Humanističko-egzistencijalistička paradigma

Question 1

osnovni podaci o humanističko-egzistencijalističkoj paradigmi?

Answer 1

• „Treća sila“ u psihologiji
• Koreni u fenomenološkoj i egzistencijalističkoj filozofiji
• Reakcija na psihoanalizu, bihejviorizam, ali i stradanja tokom I i II svetskog rata
• Razumevanje čoveka kao jedinstvenog, aktivnog, svesnog i kreativnog bića usmerenog ka samoostvarenju

Question 2

filozofski korijeni humanističko-egzistencijalističke paradigme?

Answer 2

Huserl, Kjerkegor, Niče, Hajdeger, Sartr, Jaspers …
- slobodna volja
- fenomenologija
- anksioznost kao naličje slobode
- potreba za smislom

Question 3

kritike psihoanalize i bihejviorizma od strane humanističko-egzistencijalističke paradigme?

Answer 3

Zameran im je mahanicistički, deterministički i pozitivistički pristup, koji nije usmeren na razumevanje čoveka, već predviđanje i kontrolu njegovog ponašanja

Question 4

kritike psihoanalize?

Answer 4

• zanemaruje snage i vrline čoveka
• čovek nije rob svojih primitivnih nagona
• homeostaza nije krajnji cilj ponašanja

Question 5

kritike bihejviorizma?

Answer 5

• ignoriše značaj ličnog iskustva
• čoveka svodi na mašinu-robota, bez lične volje i intencije

Question 6

ko su glavni predstavnici humanističko-egzistencijalističke paradigme?

Answer 6

• Abraham Maslov
• Karl Rodžers
• Fric Perls
• Viktor Frankl
• Rolo Mej
• Irvin Jalom
• Erik Bern

Question 6

kakvo je shvatanje ljudske prirode humanističko-egzistencijalističke paradigme?

Answer 6

• Svaka individua je jedinstvena i neponovljiva.
• Čovek je racionalno biće sposobno da bira i bude odgovoran za svoje izbore.
• Čovek je celovito biće neodvojivo od sveta koji ga okružuje.

Osnovni pokretač ljudskog ponašanja je davanje smisla, svrhe svom životu
- Humanisti: rast i razvoj, samoostvarenje
- Egzistencijalisti: ispunjenje autentične egzistencije, naspram neautentičnog života

Ljudska egzistencija odvija se u „ovde i sada“: čovek nije rob prošlosti ili anticipacije budućnosti.

Ljudska priroda je u osnovi:
- Dobra (humanisti)
- Ni dobra ni loša (egzistencijalisti)

Question 7

Abraham Maslov?

Answer 7

tvorac humanističkog pravca u psihologiji, teorije hijerarhije potreba, koncepta samoaktuelizacije

Question 8

Karl Rodžers?

Answer 8

naglašava značaj bezuslovnog prihvatanja osobe, kreator na klijenta usmerene terapije

Question 9

Fric Perls?

Answer 9

naglašava celovitost ljudskog bića, značaj života u „ovde i sada“, tvorac geštalt terapije

Question 10

Viktor Frankl?

Answer 10

naglašava ljudsku potrebu za nalaženjem smisla života, razvija logoterapiju

Question 11

Rolo Mej?

Answer 11

razrađuje u teoriji i terapiji brojne egzistencijalističke pojmove: ne-biće, anksioznost, krivica, intencionalnost, sloboda, sudbina…

Question 12

kakvo je shvatanje patologije i mentalnih poremećaja humanističko-egzistencijalističke paradigme?

Answer 12

Negira se opravdanost bilo kakve klasifikacije ljudskog ponašanja, pa i poremećenog (dijagnoze)

Tokom života, prirodni i spontani postupci, osećanja, potrebe bivaju odbačeni od strane okoline i zamenjuju ih neuatentični, patološki

Simptomi su način na koji osoba bira da se suočava sa ograničenjima koje joj sredina postavlja

Simptomi su znaci otuđenja od sebe ili sveta oko sebe, gubitka smisla života, sužavanja polja svesnosti, posledica blokiranja prirodne ljudske težnje ka rastu i razvoju

Question 13

kako Merhad Bos shvata patologiju i mentalne poremećaje?

Answer 13

patološki simptomi bilo fizički, bilo psihički, predstavljaju remećenje i narušavanje slobodnog, otvorenog ispunjenja ljudske egzistencije

Question 14

kako Ludvig Bisvagner shvata patologiju i mentalne poremećaje?

Answer 14

patologija je izraz otuđenja od sebe, socijalnog ili fizičkog okruženja, izbor neautentičnog života

Question 15

kako Abraham Maslov shvata patologiju i mentalne poremećaje?

Answer 15

emocionalni problemi, problemi mišljenja, ponašanja i odnosa sa drugima su posledica nezadovoljenih potreba

vrlo mali broj ljudi ostvari svoje potencijale kao ideal psihičkog zdravlja

Question 16

kako Karl Rodžers shvata patologiju i mentalne poremećaje?

