Klinički intervju

Question 1

razlika izmedju intervjua i razgovora?

Answer 1

Intervju:
- ima unapred definisani cilj
-podrazumeva podelu uloga među učesnicima
- podleže unapred definisanim pravilima vođenja
- ima svoje faze odvijanja

Question 2

od čega zavisi komunikacioni aspekt procjene?

Answer 2

od oba učesnika i odnosa koji oni kreiraju u specifičnim situacionim okolnostima

• Sve vreme procene ispitivač je aktivno uključen u proces kreiranja situacije i opservacije onoga što se dešava pri čemu koristi svoje znanje i iskustvo da proces usmeri na odredjeni nacin i da dobijene podatke integriše

Question 3

karakteristike intervjua?

Answer 3

Ranije - direktan kontakt licem u lice, ali danas zahvaljujući novim tehologijama može da se odvija putem brojnih medija

•nije slučajan susret i razgovor već planirana aktivnost često u sklopu širih aktivnosti - procene ličnosti ili terapijskih procedura
•ima određenu svrhu
•predstavlja specifičnu komunikaciju, sagovornici imaju različite uloge i potrebe u ovoj razmeni
•Razlikuje se stepen aktivnosti i kontrole tokom intervjua. Psiholog treba da ima kontrolu tokom razgovora i da ga usmerava, ali se očekuje da i više od 80% vremena prepusti sagovorniku da odgovori na postavljena pitanja

Question 4

istorijski aspekti intervjua?

Answer 4

Od strane velikog broja terapeuta smatran je ključnim u svojim metodama rada

•Sullivan (1970) – ističe da uzajamni uticaj sagovornika odredjuje njihovu medjusobnu opservaciju, pa tako i distorziju opaženog ili patologije
• i definise intervju kao “sistem ili niz sistema međupersonalnih procesa koji nastaju iz posmatranja sa učestvovanjem, tokom kojeg intervjuer izvlači određene zaključke o intervjuisanom”.

•Rogers (1959) ističe nedirektivnost i bezuslovno prihvatanje kao osnovni stav u intervjuu i terapiji koja je centrirana na klijenta.

Question 5

savremeni pristup kliničkom intervju?

Answer 5

Dijagnostički intervju je tokom decenija dobijao sve složenije forme jer su sve obimnije dijagnostičke klasifikacije zahtevale sve veći broj pitanja

• Uz svaku novu klasifikaciju pojavljuju se struktuisani i semistruktuisani intervjui specifično vezani za DSM sistem. Ovi intervjui su standarizovani, zahtevaju trening i značajno vreme.

•Najviše je korišćen Struktuisani klinički intervju za DSM-5 (SCID-5) i za poremećaje ličnosti (SCID 5-PD) kao i Lista afektivnih poremećaja i shizofrenije SADS

•Naši psiholozi tokom studija upoznaju LOBI, a u praksi uglavnom koriste otvorenu formu intervjua

Question 6

razvoj računarskih verzija?

Answer 6

pitanje ekonomičnosti, isplativosti sa stanovišta zdravstvenog osiguranja uslovilo je razvoj računarskih verzija koje pitanja iz intervjua pretvaraju u upitnička, a popunjava ih sam ispitanik online i bez angažovanja kliničara

•Na taj način kliničar ima podatke o ispitaniku, (demografske,o simptomima) i pre dolaska na intervju

•Upotreba računara omogućila je i dobijanje podataka iz elektronskih dnevnika gde ispitanik beleži svoje dnevne aktivnosti, senzacije i ponašanja u vezi sa svakodnevnim ili stresnim situacijama

• Sve ovo bi trebalo da omogući da intervju bude kraći i ekonomičniji a dobijene informacije validnije.

Question 7

studije relijabilnosti?

Answer 7

saglasnost izmedju procenjivača u proceni iste osobe na osnovu intervjua značajno osciluje u proceni opštih sposobnosti( čak od 0,20- 0,85)

• saglasnost je očekivano veća kada se primenjuje struktuisani intervju i kada su intervjueri trenirani na isti način

• halo efekat: prva impresija boji način na koji opažaju i kasnije informacije, pa se tako i teže menja dijagnostički sud donesen tokom intervjua

•klijenti koji pokazuju afektivnu toplinu procenjuju se kao mentalno zdraviji

•klijenti koji su fizički atraktivniji se procenjuju kao osobe sa manje ili paradoksalno više patologije, na šta verovatno utiču predrasude ili odbrane ispitivaca

Question 8

studije validnosti?

