Klinički intervju Flashcards

1
Q

razlika izmedju intervjua i razgovora?

A

Intervju:
- ima unapred definisani cilj
-podrazumeva podelu uloga među učesnicima
- podleže unapred definisanim pravilima vođenja
- ima svoje faze odvijanja

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

od čega zavisi komunikacioni aspekt procjene?

A

od oba učesnika i odnosa koji oni kreiraju u specifičnim situacionim okolnostima

• Sve vreme procene ispitivač je aktivno uključen u proces kreiranja situacije i opservacije onoga što se dešava pri čemu koristi svoje znanje i iskustvo da proces usmeri na odredjeni nacin i da dobijene podatke integriše

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

karakteristike intervjua?

A

Ranije - direktan kontakt licem u lice, ali danas zahvaljujući novim tehologijama može da se odvija putem brojnih medija

•nije slučajan susret i razgovor već planirana aktivnost često u sklopu širih aktivnosti - procene ličnosti ili terapijskih procedura
•ima određenu svrhu
•predstavlja specifičnu komunikaciju, sagovornici imaju različite uloge i potrebe u ovoj razmeni
•Razlikuje se stepen aktivnosti i kontrole tokom intervjua. Psiholog treba da ima kontrolu tokom razgovora i da ga usmerava, ali se očekuje da i više od 80% vremena prepusti sagovorniku da odgovori na postavljena pitanja

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

istorijski aspekti intervjua?

A

Od strane velikog broja terapeuta smatran je ključnim u svojim metodama rada

•Sullivan (1970) – ističe da uzajamni uticaj sagovornika odredjuje njihovu medjusobnu opservaciju, pa tako i distorziju opaženog ili patologije
• i definise intervju kao “sistem ili niz sistema međupersonalnih procesa koji nastaju iz posmatranja sa učestvovanjem, tokom kojeg intervjuer izvlači određene zaključke o intervjuisanom”.

•Rogers (1959) ističe nedirektivnost i bezuslovno prihvatanje kao osnovni stav u intervjuu i terapiji koja je centrirana na klijenta.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

savremeni pristup kliničkom intervju?

A

Dijagnostički intervju je tokom decenija dobijao sve složenije forme jer su sve obimnije dijagnostičke klasifikacije zahtevale sve veći broj pitanja

• Uz svaku novu klasifikaciju pojavljuju se struktuisani i semistruktuisani intervjui specifično vezani za DSM sistem. Ovi intervjui su standarizovani, zahtevaju trening i značajno vreme.

•Najviše je korišćen Struktuisani klinički intervju za DSM-5 (SCID-5) i za poremećaje ličnosti (SCID 5-PD) kao i Lista afektivnih poremećaja i shizofrenije SADS

•Naši psiholozi tokom studija upoznaju LOBI, a u praksi uglavnom koriste otvorenu formu intervjua

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q

razvoj računarskih verzija?

A

pitanje ekonomičnosti, isplativosti sa stanovišta zdravstvenog osiguranja uslovilo je razvoj računarskih verzija koje pitanja iz intervjua pretvaraju u upitnička, a popunjava ih sam ispitanik online i bez angažovanja kliničara

•Na taj način kliničar ima podatke o ispitaniku, (demografske,o simptomima) i pre dolaska na intervju

•Upotreba računara omogućila je i dobijanje podataka iz elektronskih dnevnika gde ispitanik beleži svoje dnevne aktivnosti, senzacije i ponašanja u vezi sa svakodnevnim ili stresnim situacijama

• Sve ovo bi trebalo da omogući da intervju bude kraći i ekonomičniji a dobijene informacije validnije.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

studije relijabilnosti?

A

saglasnost izmedju procenjivača u proceni iste osobe na osnovu intervjua značajno osciluje u proceni opštih sposobnosti( čak od 0,20- 0,85)

• saglasnost je očekivano veća kada se primenjuje struktuisani intervju i kada su intervjueri trenirani na isti način

• halo efekat: prva impresija boji način na koji opažaju i kasnije informacije, pa se tako i teže menja dijagnostički sud donesen tokom intervjua

•klijenti koji pokazuju afektivnu toplinu procenjuju se kao mentalno zdraviji

•klijenti koji su fizički atraktivniji se procenjuju kao osobe sa manje ili paradoksalno više patologije, na šta verovatno utiču predrasude ili odbrane ispitivaca

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

studije validnosti?

