XV - Pa i emocije

Question 1

63. Naturalističke studije potiskivanja; pamćenje pod ekstremnim emocijama; psihogena amnezija.

Answer 1

• Lintinova je radila studiju na sebi; prijatne bolje sećala; optimizam sećama.
• Valdfogel - IC treba da se sete što više događaja iz prethodnog života -> 50% prijatnih, 30% ne, 20% neutralnih.
• Robinson: sećanje na porođaji bol bledi, nije slučaj sa vađenjem likvora -> ako bismo želeli da govorimo o potiskivanju, morali bismo da imamo podatke i o sećanju na neaverz. D
• Pa pod ekstremnim emocijama je važno zbog problema svedočenja
• krađa cigareta (manje)/digitron (veće uzbuđenje) -> IC treba da prepoznaju činioca -> + ef. stepena uzbuđ. zato što je relativno nizak.
• Lintonova pljaška sa/bez ubijanja deteta - seć. na detalje kod nasilnog lošije -> velika pbđ., lošije sećanje.
• IC prepoznaju sestru slabije, od nekoga neposrednog pre toga.
• manje uzbuđ. bolje Pa
• logor, iskazi nakon/40g kasnije -> sećali se imena glavnog nasilnika, a lika se sećalo više onih koje je maltretirao, nego ne.
• njegovu sliku je prepoznalo 58% onih koji nisu gledali emisiju o njegovim zločinima, i 80% onih koji su gledali emisiju.
• sećali se glavnih stvari, a detalje grešili.
• iako su neki izvestili o scenama mučenja, nakon 40g ih se nisu mogli setiti, čak su i poreicali; loše Pa imena.
• psihogena amz. je uzrokovana ekstremnim emoc. i indukuje potpunu amz. strašnih događaja, a javlja se u 30-40% nasilnih događaja.
• povezana sa fugom - Pac gubi svoj identitet uz duboku amz. epizodičkih sećanja, a očuvanu sem. i proceduralne veštine.
• jake neg. emocije mogu indukovati amz, ali je pitanje do koje mere su Pac neSB da dopru do neprijatnih sećanja, a do koje mere biraju da to ne učine.

Question 2

64. Laboratorijske studije potiskivanja.

Answer 2

• Jung - z. slob. asoc. pokazao da neke reči na koje ljudi treba da asoc. uzrokuju velike latencije.
• to se dešava zbog toga što su neke reči povezane sa kompleksima nabijenim anc. koje IC odbija da ispolji.
• Levindžer i Klark - nakon jungovskog testa asoc. od IC tražili da se sete asoc. koje su saopštili. -> IC se slabo seć. asoc. na reči koje su nabijene jakim emocijama -> objasnili Fr. potiskivanjem.
• Klajsmit i Kaplan - 8 reči, pola em. obojeno/pola neutralno - između svake reči je prikazana cif. -> pobuš. ef. svake reči je meren preko PSGRk.
• Psć. vPbđ. reči je u početku slabo, kasnije bolje, a nPbđ. u početku jake, kasnjije slabe. - isto je i za besmislen mat. -> nalazi objašnjeni Vokerovom teorijom opadanja delovanja
• Voker: svaka stavka koja se izloži ostavlja mem. trag, da se inh. javlja kako bi zaštitila trag u prvoj fazi konsolidacije, a da ta inh. otežava izvlačenje.
• visoka Pbđ. vodi visokom nivou početne inh, zbog čega će izvl. vPbđ stavki u početku biti teže, ali će se one kasnije duže zadržati od nPbđ.
• Kritika: ispituju samo momentalno Psć. jer ako su stavke potisnnute one treba da ostanu takve i kasnije, a ako je ključ u Pbđ. onda treba da se javi ef. koji se javlja kod Klajsmita i Kaplana.
• Bedli - uveo poz. emocije da razdvoji ef. potiskivanja i pbđ. -> nalaz sa m. psć. potvrđen, a nakon 28d se bolje sećaju tih rečo, tako da se potvrdila H o pbđ.

Question 3

65. Hipoteza o zavisnosti od raspoloženja kao stanja i o kongruenciji sa raspoloženjem.

Answer 3

• zavisnost od raspoloženja kao stanja - ono što smo iskusili u jednom ras. lakše izvlačimo kad smo u istom
• kongruencija sa ras. - određeno ras. pobuđuju sećanja skladna tim ras.
• zdravi IC, indukcija dobro/loše ras, metodom sugestivnih poruka -> u tužno i anc. ras. oni su teže pobuđ. pozitivna seć.
• da se ukine sugestibilnost - cirkadijalni ritam depresivnih Pac koji u fazama tuge na ZZN ređe odgovaraju pozitivnim doživljajem, a nalaze i da procena radosti koju donosi neki događaja, zavisi od raspoloženja u trenutku procenjivanja.
• dnevnički metod beleženja poz i neg. događaja -> pod hipnozom, gde su navedeni da se osećaju srećno, IC se sećaju više srećnih događaja.
• zavisnost od raspoloženja - izazivanje raspoloženja koje je vladalo u toku Uč pospešuje psć.
• kongruencija sa ras: dobro ras. pospešuje lepa seć. i obrnuto.
• IC uče listu neutralnih reči u dobrom/lošem ras. - nakon toga se psć. u istom/razl. ras.
  — nisu našli dokaz za postojanje ef. zavisnosti od raso.

