VII

Question 1

20. Uloga pažnje, motivacije i namere da se uči u pamćenju

Answer 1

• ako ima Uč u snu, to znači da Pž nije neophodna za Uč
• u snu se uči uglavom u kratkim periodima budnosti
• info sa nepraćenog kanala u KM se čuva samo 5s, nakon toga nestaje, iako se ponovi mnogo puta
• što je više Pž trebalo za kartee, manje se Psć. liste reči - odstupanje je ef. recencije -> Pž NEOPHODNA za Uč.
• protiv Pž; subliminarna percepcija; u exp. simulirao razgovor o roblemu za t operacije -> imalo uznemiravajuće ef. na Pac kasnije
• drugi IC u anesteziji su puštali reči čija je reprodukcija bila jako slaba, ali je ipak došlo do zaPa.
• nekad se IC u anesteziji sugeriše da povuče uvo nakon operacije, ako je čuo poruku, a rez. nisu jednoznačni -> ne uči se ništa novo, diskutabilno je pitanje praga svesti, a Uč vrlo slabo, jer zahteva Pž.

Question 2

20. Uloga pažnje, motivacije i namere da se uči u pamćenju

Answer 2

• motiv. -> utiče na to šta će neko da zaPa, a ne koliko
  — utiče na spremnost da se obrati Pž, ne i na kompletan Un -> pokazuje istraž. u kome grupa dobija novac za slobodno Psć -> nije imala bolji Un
• visoko motivisani, jer H da je Pa povezano sa INT, pa ne žele da ispadnu glupi.
• motiv. je bitna za prospektivno Pa, tj. Pa da treba uraditi neke stvari
• karte sa rečima treba da se sortiraju po kat/zapa/sort+zapa/ samo poređaju u kolone, ali ne i organizuju -> prve 3 = Un, a 4. slabiji.
• ključno za Uč je SEM. PRGANIZOVANJE, bitnije je od namere.
• neke akrakteristike okruženja, lok. ob i Fr događaja se automatski skladište, bez namere.

Question 3

21. Količina vežbanja u jednom danu, dužina perioda odmora između pokušaja učenja.

Answer 3

• raspodeljeno je efikasnije od koncentrisanog
• ef. vežbanja raspodeljenog u više dana je snažniji od ef. intervala odmora u toku jednog dana.
• poštari i mašina; 2x1h, 1x2h, 1x1h, 2x2h.
• kod Uč moto veština, Un je narušen, ako se uzastopni pokušaji razdvoje kratkim intervalima (kod ZPR) -> opadanje se odnosi na Un, a ne na Uč, pošto se narednog dana pokaže da su grupe sa raspodeljenim/koncentrisanim intervalima jednake
• nije reč o opštem zamoru mišića; Adams - ef. koncentrisane vežbe na Un se ne rasipa, ako IC tokom tog intervala posmatra drugog IC kako izvodi isti z. -> Uč se ostvaruje na centralnom, a ne na perif, mišićnom mivou.
• nema ef. variranja intervala pokušaja Uč kod besmislenih slogova.

Question 4

22. Uticaj pauza pri ponavljanju stavki na pamćenje; primeri učenja kada vežba ne pomaže.

Answer 4

• pojedinačne stavke bolje naučene i reprodukovane, ako se uzastpona izlaganja ŠIROKO RAZDVOJE, čak i kada je interval ispunjen drugima stavkama

to + ef. vežbanje izvlačenja (uspešno Psć povećava p da će stavka biti zaPa = mnemoteh. produžavanja pauza pri Plš.
- ideja: Psć. stavki pri najdužoj pauzi, pri kojoj je moguće tačno Psć. -> ta strategija ima ef. na Uč i na Un, a primenljiva je i kod IC ometenih u Uč.

• kada vežba ne pomaže -> odstupanje od H o ukupnom t
  — prof. koji posle godina ponavljanja molitve, ipak mora da pogleda u tekst + kampanja menjanja Fr radio stanica (nisma tačnost Psć).
• često ponavljanje ne garantuje Uč (prestali da obraćaju Pž), šre je veza načina obrade i Psć. ključna.
• bitno je šta IC čini sa mat, a ne koliko t mu je bio izložen.

Question 5

23. Teorijski (konceptualni) problemi Teorije nivoa obrade; primene Teorije.

Answer 5

• problem merenja - cirkularnost
• H o serijalnoj obradi - viz -> fo -> sem -> ali ona može da bude paralelna (čitanje), a i da ide od viz. ka sem. i obrnuto.
• pretek kodovanja -> teško možemo da ne budemo svesni značenja reči kada nam se ona izloži, čak i kada nam se to kaže
• obrada prilagođena uslovima pod kojima će se izvesti izvlaćenje (sem. pomaže prepoz, a fo. kod. za rimovanje) - kodovanje zavisi od instrukcije
• primene T nivoa obrade:
  — dublja obrada utiče na bolje prepoz. - svaka obrada licakao celine ima bolje rezultate, nego koncentrisanje na određene fiz. karakteristike
  — povezanost dubine obrade i def. u Pa starijih ljudi
  — pokušaj da s ena ovaj način objasni def. Pa amz.

Question 6

24. Empirijski problemi teorije nivoa obrade.

Answer 6

tri pitanja:

1. komatibilnost
   — Krejk i Talving, prepoznavanje - najpliće kodovanje daje najslabije prepoz.
   — Psć. bolje za one stavke kod kojih su odgovori u prvoj fazi bili da.
   — predlažu da postoji veća kompatibilnost pitanja i odgovora tipa “da” -> do toga može doći jer se postiže veća Pbđ. kada sse reči recimo rimuju (pas-tas)
2. elaboracija
   — u exo, treba proceniti da li se mete uklapaju u rečenice, a traži se slob. Psć/prepoz. uz navođenje
   — pojavio se ef. da se bolje elaborisane reči bolje prepoznaju (Psć. nešto slabije)
   — nije važno prisustvo sem. kodovanja, već bogatstvo tog kodovanja
3. 1 ili 2 vrste Plš.
   — Plš. radi održavanja može dovesti do poboljšanja retencije
   — exp. sa besmislenim slogovima bez namere - jedna grupa izgovara svaku stavku pojedinačno, a druga svaku od stavki ponavlja onoliko puta koliko može za određeno t
   — kada je traženo Psć -> ponavljanje je poboljšalo Un
   — jednostavno plš. ima ef. na Psć, a jak na prepoz.

Question 7

25. Aktuelna objašnjenja efekta niova obrade.

Answer 7

2 pravilnosti
1. dublja i bolja sem. obrada dovodi i do boljeg Uč
— skaliranje reči duž dve sem. dimenzije, pogotovo ako se baš razlikuju
— moto delovanje skladno instrukciji, a ne samo Či, poboljšava Uč
— Ajzenkovi - dobri ef. na prepoz, ali ne reprodukiju -> pokazali da dublje Fo kodovanje pomaže (nepravilno izgovaranje) kao i sem. kod.
— sličnost ometa razlikovanje, ali pospešuje izvlačenje -> smanjuje br. alternativa, ali i mogućnost diskriminisanja između njih

2. akt. Plš ima 2 karakteristike: zadržavanje info na kratko i dodavanje nove info staroj

• ef. Plš radi održavanja počivaju na primovanju, već postojeće asoc. -> olakašava se prepoznavanje, ne i reprodukcija
• elaborativno Plš. je proces formiranja novih asoc, tj. reorganizovanje mat. tako da se uklopi u nešto poznato.