A

postoji značajan raspon koeficijenata validnosti intervjua (od -. 0,5 do 0,75)

•struktuisanost intervjua i praćenje procedura uvećavaju njihovu validnost; treba biti oprezan i proveravati drugim metodama podatke koje smo dobili otvorenim intervjuoom

•Intervjuer mora biti obučen i samoopažajan da prati da li njegov stil rada, predrasude ili neki drugi kontekstualni uticaj dovode do distrorzije utiska i informacija o ispitaniku

•Validnost intervjua mogu da umanjuju i lični kriterijumi ispitivača za neke psihopatoloske grupe koji su pomereni u odnosu na neke opste važeće kriterijume

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

kako Berger definiše intervju?

A

Intervju je „profesionalnim ciljem usmeren razgovor (najmanje, prim.pred.) dve osobe koje imaju međusobno komplementarne uloge

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

šta je klinički intervju?

A

Klinički intervju je naturalistička, kvalitativna tehnika, nezamenljiva u kliničkoj proceni

za ciljeve ima:
a) prikupljanje relevantnih podataka o osobi i njenom problemu
b)uspostavljanje dobrog raporta

●Komplementarnost uloga: kliničar u ulozi pomagača i ispitanik osoba koja traži pomoć

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q

komplementarnost uloga?

A

Klinički intervju je interakcija između najmanje dve osobe od kojih je jedna osoba u stanju neke psihološke potrebe, a druga je stručnjak kompetentan za razumevanje ili pružanje pomoći za rešavanje te potrebe.

➢Kliničar je u ulozi pomagača, a ispitanik u ulozi onoga ko se obraća za pomoć

➢Pozicija kliničara i ispitanika nikada nije istovetna u pogledu onoga šta razmenjuju, uzajamno očekuju, odgovornosti koje imaju

Intervju je zvanična situacija: za oba učesnika pretpostavlja svest o svrsi i cilju komunikacije.
➢Nameće standarde ponašanja za oba učesnika
➢Intervju je živa i dinamična forma komunikacije
➢Stavovi i očekivanja intervjuera mogu uticati na intervju kao i stavovi intervjuisanog
➢Inicijalno to je susret 2 osobe, osobe dolaze sa odredjenom predstavom o kliničaru, njegovim mogućnostima, ili je edukovani klijent, ili dolazi zbog problema koji ima neke porodične administativne ili pravne implikacije ili nije do tada našao resenje i dolazi sa ambivalencijom

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

koji su akcioni faktori intervju ponašanja? zašto?

A

stavovi, predubjedjenja i očekivanja

zato što usmjeravaju intervju prema unaprijed postavljenim ciljevima

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

koji su ciljevi intervjua u kliničkoj procjeni?

A
  • prikupljanje relevantnih podataka o ispitaniku
  • uspostavljanje dobrog raporta (odnosa) sa ispitanikom
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q

koji je cilj prikupljanja relevantnih podataka o ispitaniku?

A

dobijanje važnih informacija koje nije moguće dobiti drugim tehnikama

●formiranje hipoteza o osobi i njenom problemu

●omogućavanje valjane interpretacije podataka dobijenih psihotehničkim sredstvima

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

uspostavljanje dobrog raporta sa ispitanikom?

A

Uspostavljanje odnosa poverenja, prihvatanja i poštovanja

Dobar raport je nužan jer:
•omogućuje otvaranje subjekta
•daje kliničaru šire mogućnosti intervenisanja
•obezbeđuje saradljivost ispitanika u narednim fazama ispitivanja (testiranje)
•važan je za saradljivost ispitanika u fazi lečenja, tretmana

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q

koji faktori odredjuju sprovodjenje intervjua?

A

Kako će učesnici deliti prava i odgovornost za usmeravanje intervjua, njegov tok i sadržaj, zavisi od više faktora:
●ličnog stila kliničara (preferencija ka direktivnijem ili manje direktivnom vođenju)
●teorijske orijentacije kliničara (dinamska, bihejvioristička, humanistička)
●vrste ili cilja intervjua (dijagnostički/ terapijski)
●kapaciteta i preferencija ispitanika (preferencija da prepušta ili preuzima inicijativu)

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
17
Q

koji faktori odredjuju sprovodjenje intervjua?