Answer 8

postoji značajan raspon koeficijenata validnosti intervjua (od -. 0,5 do 0,75)

•struktuisanost intervjua i praćenje procedura uvećavaju njihovu validnost; treba biti oprezan i proveravati drugim metodama podatke koje smo dobili otvorenim intervjuoom

•Intervjuer mora biti obučen i samoopažajan da prati da li njegov stil rada, predrasude ili neki drugi kontekstualni uticaj dovode do distrorzije utiska i informacija o ispitaniku

•Validnost intervjua mogu da umanjuju i lični kriterijumi ispitivača za neke psihopatoloske grupe koji su pomereni u odnosu na neke opste važeće kriterijume

Question 9

kako Berger definiše intervju?

Answer 9

Intervju je „profesionalnim ciljem usmeren razgovor (najmanje, prim.pred.) dve osobe koje imaju međusobno komplementarne uloge

Question 10

šta je klinički intervju?

Answer 10

Klinički intervju je naturalistička, kvalitativna tehnika, nezamenljiva u kliničkoj proceni

za ciljeve ima:
a) prikupljanje relevantnih podataka o osobi i njenom problemu
b)uspostavljanje dobrog raporta

●Komplementarnost uloga: kliničar u ulozi pomagača i ispitanik osoba koja traži pomoć

Question 11

komplementarnost uloga?

Answer 11

Klinički intervju je interakcija između najmanje dve osobe od kojih je jedna osoba u stanju neke psihološke potrebe, a druga je stručnjak kompetentan za razumevanje ili pružanje pomoći za rešavanje te potrebe.

➢Kliničar je u ulozi pomagača, a ispitanik u ulozi onoga ko se obraća za pomoć

➢Pozicija kliničara i ispitanika nikada nije istovetna u pogledu onoga šta razmenjuju, uzajamno očekuju, odgovornosti koje imaju

Intervju je zvanična situacija: za oba učesnika pretpostavlja svest o svrsi i cilju komunikacije.
➢Nameće standarde ponašanja za oba učesnika
➢Intervju je živa i dinamična forma komunikacije
➢Stavovi i očekivanja intervjuera mogu uticati na intervju kao i stavovi intervjuisanog
➢Inicijalno to je susret 2 osobe, osobe dolaze sa odredjenom predstavom o kliničaru, njegovim mogućnostima, ili je edukovani klijent, ili dolazi zbog problema koji ima neke porodične administativne ili pravne implikacije ili nije do tada našao resenje i dolazi sa ambivalencijom

Question 12

koji su akcioni faktori intervju ponašanja? zašto?

Answer 12

stavovi, predubjedjenja i očekivanja

zato što usmjeravaju intervju prema unaprijed postavljenim ciljevima

Question 13

koji su ciljevi intervjua u kliničkoj procjeni?

Answer 13

• prikupljanje relevantnih podataka o ispitaniku
• uspostavljanje dobrog raporta (odnosa) sa ispitanikom

Question 14

koji je cilj prikupljanja relevantnih podataka o ispitaniku?

Answer 14

dobijanje važnih informacija koje nije moguće dobiti drugim tehnikama

●formiranje hipoteza o osobi i njenom problemu

●omogućavanje valjane interpretacije podataka dobijenih psihotehničkim sredstvima

Question 15

uspostavljanje dobrog raporta sa ispitanikom?

Answer 15

Uspostavljanje odnosa poverenja, prihvatanja i poštovanja

Dobar raport je nužan jer:
•omogućuje otvaranje subjekta
•daje kliničaru šire mogućnosti intervenisanja
•obezbeđuje saradljivost ispitanika u narednim fazama ispitivanja (testiranje)
•važan je za saradljivost ispitanika u fazi lečenja, tretmana

Question 16

koji faktori odredjuju sprovodjenje intervjua?

Answer 16

Kako će učesnici deliti prava i odgovornost za usmeravanje intervjua, njegov tok i sadržaj, zavisi od više faktora:
●ličnog stila kliničara (preferencija ka direktivnijem ili manje direktivnom vođenju)
●teorijske orijentacije kliničara (dinamska, bihejvioristička, humanistička)
●vrste ili cilja intervjua (dijagnostički/ terapijski)
●kapaciteta i preferencija ispitanika (preferencija da prepušta ili preuzima inicijativu)

Question 17

koji faktori odredjuju sprovodjenje intervjua?

