Opservacija ponašanja Flashcards
koja su dva značenja opservacije ponašanja?
Sturkturisana tehnika u sklopu bihejvioralne paradigme (bihejvioralna procena)
Naturalistička tehnika posmatranja neverbalnih indikatora mentalnog stanja i ličnosti, (opservacija tokom kliničkog ispitivanja)
šta je bihejvioralna procjena?
- Ponašanje koje se opservira je unapred definisano
- Opservira se specifičan segment ponašanja (simptom)
- Definiše se vremenski opseg posmatranja
- Opservira se situacija u kojoj se ponašanje javlja (veza stimulus-reakcija), i posledice/ishod ponašanja (potkrepljenje)
- Beleže se podaci o učestalosti i intenzitetu ponašanja
- Opserver može biti kliničar, druga osoba (učitelj, roditelj, partner…), ili sama osoba (samoposmatranje)
- Ponašanje se opservira u kliničkom setingu, ili u prirodnom okruženju osobe (porodica, škola…)
- Tehnika zahteva obučenost procenjivača
opservacija ponašanja tokom kliničkog ispitivanja?
Odvija se u kontinuitetu tokom čitavog procesa kliničkog ispitivanja
Usmerena je na različite domene ponašanja, onako kako se ispoljavaju
Cilj je prikupljanje neverbalnih informacija o psihičkom stanju i ličnosti subjekta
Slična je laičkom posmatranju osobe sa kojom smo u neposrednom kontaktu, ali je manje spontana, zahteva veštinu i iskustvo
koji je značaj opservacije ponašanja?
važan izvor informacija za procenu ličnosti osobe
- situacija procene je uzorak životnih sutuacija (socijalna situacija, problem situacija, situacija suočavanja sa novim i nepoznatim)
nezamenljiv izvor informacija za procenu psihičkog stanja osobe
- neposredne informacije naspram posredovonaih ispitanikovom samoprocenom ili procenom od strane drugih
Okvir za razumevanje i validaciju podataka dobijenih drugim tehnikama procene
koji su domeni opservacije?
- opšta pojava – izgled
- socijalno ponašanje – interakcija sa ispitivačem
- emocionalnost
- motorika
- govor
- mišljenje
izgled/pojava?
U odnosu na uzrast /starosnu dob: da li osoba izgleda u skladu sa svojim godinama?
Rodne odrednice: maskulinost, femininost, nediferenciranost, androgenost
Socio-kulturne odrednice: da li opšti izgled odgovara sociokulturnom miljeu osobe?
Telesna konstitucija -muskulatura, težina, visina, skladnost i dr.
Postura/telesno držanje -rigidna, opuštena, zatvoren stav, prekrštene noge, nezainteresovano ležeran, skrhana, dominantna, preteća i dr.
Pozicija -sedi, stoji, u pokretu, okrenuta ka ispitivaču – u stranu…
Odeća: primerenost, stil, odabir ukrasa, boje…
Briga o izgledu: intenzivan miris parfema, prljav, neuredan, pedantan, neobrijan, miriše na alkohol, frizura, šminka…
Upadljive, jedinstvene odlike: ožiljci, tetovaže, zavoji, nedostajući zubi, pušačka prebojenost prstiju, veći mladeži, bledilo, podočnjaci, deformiteti i dr.
Značajne telesne reakcije: prekomerno znojenje, kašalj, otežano disanje, crvenjenje, „pečati“ po licu i vratu, tremor ruku…
socijalno ponašanje - odnos prema ispitivaču?
Nastup: saradljivost, na oprezu, prijatan, nepoverljiv, ljutit, zavodljiv, navalentan, prijateljski, suviše neposredan, neprijateljski, neformalan, nonšalantan, šarmantan, ljubazan i dr.
Usmerenost na ispitivača: nezainteresovan, dosađuje se, hipervigilna pažnja, zaokupljen unutrašnjim sadržajima, dobra koncentracija…
Kontakt očima: uspostavlja-izbegava, održava-prekida…spušta pogled, usmerava pogled u stranu, ka drugoj osobi i dr.