A

Kako će učesnici deliti prava i odgovornost za usmeravanje intervjua, njegov tok i sadržaj, zavisi od više faktora:
●ličnog stila kliničara (preferencija ka direktivnijem ili manje direktivnom vođenju)
●teorijske orijentacije kliničara (dinamska, bihejvioristička, humanistička)
●vrste ili cilja intervjua (dijagnostički/ terapijski)
●kapaciteta i preferencija ispitanika (preferencija da prepušta ili preuzima inicijativu)

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
18
Q

kanali komunikacije?

A

Komunikacija između kliničara i ispitanika odvija se na tri nivoa:
●verbalnom
●neverbalnom
●emocionalnom

➢Ovi kanali komunikacije su izvori podataka o ispitaniku, ali i putevi ostvarivanja dobrog raporta sa njim.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
19
Q

kanali komunikacije?

A

Komunikacija između kliničara i ispitanika odvija se na tri nivoa:
●verbalnom
●neverbalnom
●emocionalnom

➢Ovi kanali komunikacije su izvori podataka o ispitaniku, ali i putevi ostvarivanja dobrog raporta sa njim.

20
Q

verbalni kanali komunikacije?

A

Samo govorom saznajemo ono što čini unutrašnji svet osobe koji je dostupan njenom posmatranju
➢Informacija je ne samo ono šta osoba govori, već i kako to kaže.
➢Nesklad između sadržaja i načina njegovog iznošenja, varijacije u govornoj modulaciji su važni dijagnostički podaci.
➢Nepravilnosti u načinu govora (zamuckivanje, omaške, podrhtanje glasa, zapetljavanje, ponavljanje reči, nemogućnost izgovora slova ili reči, varijacije u opširnosti, povisi glas, menja brzinu izgovorenog….)
➢Govor se menja i u zavisnosti od vremenskog toka intervjua, u vezi je i sa ličnošću i trenutnim misaonim sadržajima
➢Govorno ponašanje je u vezi sa intelektualnim sposobnostima, obrazovanjem, stepenom uvida.
➢Verbalizacija daje značajne podatke o stilu i kvalitetu mišljenja.

21
Q

neverbalni kanali komunikacije?

A

Čovek povremeno govori, ali stalno nešto saopštava.
➢Opservacija ponašanja je sastavni deo procesa intervjuisanja.
➢Klinička opservacija ponašanja odvija se u standardnim uslovima, što olakšava uočavanje specifičnosti.
➢Može se razumeti kao najvažnija pomoćna tehnika u kliničkoj proceni
➢Obično ne počinje, niti se završava intervjuom.
➢U situaciji ispitivanja ponašanje je uslovljeno samom situacijom, ali odražava i osobine ličnosti i neposredno psihičko stanje osobe (normalnost - poremećenost, vrstu poremećaja).

22
Q

emocionalni kanal komunikacije?

A

Intervju kao socijalna situacija ima svoju atmosferu i afektivni kvalitet
➢Situacija kliničkog ispitivanja je emocionalno provokativna situacija za oba učesnika.
➢Cilj kliničara: razumeti osećanja ispitanika i šta ih pokreće, ali i koja osećanja ispitanik pokreće u kliničaru.
➢Podaci o ponašanju registrovani tokom intervjua a za koje ne znamo kakvim emocijama su bili praćeni imaju manju uverljivost i pouzdanost
➢Posebna veština da se prepozna emocionalno prigušivanje, cenzurisane sekvence emocionalnog ponašanja (dijaloški registar, registar vidljivog ponašanja i koja osećanja, kako i kada su se javila)

Intervju je u poređenju sa drugim tehnikama najbolji poznati način dijagnostikovana emocija
•Emocije možemo registrovati na više načina, većinom indirektno, različitim tehničkim posrednicima ili testovnim pokazateljima; posmatranjem šta iznosi ili čini dok opisuje svoja osećanja; govor i ponašanje otkrivaju emocionalne promene i individualne razlike
•Ali iskazima i opisima ne može se pokloniti puno poverenje. Najteže je otkriti nesvesna osećanja i ambivalentna osećanja.

