VI - Pž i kontrola Pa

Question 1

15. Pažnja i centralni izvršilac; učinak u dvojnim zadacima i CI.

Answer 1

• istovremeno nekad nije moguće iz fiz. razloga -> nekad je usporeno jer treba da se koriste mehanizmi koji su u paru i koji su koordinisani (ruke)
• refraktarnost - istovremeno emitovanje 2 odgovora, jedan mora da sačeka da se izvođenje drugog završi. -> t razmak je varijabilan i zavisi od samih z. koje se izvode.
• koriste ef. da odrede kapacitet Pž koje k. z. donošenja odluka zahteva -> prvo se izloži slovo, pa drugo, pritisne 1/2 dirke, 2 prsta jedne ruke… KZ - kada čuje ton, drugom rukom pritisne taster.
• Pž je najviše opterećena u trenutkuprikazivanja drugog slova, kada odluka treba da se donese i tada je reag. na ton najsporije
  — kritika exp. je da se oba z. rade maunelno, pa može biti da niej uhvaćena INF između 2 procesa, nego INF u davanju odgovora.
• MekLiod - samo što ne reaguje pritiskom na dume, već izgovaranjem BIP - slaba INF.

Question 2

16. Primeri i svojstva automatizovanih reakcija.

Answer 2

• automizam - svojstvo S da slabije INF sa KZ -> što je više puta bio asoc. sa određenim odgovorom nezaustavljiva.
• z. da pomeraju polugu u pravcu strelice, a drugi je bio ili da JEDAN na JEDAN, A na JEDAN -> drugi slučaj -> kada Z nije puko ponavljanje, ometen je prim. z.
• INF je minimalna kada IC ponavlja S, ali da se javlja kada su S i vokalni odgovor na njega veoma asoc, ali ne i identični (na gore odgovara visoko).
• objaš. nije povlašćenja priroda vok. odgovora, pijanisti u z. praćenja (svira, čita note i ponavlja tekst), Šefer daktilografkinja (čita naglas, piše), uvežbavanje naivnih ispitanika (uvežbani da razumeju, pišu i kategorišu), telefoniranja i vožnje (KZ verifikovanja rečenica ometa procenu širine, rezonovanje i t za vožnju kruga, ali dobro prolaze kroz kapije kad su one dovoljno široke).
• zaklj: stepen INF određen stepenom naučenosti z, do nje u izvesnoj meri neminovno mora doći + 10% pad u Un -> zahteva simultano nadgledanje dva z.
• automatizacija nije dovoljan da objasni dolovanje CI.

Question 3

17. Disegzekutivni sindrom: simptomatologija i tumačenje u terminima Sistema za nadgledanje pomoću Pž

Answer 3

• posledica oštećenja FRž
• INT neoštećena ako dođe do povreda tihih zona mozga? jaki INT deficiti kao apstraktno P
• poremećena Pž, podložnost ometanju, teškoće u sagldavanju cele situacije, može rutina, ali ne i nove veštine.
• Pac izgubljeni i imaju ozbiljne intelektualne deficite.
• FRž imaju ulogu u planiranju, org, kontroli -> ako se oštete, oštetiće se i Si nadgledanja pomoću Pž.
• deficit kod perseveracija, otežana iniccijacija aktivnosti, upotrebno P, drastično smanjena verb. fluentnost uz očuvanu SM.

Question 4

17. tumačenje u terminima Sistema za nadgledanje pomoću

Answer 4

• Viskonsin test sortiranja karata -> ometen, jer oni shvataju prvo pravilo, ali ne mogu da odstupe od njega delom zbog perseveracija
• Verb. fluentnost zahteva 3-4 po min, a normalno je 12. -> reči postoje, a problem je preučenog programa, jer moraju sami da smisle strategiju (amz. mogu da ih rade kako treba).
• problem je izvlačenje
• teškoće u iniciranju, neSB da započnu govor, a nekada ne mogu da se zaustave
• podložni ometanju, neSB da se koncentrišu duže
• u odsustvu Si za nadgledanje pomoću Pž, Si ostaje inertan ili podložan dominaciji raznih S koji se pojavljaju u okoini.
• upotrebno P s
• Si nadgledanja pomoću Pž je zadužen za voljne procese, (prkidanje akcije), dok se dobro naučene veštine obavljaju po principu automatizma.

Question 5

18. Uloge centralnog izvršioca u kogniciji: CI i igranje šaha, opseg RM pri čitanju.

Answer 5

• veštine/ne, zaPa šah pozicije bez/sa KZ.
• kz: AS/kalkulator brojevi van vidnog polja (VSM)/slučajno genewrisanje slova (INF sa CI).
• UN u z. zavisi od veštine
• INF VSM i CI značajno umanjoli -> šah aktivira VSM i CI

br. unazad posle svake rečenice ometa razumevanje pasusa ili zbog FP ili zbog CI

• deca sa izuzetnom SB čitanja - raziče u Či ne potiču od razlika u kapacitetu FP koja ima ulogu u početnim fazama Či
  — momentalni RaPa nije dobar prediktor uspešnosti Či.
  — dobra mera je opseg pri Či (što više rečenica, a da sezaPa samo zadnje reči)
• kakva je obrada ne utiče na Ra

Question 6

18. CI i igranje šaha, opseg RM pri čitanju.

Answer 6

• korelacija između RaRM i Či sa razumevanjem je 0.72; bolji RaRM znači bolje čitanje.
• 3 grupe studenata razl. po RaRM variraju prisustvo dvosmislenosti i da li su kontekst i dvosmislena reč u 1 ili 2 odvojene rečenice.
• sve grupe zavedene rečenicama, pri čemu IC velikog RaRM češće dolaze do razrešenja.
• razdvojenost konteksta i dvosmislene reči je IC sa malim Ra pravilo teškoće a li ne i onima sa velikim RA, jer oni bolje prenose info iz jedne u drugu rečenicu.
• RaRM je dobar prediktor SB či. sa razumevanjem.

Question 7

19. Uloga centralnog izvršioca u kogniciji: CI i čitanje sa razumevanjem.

Answer 7

• normalno razvijen rečnik i SB Či reči ne garantuju uspeh u z. sa razumevnajem
• dobri/loši Či - dosl. Pa/Pa info koje se iz teksta moraju zaključiti
• na oba testa - loši slabiji i kada se odgovara po sećanju/kad imaju tekst pred sobom (tad su bolji sa odgovorima na doslovna pitanja) -> razlike u efikasnosti ne potiču od razlike u dugoročnom Pa.
• IC slušali kratke priče, da li su se određene rečenice pojavile u tekstu
• 2gr = uspešne sa rečenicama kojih zaista ima u tekstu, ali prave drugačije greške sa rečenicama kojih nema.
• dobri biraju nepostojeće rečenice koje sadrže valjan zaključak; loši češće prihvataju rečen. sa netačnim zaključkom.
• dobri Či Pa suštinu, to nije uslovljeno boljim doslovnim Pa, upućujući da nema razlike u korišćenju Fp, a i ef. dužine reči je približan.
• z. gde se Pa poslednji broj u svakoj od tri grupe br. -> bolji Či imaj bolji opseg RM
• razrešavanje protivrečnosti TEŽE slabim čitačima, kada im se info koja razrešava dilemu da KASNIJE, nego prila -> razlika je u RM, a ne potčinjenim Si.