XI - izvlačenje

Question 1

35. Raspoloživost i dostupnost; Talvngova istraživanja delovanja znakova za navođenje na izvlačenje.

Answer 1

• da bi se pristupilo, info treba da se pohrani kako terba
• izvlačenje info iz memorije
• može biti voljno - proces akt. Pt
  — nevoljno - AU van domašaja svesti
• 100 reči x 5 -> 38% repr, a prepoz. 96%, 7% lažne uzbune.
• Talving: nerepr, a prepoz. su bile raspoložive, ali ne dostupne
• vežba u izvlačenju neke stavke je povećala uspešnost u narednom izvl.
• samo 50% reči se pojavljuje u sva tri pokušaja Psć. - nije reč o istim stavkama, razl. dostupne, a sve raspoložive.
• prikaz spisak reči iz nekoliko sem kat -> EG pri prisećanju dobila ime kat -> bila uspešnija; kada KG dobije na kraju imena lat. -> bude uspešnija neog u inicijalnom pokušaju.
• tehnika navođenja pomoću z.
• reč za zaPa VELIKIM slovima, a pored nje malim ona koju treba Či -> navođenja repr. (male) bila bolja od slobodnog Psć.
  — do ef. nije došlo kada se neka druga asoc. reč koristila -> mislili su da je reč znak samo ako je istovremeno pohranjena sa metom -> nije baš tako… posle…

Question 2

36. Delovanje konteksta na izvlačenje; interaktivni i neinterekativni kontekst.

Answer 2

• ronioci; plaža/voda Uč i repr.
  — nema razlike u Uč, ali ima ef. zavisnosti od konteksta, kada se Psć u suprotnim sredinama un pada za oko 40%.
  — ako se koristi prepoz. ef. se gubi -> problem?
  — jačina ef. je veća kada je prostor različit, a manja kad je razlika manja (dve sobe)
• Smit, prvog dana 3gr u podrumu, a drugog dana 1gr repr. u podrumu > druga u sobi < treća u nekoj drugoj sobi -> nema razlike u repr. između onih koji su zamišljali i onih koji su se fiz. vratili u prostoriju.
• hipnoza?
• ronioci i alkohol - ef. zavisnosti od stanja - raspoloženje
• kriminalci prikazani, da ih prepoznaju u šire liste slika, a manipulisala se sredina i sl -> snažni ef. konteksta na prepoz.
  — sredinski kontekst utiče na prepoz. u nekim slučajevima, a slabiji Un u nelim drugim slučajevima.
• Bedli: postoe dva iopštena načina na koji kontekst može biti kodovan.
  — interaktivno kodovanje: promena načina na koji se S opaža -> mem trag se menja-> kontekst ima uticaj na Un i na Uč.
  — nezavisno kodovanje: info pohranje zajedno sa tragom S -> ne menja iz osnova mem. trag -> ef. se ispoljava na izvl.
• zastupa razlike između reprodukcije i prepoz.
• gledište se razlikuje do opšte vrste interakcije Talvinga (sinergička ekoforija)

Question 3

37. Odnos reprodukcije i prepoznavanja kao mera uspešnosti izvlačenja.

Answer 3

• problem ih je porediti ->
  problem se javlja kada IC pravi mnogo lažnih uzbuna.
• H: IC će pogađati, ako ne može da se seti da li mu je stavka bila prikazana - šansa da pogodi je 50% ukoliko ima jednak br. meta i distraktora.
• korekcija za pogađanje - način da se dođe do prave detekcije; ispravne detekcije - lažne uzbune
• T detekcije signala
  — d’ mera diskriminabilnosti - odvojiti metu od šuma -> jačina mem. traga. (5x)
  — beta kriterijum koji je IC usvojio - stepen obazrivosti IC pri donošenju odluke da li je stavka stara/nova. (nagrada)
• nezavisne su
• paradoks Fr
• vFr reči se uspešno repr. od nFr, ali se zato salbije prepoz. (ometeno jer su vFr reči u startu poznatije).

Question 4

38. Sternebrgov Model redne pretrage do iscprlljenja.

Answer 4

• tRk
• z. KM - 6 cif, pauza, cifra-meta -> bilo je /ne
• g su retke, jer niz ne prevazilazi raPa; meri se brzina donošenja odluke.
• t potrebno za odgovor raste sa br. cif -> Pt do sicrpljenja?
• isto i sa DM, samo promena u meti
• javlja se ef. recencije - brzo poslednja dva -> proces davanja odgovora zavisi od jačine traga, jer kad se cifre prikažu 2 puta u nizu
• Sternberg odgovara na kritike. redna Pt do iscrpljenja je samo jedan deo procesa uz pomoć koga ispitanik daje.