Beleženje fizioloških promena emocionalnog ponašanja tokom intervjua ukazalo je da posle početne napetosti i faze neusklađenosti dolazi do sinhronizacije –emocionalno organizmička rezonanca
➢„Osetiti osobu“ je jedini neposredni način procene njenih osećanja.
➢Ukoliko je kliničar otvoren, osetljiv i uviđavan može više da oseti drugu stranu, ali treba voditi računa o mogućnosti projekcije osećanja i ličnosti intervjuera
➢Emocionalna rezonanca: osećanja jedne osobe u kontaktu pobuđuju osećanja druge.
➢Tipovi emocionalne rezonance (Paul Ekman, 2010):
➢identična rezonanca (identical resonance): doživljaj istovetnog osećanja onom koje doživljava druga osoba
➢reaktivna rezonanca (reactive resonance): saosećanje, empatija

23
Q

empatija?

A

Najneposredniji način otkrivanja osećanja neke osobe
•Dominantno sredstvo za uspostavljanje, održavanje i podizanje kvaliteta relacije je komuniciranje empatije.
•obuhvata korake:
• Klijent ispolji neko verovanje, doživljaj, procenu ili osećanje,
•Kliničar prepozna ispoljeni sadržaj ili proces,
•Kliničar saopšti klijentu prepoznavanje sadržaja ili procesa,
• Klijent primi poruku kliničara,
•Klijent reaguje na poruku daljim otvaranjem

24
Q

vrste kliničkog intervjua?

A

Prema fazama eksploracije: kontaktni, produbljeni, tekući, završni
➢Prema vrsti zadatka: dijagnostički, terapijski
➢Prema stavu kliničara: direktivni, nedirektivni
➢Prema strukturi: strukturisani,polustrukturisani, nestrukturisani
➢Drugi oblici: neposredni, primarni-sekundarni, posredni; intervju u krizi, ispitivanje kognitivnog statusa, intervju sa porodicom…

25
Q

prednosti strukturisanog intervjua?

A
  • ekonomičnost
  • ne zahteva visoku obučenost
  • objektivnost, pouzdanost
26
Q

prednosti nestrukturisanog intervjua?

A
  • veća mogućnost ostvarivanja dobrog raporta
  • omogućuje dublje razumevanje osobe i njenih problema
  • omogućuje dobijanje podataka o za osobu jedinstvenih iskustav
27
Q

pitanja otvorenog tipa?

A

npr. recite mi nešto o vašem poslu

●Omogućuju širi spektar odgovora.
● Podstiču ispitanika da promišlja i organizuje svoje iskustvo, i ispolji sebe uz malo spolja date strukture.
● Odgovori su po pravilu duži i sadržajniji, a i neverbalno ponašanje bogatije.
●Omogućuju opštiji utisak o subjektu i formiranje početnih hipoteza

28
Q

pitanja zatvorenog tipa?

A

npr. da li ste zadovoljni svojim poslom?

Traži se kratak i specifičan odgovor („Da li…? “Ko…?“, “Gde…?“…)
●U funkciji su dopune informacija, pojašnjenja, razrešenja kontradiktornosti.
●Korisna su i za vraćanje ispitanika na temu (kada je preterano detaljan, haotičan ili evazivan)

29
Q

preporuka za postavljanje pitanja?

A

kretati se od otvorenih pitanja ka zatvorenim, od šireg utiska i hipoteza ka proveri, specifičnijim i pouzdanijim zaključcima

30
Q

dodatne tehnike intervjua?

A
  • klarifikacija
  • eksploracija
  • interpretacija
  • konfrontacija
  • refleksija
  • parafraziranje
  • reframing (kognitivno uokviravanje)
  • humor
  • tišina
31
Q

klarifikacija?

A

pozivanje klijenta da pojasni ono što je rekao

32
Q

eksploracija?

A

produbljivanje neke teme koja je važna za ispitanika

33
Q

interpretacija?

A

u pogodnom trenutku razgovora koja treba da pomogne produbljivanju razgovora, ali predstavlja i terapijsku probu

34
Q

konfrontacija?

A

ispitanika sa kontradiktornim podacima treba da je neagresivna
- često se koristi u radu sa zavisnicima

35
Q

refleksija?

A

kao i u terapiji, kliničar ponavlja ono što je intervjuisani rekao kako bi pokazao da razume njegova osećanja i misli.
- Nikada mi neće biti bolje……

36
Q

parafraziranje?

A

psiholog se poziva na pojašnjenje onoga sto je ispitanik rekao ili pokazuje razumevanje

37
Q

reframing?