Answer 17

Kako će učesnici deliti prava i odgovornost za usmeravanje intervjua, njegov tok i sadržaj, zavisi od više faktora:
●ličnog stila kliničara (preferencija ka direktivnijem ili manje direktivnom vođenju)
●teorijske orijentacije kliničara (dinamska, bihejvioristička, humanistička)
●vrste ili cilja intervjua (dijagnostički/ terapijski)
●kapaciteta i preferencija ispitanika (preferencija da prepušta ili preuzima inicijativu)

Question 18

kanali komunikacije?

Answer 18

Komunikacija između kliničara i ispitanika odvija se na tri nivoa:
●verbalnom
●neverbalnom
●emocionalnom

➢Ovi kanali komunikacije su izvori podataka o ispitaniku, ali i putevi ostvarivanja dobrog raporta sa njim.

Question 19

kanali komunikacije?

Answer 19

Komunikacija između kliničara i ispitanika odvija se na tri nivoa:
●verbalnom
●neverbalnom
●emocionalnom

➢Ovi kanali komunikacije su izvori podataka o ispitaniku, ali i putevi ostvarivanja dobrog raporta sa njim.

Question 20

verbalni kanali komunikacije?

Answer 20

Samo govorom saznajemo ono što čini unutrašnji svet osobe koji je dostupan njenom posmatranju
➢Informacija je ne samo ono šta osoba govori, već i kako to kaže.
➢Nesklad između sadržaja i načina njegovog iznošenja, varijacije u govornoj modulaciji su važni dijagnostički podaci.
➢Nepravilnosti u načinu govora (zamuckivanje, omaške, podrhtanje glasa, zapetljavanje, ponavljanje reči, nemogućnost izgovora slova ili reči, varijacije u opširnosti, povisi glas, menja brzinu izgovorenog….)
➢Govor se menja i u zavisnosti od vremenskog toka intervjua, u vezi je i sa ličnošću i trenutnim misaonim sadržajima
➢Govorno ponašanje je u vezi sa intelektualnim sposobnostima, obrazovanjem, stepenom uvida.
➢Verbalizacija daje značajne podatke o stilu i kvalitetu mišljenja.

Question 21

neverbalni kanali komunikacije?

Answer 21

Čovek povremeno govori, ali stalno nešto saopštava.
➢Opservacija ponašanja je sastavni deo procesa intervjuisanja.
➢Klinička opservacija ponašanja odvija se u standardnim uslovima, što olakšava uočavanje specifičnosti.
➢Može se razumeti kao najvažnija pomoćna tehnika u kliničkoj proceni
➢Obično ne počinje, niti se završava intervjuom.
➢U situaciji ispitivanja ponašanje je uslovljeno samom situacijom, ali odražava i osobine ličnosti i neposredno psihičko stanje osobe (normalnost - poremećenost, vrstu poremećaja).

Question 22

emocionalni kanal komunikacije?

Answer 22

Intervju kao socijalna situacija ima svoju atmosferu i afektivni kvalitet
➢Situacija kliničkog ispitivanja je emocionalno provokativna situacija za oba učesnika.
➢Cilj kliničara: razumeti osećanja ispitanika i šta ih pokreće, ali i koja osećanja ispitanik pokreće u kliničaru.
➢Podaci o ponašanju registrovani tokom intervjua a za koje ne znamo kakvim emocijama su bili praćeni imaju manju uverljivost i pouzdanost
➢Posebna veština da se prepozna emocionalno prigušivanje, cenzurisane sekvence emocionalnog ponašanja (dijaloški registar, registar vidljivog ponašanja i koja osećanja, kako i kada su se javila)

Intervju je u poređenju sa drugim tehnikama najbolji poznati način dijagnostikovana emocija
•Emocije možemo registrovati na više načina, većinom indirektno, različitim tehničkim posrednicima ili testovnim pokazateljima; posmatranjem šta iznosi ili čini dok opisuje svoja osećanja; govor i ponašanje otkrivaju emocionalne promene i individualne razlike
•Ali iskazima i opisima ne može se pokloniti puno poverenje. Najteže je otkriti nesvesna osećanja i ambivalentna osećanja.

