2. rezonovanje

Question 1

79. Deduktino rezonovanje nad osnovnim formama iskaznog računa.

Answer 1

• viši k. proces
• deduktivno - sudovi koji neizbežno slede iz premisa - ima ef. sadržaja i strukture
• tiče se, da li određeni zaključak logično sledi iz određenog skupa premisa, a kreće se od univerzalnog ka pojedinačnom.

3 glavna aspekta rezonovanja:

1. log. valjanost - zakoni logike su apstraktni i nisu emp. te nam govore koji sudovi slede iz kojih samo na osnovu njihove forme, ne i sadržaja -> ne bave se realnim stanjem u svetu
2. emp. istinitost - logička valjanost i emp. istina se ne moraju poklapati, pa ako je zaključak emp. istinit, ne znači da je struktura argumenata takva da je i on valjan.
3. relevantnost - neki zaključci olakšavaju ili ometaju izvođenje zaklj. koji su valjani tako što olakšavaju ili ometaju KM.

Question 2

80. Uslovno rezonovanje.

Answer 2

• ishodi koje možemo da očekujemo, ako se steknu određeni uslovi
• modus ponens - validan oblik argumenta
• modus tolens - teži, zahteva rezonovanje unazad i p je lakše rezonovati od uzorka ka posledica, nego obrnuto. -> podložan je ef. sadržaja.
• bikondicionalnost - uslov ako i sako ako… kondicionalnost - ako.
• poricanje antecedensa je g poricanja konsekvensa, zato što ej opovrgnut antecedens.
• to se dešava jer je ako kondicionalno osim ukoliko eksplicitno nije istaknuto da je bikondicionalno (akko) u kom slučaju bi ovakvo zaključivanje bilo validno.

Question 3

80. Uslovno rezonovanje. 2

Answer 3

• Vejnsov z. izbora: ako karta ima samoglasnik na jednoj strani, ima paran broj na drugoj strani… prikazane karte su E, F, 4 i 7.
• greška E4, umesto E7.
• E je racionalan izbor - ukoliko ima neparan broj sa druge strane, H je bila opovbrgljiva
• g. biranja karte 4, ne 7 se može objasniti kao g interpretiranja ako (kao bikondicionalnog zbog toga što bi u tom slučaju sve 4 karte bile relevantne za H).
• biranje E je analogno modus ponones, a 7 tolens.
• ljudi grešne jer sravne sve pojmove iz H sa datim podacima.
• u H se pominju samoglasnici i parni br. i najuobičajeni odgovor je izbor karte E4.
• ako se pravilo reformuliše da glasi: ako karta ima samoglasnik na jednoj strani, onda neće imati paran br. na drugoj -> IC pravilno biraju E i 7.

-postoji uključenost 2 F u sravnjivanje:
1. Pž - ljudi više obraćaju Pž na pojmove iz H
2. izbegavanje neg. rečenica - ljudi TEŽE zaključuju kada im se daju odričmne rečen, nego kada su im date pozitivne.

• ljudi lakše rešavaju problem kada su ujedinjene repre, ne odvojene.
• nema veze da li apstraktno/konkretno, ljudi razmišljaju u terminima: dozvole, obaveze ili autorizacije.
• z. podložan ef. sadržaja -> u konkretnim formama, bre i tačnije rešavali z.

Question 4

81. Silogističko rezonovanje; pravilnosit i greške.

Answer 4

• Aristotel - prvi razvio logiku i veći eo studija je posvetio silogističkom rezonovnaju.
  — zaklj. na osnovu 2 prethodno date premise, a njegov najpoznatiji kateg. silogizam je: svi ljudi su smrtni, sokrat je čovek, sokrat je smrtan.
• g pri zaklj:

1. ef atmosfere - sklonost da se prihvati zaklj, kao tačan, ako se kvanitfikatori u premisama slažu sa onim u zaključku (SVI, neki, nijedan) -> valjani samo za svi.
2. H o konverziji: može se primeniti i u kondencionalnom rezonovanju -> ideja ako je tačno da su svi A B, pnda je tačno i da su svi B A.
3. ef. sadržaja ili pogrešnih uverenja: neki zaklj. se prihvata kao logički valjan, samo zato što je empirijski tačan.

Question 5

81. Silogističko rezonovanje; pravilnosit i greške; ef. figure 4.

Answer 5

• ef. figure - opisuje ga Džonson-Lerd - sklonost IC da donosi uvek samo jedan zaklj + sklonost da se kreće od sub. prve premise ka predikatu druge, a vrlo retko u obrnuto smeru.
• T silogističkog zaključivanja koja se u zadnje t širi i na zaklj. nad kondicionalnima
• T postulira oformljivanje m. modela na osnovu premisa koji se dalje koriste za donošenje zaklj. namesto apstraktnih pravila.
• težina prezentovanog silogizma je u visokoj korelaciji sa br. ment. modela za njegovo rešavanje.
• IC bolji u rešavanju silogizama po pravilu postavljaju više m. modela.
• ef. sadržaja - na m. modele mogu uticati ili indirektno (opterećenje mem.) ili direktno (uticaj na način psotavljanja modela)
• Rips: za postavljanje modela je potrebna dedukcija, oni su pre vid ispoljavanja ded. miš, nego njegova alternativa.
• ljudi u svakodnevnom zaklj. mogu na brzaka da emp. provere svoje zaklj, s obzirom da je log. valjanost i emp. tačnost visoko koreliraju.

Question 6

82. Induktivno zaključivanje; testiranje hipoteza.

Answer 6

• ind. zaklj. - kako određena zapažanja podržavaju druga uverenja; ono barata terminima p određenih ishoda i podrazumeva skok u odnosu na date info.
• snaga argumenta ne zavisi samo od strukture, već i od SADŽRAJA I KAT.
• sistem uverenja A je povezan sa određenim očekivanjima B i ako su ona zadovoljena, ako se pojavi B, to vodi većoj uverenosti u uverenja A.
• relaciona i atribucicpna sličnosti je bitna u analoškom zaklj; relaciona (predikati na 2+ argumenata) naspram atribucioni (1 na 1 argument).

koraci u interpretiranju analogije su:
1. uspostavljanje korespodencije između 2 domena
2. odbacivnaje atributa
3. prebacivanje relacija od osnovnog ka ciljanom domenu
4. opserviranje sistematičnosti odbacivanjem izolovanih i zadržavanjem Si relacija kojima upravljaju relacije višeg reda koje se takođe mogu preslikati.

Question 7

82. Induktivno zaključivanje; testiranje hipoteza. 2

Answer 7

• IC dao niz 2, 4, 6 - treba da otkriju po kom pravilu je sačinjen -> predlažu druge tročnae nizove kako bi od experim. dobili fidbek da li se niz uklapa u pravilo ili ne.
• ljudi uglavnom predlažu nizove sa 3 br. koja se razlikuju za po 2, jer su ubeđeni da je to tačno pravilo.
• dobiju potvrdne povratne info, jer se nizovi koje su dali uklapaju u pravilo - pravilo koje se stvarno krije iza ovog niza je: rastući nizovi, a ne samo oni koji se razlikuju za po 2.
• IC prave nizove koji su u skladu sa potvrđenom H što se naziva sklonost ka potvrđivanju.
• test se koristi i kao manifestacija psihopatologije.
• karakteristika sch. miš. -> ovde se logikom da su 2 pojma povezana, ako poseduju samo nekoliko zaj. karakt.