xx - imPA Flashcards
- EXU i IMPa - svojstva; postupci za proveru IMPa
- IMPa nije jedinstven sistem, ne zaviis od klasičnih F zaPa
- EXPa - puni sadržaj putem EM. Ul, a oštećena struktura koja je za njeg azadžuena dovodi do amz. (FRž. Trž. hipokampus(
— zahteva svesnu Pž. pospešen je dubljom obradom i zavisi od kl. F. zaPa
u prilog postojanja
1. primovanje
2. usvajanje veštine
3. uslovljavanje
- primovanje - uticaj S na dalji Un Si za obradu info
— mogu biti inh. ili fac. ef. + može u više domena
1.1. verb primovanje, viz. prikaz, a može i na aud.
- perceptivna identifikacija
- dopunjavanje korena reči
- dopunjavanje fragmenata reči
- imenovanje viz. degradiranih reči
- rešavanje anagrama
- lex. odluka
1.2. viz. primovanje - identif. degradiranih slika, procena realnosti i 3d prikazanog Ob
1.3. sem. primovanje - generisanje pripadnika sem. kat. kao i davanje odgovora na pitanje OI
- ef. prim. su vezani za čulni modalitet i zavise od očuvanja pojavnih svojstava iz prvobitnog izlaganja S
- kros-modalno - ef. slabiji, nego ako je u ovkiru istog modaliteta
- fiz. svojstva utiću na ef. primovanja nego na MSS
- sem. ne
- u viz, primovanju topografske promene nisu bitne.
- Fr i razmak tokom izlagganja nemaju ef, kao i razna uputstva.
- 2
- usvajanje veštine
- amz. Pac su u stanju da ovladaju moto-veštinama
- H. M. napreduje u izvođenju z. praćenja u ogledalu
- Un u ZPR amz. uspeli su da dovedu do nivoa Un normalnih IC
- amz. uče z. rednog tReag na sličan način kao i normalni, a u stanju su da postignu isti uspeh, kao i u normalnim u z. VG i sim. kontrole složenih sistema u ranim faza,a
- mogu Hanojsku kulu i Foibonačijeve nizove - usl.
- treptaj oka kod amz. -> ne znaju zbog čega to rade
- prijatnost melodija - izlaganje -> prijatnost, iako je ekspozicija bila kratka i ispod praga svesnosti
- preferencija nepoznatih lica tako što se lica pridružuje + ili neg. Pr neke osobe
- moguće je i Usl. u odsustvu mem. sećanja
- mogu i životinje koje su bez hipokampusa/korteksa - to ne znači da se kod normalnih ne koristi i exu.
- Moguća značenja i teorijaska tumačenja dihotomije impicitno-ekplicitno pamćenje.
- dihotomija im-ex. podrazumeva:
1. način da se kategorišu z.
2. stepen svesnosti
3. H teorijske konstrukte - problemi sa ovom dihotomijom su:
1. im. sugeriše odsustvo svesti, što nije tačno
2. namera da se uči je ključna -> nije tačno
3. dva sistema ekvivalentna, ali iako je mem. seć. jedinstven sistem, to se ne može reći za IMU (pre kontinuum) - obrada prilagođenja uslovima izvl. - Talving -> cirkuarnost.
- razlikuju se vrstom info; expl. počiva na pojmovnom, a impl. na predpojmovnvom nivou
- EX - sem; IM - delvoanje perceptivnih si.
Teorije zasnovane na mem. Si
- razl. mem. si. stoje u sonovi razl. vrsta uč/pa
- IMU počiva na većem br. razdvojenih Si perceptivne reprez. (SPR) sa svojstvimma da sačinjavaju Si na osnovu zajedničkih svojstava, pravila i operacija, da imaju osnovu u korteksu, da deluju na predsem. nivou i da podržavaju nesvesna ispoljavanja struktura mem.
- teza o 2 Si - Deklarativna/ne-
- Postupak indukovanja lažne slave i Džejkobijeva analiza procesa disocijacije.
- Džejkobi izazval ef. lažne slave - nepoznata imena proglase za slavna
- prvo čitaju niz -> druga lista (pola poznata/ne; neka iz 1. faze) -> nepoznata imena iz 2. faze koja su bila prikazana na prvoj listi - proglašavaju se poznatim
– ne utiču podeljena Pž u prvoj fazi exp, kao ni očuvanost Pa (javlja se i kod amz.) - Džejkobi je razradio Si za razdvajanje IM. (automatske) komponente Pa od expl (komp. sećanja).
- metoda razdvajanja počiva na poređenju 2 situacije:
1. standardne sit. prepoz. koja održava delovanje obe komponente
2. druge situacije, podrazumeva još jednu grupu IC koja treba da, ako prepozna da je neka od stavki bila prethodno prikazana nju isključi (ekskluzija), jer nijedno od prethodno prikazanih ne spada u poznata.
— Un odražava delovanje automatskog procesa izvl. - neke stavke mogu biti registrovane u oba Si -> uvodi H o nezavisnosti p izvlačenja iz ovog SI.
