5. uloga RM u kogniciji višeg reda

Question 1

76. Individualne razlike u efikasnosti RM: metode, hipoteza o zavisnosti i hipoteza o nezavisnosti od domena ispoljavanja

Answer 1

• ind. razlike u efikasnosti RM se odnose na ind. razlike u f CI
• svi zadaci za merenje konstrukta RM su 2z time što podrazumevaju naizmenično izvođenje isprepletenih podzadataka obrade i skl.
• Danemanova i Karpenterova - z. merenja opsega pri či. - ohuhvatili komponentu obrade i skladištenja -> opseg se odnosi na br. rečenica koje je sub. u stanju da pročita i da pritom uspešno zaPa poslednje reči.
  — mera korelira i sa opštim i sa specif. merama razumevanja j., a bolji je prediktor razumevanja j. nego tradicionalna mera obima KM, tj. Ra za reči.
• opseg pri računanju za cilj ima da reši niz mat. problema, ad a se pritom zaPa reči koje slede svaki od tih problema
• opseg pri brojanju za cilj ima prebrojavanje ob-meta među distraktorima u nizu prikazivnaja i pritom Pa boja meta u svakom od tih izlaganja.
• neverb. z. spacijalni opseg u kome je cilj IC bio da odgovore da li je svako od prikazanih slova napisano ispravno ili predstavlja lik u ogledalu, a da pritom zaPa orijentaciju svakog slova u nizu prikazanih slova.

Question 2

76. hipoteza o zavisnosti i hipoteza o nezavisnosti od
    domena ispoljavanja

Answer 2

• svaki pojedinačni skor može da se rastavi na pravi skor i skor g -> pouzdanost neke mere se interpretira kao odnos između prave varijanse i varijanse dobijenih skorova.
• visoka pouzdanost testova RM - dobijeni skorovi se mogu pripisati pre stabilnim karakteristika IC nego g.
• razlike u opsegu RM koreliraju sa mnogim aspektima k. višeg reda, uključujući Či sa razumevanje, apstraktno rezonovanje, rešavanje problema i složene oblike Uč.
• na osnovu dostupnih činjenica, ostaje otvoreno pitanje šta odražavaju te razl. mere RM i zašto one koreliraju sa merama viših k. procesa.
  — na to pokušavaju da odgovore 2 značajne H.

Question 3

76. 2 H

Answer 3

1. H o zavisnosti od domena ispoljavanja F RM

• polazi od H da z. kojiams e meri efikasnost RM sadrže specif. komponente identične onima koje sadrže kogn. z. sa kojima postoji veza.
• mere opsega pri čitanju r sa merama Či sa razumevanjem jednostavnog zvog toga što z. u kome se meri opseg pri Či sam po sebi podrazumeva Či sa rauzmevanje -> ostalo im više kapaciteta za zaPA poslednjih reči u rečenici, u odnosu na IC sa manjim opsegom pri Či.

2. H o nezavisnosti od domena ispoljavanja F RM

• H predlaže: pored bilo kojih F specif. za domen ispoljavanja, mere dobijene u z. RM zahtevaju i F koji su uključeni u širok niz razl. kogn. z.
• polazi od H da ne postoji ništa soobito kod određenih z. RM, već da svi z. RM, bez obzira na to koji su njihovi specif. zahtevi, angažuju F nezavisne od domena ispoljavanja koji igraju ulogu u mnogim razl. z.
• nezavisni F utiću an varijansu opsega RM objaš. i njenu korelaciju sa višim nivoima kogn, gde specif. F imaju mali udeo.
• F specif. za domen ispoljavanja svakkao da objaš. izvestan iznos varijanse pravih skorova u z. RM, zato što je Spirman primetio da treba H da na Un na bilo kom testu m. SB utiču F jedinstven za taj test, pored uticaja onih F koji su zajednički za razl. testove
• nijedan z. ne meri isključivo jedan procesa