A

aka kognitivno uokviravanje

novi pogled na stavove, osećanja verovanja intervjuisanog. Obicno klijent saopstava katastrofican doživljaj neke situacije pa se on reformulise tako da vise odgovara realnosti. Pre pozitivnog preoblikovanja dobro je pokazati razumevanje za osećanja intervjuisanog I situaciju u kojoj se nalazi

38
Q

humor?

A

kojim se relaksiraju napetost i teska osećanja tokom intervjua, poboljsava alijansa sa intervjuisanim. Šala treba da je blagonaklona, rizično je koristiti crni humor ili komentar koji bi omalovažio intervjisanog

39
Q

tišina?

A

služi da se naglasi ono što je rečeno ili da se da prilika intervjuisanom da razmisli ili afektivno odreaguje na neku situaciju. Ponekad je to namerna pasivnost intervjuera kojom poziva ispitanika na aktivnost ili pojasnjenje rečenog

40
Q

strategije vođenja kliničkog intervjua?

A
  • priprema i uvod u intervju
  • vođenje intervjua
41
Q

priprema i uvod u intervju?

A

informišite se o ispitaniku iz dostupnih izvora.
obezbedite prostor bez buke i drugih distraktora.

obezbedite način sedenja tako da pogled kliničara i ispitanika budu u približno istoj visini.

uspostavite kontakt ljubazno, upoznavanjem i sa nekoliko neobaveznih rečenica.

objasnite svrhu intervjua i kako će dobijeni podaci biti korišćeni.

informišite ispitanika o pravu poverljivosti i ograničenjima.

opišite kratko sadržaj intervjua i okvirno vreme trajanja (na primer: „Razgovaraćemo o različitim temama iz vašeg života, uključujući i vaš problem. To će trajati oko sat vremena“)

Proverite da li vas je ispitanik razumeo i da li ima neka pitanja za vas

42
Q

vođenje intervjua?

A

Posle traženja osnovnih informacija (starost, obrazovanje…), krenite sa otvorenim pitanjima ka zatvorenim.

Ne postavljajte sugestivna pitanja koja navode klijenta na određeni odgovor (ne: „Da li ste tada bili ljuti?“, nego: „Kako ste se tada osećali?“).

Ne postavljajte pitanja: „Zašto?“ (nego: „Šta mislite da su razlozi za?“…“Kako razumete vašu/njegovu reakciju?“…).

Tolerišite ćutanje (opservirajte ga, značajna je informacija).

Pazite na rečnik: jasan i razumljiv za klijenta.

Ne propitujte: komunikacija ne sme da se svede na pitanja i odgovore („isleđivanje“).

Postavljajte relevantna pitanja za problem ispitanika (ne iz radoznalosti).

Osetljivim temama pristupajte oprezno i uvremenjeno (npr. u vezi izgleda, seksualnosti, neuspeha).

Tražite konkretne primere kako biste stekli potpuniju i jasniju „sliku“.

43
Q

kreiranje dobrog raporta?

A

Pokažite ispitaniku:
- da ga slušate (verbalnim i neverbalnim ponašanjem),
- da nastojite da ga razumete (parafraziranjem, klarifikovanjem, sumiranjem, reflektovanjem),
- da ga bezuslovno prihvatate (ne osuđujte, ne čudite se, ne debatujte, pokažite stav brige, toplinu i poštovanje).

Budite autentični i iskreni
- Ne preterujte u iskazivanju pažnje, poštovanja, podrške, ne tešite, ne uveravajte da razumete ono što možda još ne razumete, ne stavljajte se na stranu ispitanika

44
Q

bilježenje tokom intervjua?

A

Intervju se može voditi bez beležanja, uz pisane zabeleške, uz audio ili video snimanje: ne postoje pravila.

Argumenti za beleženje: detaljniji podaci, izbegava se problem zaboravljanja i pogrešnog sećanja

Argumenti protiv beleženja: nelagodnost ispitanika - strah u vezi diskrecije, sutuacija je manje prirodna, ispitanik se oseća kao objekat

Za snimanje intervjua neophodno je tražiti saglasnost ispitanika

45
Q

završetak intervjua?

A

Korisno je 5-10 minuta pre kraja intervjua dati informaciju ispitaniku o tome

Sumirati kratko teme razgovora i dati informaciju o narednim koracima

Pitati ispitanika da li ima nešto da doda ili pita