Bedli: postoje razlike u inicijalnom kodovanju -> ne postoji uticaj raspoloženja na neutralni mat, ali da se mat. kojije u skladu sa ras. koduje INTERAKTIVNO, a to pogoduje kongruenciji sa ras.

Question 4

65. Hipoteza o ras.

Answer 4

• hipnozom indukovao lepo/loše raspoloženje kod IC koji su čitali priču -> veseli se poistovetili sa veselim, tužni sa tužnim -> sutradan se psć. priče u neutralnom ras., oni iz tužnog konteksta su se sećali 80% tužnih i 20% srećnih činjenica -> oni iz veselog konteksta 50% i jednih i drugih.
  — postoji sklonost da neRAS. nevesele činjenice bogatije i dublje koduju, nego činjenice koje bi mogle da ih oraspolože.
• IC treba da zaPa tvrdnje o sebi - ras. pri psć bilo od ključnog značaja
• exp. sa komp. igricom, manipulisalo sa ras. tako što je podešavan stepen uspešnosti - IC trebalo da se sete prideva koji opisuju poz. i neg. crte ličnosti, a ras. je bilo od značaja tako što ej uticalo na seć. +, ali ne i neg. stavki
• oni koji se plaše buba bolje prepoznaju, nego što reprodukuju reči vezane za paukove -> fobičari oprezni za D koje ih plaše, ali ih p neće preterano analizirati, pa im je mem. trag slabiji.
• seć. onih koji su skoro pokušali samoubistvo znatno manje bogato detaljima, a kasnije studije pokazuju da je kod deprim. pac. 40% seć. opšte, nasuprot 19% kod kontrolnih.

Question 5

66. Učenje, pamćenje i depresija.

Answer 5

• depresivni se žale na loše Pa
• depr. ostvarju svoje ef. tako što umanjuje napor uložen u kodovanje -> pokazano studijom u kojoj je grupisanje u kat. pri slob. Psć. kod depreesivnih manje počivalo na sem, nego kod kontrolnih.
• depr. umanjuje spremnost da se napregne pri Psć. -> depr/veselo ras. indukovano - depr. je omela Psć. što ukazuje da ef. potiču od ras, a ne od bio karakteristika
• H da depresivni ne ulažu napor pri Psć, pa će davanje ZZN smanjiti razliku između KG i depresivnih -> da se proveri, u exp. je umesto slob. Psć. uvedeno navođeno Psć., ali je opet zabeležen slabiji Un depr.
• depr. može uticati na Un -> indukuje pristrasnost u odgovaranju.
• exp. sa visokom/niskom depr. procenjuju u kojoj meri se na njih odnose poz/neg. pridevi -> onda se od njih traži da pokušaju da se sete prideva, a zatim i da ih prepoznaju u većem skupu…
• depr. su se bolje seć. neg. prideva, a pri prepoz. su češće identifikovani neg. prideve koji im u stvari nisu bili prikazani.
• depr. smanjuje opšti Un tako što ometa unos i obradu, i tako što favorizuje opažanje i Psć. sadržaja koji su u skladu sa depr. ras.

Question 6

67. Anksioznost i pamćenje.

Answer 6

• anx. kao crta i stanje
• kao crta distorzuje opažanje potencijalnih pretnji.
• homofoni pane-pain od kojih jedan ima neutralno, drugi neg. značenje, pri čemu su se anc. bolje psć. druge grupe, p jer su pozorniji na preteće reči.
• majke zabrinute za operaciju deteta pamtile više pretećih reči pri svim nivoima glasnoće, sem pri najvišem, za razliku od KG.
• arahnofob. i suicid. imaju usporenije odgovore u Strupovom z. na rečima koje su povezane sa paucima/samoubistvom.
• anx. i dep. procenjuju da je p da će se neprijatni događaji desiti njima, a ne drugima.
• Sarason smatra da anx. koja prati polaganje ispita sadrži 2 komponente, pojačavanje emoc. Rk i pojačavanje na sebe usmerenih INF Rk.
  — međutim - istraž. pokazuju da emoc. pbđ. ne ispoljava dodatan ef. u odnosu na zabrinutost.
• Bedli: briga ne samo da INF sa Un na ispitu, već ispoljava svoje ef. i uoči ispita, slabijim korišćenjem strategijama duboke obrade pri Uč.
• zbog dvosmislenosti Ajzenk predlaže da anx. ostvaruje 2 gl. ef. - povećava zabrinutost i povišava opšti nivo pbđ.

Question 7

67. Anksioznost i pamćenje. 2

Answer 7

• anx. procenjuju napor koa veći u situaciji kada je z. težak, = sa KG kada je jednostavan
• u exp. sa strahom od nastupa koji se utvrđivao pulsom i sub. ocenom - Un anx. se vidi u smanjenom un u trenutnom opsegu Pa, verb. fluentnosti i opažanju, pri čemu rezonovanje ostaje dobro.
• anx. umanjuje i moto-kontrolu, jer može izazvati tremor koji INF sa tačnošću izvođenja.
• Voker - Mg pri upotrebi Si za kontrolu bombi i projektila - raste sa stresom.
• exp. sa golferima - izraženiji oad Un kod starijih pod stresom + imali problema sa koncentracijom -> indirektna posledica delovanja anx. na Pž, pre nego na perif. moto. ef.