uvođenje medijatorskih varijabli Flashcards
1
Q
moderator
A
- var. koja menja intenzitet nekog ef. ili relacije između 2 var.
2
Q
medijator
A
- var. koja specifikuje način na koji se neki procesi ili relacije dešavaju ili uspostavljaju
3
Q
u piru su moderatori i medijatori
A
- veoma značajni, jer se posmatra veliki br. zatečenih var.
4
Q
tokom cele priče o crtistima i interakcionizmu, postojala je i grupa koji su radili na
A
- moderatorskim var. koje bi moge da objasne, zašto su neki ljudi dosledni, a neki ne
5
Q
Bem i Alen su pokušali da objasne doslednost u P, preko moderatorskog uticaja
A
- neki ljudi su intrinzično koherentni, neki nekoherentni
- varijabla koja je trebalo da napravi razliku te dve grupe je samoprocena doslednosti
- ispitivali su crtu prijateljstva i savesnosti
- podelili IC po medijani na visoko i nisko varijabilne na crti A i savesnosti, s obzirom na samoprocenu varijablnosti IC na sedmostepenoj skali
6
Q
Bem i Alen, procedura
A
- inicijalno testiranje, posmatranje u još 3 situaicije i rejtinga dobijenih od roditelja i jednog drugara, najčešće cimera.
7
Q
Bem i Alen, ob. mera doslednosti
A
- P - Sd svakog IC na nizu mera za određenu crtu
- samoprocena
- procena majke, oca, drugara
- 2 mere ob. P za prijateljstvo - grupna diskusija i spontano prijateljstvo
- 3 mere ob. P za C - vraćene evaluacije kursa, priprema za čas, urednost
- pokazalo se da se na taj način ljudi dobro razlikuju koji su dosledni i koji ne
8
Q
kod ljudi koji su sebe procenili kao dosledne, r je
A
- visoka između ostalih procenjivača u prijateljstvu ili u savesnosti
9
Q
kod osoba koje nisu sebe smatrale doslednima
A
- drugi procenjivači nisu mogli da se slože oko procena
10
Q
u drugoj tabeli korelacija je pokazivala neke veoma niske r
A
- pa kada bi ona bila izbačena iz ukupnog računa, on bi se pokazivao boljim
11
Q
drugi primeri moderatorskih varijabli
A
- self-monitoring
- samoprocena opservabilnosti sopstvenog P, koliko ej P vidljivo drugim posmatračima
- smaoprocena konzistentnosti, opervabilnosti i relevantnosti crte
- t stabilnost sklopa rk, interitemska varijabilnost, skalabilnost i konstrukciona sličnost
12
Q
t stabilnost sklopa rk
A
- je uprosečena korelacija, 1. i 2., 2. i 3., 1. i 3. vremenska tačka, između sklopova odgovora IC na crti
13
Q
t stabilnost sklopa rk, glavni nalaz se odnosio na to da je interakcija samoprocena nivoa crte x t stabilnost sklopa
A
- značajan prediktor rejtinga, kako za C, tako i za X
14
Q
što je veća t stabilnost crte, to je
A
- više slaganje između self-report i R podataka
- računati su skorovi za X i C, jer su one najopservabilnije crte, dobijaju se 2 najveće r za te dve crte
15
Q
odgovori Epštajnu, Bemu i Alenu, Mišel i Pik, 1982.
A
- Carleton college uzorak, 63
- volontirali u ekstenzivnoj samo-proceni savesnosti i prijateljske nastrojenosti
- svaki student je procenjivan od strane roditelja i bliskog prijatelja i bio je sistematski opserviran u raznovrsnim sit. važnim za P u šk. uslovima
- bilo je 19 ob. mera C - prisutnost, domaći…
16
Q
Mišel i Pik, svaki IC je procenjivan na svakom od odabranih indikatora
A
- veći br. puta (od 2 do 12)
- tako npr. 3 opservacije su napravljene za regularnost pisanja domaćih z., a 9 za tačnost dolaska na zakazane sastanke
17
Q
Mišel i Pik napravili 3 nivoa agregacije
A
- nivo - kroz različite okolnosti unutar iste situacije
- nivo - kroz razl. načine ispoljavanja nekog P
- nivo - kroz razl. situacije
18
Q
- nivo - kroz različite okolnosti unutar iste situacije
A
- urednost dolaženja na časove bi bila prosek niza dolazaka na časove
19
Q
- nivo - kroz. razl. načine ispoljavanja nekog P
A
- C odnos prema šk, uključuje mnoge indikatore, pored urednosti dolaska na časove…
- svaki od indikatora može biti opet posmatran u više t tačaka
20
Q
- nivo . kroz razl. situacije
A
- C može pored savesnog P u školi da uključi i razne oblike savesnog P, van šk. konteksta, da bude izražrena za niz razl. situacija, svaka od tih sit. na nizu indikatora, a svaki indikator u nizu prilika, tj. razl. t tačaka
21
Q
razlika između t stabilnosti i doslednosti kroz situacije
A
- t stabilnost - pokazao Epštajn, za jedan akt. P bi to bila urednost dolaženja na časove r između dva razl. dana
22
Q
agregacija se odnosi na uzimanje u obzir celokupnog dolaženja na časove
A
- i računanje r između jedne polovine i druge polovine dolazaka
23
Q
u slučaju doslednosti
A
- računamo za jedan akt P npr. r između urednosti dolaska na trenint i dolaska na časove
24
Q
čak i kad se sabere agregira mera za urednost dolaska na trening i agregira dolazak na čas, pa r = 0.13
A
- drugi nivo agregaije - dolazak na treninte i urednost pisanja z, r = 0.18
25
jedino onda kada smo agregirali korz situacije
- javlja se visoki r korelacije, kada se sab. urednost u pk i urednost dolaženja na trening, pa se korelira sa urednim pisanjem domaćih z. i još nekim indikatorima urednosti van šk, dobijaju se r.