Question 5

39. Modeli generisanja i prepoznavanja (Model dva procesa).

Answer 5

• H: reči su reprez. u čvorovima sem. mreže -> kada se prkiazuju, nastaje promena u čvoru, trag na to mesto.
• kasnije repr: generisanje reči i prepoz.
• objašnjava težu repr. i ef. Fr - vFr lakše generisati, imaju oznake i van exp, teže prepoz.
• prikazivanje org. mat. više posešuje repr. nego prepoz -> olakšava IC generisanje reči.
• Plš bez namere povećava br. oznaka reči -> pospešuje prepoznavanje (ne utiče na repr, nema novih veza).
• Bahrik traži da IC generišu što više reči iz lat - dobio p. generisanja -> te reči dao drugoj g, koja treba da ih naknadno prepozna u piroj grupi reči - dobio p slobodnog Psć. -> mogu se kombinovati prve dve p da bi se predvidela treća što model i sugeriše.

Question 6

39. Model dva procesa

Answer 6

• Talving i Tompson - skreću Pž na to što model kaže da je neophodno da stavka prođe i proces generisanja i proces prepoz. da bi bila repr -> oni kažu da stavka može biti repr, bez prepoz. -> parovi reči koje su jako asoc.
• toplo/hladno
• hladno - zemlja (zzn)
• POGLEDAJ U DRUGIM
• na kraju se prikažu ZZN koji su slabo asoc. sa ciljanim rečima, i traže asoc. -> IC bivali bolji nego kod prepoznavanja -> IC reprodukovali neke reči koje nisu mogli da prepoz. -> nije u skladu sa modelom.

Question 7

40. Problem verbalnog učenja; Talvingov princip speficičnog kodovanja.

Answer 7

• polisemične reči i razl. reči su asoc. sa njima (gužva - saobraćaj/papir) -> u naknadnom testu prepoz. pojavila se jaka sklonost da promena asoc. reči dramatično ometa prepoz. jer je kodovano značenje stavke, ne samo viz. i Fo. karakteristike
• Barkli - IC prikazuje veći br. polisem. reči (pijano) uklopljenih u rečenici (štimova/podigao), da bi se kasnije različito navodili (melodično/teško).
  — kada se navodi sa odgovarajučim frazama -> uspešnija repr. -> ono što se koduje NIJE OPŠTE ZNAČENJE REČI, več određen aspekt značenja i tumačenja reči.
• Talving - ZZN će biti efikasan, jedino ukoliko se bude kodovao na SPECIF. način u isto t, kada se odvija i proces uč.
  — i drugi znakovi ponekad mogu biti korisni -> preraslo u princip specif. kodovanja koji nije emp. proverljiv (problem cirkularnosti)

Question 8

41. Postupci pospešivanja sećanja očevidaca.

Answer 8

• svedočenje očevidaca - poboljšati sećanje.
• kognitivni intervju zasnovan na 4 mnemoteh:
  1. oživljavanje na mentalnom planu kontakta sa okruženje, i ličnostima koje su povezane sa sadržajem svedočenja
  2. izveštavanje o svakom detalju, bez obzira na marginalni značaj
  3. opisivanje događaja u nekoliko hronoloških redosleda, prospektivno i retrospektivno
  4. opis iz vrste razl. uglova, iz perspektive razl. aktera.
• cilj 1. i 2. -> povećati preklapanje izvorne i zamišljene situacije
  — 3. i 4. -> do info se dolazi korišćenjem više razl. puteva.
• prikazan film sa nasilnim zločinom - 48h kasnije ispitivanje jednom od 3 tehnika
  — običan intervju 29, hipnoza 38, kogn, intervju 41
  — između te 3 ne postoji razlika u pogledu netačno saopštenih sećanja.
• oni koji su ispitivani sa kogn. intervjuom bili su zavedeni info koja navodi na pogrešan trag -> može se pripisati pitanjima koja slede hronološki redosled.
• modif. k. nivoa, kao što je korišćenje nedovršenih pitanja -> dovode do tačnog seć. veće količine info, bez povećavanja br. netačnih odgovora.