Brainscape's Knowledge GenomeTM

Browse over 1 million classes created by top students, professors, publishers, and experts.


See full index

pir - ispit > uvođenje medijatorskih varijabli > Flashcards

uvođenje medijatorskih varijabli Flashcards

1
Q

moderator

A
  • var. koja menja intenzitet nekog ef. ili relacije između 2 var.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

medijator

A
  • var. koja specifikuje način na koji se neki procesi ili relacije dešavaju ili uspostavljaju
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

u piru su moderatori i medijatori

A
  • veoma značajni, jer se posmatra veliki br. zatečenih var.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

tokom cele priče o crtistima i interakcionizmu, postojala je i grupa koji su radili na

A
  • moderatorskim var. koje bi moge da objasne, zašto su neki ljudi dosledni, a neki ne
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

Bem i Alen su pokušali da objasne doslednost u P, preko moderatorskog uticaja

A
  • neki ljudi su intrinzično koherentni, neki nekoherentni
  • varijabla koja je trebalo da napravi razliku te dve grupe je samoprocena doslednosti
  • ispitivali su crtu prijateljstva i savesnosti
  • podelili IC po medijani na visoko i nisko varijabilne na crti A i savesnosti, s obzirom na samoprocenu varijablnosti IC na sedmostepenoj skali
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q

Bem i Alen, procedura

A
  • inicijalno testiranje, posmatranje u još 3 situaicije i rejtinga dobijenih od roditelja i jednog drugara, najčešće cimera.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

Bem i Alen, ob. mera doslednosti

A
  • P - Sd svakog IC na nizu mera za određenu crtu
  • samoprocena
  • procena majke, oca, drugara
  • 2 mere ob. P za prijateljstvo - grupna diskusija i spontano prijateljstvo
  • 3 mere ob. P za C - vraćene evaluacije kursa, priprema za čas, urednost
  • pokazalo se da se na taj način ljudi dobro razlikuju koji su dosledni i koji ne
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

kod ljudi koji su sebe procenili kao dosledne, r je

A
  • visoka između ostalih procenjivača u prijateljstvu ili u savesnosti
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

kod osoba koje nisu sebe smatrale doslednima

A
  • drugi procenjivači nisu mogli da se slože oko procena
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

u drugoj tabeli korelacija je pokazivala neke veoma niske r

A
  • pa kada bi ona bila izbačena iz ukupnog računa, on bi se pokazivao boljim
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q

drugi primeri moderatorskih varijabli

A
  • self-monitoring
  • samoprocena opservabilnosti sopstvenog P, koliko ej P vidljivo drugim posmatračima
  • smaoprocena konzistentnosti, opervabilnosti i relevantnosti crte
  • t stabilnost sklopa rk, interitemska varijabilnost, skalabilnost i konstrukciona sličnost
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

t stabilnost sklopa rk

A
  • je uprosečena korelacija, 1. i 2., 2. i 3., 1. i 3. vremenska tačka, između sklopova odgovora IC na crti
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

t stabilnost sklopa rk, glavni nalaz se odnosio na to da je interakcija samoprocena nivoa crte x t stabilnost sklopa

A
  • značajan prediktor rejtinga, kako za C, tako i za X
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q

što je veća t stabilnost crte, to je

A
  • više slaganje između self-report i R podataka
  • računati su skorovi za X i C, jer su one najopservabilnije crte, dobijaju se 2 najveće r za te dve crte
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

odgovori Epštajnu, Bemu i Alenu, Mišel i Pik, 1982.