26
kada se agregiraju mere posebno za sit. u školi (redovno pisanje domaćih, redovno dolaženje na čas)
- i van škole (redovno dolaženje na trening i neki drugi indikatori), opet se ne dobijaju r i to opet ne pokazuje doslednost kroz situacije
27
kada su pokušali da replikuju rez. bema i Alena o većem slaganju procenjivača u pogledu P onih koji su sebe ocenili kao dolsedne
- u odnosu na one koji sebe vide kao ne, Mišeli i Pik su dobili gotovo identične rez. kada je reč i slaganju procenjivača
28
kada je reč o bih. merama
- nikakve povećane korssituacione konzistencije nije bilo kod onih koji su sebe videli kao doslednije
29
paradoks konzistencije
- pojava da se slaganja o P koja se dobijaju na osnovu S i R podataka gube kada se doslednost istražuje preko ob. mera
30
Mišel i Pik obš. paradoks konzistencije
- P organizujemo kao VIŠE PROTOTIPSKO (neke centralne karakt. za datu crtu, strah je za N) i MANJE PROTOTIPSKO (neki manje važan indikator), pa posmatramo kakva je t stabilnost i dosledenost za one dosledne i za one manje dosledne
31
- iluzija doslednosti postoji samo kada se procenjuje
- vremenska stabilnost i to više prototipskog P
- samoprocenjena doslednost je moderator, ali samo u ovom slučaju
- u svim ostalim je nema
32
doslednosti nema za manje prototipsko P
- a doslednost kroz situacije ne postoji ni za više prototipsko, ni za manje prototipsko P
33
ljudi sude o stepenu doslednosti, konzistentnosti svog P na osnovu
- t stabilnosti
- prototipskih P, a ne na osnovu kros-situacione konzistentnosti (jer je njema)
34
sklonost da se preterano generalizuje sa t stabilnosti prototipskih karakt. na ukupnu stabilnost
- je posledica g u rasuđivanju koje su tipične za zaključke i atribucije u domenu soc. P
35
novija verzija teorija - Mišel
- osnovne gradivne jedinice L su CAU (cognitive-affective units) u koje pored kompetenci, očekivanja, verovanja, ciljeva, vrednosti i sl. i afekti: osećanja, emocije, afekt. rk. - uključivajući fiziološke rk.
36
pre-dispozicije
- ljudi se razlikuju po biohemijsko-genetsko-somatskim F
37
npr. varijable temperamenta, reaktivnosti, vodljive rano, emoc. labilnost, tenzija, ranjivost imaju
- važne, mada kompleksne interakcije sa emoc. procesiranjem, pažnjom i samoregulacijom, pa tako utiču na organizaciju i relacije medacijonih jedinica si..
- teorija ne predviđa da se IR u genima i ranoj istoriji soc. učenja neće samo videti u srednjim nivoima P (odnosno samo u crtama), već i... u stabilnim konfiguracijama ako-onda
38
danas postoje 2 tradicionalna pristupa u PL
- strukturalni (nekontigentni)pristup
- procesni (kontigentni) pristup
39
strukturalni (nekontigentni) pristup
- naglašava široke tendencije koje se manifestuju u stabilnim i od situacije nezavisnim P procesima, zavisi od stabilnosti agregiranih proseka (L, očišćen od kontigencija tj. situacionih F)
40
procesni (kontigeni) pristup
- naglašava zakone koji dovode u vezu situacione uslove i IR
- zavisi od veličine objašnjene intraindiv. varijabilnosti
41
razlika u vel. intraindiv. varijabilnosti u manifestaciji crta
- stanje X, svkao od nas šeta duž neke skale te dispozicije
42
Filson koristio experioence- sampling
- odgovara na pitanja kako se crte manifestuju u svakodnevnom P i da li se individue po tome razl.