Answer 16

patologija je posledica raskoraka između stremljenja osobe ka ostvarivanju sebe i očekivanja, pritisaka okoline koji se može ispoljiti kroz konflikt između self koncepta i idealnog selfa, ili self koncepta i iskustva

Question 17

kako Viktor Frankl shvata patologiju i mentalne poremećaje?

Answer 17

patologija je izraz egzistencijalnog vakuma, gubitka smisla sopstvenog života

Question 18

kako Rolo Mej shvata patologiju i mentalne poremećaje?

Answer 18

patologija je posledica odbijanja suočavanja sa ontološkim osećanjima anksioznosti, krivice, konačnosti-smrtnosti

međutim, problem savremenog čoveka je pre apatija i praznina, nego krivica i anksioznost

Question 19

kako Fric Perls shvata patologiju i mentalne poremećaje?

Answer 19

negativna osećnja i psihičke smetnje su posledica blokiranosti sposobnosti osobe da živi u „ovde i sada“ - poreokupiranosti prošlošču ili budućnošću

Question 20

metod i specifičnosti procjene u humanističko-egzistencijalističkoj paradigmi?

Answer 20

metod: fenomenološka analiza - analiza svega onoga što se pojavljuje u neposrednoj ekspresiji osobe u datom trenutku - njenog neposrednog doživljavanja ili iskustva

da bi se razumela osoba, nužno je razumeti kako se njeno Ja i svet oko nje odražavaju u svesnom iskustvu te osobe

Sadržaji iskustva: misli, ideje, osećanja, sećanja, fantazije, predstave, akcije, odnosi, događaji, telesne senzacije …

Teži se razumevanju iskustva osobe iz njene perspektive („ući u njene cipele“)

Važno je razumevanje ( kako osoba doživljava svoju stvarnost), a ne interpretacija ( zašto je tako doživljava)

Question 21

šta je cilj procjene u hum-egz paradigmi?

Answer 21

pomoć osobi da razume sebe, proširi polje svoje svesnosti, ojača spremnost da preuzima odgovornost i donosi odluke u vezi promene

Question 22

psihoterapija u hum-egz paradigmi?

Answer 22

Velika raznolikost psihoterapijskih pristupa i postupaka (varijacija modaliteta:
- Fokus na kreiranje pozitivne terapijske klime i prihvatajućeg odnosa (Rodžersova terapija, egzistencijalna analiza)
- Fokus na osećanjima „u ovde i sada“ (geštalt terapija)
- Fokus na telo (telesna terapija), kognitivne procese (transakciona analiza), imaginaciju (art terapija)
- Individualna, grupna terapija ( art terapija, psihodrama, grupna geštalt terapija, muzikoterapija…)
- Varijacije u stepenu u kome terapeut usmerava terapijski proces (aktivno slušanje – aktivno podsticanje na ekspresiju)
- Savremeni integrativni pristupi ( procesno-iskustvena terapija Grinberga i Votsona)

Question 23

zajednički principi hum-egz psihoterapija?

Answer 23

Osnovni cilj: promena (naspram analize) - pomoć osobi da postane svesna načinina na koji blokira svoje potencijale i pomoć u nalaženju načina da se oni oslobode kako bi osoba postajala sve ono što je sposobna da bude i živela životom za koji oseća da ima smisao

Terapijski optimizam (naspram determinizma): promena je moguća i svako ima kapacitet da se menja

Priroda terapijskog odnosa: uzajamnost, ravnopravnost, autentičnost i saradnja – terapeut nije „vrhovni autoritet“

Fokus na „ovde i sada“: kako osoba sada doživljava svoju realnost, uključujući i prošla iskustva i očekivanja od budućnosti

Fokus na klijentovu tačku gledišta: razumevanje klijentove perspektive kao jedine istine

Question 24

koji su doprinosi hum-egz paradigme?

Answer 24

Snažan uticaj na psihološka istraživanja, teoriju i praksu:
- osvetlila je značaj svesnog iskustva, pozitivnih ljudskih potencijala
- unapredila humanizaciju odnosa prema osobama sa psihičkim problemima
- podstakla razvoj pozitivne psihologije: sistematskog istraživanja pozitivnih osobina i psiholoških snaga čoveka
- snažno podstakla razvoj različitih psihoterapijskih modaliteta, naročito grupne terapije
- našla široku primenu i izvan kliničkog konteksta: u obrazovanju, marketingu, prodaji, organizaciji i radu, upravljanju, biznisu, obuci profesionalaca pomagačkih delatnosti za odnose sa korisnicima usluga

Question 25

koje su kritike hum-egz paradigme?

Answer 25

• Zanemaruje značaj bioloških determinanti ponašanja
• Zapostavljanje intrapsihičkog i psihodinamskog ( preterano bavljenje neposrednim svesnim doživljajima)
• Labave definicije ključnih pojmova ( slobodna volja, samoostvarenje, i sl.)
• Uzan opseg: pretežna primena kod zdravih, obrazovanih, introspektivnih, imaginativnih osoba
• Naivnost (“čovek je u svojoj prirodi dobar“)
• Slaba empirijska proverenost efikasnosti psihoterapijskih modaliteta
• Jezik je nejasan, idiosinkratičan