opada u vilsonovoj bolesti
21
Q

beta 2 frakcija

A
  1. TRANSFERIN
    - transportuje fe3+, moze da veze i bakar
    - povecan u nedostatku Fe, trudnoci, terapiji estrogenom
    - -RAF
  2. BETA 1 LIPOPROTEIN-LDL
    -povisen u nefrotskom i u tipu 2 hiperholesterolemije
  3. C3, C4 KOMPONENTE KOMPLEMENTA
    -snizene kod genske deficijencije
    -povecane u inflamaciji
    -C3 je kasni +RAF
    -ukoliko se uzorak dugo cuva na sobnoj temp moze doci do njegove razgradnje
  4. HEMOPEKSIN
    -vezuje hem slobodan u plazmi
  5. FIBRINOGEN
    -faktor koagulacije
    -+RAF
    -nasledna afibrinogenemija
    -u slucaju disfibrinogenemije konc moze biti normalna ali funkcija neadekvatna
  6. BETA 2 MIKROGLOBULIN
    -sa povrsine limfocita ili tumorskih celija
    - +RAF
    -povecan u malignim stanjima B Ly (multipli mijelom, ALL), insuficijencija bubrega
    -moze da sluzi kao marker procene funkcije bubrega
22
Q

gama frakcija

A

-imunoglobulini
-igG- moze da migrira i u beta region
-igM
-igA-moze da migrira u a2,b region
-CRP

-pojava jednog ostrog pika ukazuje na prosustvo paraproteina- MONOKLONALNA GAMAPATIJA

23
Q

kvalitativne promene na elektroforegramu

A

-genske varijacije ili patoloske promene
1. promene broja frakcija
2. promene pokretljivosti frakcija

24
Q

na sta ukazuje prisustvo paraproteina

A

-miltipli mijelom
-bence jones proteini
-makroglobulinemija
-plazmocitom
-bolest teskih lanaca

25
Q

kad dolazi do promena pokretljivosti frakcija

A
  1. andodno pomeranje albumina usled vezivanja lekova, salicilata, penicilina, vece konc bilirubina i masnih kiselina
  2. smanjena mobilnosr alfa 1 antitripsina usled vezivanja bence jones proteina
26
Q

pojava traka kojje se normalno ne vide

A
  1. POVISEN ALFA FETOPROTEIN-traka izmedju albumina i alfa regije
  2. POVECANJE CRP-nova traka u gama predelu
  3. POJAVA LIZOZIMA U MONOCITNOJ LEUKEMIJI- post gama traka
  4. BETA GAMA MOST-usled povecanja IgA npr u cirozi jetre, respiratornim i koznim infekcijama, reumatoidnog artritisa
27
Q

kvantitativne promene na elektroforegramu

A

-promenjen odnos pojedinih frakcija

28
Q

nefrotski sindrom

A

-smanjenje albuminske i gama frakcije
-povecanje alfa 2 i beta frakcije

29
Q

akutna zapaljenja

A

povecanje alfa1 i 2 frakcije

30
Q

hronicna zapaljenja

A

-smajenje albuminske frakcije
-povecan udeo alfa 1 i 2
-povecanje gama frakcije

31
Q

nedostatak gvozdja

A

-povecanje beta 1 frakcije (transferin)

32
Q

povecanje alfa1 frakcije

A

hronicni hepatitis
terapija estrogena
trudnoca

33
Q

povecanje alfa2 frakcije

A

reumatoidni artritis
bolesti imunskih kompleksa

34
Q

povecana gama fragcija

A

-hipergamaglobulinemija
-hronicne inflamacije
-oboljenja jetre
-neoplazme

35
Q

hronicni hepatitis i hronicne virusne infekcije

A

-pojava vise traka u gama regiji

36
Q

nedostatak gama regije

A

imunodeficijencija