- može da pomogne u razrešenju debate interakcionista i crtista
43
ako su interakcionisti u pravu
- intraindividualna varijabilnost je fundamentalna
44
ako su crtisti u pravu
- procesi u individui su stabilni
45
experience-sampling može da otkrije aspekte svakodnevnog P
- kao relevantne za crtu (npr. varijabilnsot P kao stabilna karakt. IR)
- takvi koncepti se mogu operacionalizovati kao parametri distribucije gustine stanja
46
Filsonova ideja je bila da istakne važnost i
- intraindiv. oscilacije, ali je srednja vrednost od velike važnosti
- ekstravert više titra oko viših, I, oko nižžih
47
Flison je definisao crtu kao
- parametar distribucije stanja
48
ako se IR u P mogu najbolje opisati kao distribucije gustine stanja, onda
- veliki deo P varijabilnosti će karakterisati svaku individuu
- IR u parametrima distribucije gustine će biti visoko stabilne
- intra-indiv. varijabilnost će biti smislena
49
da li postoji dovoljna predaktibilnost (stabilnost) u svakodnevnim manifestacijama B5
- koji opravdaju njihovu korisnost kao deskripcija P individue
50
poređenje intraindiv. varijacija i dve durge opservirane varijacije
- intraindiv. var. na crtama
- intraind. varijacije u afektu (zato što je afekat toliko varijabilan, da se smatra primarno stanje, a tek onda trajnom karakt)
- što je veća intraind. var., veća je potreba za pristupom koji naglašava intraindiv. procese, fleksibilnost, adaptivnost i responzivnost
51
što je veća intraind. var., veća je potreba za prisustvom
- koji naglašava intraindiv. procese, fleksibilnost, adaptivnost i responzivnost
52
varijacija unutar sub. nije nešto mnogo manja od totalne varijacije
- npr. u +emoc., svaki čovek dostiže i minimum i max.
53
za sve karakt. psotoji sklonost da ih ljudi doživljavaju od 1 do 7
- najviše varira X, a njmanje intelekt
54
crta =
- M distinkcije stanja?
- iz knjige random
55
saosećanje
- slična stvar je i sa karakt. crtama
- individue su saosećajne u jednim, a ne u drugim prilikama
56
više saosećajni ljudi su dosledno i jasno više
- saosećajni nego bezdušni
57
ljudi čije su distribucije stanja saosećajnosti
- na grafiku prikazane bliže posmatraču su manje saosećajni od onih koji su dalje od posmatrača
58
da li su IR u P manifestacijama crta stabilne (prediktabilne)
- fokus je na čitavoj distribuciji koja je smislena kao celina (prosek je samo jedan parametar takve distribucije)
59
AS je stabilna za pojedinca
- na određenoj osobini
- isto i sa SD, SK, KU
- međutim SD nije univerzalna za sve osobine
60
SD nije univerzalna za sve osobine jedne osobe
- nije ista za X i N
61
od svih mera AS je najstabilnija, to je ono što
- nazivamo crtom
62
interind. varijabilnost u P je smislena
- tj. predvidiva samo kad je responziva na varijacije relevantnih situacionih znakova (ljudi više X u velikim grupama nego u malim)
- inače je u pitanju samo g merenja koja je nepredvidiva
63
individue se razlikuju u reakt. na situacione znake
- nivo X nekih individua se povećava ili smanjuje sa veličinom grupe
-
64
interindividualna varijabilnost? se opisuje kao interakcija L X SIT:
- ili kao uslovne, ako-onda crte
65
generalizovana responzivnost na određene znake
- vodi pojačanom varijabilitetu na određene crte
66
ako su razl. aspekti situacije relevantni za razl grupe
- (veličina grupe je manje relev. za C, nego za E) onda će se više varijabilnosti javiti na crti koja je više osetljiva na dati aspekt situacije
67
varijabilitet je
- velik i smislen
68
prosečne tendencije su
- visoko stabilne deskripcije individua
69
veličina i oblik ovih distribucija
- spadaju u pouzdane karakteristike IR
70
dekontekstualizovani i nekontigeni crtistički opis individua
- prema Flisonu, ovo je tačan način na koji se ppisuju individue.
71
prosek distribucije je stabilan (r>0.90)
- i opisuje interval dimenzije u okviru kog pojedinac najčešće reaguje
- npr. individua sa prosekom 5 i sd 1 može da reaguje oko vrednosti 3 11%t, oko vrednosti 4 28%t, oko vrednosti 5 oko 43%t i oko vrednosti 6 oko 11%t.
72
ograničenja dekontekst. i nekontigenog crtističkog opisa individua
- zato što su nekontigeni ličnosni opisi konstantni za individuu, oni ne mogu da opišu intraind. varijacije (one nisu u stanju da opišu znatne aspekte P)
- veliki intraind. varijabilitet sugeriše da je samo jedan parametar raspodele varljiv, ako se nudi kao kompletna deskripcija P individue