A
  • Carleton college uzorak, 63
  • volontirali u ekstenzivnoj samo-proceni savesnosti i prijateljske nastrojenosti
  • svaki student je procenjivan od strane roditelja i bliskog prijatelja i bio je sistematski opserviran u raznovrsnim sit. važnim za P u šk. uslovima
  • bilo je 19 ob. mera C - prisutnost, domaći…
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q

Mišel i Pik, svaki IC je procenjivan na svakom od odabranih indikatora

A
  • veći br. puta (od 2 do 12)
  • tako npr. 3 opservacije su napravljene za regularnost pisanja domaćih z., a 9 za tačnost dolaska na zakazane sastanke
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
17
Q

Mišel i Pik napravili 3 nivoa agregacije

A
  1. nivo - kroz različite okolnosti unutar iste situacije
  2. nivo - kroz razl. načine ispoljavanja nekog P
  3. nivo - kroz razl. situacije
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
18
Q
  1. nivo - kroz različite okolnosti unutar iste situacije
A
  • urednost dolaženja na časove bi bila prosek niza dolazaka na časove
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
19
Q
  1. nivo - kroz. razl. načine ispoljavanja nekog P
A
  • C odnos prema šk, uključuje mnoge indikatore, pored urednosti dolaska na časove…
  • svaki od indikatora može biti opet posmatran u više t tačaka
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
20
Q
  1. nivo . kroz razl. situacije
A
  • C može pored savesnog P u školi da uključi i razne oblike savesnog P, van šk. konteksta, da bude izražrena za niz razl. situacija, svaka od tih sit. na nizu indikatora, a svaki indikator u nizu prilika, tj. razl. t tačaka
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
21
Q

razlika između t stabilnosti i doslednosti kroz situacije

A
  • t stabilnost - pokazao Epštajn, za jedan akt. P bi to bila urednost dolaženja na časove r između dva razl. dana
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
22
Q

agregacija se odnosi na uzimanje u obzir celokupnog dolaženja na časove

A
  • i računanje r između jedne polovine i druge polovine dolazaka
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
23
Q

u slučaju doslednosti

A
  • računamo za jedan akt P npr. r između urednosti dolaska na trenint i dolaska na časove
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
24
Q

čak i kad se sabere agregira mera za urednost dolaska na trening i agregira dolazak na čas, pa r = 0.13

A
  • drugi nivo agregaije - dolazak na treninte i urednost pisanja z, r = 0.18
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
25
Q

jedino onda kada smo agregirali korz situacije

A
  • javlja se visoki r korelacije, kada se sab. urednost u pk i urednost dolaženja na trening, pa se korelira sa urednim pisanjem domaćih z. i još nekim indikatorima urednosti van šk, dobijaju se r.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
26
Q

kada se agregiraju mere posebno za sit. u školi (redovno pisanje domaćih, redovno dolaženje na čas)

A
  • i van škole (redovno dolaženje na trening i neki drugi indikatori), opet se ne dobijaju r i to opet ne pokazuje doslednost kroz situacije
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
27
Q

kada su pokušali da replikuju rez. bema i Alena o većem slaganju procenjivača u pogledu P onih koji su sebe ocenili kao dolsedne

A
  • u odnosu na one koji sebe vide kao ne, Mišeli i Pik su dobili gotovo identične rez. kada je reč i slaganju procenjivača
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
28
Q

kada je reč o bih. merama

A
  • nikakve povećane korssituacione konzistencije nije bilo kod onih koji su sebe videli kao doslednije
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
29
Q

paradoks konzistencije

A
  • pojava da se slaganja o P koja se dobijaju na osnovu S i R podataka gube kada se doslednost istražuje preko ob. mera
30
Q

Mišel i Pik obš. paradoks konzistencije

A
  • P organizujemo kao VIŠE PROTOTIPSKO (neke centralne karakt. za datu crtu, strah je za N) i MANJE PROTOTIPSKO (neki manje važan indikator), pa posmatramo kakva je t stabilnost i dosledenost za one dosledne i za one manje dosledne
31
Q
  • iluzija doslednosti postoji samo kada se procenjuje
A
  • vremenska stabilnost i to više prototipskog P
  • samoprocenjena doslednost je moderator, ali samo u ovom slučaju
  • u svim ostalim je nema
32
Q

doslednosti nema za manje prototipsko P

A
  • a doslednost kroz situacije ne postoji ni za više prototipsko, ni za manje prototipsko P
33
Q

ljudi sude o stepenu doslednosti, konzistentnosti svog P na osnovu

A
  • t stabilnosti
  • prototipskih P, a ne na osnovu kros-situacione konzistentnosti (jer je njema)
34
Q

sklonost da se preterano generalizuje sa t stabilnosti prototipskih karakt. na ukupnu stabilnost