Beleženje fizioloških promena emocionalnog ponašanja tokom intervjua ukazalo je da posle početne napetosti i faze neusklađenosti dolazi do sinhronizacije –emocionalno organizmička rezonanca
➢„Osetiti osobu“ je jedini neposredni način procene njenih osećanja.
➢Ukoliko je kliničar otvoren, osetljiv i uviđavan može više da oseti drugu stranu, ali treba voditi računa o mogućnosti projekcije osećanja i ličnosti intervjuera
➢Emocionalna rezonanca: osećanja jedne osobe u kontaktu pobuđuju osećanja druge.
➢Tipovi emocionalne rezonance (Paul Ekman, 2010):
➢identična rezonanca (identical resonance): doživljaj istovetnog osećanja onom koje doživljava druga osoba
➢reaktivna rezonanca (reactive resonance): saosećanje, empatija

Question 23

empatija?

Answer 23

Najneposredniji način otkrivanja osećanja neke osobe
•Dominantno sredstvo za uspostavljanje, održavanje i podizanje kvaliteta relacije je komuniciranje empatije.
•obuhvata korake:
• Klijent ispolji neko verovanje, doživljaj, procenu ili osećanje,
•Kliničar prepozna ispoljeni sadržaj ili proces,
•Kliničar saopšti klijentu prepoznavanje sadržaja ili procesa,
• Klijent primi poruku kliničara,
•Klijent reaguje na poruku daljim otvaranjem

Question 24

vrste kliničkog intervjua?

Answer 24

Prema fazama eksploracije: kontaktni, produbljeni, tekući, završni
➢Prema vrsti zadatka: dijagnostički, terapijski
➢Prema stavu kliničara: direktivni, nedirektivni
➢Prema strukturi: strukturisani,polustrukturisani, nestrukturisani
➢Drugi oblici: neposredni, primarni-sekundarni, posredni; intervju u krizi, ispitivanje kognitivnog statusa, intervju sa porodicom…

Question 25

prednosti strukturisanog intervjua?

Answer 25

• ekonomičnost
• ne zahteva visoku obučenost
• objektivnost, pouzdanost

Question 26

prednosti nestrukturisanog intervjua?

Answer 26

• veća mogućnost ostvarivanja dobrog raporta
• omogućuje dublje razumevanje osobe i njenih problema
• omogućuje dobijanje podataka o za osobu jedinstvenih iskustav

Question 27

pitanja otvorenog tipa?

Answer 27

npr. recite mi nešto o vašem poslu

●Omogućuju širi spektar odgovora.
● Podstiču ispitanika da promišlja i organizuje svoje iskustvo, i ispolji sebe uz malo spolja date strukture.
● Odgovori su po pravilu duži i sadržajniji, a i neverbalno ponašanje bogatije.
●Omogućuju opštiji utisak o subjektu i formiranje početnih hipoteza

Question 28

pitanja zatvorenog tipa?

Answer 28

npr. da li ste zadovoljni svojim poslom?

Traži se kratak i specifičan odgovor („Da li…? “Ko…?“, “Gde…?“…)
●U funkciji su dopune informacija, pojašnjenja, razrešenja kontradiktornosti.
●Korisna su i za vraćanje ispitanika na temu (kada je preterano detaljan, haotičan ili evazivan)

Question 29

preporuka za postavljanje pitanja?

Answer 29

kretati se od otvorenih pitanja ka zatvorenim, od šireg utiska i hipoteza ka proveri, specifičnijim i pouzdanijim zaključcima

Question 30

dodatne tehnike intervjua?

Answer 30

• klarifikacija
• eksploracija
• interpretacija
• konfrontacija
• refleksija
• parafraziranje
• reframing (kognitivno uokviravanje)
• humor
• tišina

Question 31

klarifikacija?

Answer 31

pozivanje klijenta da pojasni ono što je rekao

Question 32

eksploracija?

Answer 32

produbljivanje neke teme koja je važna za ispitanika

Question 33

interpretacija?

Answer 33

u pogodnom trenutku razgovora koja treba da pomogne produbljivanju razgovora, ali predstavlja i terapijsku probu

Question 34

konfrontacija?

Answer 34

ispitanika sa kontradiktornim podacima treba da je neagresivna
- često se koristi u radu sa zavisnicima

Question 35

refleksija?

Answer 35

kao i u terapiji, kliničar ponavlja ono što je intervjuisani rekao kako bi pokazao da razume njegova osećanja i misli.
- Nikada mi neće biti bolje……

Question 36

parafraziranje?

Answer 36

psiholog se poziva na pojašnjenje onoga sto je ispitanik rekao ili pokazuje razumevanje

Question 37

reframing?

