IV - uloga Pa u kogniciji - RM

Question 1

4. Obrazac dvojnih zadataka kao metod provere hipoteze o RM; osnovna svojstva fonološke petlje.

Answer 1

• mAiŠ - KM = RM, provera
  -2z - IC izvodi 1z koji angažuje veći deo RM, a istovremeno neki KZ koji presudno zavisi od RM (sme. verif, slob. Psć).
• KZ - umanjuje učinak u prim. -> umanjuje brzinu

Question 2

4. Obrazac dvojnih zadataka kao metod provere hipoteze o RM; osnovna svojstva fonološke petlje.

Answer 2

• Bedli ispitao ef. sem. verif uz Pa niza br.
• veći KZ - tRk raste, ali porast nije onoliki koliki bi se mogao očekivati
• %g CONST - 5%
• kad je opterećenje 6 cif (granica raPa) -> nema značajnog ometanja prim. z. —> napustiti H o KM kao jedinstvenom sistemu
• Bedli: RM - kontrolni sistem zasnovan na Pž (CI) i dva podsistema (FP i VSM).
• FP potčinjen Si, H konstrukt, ef. kodovanja govora na kogniciju,
  — FS - zadržava info zasnovanu na govoru - zadržava tragove 1.5-2s; preslišani subvok. Plš.
• ctrl. AP - počiva na Un govoru
• može preobratiti pisani mat. u FoKod i registrovati ga u FS.

Question 3

5. Efekat fonološke sličnosti i efekat govora na koji se ne obraća pažnja

Answer 3

• u prilog postojanja FP

FoSl
- momentalno Psć. serija je otežano kada stavke zvuče slično/artikulacione karakteristike -> verovatno jer je FS utemeljeno na FoKod, pa ako su slične, teža je diskriminacija -> slabije Psć.

• EXP, cif: tišina/reči/besm. slogovi
  — mat. došao do FS, čuva se Fo, a ne sem. info.
• EXP: br; reči slične br. i 2slž. fo različite reči.
  — smetnje: reči slične br > br > dvosložne
• govor > vok. m. > instr. m. > buka
• bitniji je kvalitet buke, nego intenzitet; govor sam po sebi.

P. V. - nema Fo. sl. pri aud. mat (viz. ima), ef. dužine reči, As.

Question 4

6. Efekat dužine reči i supresija artikulacije.

Answer 4

• u prilog FP
• ef, dužine - uspešnija repr, što se reč kraće izgovara
• raPa - sve za 2s. -> veza brzine govora i RaPA.
• važnije trajanje reči, nego slogova.
• bilingvalna velška deca.
• i na matemat. napamet.
• raPa raste kod starije dece - brže se Plš.
• prevođenje viz. stavke (crtež) u Fo kod se javlja kasnije.
• AS - rad FP remeti i unutrašnja/glasna artikulacija (dom. nad AP), sprečava ga da zadrši mat. u FS. alt: AS narušava Un jer zahteva više Pž; protiv toga.
  — KZ bez AS, jednako zahtevni - ne deluju na Un
  — P. V. ne koristi FP, nije ometena AS
  — ef. supresije su SPECIF.
• ogleda se u drugim fenomenima:
  1. Fosl - otklanja ef. kod viz mat (aud ima direkt pristup)
  2. govor ne Pž - viz mat.
  3. Dužina reči - uklanja ga jer on zavisi direktno od subvok. Plš. - ipak, otklanja se kod viz. -> nesklad (ali to je bilo samo kad je izvođena pri izlaganju S, a ne nakon Psć).

Question 5

7. Povezivanje sadržaja u jedinice organizovanja i fonološka petlja.

Answer 5

• H o FP: RaPa zavisi od v Plš. = br. stvari koje se mogu izgovoriti u 2s.

Zeng i Sajmon: razlike kod 3 vrste pisanog mat. u kineskom po trajanju tragova (radikali/karakteri/reči)
- rez: skladni sa H o FP, najbolje se pamte jednosložni karakteri, dvosložni, pa radikali. -> nesklad sa Milerom (ne bi trebalo da bude razlika jer je svaka reč jedna jed.org.)

• exp. sa homogonima; oni se najgore pamte, pa radikali, pa karakteri - verovatno su zaPa na osnovu viz/sem koda -> FP nisu mogli da se pamte.

Zeng i Sajmon: svake kin. razlikuju se po broju slogova (slogovi u sastavu jedinica organizovanja bili su brže artikulisani od onih koji su obuhvatili odvojene jedinice organizovanja).
- Ra ne zavisi ni od jed. org, ni od br. slogova -> već od v Plš. koja zavisi od t potrebnog za artikulaciju svakog sloga nakon prvog/njihovog broja.

Question 6

8. Fonološka petlja, učenje da se čita i razumevanje jezik.

Answer 6

Uč Či:
- deca sa problemom specif. problemom - smanjenRaPa, rade sve loše sa Fo svojstvima
- odakle poteškoće?
- čitanjem se povećava svesnost i RaPa koji su povezani sa uspešnim Či
- odrasli koji ne znaju da Či kada to nauče popravljaju Fo svesnost.
- FP i Či su povezani, iako se ne zna dovoljno za čvrste zaklljučke.

Jezik:
- FP kroz evoluciju za proizvođenje i razumevanje govora
- exp. Klarkovih - razumevnanje zahteva da cela rečenica bude zadržana u skl. dok traje obrada, a za to je potrebno razumevanje —> P. V. - razumela duže rečen. od onih koje je mogla da zaPa

• studentkinja sa Rapa od 4 cif, fo dislex.
• KM bitna za Či, ne za razumevanje govora (kod nje ipak nema AS)
• P. V. raPa = 2 stavke; jednostavne rečenice dobro razume, a kod dužih ako zavise od retencije i obrade info ima problem - kada nije doslovna retencija -> može.
  — FS dodatna podrška u razumevanju, ali ne primarna?
  — FS bitno, ali samo ako je mat. složen i zahtevan.
• T. B. -> loša DM; raPa 2, rečenice 3. reči -> što je duža rečen, slabiji Un.
• problem nije samo u dužini rečenice, već i u opterećenju (zavisni odnosi).
• FS ima ulogu u razumevanju J, iako su deficiti vidljivi samo kada se ispitaju mat. koji ga opterećuje.
• ograničen mali Ra donosi teškoće u razumevanju.

Question 7

9. Fonološka petlja, fonološko učenje za duži rok i usvajanje rečnika.

Answer 7

Fo. učenje na duži rok
- inspirisano decom sa razvojnom dislex
- P. V. - pri aud. izlaganju uspešno učila listu reči čije značenje nije znala
- parovi it x ruski
— pri aud. izlaganju = uspešna kao i KG, ali ne pri it x rus.
- viz prikaz - bolji Un, ali ne dobro kao KG

• FP igra ulogu pri usvajanju novog mat.
• usvajanje rečnika - deca sa Pć j. SB - loša u z. ponavljanja Pdreči, kasne za svojih vršnjacima 4g; Či, spelovanje, rečnik - 2g
• značajne korelacije i kad se parcijalizuje obim rečnika
• zaključuje se: FP je značajan F u usvajanju rečnika u početnik godinama školovanja.