A
  • je posledica g u rasuđivanju koje su tipične za zaključke i atribucije u domenu soc. P
35
Q

novija verzija teorija - Mišel

A
  • osnovne gradivne jedinice L su CAU (cognitive-affective units) u koje pored kompetenci, očekivanja, verovanja, ciljeva, vrednosti i sl. i afekti: osećanja, emocije, afekt. rk. - uključivajući fiziološke rk.
36
Q

pre-dispozicije

A
  • ljudi se razlikuju po biohemijsko-genetsko-somatskim F
37
Q

npr. varijable temperamenta, reaktivnosti, vodljive rano, emoc. labilnost, tenzija, ranjivost imaju

A
  • važne, mada kompleksne interakcije sa emoc. procesiranjem, pažnjom i samoregulacijom, pa tako utiču na organizaciju i relacije medacijonih jedinica si..
  • teorija ne predviđa da se IR u genima i ranoj istoriji soc. učenja neće samo videti u srednjim nivoima P (odnosno samo u crtama), već i… u stabilnim konfiguracijama ako-onda
38
Q

danas postoje 2 tradicionalna pristupa u PL

A
  • strukturalni (nekontigentni)pristup
  • procesni (kontigentni) pristup
39
Q

strukturalni (nekontigentni) pristup

A
  • naglašava široke tendencije koje se manifestuju u stabilnim i od situacije nezavisnim P procesima, zavisi od stabilnosti agregiranih proseka (L, očišćen od kontigencija tj. situacionih F)
40
Q

procesni (kontigeni) pristup

A
  • naglašava zakone koji dovode u vezu situacione uslove i IR
  • zavisi od veličine objašnjene intraindiv. varijabilnosti
41
Q

razlika u vel. intraindiv. varijabilnosti u manifestaciji crta

A
  • stanje X, svkao od nas šeta duž neke skale te dispozicije
42
Q

Filson koristio experioence- sampling

A
  • odgovara na pitanja kako se crte manifestuju u svakodnevnom P i da li se individue po tome razl.
  • može da pomogne u razrešenju debate interakcionista i crtista
43
Q

ako su interakcionisti u pravu

A
  • intraindividualna varijabilnost je fundamentalna
44
Q

ako su crtisti u pravu

A
  • procesi u individui su stabilni
45
Q

experience-sampling može da otkrije aspekte svakodnevnog P

A
  • kao relevantne za crtu (npr. varijabilnsot P kao stabilna karakt. IR)
  • takvi koncepti se mogu operacionalizovati kao parametri distribucije gustine stanja
46
Q

Filsonova ideja je bila da istakne važnost i

A
  • intraindiv. oscilacije, ali je srednja vrednost od velike važnosti
  • ekstravert više titra oko viših, I, oko nižžih
47
Q

Flison je definisao crtu kao

A
  • parametar distribucije stanja
48
Q

ako se IR u P mogu najbolje opisati kao distribucije gustine stanja, onda

A
  • veliki deo P varijabilnosti će karakterisati svaku individuu
  • IR u parametrima distribucije gustine će biti visoko stabilne
  • intra-indiv. varijabilnost će biti smislena
49
Q

da li postoji dovoljna predaktibilnost (stabilnost) u svakodnevnim manifestacijama B5

A
  • koji opravdaju njihovu korisnost kao deskripcija P individue
50
Q

poređenje intraindiv. varijacija i dve durge opservirane varijacije

A
  • intraindiv. var. na crtama
  • intraind. varijacije u afektu (zato što je afekat toliko varijabilan, da se smatra primarno stanje, a tek onda trajnom karakt)
  • što je veća intraind. var., veća je potreba za pristupom koji naglašava intraindiv. procese, fleksibilnost, adaptivnost i responzivnost
51
Q