Question 4

77. Mikroanalitički pristup.

Answer 4

• kako je ospeg RM povezan sa Un u z. Pž
• povezanost ind. razl. na z. Pž sa ind. razlikama u z. RM -> mpogouće je da su u srži ind. r. u opsegu RM nalazi SB kontrole PŽž.
• Kejn exp. sa 2 gr - od kojih je jedna imala veliki opseg RM (IVO),a druga mali (IMO)
• u usklađenoj sa sakadaa signal se pojavljivao uvek an mestu gde i S, a u situaciji koja nije bila usklađena sa sakadama, kako u tReag, tako i u tačnosti, zvog toga što IMO prave veći br. povratnih pokreta očiju.
• IC dali z. da jednostavno pogledaju u deo ekrana suprotan u odnosu na mesto javljanja svetlećeg singala.
  — prva sakada - pogređan pokret ka signallu češće kod IMO, a čak i kada su tačno izvodili prvu sakadu bili su sporiji u odnosu na IVO u započinjanju tog pokreta. -> u prilog H o nezavisnosti od domena, jer se vide uočljivi specif. F

Question 5

77. Mikroanalitički pristup. 2

Answer 5

• Kejn i Engl - izlagali liste reči - nakon izlaganja davali z. od 30s, kako bi se sprečilo obnavljanje.
• veći porast PINF pojavio se kod IMO, ali u slučaju sa podeljenom Ož ne postoji razlika između IMO i IVO -> sug: u osnovi razlike između njih je SB kontrole Pž.
• Strupov z. kao provera da li je opseg RM povezan sa Dankanovim fenomenom zanemarivanja cilja (pad u Pž kada iz akt. dela mem. se izgubi za cilj z. relevantna info, a usled nedostatka sp. signala za odgovarajuću akciju)
• u situaciji sa 0% kongruentnih S razlika nema, a u sit. sa 75% kongruentnih IMO, skloniji zanemarivanju cilja, kao i g.
• Konverj - ponovio Morejev exp. sa sadržajem na koji ne treba obraćati Pž i dobio da 65% IMO i 20% IVO čuje svoje ime sa kanala koji nije pratilo.

Question 6

78. Makroanalitički pristup; frakcionisanje RM na verbalnu i spacijalnu.

Answer 6

• CILJ: ispitati vezu između efikasnosti RM i psme konstrukata i da se proveri da li postoje dodatni F koji učestvuju u razl. kogn. z.
• mana: ne možemo očekivati da će bilo koji z. biti čist indeks konstrukta koji želimo da merimo, pa se mora H da skorovima doprinosi veliki br. F
• Katel - viša kogn. je fluidna inteligencija (gf) -> SB rešavanja novih problema i prilagođavanja novinama
• visoka r između gf i RM i GF i tri aspekta RM - verb. num. i spac.
• RM bi mogla biti važna komponenta gf
• Engel ispitao vezu gf i RM i KM.
• lat. varijable koje reprezentuju R i KM međusobno koreliraju jer angažuju neke zajedničke veštine.
• kada se ta r uzme u obzir, rezidualna varijansa RM održava ind. razlike u kontroli Pž i pozitivno korelira sa gf, što nije slučaj sa rezidualnom varijansom KM.

Question 7

78. Makroanalitički pristup; frakcionisanje RM na verbalnu i spacijalnu. 2

Answer 7

• mera spac. opsega RM korelira sa spac. SB, ali ne i sa verb., dok mera verb. opsega korelira sa verb. SB, a ne sa spac.
• r između ta 2 z je niska, a izgleda da su prediktivne moći ova 2 z. specif. za domen ispoljivanja.
• ograničenje studije je selekcionisani uzorak -> dovelo do restrikcije u varijabilnosti mera raspona RM:
• razlika između mera istog i mera iz razl. domena je bila veća u slučaju K, nego RM - z. opsega KM mere konstrukte koji se više razlikuju od onih koji mere z. opseg RM.
• statističke analize - R; je jedinstven konstrukt - ne može se odbaciti teza da kapacitet RM odražava konstrukt nezavisan od domena ispoljavanja
• ni zadaci RM ni KM nisu isključivo specif. za domen, ni nezavisni od domena -> zaklj: mere RM primarno zahvataju F nezavistan od domena, ali i F specif. za domen, dok je obrnut slučaj sa merama KM.
• spac. skladište je povezanos a f. CI više, nego verbalno. -> možda jer se FS oslanjana na preučene procese kodovanja i skl, a spac. se mora više oslanjati na SB kontrolisanja Pž, usled iznova različitih sadržaja kojima se puni.