Aktivno slušanje

Question 1

ko i kad je uveo koncept aktivnog slušanja?

Answer 1

Karl Rodžers i Ričard Farson 1957.

Question 2

koja je inicijalna ideja aktivnog slušanja?

Answer 2

da način na koji slušamo druge osobe može dovesti do pozitivnih promena kod njih

Question 3

u kojim kontekstima se koristi aktivno slušanje?

Answer 3

u različitim kontekstima: savetovanju, trenizima, rešavanju sporova i konflikata…

Question 4

šta je zadatak slušaoca?

Answer 4

1. da razumije osobu koja govori
2. da vidi stvari iz njene perspektive
3. da joj to i pokaže

Question 5

zašto se zove “aktivno” slušanje?

Answer 5

jer slušalac ima veoma definisanu odgovornost u ovom procesu: aktivno nastoji da razume informacije i subjekta

Question 6

koji su elementi aktivnog slušanja?

Answer 6

• Budna i perzistentna pažnja usmerena na sagovornika
• Razumevanje onoga što je saopšteno
• Reagovanje
• Zadržavanje, pamćenje onoga što je saopšteno
• Izbegavanje evaluacije, kriticizma, raspravljanja, davanja saveta

Question 7

šta podrazumijeva budna i perzistentna pažnja?

Answer 7

• omogućava upamćivanje onoga što osoba saopštava
• pokazuje subjektu da su on i njegov problem važni za slušaoca
• neophodno je vežbanje otpornosti na distraktore
• glumljenje pažljivog slušanja zatvara kanale komunikacije

Question 7

iz kojih izvora potiču distraktori pažnje?

Answer 7

• iz spoljašnje sredine (buka, zvuk telefona, osobe koje prekidaju razgovor…)
• od nas (naše misli i preokupacije koje nisu u vezi sa komunikacijom, beleženje, umor…)
• od klijenta (živa gestikulacija, suviše tih govor, specifičnosti u izgovoru reču, karakteristični pokreti…)

Question 8

šta podrazumijeva razumijevanje?

Answer 8

Razumevanje ukupnog doživljaja subjekta, a ne samo onoga što je rečeno:
- Slušati sveukupno značenje: svaka poruka koju nam neko saopštava ima svoj manifesni aspekt (sam verbalni sadržaj) i latentni (osećanja ili stavovi koji leže ispod manifesnog sadržaja).
- Pratiti neverbalne znake: promene glasa, pauze, naglašavanje pojedinih reči, promene pogleda, gestove, telesni stav, disanje, mimičku ekspresiju
- Ključna pitanja: šta pokušava da mi kaže? Šta to za njega znači? Kako on vidi tu situaciju?

Question 9

šta podrazumijeva pamćenje?

Answer 9

Upamćivanje i zadržavanje onog što je saopšteno
- omogućava povezivanje informacija i sagledavanje širih tema
- subjekt prepoznaje da je slušan

Question 10

šta podrazumijeva reagovanje?

Answer 10

aka refleksivno slušanje

Reagvanje je aktivna komponenta slušanja:
- Postavljanje pitanja radi boljeg razumevanja
- Pokazivanje verbalnim i neverbalnim znacima da subjekta slušamo („da…Aha…mm…hm…“, osmeh, klimanje glavom, pogled, naginjanje ka subjektu…)
- Parafraziranje onoga što je subjekt rekao radi provere da li je sadržaj adekvatno shvaćen („Drugim rečima kažete da…“ )
- Sažimanje onoga što je subjekt rekao: pomaže subjektu da jasnije sagleda svoja iskustva i da ih organizuje.
- Reagovanje na ukupnu poruku: nekada način na koji je nešto rečeno nosi više značenja nego sam sadržaj

Question 11

šta podrazumijeva stav “open mind”?

Answer 11

Izbegavanje kriticizma („možda nije trebalo da…), evaluacija (bilo pozitivnh, bilo negativnih), saveta, ohrabrivanja („biće sve u redu“)
- ovim ponašanjima šaljemo poruku subjektu da želimo da ga menjamo i da svoju perspektivu njegove situacije pretpostavljamo njegovoj
- ukoliko subjekt u komunikaciji doživljava pretnju slici koju o sebi ima, ne oseća se sigurno i neće biti otvoren

Question 12

do kojih promjena dovodi aktivno slušanje?

Answer 12

Kada ljudi dobiju iskustvo da su pažljivo slušani, počinju sami da pažljivije osluškuju sebe i jasnije vide šta misle i osećaju

U grupnom procesu članovi počinju da spremnije slušaju jedni druge, smanjuje se spremnost na rasprave, raste otvorenost prema drugačijem mišljenju

Slušanje je iskustvo rasta i za onog koji sluša: produbljuje odnos i omogućava menjanje stavova na konstruktivan način

Question 13

zašto aktivno slušanje dovodi do pozitivnih promjena?

Answer 13

Obezbeđuje sigurnu atmosferu za subjekta:
- isključuje moralizatorski, kritizerski, evaluativni stav slušaoca, kao i distribuciju moći u korist slušaoca
- kreira atmosferu ravnopravnosti, slobode, razumevanja i prihvatanja.
- slušalac nije pretnja slici koju subjekt ima o sebi
- oslobađa subjekta da istražuje sopstvene predstave o sebi i sam procenjuje koliko su realne

Question 14

koje su greške u aktivnom slušanju?

Answer 14

• prepoznavanje samo površnog značenje poruke
• dozvoljavanje ometanja pažnje unutrašnjim ili spoljašnjim distraktorima
• nestrpljenje, požurivanje ili prekidanje subjekta
• ne uspostavljanje kontakta očima
• zaboravljanje šta je sagovornik rekao
• preterano fokusiranje na detelja i zanemarivanje šire slike
• ignorisanje onoga što nismo razumeli
• nametanje sopstvene istine (koliko god bilo suptilno)
• postavljanje sugestivnih pitanja

Question 15

šta komuniciramo aktivnim slušanjem?

Answer 15

„Zainteresovan sam za vas kao osobu. Mislim da je važno kako se osećate. Poštujem vaše mišljenje, pa i kada se ne slažem sa njim, znam da je za vas ono validno. Siguran sam da možete da ostvarite napredak. Ne pokušavam da vas promenim ili vrednujem, samo želim da vas razumem. Mislim da ste vredni moje pažnje i želim da znate da sam osoba sa kojom možete da razgovarate“
(Rodžers&Farson, 1957.)