XVI - amnezije

Question 1

68. Mogući načini klasifikacije amnezije; amnezije nastale kao posledica zatovrenh povreda glave.

Answer 1

• potencijalni načini klasif. amz.

1. prema poreklu Pć koji može biti posledica bolesti
   — problem: pac. sa istom se ne P isto… ista bolest može dovesti do razl. oštećenja, bolo u pogledu lokalizacije/intenziteta
2. prema moždanoj lokalizaciji - najstariji
   — problem: razl. oštećenja mogu biti reprezentovana sl. P, što oštećenja ne moraju biti vidljiva uz pomoć tehnika neurooslikavanja, kao i to što su ona retko ograničen na određene delove mozga.
3. prema f. defcicitima - problem: retki su

• udarac u glavu cepanje i uvrtanje mikrostruktura u mozgu, posebno TRž za DM.
• posstraumatska - nesvest i zbunjenost tokom kojeg su otežano praćenje teluće akt, Pa, a i teško shvataju gde se nalaze
  — dužina trajanja dobar pokazatelj stepena neSB koji treba očekivati… što je duža, šanse za oporavak manje.
• RA - teško psć. pre nesreće, sužava se, neki proces INF sa izvl. starijih.
• skorija najviše pogođenja
• mem. trag ne stiže da se konsoliduje, a nakon exp. sa amer. fudbalom i sećanjem kombinacije napada nakon udara, ali ne i nakon odnošenja sa terena -> problem može biti u neSB izvl.
  — i pored sužavanja amz. nije neobično da autobio. Pa ostane iscepkano.
• AA se tiče problema novog Uč i tekućeg PA -> javlja se kod skoro svih deficita Pa, a retki su slučajevi RA bez AA, što je ujedno i dokaz za odvojene f KM i DM.
  — def u Uč se retko kad odnose na izolovane sadržaje, bez obzira na lokalizovanost oštećenja.

Question 2

69. Sindrom amnezije

Answer 2

• izolovan, ali dubok deficit Pa, bez sek. problema koji se javljaju kao posledica povrede glave.
• posledica Korsakovljevog sindroma, virusne infekcije, lezija mozga ili nedosstatka kiseonika
• oštećeni su TRž i FRž, hipokampus i mamilarna telašca.

deficiti kroz primer K.J.
- RM očuvana
- DM teškoće u EP. Uč novih sadržaja, kao i probleme sa viz. mem.
- SM je netaknuta, ali aspekt sem. mem. koji je osetljiv je v verif. iskaza.
- ABPa je ispitivnao pomoću Goltonove tehnike navođenja i pomoću strukturisanog intervjua
— ono što se desilo davno pre nesreće dobro sačuvano, a da je lošije zadržano ono što se desilo neposredno pre -> međutim, moguće je i da ovaj sindrom prati izrazito loše ABPa.
- proceduralno Uč je očuvano, normalna SB Uč u z. koji ne zahtevaju svesnost o izvoru info.

• teorijske implikacije
  — u prilog razdvajanja KM i DM
  — govori o razlici između proceduralnog i ep. Uč. (na proceduralno ne utiče dužina obrade i stepen elaboracije).
• dobar Talvingov predlog struktuacije po 2 dimenzije (priroda mem. si i stepena svesnosti)
  — EP učenje - autoneotičko - samosvest
  — SM uč - neotičko - svestan info, ne i izvora
  — proceduralno Uč - aneotičko - svesnost nije nužna.

Question 3

70. Teorije o nedostacima unosa i brže zaboravljanje kao objašnjenje sindoram amnezije.

Answer 3

• Cermak - amz. možda ne koduju mat. spontano na dubljem nivou -> posledica je neadekvatno Uč.
• izlaže nizove reči Korsakovljevima koji su mogli da izvedu zReag. na ponovljenu reč i na reč koja se sa njom rimuje, ali su značajno lošiji bili u opažanju reč iz iste sem. kat.
• amz. sem. koduju mat, ali da jednostavno zab. da se promena desila -> Bedli pokazao na Pac kojoj je nedostajala PINF i mogla je da sem. koduje.
• amz. ne mogu da uče bez obzira na dubinu obrade datog mat. (fiz-fo-sem). -> javio se ef. poda koji može maskirati stvarne razlike u stepenu Uč
  — kada im se da više t za uČ javio se ef. nivoa obrade
• slične rezultate dobija Mojdel koji umesto reči koristi karikature -> konstantuje se standardnie ef. nivoa obrade (uočavanje razlika-opisivanja-poređenje po duhovnosti), ako se pre testiranja napravi pauza.
• možda amz. zbog neadekvatne konsolidacije mem. tragova brže zab.
• teško demonstrirati stope zab. obzirom da oni slabo šta mogu da nauče.
• amz. ne zab. brže, bilo da je to provereno metodama proceduralnog/moto Uč.
• amz. izlažu distinktivno obojene foto - dužom ekspozicijom se obezbeđuje jednak nivo početne naučenosti sa KG
• variranjem intervala pauze nakon izlaganja, oni uspevaju da ustanove isti tempo zab. amz. i KG
• neki daju sugestiju da samo određena kat. amz. Pac pokazuje brzo zab, ali dokazi su dvosmisleni.