- 3sit - IC prepoznaju da je neka stavka prethodno prikazana i da je uključe (inkluzija), jer sva imena su poznata treba da spadaju u to -> uključuje p izvlačenja iz oba Si
ako je R p da će stavka biti izvučena sećanjem, a A p da će reč automatski pasti na pamet, onda je:
- inkluzije = R + A (1-R)
- ekskluzija = A (1-R)
- R = Inkluzija-ekskluzija
- A = ekskluzija / (1-R)
- Primeri analize procesa disocijacije; problemi sa ovim postupkom.
- Džejkobi izazval ef. lažne slave - nepoznata imena proglase za slavna
- IC čitaju niz imena, a zatim se izlaže druga lista, gde je polovina imena umereno poznata, a polovina nepoznata -> ef. lažne slave. nepoznata imena iz 2 faze koja su bila prikazana na prvoj listi -> poznatim.
- na ef. ne utiču podeljena Pž u prvoj fazi exp, kao ni očuvanost Pa
- exp - Ddaje listu reči, dao osnovu i KZ koji ometa Seć. -> u situaciji ex. IC treba da izbegnu davanje odgovora u vidu ranije prikazanih reči, dok je u situaciji IN treba reći prethodno prikazanu reč.
- u ctrl. sit. se inkluzija bolje radi, ali se uvođenjem KZ ta razlika smanjuje, pa se bolje radi ex.
— KZ nema uticaj na automatsku komponentu,a li zato poništava dejstvo komponente seć.
- Primeri analize procesa disocijacije; problemi sa ovim postupkom.
- treći z. - lista 120 parova reči, pola su asoc, pola neasoc. -> IC treba da kat. svaki par kao asoc/ne par, pri čemu je u EG veden KZ
- prikaže se 1reč koju sledi 1 slovo druge reči, a u zavisnosti od boje treba da se odgovori eksk (izbegne reč)/ inkl. (da se kaže reč iz para).
- Pž povećava sećanje kod asoc. parova, a oni povećavaju učešće komponente seć, ali se taj ef. uklanja KZ.
- kod neasoc. parova je slab trag komponente seć, dok je kod asoc. parova pojačana automat. komponenta, na šta nema uticaj KZ.
- Džejkobi: kod amz. proces disoc. treba da ukaže na očuvanu AU i narušenu komponentu Seć. - pri obrascu lažne slave, skloni kao i normalni IC da procene kao poznato ukoliko su se s anjim nedavno susreli -> ef. lažne slave počiva na IMU.
- problem metode disoc:
— možda se procesi prepokrivaju tj. da su redudantni jer su stavke kojih se sećamo uvek dostupne AU Si. - odnos mera dva procesa može da varira u zavisnosti od z. i uputstva koje se da subj.
— potencijalni izvor metod. problema su i razlike u proporciji lažnih uzbuna, pa se treba uvesti kontrola pogađanja. - pitanje optošsti metoda
- dodatni problem je i to što odsustvo seć. nije isto kod amz/n.
- problem nevoljnog seć, gde IC prvo generiše stavku kao AU odgovor, a potom se seti da mu je ona već bila prikazana, pri čemu je izvl. bilo automatsko, ali ga Džejkobi smatra seć.
- Talvingov pristup „Sećam se – znam“: inicijalni eksperiment; faktori uticaja.
- naglašava se sub. osećanje seć. kao glavno obeležje EM
- dva k. stanja su sećam se, kao stanje u kom se čovek svesno seća određenih detalja i znam, kao stanje u kom je IC uveren da nešto zna, ali ne može da se seti kada je to naučio.
- Talvingov exp. - prikazuju liste, gde je svaka stavka sadžala naziv kat, i primer kat.
- 3 provere - slob Psć. (komponenta seć. najizraženija)/davanje primera za prikazanu kat.(ZZN umanjuje seć) i davanje primera koje počinje na određeno početno slovo prikazanu kat. (najmanji udeo komponente seć, dok je znam izraženije).
- nakon davanja odgovora IC su procenjivali u kojoj meri je odgovor SEĆAM SE-ZNAM, pri čemu učešće SEĆAM SE opada sa dodavanjem ZZN, a i tokom 8d pauze.
F koji utiču na davanje odgovora su:
- nivo obrade, pri čemu sem. kodovanje povećava proporciju SEĆAM SE, ali ne i ZNAM.
- podeljena Pž utiče na seć. ali ne i na ImPa, pa smanjuje proporciju odgovora SEĆAM SE na račun ZNAM.
- kod mlađih IC dominiraju odgovori tipa SEĆAM SE, a kod starijih ZNAM, što sugeriše da starenje negativno utiče na kapacitet mem. sećanja, ali da malo utiče na imPa.
- Teorijski i empirijski problemi pristupa „Sećam se – znam“.
- T problemi su što SEĆAM SE-ZNAM održava subjektivno iskustvo, a IM-EX pogled trećeg lica na Pa, kao i to što je p da SEĆAM SE-ZNAM nisu NEZAVISNI, već da su to možda različita m. stanja, gde jedno isključuje drugo.
- empirijski problemi su što IMU (primovanje) zavisi od fiz. svojstava, što, po svemu sudeći, nije slučaj sa odgovorom tipa ZNAM, kao i to što amz. Pac imaju dosledno slabiji Un Pa, bilo da se on meri pomoću SEĆAM SE, bilo pomoću ZNAM.