Answer 37

aka kognitivno uokviravanje

novi pogled na stavove, osećanja verovanja intervjuisanog. Obicno klijent saopstava katastrofican doživljaj neke situacije pa se on reformulise tako da vise odgovara realnosti. Pre pozitivnog preoblikovanja dobro je pokazati razumevanje za osećanja intervjuisanog I situaciju u kojoj se nalazi

Question 38

humor?

Answer 38

kojim se relaksiraju napetost i teska osećanja tokom intervjua, poboljsava alijansa sa intervjuisanim. Šala treba da je blagonaklona, rizično je koristiti crni humor ili komentar koji bi omalovažio intervjisanog

Question 39

tišina?

Answer 39

služi da se naglasi ono što je rečeno ili da se da prilika intervjuisanom da razmisli ili afektivno odreaguje na neku situaciju. Ponekad je to namerna pasivnost intervjuera kojom poziva ispitanika na aktivnost ili pojasnjenje rečenog

Question 40

strategije vođenja kliničkog intervjua?

Answer 40

• priprema i uvod u intervju
• vođenje intervjua

Question 41

priprema i uvod u intervju?

Answer 41

informišite se o ispitaniku iz dostupnih izvora.
obezbedite prostor bez buke i drugih distraktora.

obezbedite način sedenja tako da pogled kliničara i ispitanika budu u približno istoj visini.

uspostavite kontakt ljubazno, upoznavanjem i sa nekoliko neobaveznih rečenica.

objasnite svrhu intervjua i kako će dobijeni podaci biti korišćeni.

informišite ispitanika o pravu poverljivosti i ograničenjima.

opišite kratko sadržaj intervjua i okvirno vreme trajanja (na primer: „Razgovaraćemo o različitim temama iz vašeg života, uključujući i vaš problem. To će trajati oko sat vremena“)

Proverite da li vas je ispitanik razumeo i da li ima neka pitanja za vas

Question 42

vođenje intervjua?

Answer 42

Posle traženja osnovnih informacija (starost, obrazovanje…), krenite sa otvorenim pitanjima ka zatvorenim.

Ne postavljajte sugestivna pitanja koja navode klijenta na određeni odgovor (ne: „Da li ste tada bili ljuti?“, nego: „Kako ste se tada osećali?“).

Ne postavljajte pitanja: „Zašto?“ (nego: „Šta mislite da su razlozi za?“…“Kako razumete vašu/njegovu reakciju?“…).

Tolerišite ćutanje (opservirajte ga, značajna je informacija).

Pazite na rečnik: jasan i razumljiv za klijenta.

Ne propitujte: komunikacija ne sme da se svede na pitanja i odgovore („isleđivanje“).

Postavljajte relevantna pitanja za problem ispitanika (ne iz radoznalosti).

Osetljivim temama pristupajte oprezno i uvremenjeno (npr. u vezi izgleda, seksualnosti, neuspeha).

Tražite konkretne primere kako biste stekli potpuniju i jasniju „sliku“.

Question 43

kreiranje dobrog raporta?

Answer 43

Pokažite ispitaniku:
- da ga slušate (verbalnim i neverbalnim ponašanjem),
- da nastojite da ga razumete (parafraziranjem, klarifikovanjem, sumiranjem, reflektovanjem),
- da ga bezuslovno prihvatate (ne osuđujte, ne čudite se, ne debatujte, pokažite stav brige, toplinu i poštovanje).

Budite autentični i iskreni
- Ne preterujte u iskazivanju pažnje, poštovanja, podrške, ne tešite, ne uveravajte da razumete ono što možda još ne razumete, ne stavljajte se na stranu ispitanika

Question 44

bilježenje tokom intervjua?

Answer 44

Intervju se može voditi bez beležanja, uz pisane zabeleške, uz audio ili video snimanje: ne postoje pravila.

Argumenti za beleženje: detaljniji podaci, izbegava se problem zaboravljanja i pogrešnog sećanja

Argumenti protiv beleženja: nelagodnost ispitanika - strah u vezi diskrecije, sutuacija je manje prirodna, ispitanik se oseća kao objekat

Za snimanje intervjua neophodno je tražiti saglasnost ispitanika

Question 45

završetak intervjua?

Answer 45

Korisno je 5-10 minuta pre kraja intervjua dati informaciju ispitaniku o tome

Sumirati kratko teme razgovora i dati informaciju o narednim koracima

Pitati ispitanika da li ima nešto da doda ili pita