Humanističko-egzistencijalistička paradigma Flashcards
osnovni podaci o humanističko-egzistencijalističkoj paradigmi?
- „Treća sila“ u psihologiji
- Koreni u fenomenološkoj i egzistencijalističkoj filozofiji
- Reakcija na psihoanalizu, bihejviorizam, ali i stradanja tokom I i II svetskog rata
- Razumevanje čoveka kao jedinstvenog, aktivnog, svesnog i kreativnog bića usmerenog ka samoostvarenju
filozofski korijeni humanističko-egzistencijalističke paradigme?
Huserl, Kjerkegor, Niče, Hajdeger, Sartr, Jaspers …
- slobodna volja
- fenomenologija
- anksioznost kao naličje slobode
- potreba za smislom
kritike psihoanalize i bihejviorizma od strane humanističko-egzistencijalističke paradigme?
Zameran im je mahanicistički, deterministički i pozitivistički pristup, koji nije usmeren na razumevanje čoveka, već predviđanje i kontrolu njegovog ponašanja
kritike psihoanalize?
- zanemaruje snage i vrline čoveka
- čovek nije rob svojih primitivnih nagona
- homeostaza nije krajnji cilj ponašanja
kritike bihejviorizma?
- ignoriše značaj ličnog iskustva
- čoveka svodi na mašinu-robota, bez lične volje i intencije
ko su glavni predstavnici humanističko-egzistencijalističke paradigme?
- Abraham Maslov
- Karl Rodžers
- Fric Perls
- Viktor Frankl
- Rolo Mej
- Irvin Jalom
- Erik Bern
kakvo je shvatanje ljudske prirode humanističko-egzistencijalističke paradigme?
- Svaka individua je jedinstvena i neponovljiva.
- Čovek je racionalno biće sposobno da bira i bude odgovoran za svoje izbore.
- Čovek je celovito biće neodvojivo od sveta koji ga okružuje.
Osnovni pokretač ljudskog ponašanja je davanje smisla, svrhe svom životu
- Humanisti: rast i razvoj, samoostvarenje
- Egzistencijalisti: ispunjenje autentične egzistencije, naspram neautentičnog života
Ljudska egzistencija odvija se u „ovde i sada“: čovek nije rob prošlosti ili anticipacije budućnosti.
Ljudska priroda je u osnovi:
- Dobra (humanisti)
- Ni dobra ni loša (egzistencijalisti)
Abraham Maslov?
tvorac humanističkog pravca u psihologiji, teorije hijerarhije potreba, koncepta samoaktuelizacije
Karl Rodžers?
naglašava značaj bezuslovnog prihvatanja osobe, kreator na klijenta usmerene terapije
Fric Perls?
naglašava celovitost ljudskog bića, značaj života u „ovde i sada“, tvorac geštalt terapije
Viktor Frankl?
naglašava ljudsku potrebu za nalaženjem smisla života, razvija logoterapiju
Rolo Mej?
razrađuje u teoriji i terapiji brojne egzistencijalističke pojmove: ne-biće, anksioznost, krivica, intencionalnost, sloboda, sudbina…
kakvo je shvatanje patologije i mentalnih poremećaja humanističko-egzistencijalističke paradigme?
Negira se opravdanost bilo kakve klasifikacije ljudskog ponašanja, pa i poremećenog (dijagnoze)
Tokom života, prirodni i spontani postupci, osećanja, potrebe bivaju odbačeni od strane okoline i zamenjuju ih neuatentični, patološki
Simptomi su način na koji osoba bira da se suočava sa ograničenjima koje joj sredina postavlja
Simptomi su znaci otuđenja od sebe ili sveta oko sebe, gubitka smisla života, sužavanja polja svesnosti, posledica blokiranja prirodne ljudske težnje ka rastu i razvoju
kako Merhad Bos shvata patologiju i mentalne poremećaje?
patološki simptomi bilo fizički, bilo psihički, predstavljaju remećenje i narušavanje slobodnog, otvorenog ispunjenja ljudske egzistencije
kako Ludvig Bisvagner shvata patologiju i mentalne poremećaje?
patologija je izraz otuđenja od sebe, socijalnog ili fizičkog okruženja, izbor neautentičnog života
kako Abraham Maslov shvata patologiju i mentalne poremećaje?
emocionalni problemi, problemi mišljenja, ponašanja i odnosa sa drugima su posledica nezadovoljenih potreba
vrlo mali broj ljudi ostvari svoje potencijale kao ideal psihičkog zdravlja
kako Karl Rodžers shvata patologiju i mentalne poremećaje?
patologija je posledica raskoraka između stremljenja osobe ka ostvarivanju sebe i očekivanja, pritisaka okoline koji se može ispoljiti kroz konflikt između self koncepta i idealnog selfa, ili self koncepta i iskustva
kako Viktor Frankl shvata patologiju i mentalne poremećaje?