Facijalna izražajnost emocija: plač, vika, podizanje pogleda ka gore, mirnoća, podrhtavanje, oznojeno lice, ljutito sastavljanje obrva i dr.
motorika?
Brzina: „živi“, brzi, energični – usporeni pokreti
Gestikulacija: naglašena/siromašna, teatralna
Agitacija: teško mu je da sedi, stisnute šake, klati se, cupka nogom, čupka kosu ili odeću, grize usnu…
Upadljivi pokreti: drhtanje, manirizmi, tikovi, grimase, ispuštanje neobičnih zvukova, kompulsivne radnje…
Hodanje: nesigurno, smelo, široki koraci, sapliće se, isprekidano, razigrano, “kao po oblacima.”, zavodljivo…
govor?
Brzina: usporen govor-govor optimalne brzine-ubrzan govor do „bujice od reči“ … neujednačena brzina (npr. govor se ubrzava pod uplivom emocija)
Ritam: monotono, zamuckivanje, isprekidan govor i dr.
Jačina: glasno, nežno, umereno, tiho, šaputavo i dr.
Količina izgovorenog: hiperproduktivan, kratki, konkretni neelaborativni odgovori, minimalne informacije
Artikulacija: jasno artikulisani glasovi, mrmljanje, „sliven“ govor…
Spontanost: fluentan, lako verbalizuje misli, rečenice spontano „teku“…teško formuliše misli i pronalazi reči…zastaje, pravi pauze pre nego što odgovori na pitanje, okleva… rapidno daje odgovore kao pod pritiskom…
afektivitet?
Stabilnost:uravnotežen, labilan…
Opseg : širok ili sužen opseg emocija koje ispoljava
Adekvatnost : usaglašen sa sadržajem govora i situacijom
Intenzitet : zaravnjen, intenzivan, prigušen…
Kvalitet: tuga, sreća, potištenost, razdražljivost, anksioznost, ravnodušnost, bojažljivost, ljutitost, apatičnost, prijatnost…
Raspoloženje: prema ispitanikovoj samoproceni i dominantnom emocionalnom tonu tokom kontakta
misaoni proces?
Konzistentnost mišljenja, asocijativnost: povezan, nepovezan, isprekidan misaoni tok, blokovi u mišljenju, perseveracije, „lepljivost“ za temu, misaona konfuznost
Sadržaj mišljenja: logičan, apsurdan, bizaran, interpretativan
Apstraktnost: mišljenje je konkretno-apstraktno, hiperapstraktno…neologizmi… mešanje apstraktnog i konkretnog
Kognitivni stil: npr. opsesivan (fokusiran na sistematičnost, detaljisanje, obuhvatnost), impresionistički (fluidnost, nepreciznost, „maglovitost“, površnost ideja), pesimistički
Opšta procena intelektualnog funkcionisanja uključujući i kvalitet percepcije i uvida o kojima zaključujemo iz sadržaja intervjua
odnos prema kliničaru?
Nivo odnosa:
otvorenost – distanca (familijarnost, ležernost, iskrenost, suzdržanost, opreznost)
Uključenost – neuključenost (radoznalost, zainteresovanost, ljubopitljivost, dosada, ravnodušnost, nestrpljivost, površnost pažnje…)
Tip odnosa: dominacija, kontrola, pasivna poslušnost, submisivnost, saradljivost - otpor, negativizam, hostilnost, zavodljivost, srdačnost, socijalna anksioznost sumnjičavost/nepoverljivost, infantilnost…
Stabilnost-promene odnosa tokom vremena: da li se inicijalni stav i ponašanje subjekta menjaju (raste otvorenost i poverenje, otvorenost oscilira s obzirom na temu razgovora, ponašanje prema ispitivaču nepredvidivo oscilira od prijateljskog do hostilnog, distanca i suzdržanost se sve vreme održavaju…)
O socijalnim aspektima ponašanja zaključujemo iz različitih izvora i podataka opservacije (motorika, govor, afektivitet, komentari, pitanja…)