Question 4

71. Amnezija kao deficit u izvlačenju.

Answer 4

• H o INF: amz. posebno skloni ef. INF - odbačeno
  — z. inspirisan uspesima u navođenju u z. sa proceduralnim znanjem, jer navođenje deluke tako da elimiše alternative i njihov INF uticaj
  — kad čuju CIK odgovore sa CIKLON, a onda CIK-CIKLUS -> u prvom trasf. n/amz = -> H odbačena.
• H o delovanju kontekstualnih znakova
  — H da amz. možda slabije povezuju mat. sa zzn.
  — amz. bi trebalo da budu podložniji zzn jer njima više znače u diskr. tragova.
• exp. sa slikama; 1d - pola jednom, pola dva puta, isto 2d.
  — iz oba dana - treba da procene da li je foto prikazana 1/2 puta, kao i da li su slike videli tog/prethodnog dana.
• normalni najbolje procenjivali foto prikazane prvog dana 2 puta, a amz. grešili kod tih foto i govorili da su ih videli drugi dan.
• amz. se oslanjaju na jačinu traga, a norm. na neku vrstu asoc. između slike i njenog konteksta -> jedina kvalitativna razlika između norm. i amz.

Question 5

71. Amnezija kao deficit u izvlačenju. 2

Answer 5

• fenomen amz. izvora - oštećena SB amz. da upamte gde su stekli info, a ne šta obuhvata.
• problem: stepen amz. nije u r sa izraženošću amz. izvora.
• amz. izvora ne korelira sa retencijom činjenica, moguće da je poakzano sa k. deficitom koji se javlja uz amz. sindrom.
• Modalni model amz:
• Vorington i vajskranc - amz. može poticati od izostanka veze dva izvora info potrebnih za Uč.
  — kod amz. se mogu javiti neka Uč (proced), a mogu se uspostaviti i k. veze nepovezanih događaja (org, mat), ali ne mogu da povežu to dvoje.
  — Bedli: izgubljen je zapis o vezama formiranim u procesu ep. Uč (kontekst,. znaci, asoc. novih S).

Question 6

72. Problemi u razlokvanju amnezija; Alchajemerova bolest.

Answer 6

• retko čisti deficiti Pa
• temporalni lobusi - kl. amz.
  — brež zab.
• subkortikalne strukture - Korsakovljev

— razlika minimalna

• Alc. - progresivna demencija sa deficitom Pa kao najranijim i najizraženijim simptomom
  — deficiti na perceptualnom, j- i emoc. planu
  — nastalo u sred razvoja plakova i neurofibril. čvorova u mozgu
  — teško je dijagnostifikovati
  — niži nivo holina -> ne ublažava se Pa davanjem jođ
• deficiti slob. Psć. jasnije očitani u DM
• FP normalna, ali deficit RM (pogoršan Ra verb. i spac. mem, umanjeno postignuće u z. Petersonovih)
• kombinacija amz. sindroma i promene u funkcionisanju CI

Vedli: 2z (ZP i RaPa cif) kojima se može odrediti nivo težine; amz. imaju postignuće istog nivoa kao KG - KH može da obavlja oba z, Akc. ne može.
— očigledni ef. demencije + veći pad postignuća kako je veći Pć.

• rez. se ne mogu tumačiti opštim ograničenjem u kapacitetu obrade iz 2 razloga:

— progresivni pad tokom t se javio i u drugom exo, gde je ZP x manje zahteva z. AS
— exp.sa praćenje više izvora info - i norm i dementni imaju sklnost da postignuće opadne sa više br. ljudi u razgovoru, ali ef. nije veći kod Alc prostim povećanjem težine -> povećanje težine nije dovoljno da bi se oboleli diferencijalno opteretili.