patologija je izraz egzistencijalnog vakuma, gubitka smisla sopstvenog života
kako Rolo Mej shvata patologiju i mentalne poremećaje?
patologija je posledica odbijanja suočavanja sa ontološkim osećanjima anksioznosti, krivice, konačnosti-smrtnosti
međutim, problem savremenog čoveka je pre apatija i praznina, nego krivica i anksioznost
kako Fric Perls shvata patologiju i mentalne poremećaje?
negativna osećnja i psihičke smetnje su posledica blokiranosti sposobnosti osobe da živi u „ovde i sada“ - poreokupiranosti prošlošču ili budućnošću
metod i specifičnosti procjene u humanističko-egzistencijalističkoj paradigmi?
metod: fenomenološka analiza - analiza svega onoga što se pojavljuje u neposrednoj ekspresiji osobe u datom trenutku - njenog neposrednog doživljavanja ili iskustva
da bi se razumela osoba, nužno je razumeti kako se njeno Ja i svet oko nje odražavaju u svesnom iskustvu te osobe
Sadržaji iskustva: misli, ideje, osećanja, sećanja, fantazije, predstave, akcije, odnosi, događaji, telesne senzacije …
Teži se razumevanju iskustva osobe iz njene perspektive („ući u njene cipele“)
Važno je razumevanje ( kako osoba doživljava svoju stvarnost), a ne interpretacija ( zašto je tako doživljava)
šta je cilj procjene u hum-egz paradigmi?
pomoć osobi da razume sebe, proširi polje svoje svesnosti, ojača spremnost da preuzima odgovornost i donosi odluke u vezi promene
psihoterapija u hum-egz paradigmi?
Velika raznolikost psihoterapijskih pristupa i postupaka (varijacija modaliteta:
- Fokus na kreiranje pozitivne terapijske klime i prihvatajućeg odnosa (Rodžersova terapija, egzistencijalna analiza)
- Fokus na osećanjima „u ovde i sada“ (geštalt terapija)
- Fokus na telo (telesna terapija), kognitivne procese (transakciona analiza), imaginaciju (art terapija)
- Individualna, grupna terapija ( art terapija, psihodrama, grupna geštalt terapija, muzikoterapija…)
- Varijacije u stepenu u kome terapeut usmerava terapijski proces (aktivno slušanje – aktivno podsticanje na ekspresiju)
- Savremeni integrativni pristupi ( procesno-iskustvena terapija Grinberga i Votsona)
zajednički principi hum-egz psihoterapija?
Osnovni cilj: promena (naspram analize) - pomoć osobi da postane svesna načinina na koji blokira svoje potencijale i pomoć u nalaženju načina da se oni oslobode kako bi osoba postajala sve ono što je sposobna da bude i živela životom za koji oseća da ima smisao
Terapijski optimizam (naspram determinizma): promena je moguća i svako ima kapacitet da se menja
Priroda terapijskog odnosa: uzajamnost, ravnopravnost, autentičnost i saradnja – terapeut nije „vrhovni autoritet“
Fokus na „ovde i sada“: kako osoba sada doživljava svoju realnost, uključujući i prošla iskustva i očekivanja od budućnosti
Fokus na klijentovu tačku gledišta: razumevanje klijentove perspektive kao jedine istine
koji su doprinosi hum-egz paradigme?
Snažan uticaj na psihološka istraživanja, teoriju i praksu:
- osvetlila je značaj svesnog iskustva, pozitivnih ljudskih potencijala
- unapredila humanizaciju odnosa prema osobama sa psihičkim problemima
- podstakla razvoj pozitivne psihologije: sistematskog istraživanja pozitivnih osobina i psiholoških snaga čoveka
- snažno podstakla razvoj različitih psihoterapijskih modaliteta, naročito grupne terapije
- našla široku primenu i izvan kliničkog konteksta: u obrazovanju, marketingu, prodaji, organizaciji i radu, upravljanju, biznisu, obuci profesionalaca pomagačkih delatnosti za odnose sa korisnicima usluga
koje su kritike hum-egz paradigme?
- Zanemaruje značaj bioloških determinanti ponašanja
- Zapostavljanje intrapsihičkog i psihodinamskog ( preterano bavljenje neposrednim svesnim doživljajima)
- Labave definicije ključnih pojmova ( slobodna volja, samoostvarenje, i sl.)
- Uzan opseg: pretežna primena kod zdravih, obrazovanih, introspektivnih, imaginativnih osoba
- Naivnost (“čovek je u svojoj prirodi dobar“)
- Slaba empirijska proverenost efikasnosti psihoterapijskih modaliteta
- Jezik je nejasan, idiosinkratičan