što je veća intraind. var., veća je potreba za prisustvom

A
  • koji naglašava intraindiv. procese, fleksibilnost, adaptivnost i responzivnost
52
Q

varijacija unutar sub. nije nešto mnogo manja od totalne varijacije

A
  • npr. u +emoc., svaki čovek dostiže i minimum i max.
53
Q

za sve karakt. psotoji sklonost da ih ljudi doživljavaju od 1 do 7

A
  • najviše varira X, a njmanje intelekt
54
Q

crta =

A
  • M distinkcije stanja?
  • iz knjige random
55
Q

saosećanje

A
  • slična stvar je i sa karakt. crtama
  • individue su saosećajne u jednim, a ne u drugim prilikama
56
Q

više saosećajni ljudi su dosledno i jasno više

A
  • saosećajni nego bezdušni
57
Q

ljudi čije su distribucije stanja saosećajnosti

A
  • na grafiku prikazane bliže posmatraču su manje saosećajni od onih koji su dalje od posmatrača
58
Q

da li su IR u P manifestacijama crta stabilne (prediktabilne)

A
  • fokus je na čitavoj distribuciji koja je smislena kao celina (prosek je samo jedan parametar takve distribucije)
59
Q

AS je stabilna za pojedinca

A
  • na određenoj osobini
  • isto i sa SD, SK, KU
  • međutim SD nije univerzalna za sve osobine
60
Q

SD nije univerzalna za sve osobine jedne osobe

A
  • nije ista za X i N
61
Q

od svih mera AS je najstabilnija, to je ono što

A
  • nazivamo crtom
62
Q

interind. varijabilnost u P je smislena

A
  • tj. predvidiva samo kad je responziva na varijacije relevantnih situacionih znakova (ljudi više X u velikim grupama nego u malim)
  • inače je u pitanju samo g merenja koja je nepredvidiva
63
Q

individue se razlikuju u reakt. na situacione znake

A
  • ## nivo X nekih individua se povećava ili smanjuje sa veličinom grupe
64
Q

interindividualna varijabilnost? se opisuje kao interakcija L X SIT:

A
  • ili kao uslovne, ako-onda crte
65
Q

generalizovana responzivnost na određene znake

A
  • vodi pojačanom varijabilitetu na određene crte
66
Q

ako su razl. aspekti situacije relevantni za razl grupe

A
  • (veličina grupe je manje relev. za C, nego za E) onda će se više varijabilnosti javiti na crti koja je više osetljiva na dati aspekt situacije
67
Q

varijabilitet je

A
  • velik i smislen
68
Q

prosečne tendencije su

A
  • visoko stabilne deskripcije individua
69
Q

veličina i oblik ovih distribucija

A
  • spadaju u pouzdane karakteristike IR
70
Q

dekontekstualizovani i nekontigeni crtistički opis individua

A
  • prema Flisonu, ovo je tačan način na koji se ppisuju individue.
71
Q

prosek distribucije je stabilan (r>0.90)

A
  • i opisuje interval dimenzije u okviru kog pojedinac najčešće reaguje
  • npr. individua sa prosekom 5 i sd 1 može da reaguje oko vrednosti 3 11%t, oko vrednosti 4 28%t, oko vrednosti 5 oko 43%t i oko vrednosti 6 oko 11%t.
72
Q

ograničenja dekontekst. i nekontigenog crtističkog opisa individua

A
  • zato što su nekontigeni ličnosni opisi konstantni za individuu, oni ne mogu da opišu intraind. varijacije (one nisu u stanju da opišu znatne aspekte P)
  • veliki intraind. varijabilitet sugeriše da je samo jedan parametar raspodele varljiv, ako se nudi kao kompletna deskripcija P individue

pir - ispit (33 decks)

Brainscape helps you reach your goals faster, through stronger study habits.
© 2024 Bold Learning Solutions. Terms and Conditions