klasifikacija metode procene - kako ući u L Flashcards
1
Q
P je moguće posmatrati, beležiti i meriti na sledeća 4 načina
A
- mere samoprocene - self-report - S - podaci
- inventari, upitnici i skale - rejtinzi - R - podaci - od strane bliskih drugih ili eksperata u laboratorijskom ili prirodnom setingu
- testovni - T - podaci - eksperimentalne situacije, fiziološke mere, projektivne tehnike
- IC ne često svesni šta se meri - životni ishodi ili L-podaci
- arhivski zapisi, fiz. tragovi
2
Q
- samoprocena
A
- izveštaj samog IC o P na osnovu samoposmatranja i introspekcije
- najčešći metod procene L
- postoji više tipova
3
Q
samoprocene mogu biti
A
- otvorenog/zatv. tipa
- mogu biti liste u formi prideva/struktuirani upitnici i inventari
4
Q
samoprocena - lista prideva
A
- od IC se zahteva mnogo veća SB zaključivanja i uopštavanja
5
Q
samoprocena - kratke rečenice koje specifikuju neke konkretne oblike P
A
- počivaju na zaključivanju niskog nivoa
- odgovori se daju brzo i mogu se smatrati istinitim, te su one u prednosti u odnosu na prideve
6
Q
odgovori samoprocene mogu biti davani na skali Likertovog tipa u obliku
A
- prinudnog izbora
- javlja se i experience sampling - uzrokovanje iz iskustva
7
Q
uzrokovanje iz iskustva
A
- svakodnevni izveštaj IC o svom P, osećanjima ili fizičkim simptomima u trajanju od nekoliko nedelja
- podaci se skupljaju u dužem t periodu, te se može steći uvid u pravilnosti intraindividualnog varijabiliteta u P
8
Q
velika prednost S podataka je bogatstvo info
A
- koje osoba može dati o sebi, a koje nisu dostupne drugima
- emocije, želje, verovanja, fantazije, lična iskustva
9
Q
nedostaci self-report mera
A
- soc. poželjno odgovaranje
- respose-set
10
Q
socijalno poželjno odgovaranje
A
- može se manifestovati na 2 načina
- IC teži da prikaže sebe u što boljem svetlu, te ne odgovara iskreno na pitanja
- IC nesvesno laže odnosno obmanjuje i sam sebe
11
Q
način rešavanja sociopoželjnog odgovaranja
A
- skale laganja - format prisilnog izbora (izbor između dve + varijante)
- upozorenje da će se njihovo poželjno odgovaranje na stavke testa može registrovati, a njihovi protokoli isključiti, konstrukcija stavki koji će biti manje senzitivni na poželjno odgovaranje
12
Q
neki autori tvfrde da soc. pož. odgovaranje ne predstavlja
A
- preteran problem
- da to govori o L IC
13
Q
response-set
A
- sklonost davanja jednog tipa odgovora bez obzira na pitanje
- akvijescentno odgovaranje
- tendencija da se biraju ekstremne alt.
- tendencija da se na Likertovoj skali 1-5 daje odgovor 3
14
Q
akvijescentno odgovaranje
A
- da-ljudi, slažu se sa iskazom
15
Q
prigovor da IC daju različitost značenja stavkama
A
- ne mora to da bude
- nije od presudnog značaja to da li je ispitanik ispravno izvestio o svojim stanjima, osećanjima i P
- najbitnije je u kojo meri je data stavka dobar indikator neke crte.
16
Q
response set se registruje
A
- preko skora na akviesenciji ili pomoću balansiranog reflektovanja stavke
- pola u pravcu ekstraverzije, pola neg. kodirana u pravcu introverzije
17
Q
prvi inventar L napravio je
A
- Robert Vudvort tokom WWI
- psj. ne stigli da pregledaju sve
- Vudvort pitao psj. šta pitaju Pac i na osnovu toga napravio upitnik za detekciju vojnika koji su pod rizikom za shell shock
18
Q
skale validnosti
A
- detekcija sistematskih pristrasnosti
- detekcija nasumičnih g
19
Q
detekcija sistematskih pristrasnosti
A
- skale + upravljanja utiskom su namenjene identifikaciji IC koji lažno tvrde da poseduju jako malo verovatne vrline
- skale - upravljanja utiskom su namenjene identifikaciji onih koji lažno tvrde da imaju malo verovatne mane i simptome
- nekonzistentnost poželjnih odgovora - koristi parove stavki koji su opozitni po sadržaju, ali su oba visoko poželjna
- birajući odgovor tačno u obe stavke - UC se opredeljuje pre za poželjnost, nego za sadržaj stavke
20
Q
detekcija nasumičnih g
A
- skale pravih inkonzistencija u odgovorima se prave od parova stavki koje su opozitne po sadržaju, pa se nekonzistentnost registruje kad god se IC složi sa obe tvrdnje (sklonost d ase nediskriminativno odgovara sa tačno - akviesencija) ili kada se ne složi ni sa jednom.
- skala varijabilnih inkonzistencija u odgovorima se sastoji od parova stavki koji su vrlo slični po sadržaju
- odgovarajući sa tačno na jednu stavku i netačno na drugu je nekonzistentno, pa visok skor na skali znači nekonzistentno odgovaranje.
- skale retkih događaja i skale asoc. propusta su takođe način da se utvrdi nasumično odgovaranje
21
Q
- rejting podaci
A
- procena od strane nekog drugog
- tzv. bliski drugi - roditelji, braća i sestre, najbolji prijatelji i sl. ili profesionalci (ps. i psj.) ili artificijelni (konstruisani seting, kao što je role play, grupna diskusija)
22
Q
prednosti rejting metoda
A
- neke info nije moguće dobiti na drugi način (kakav utisak ostavljamo na druge)
- postoji mogućnost uključivanja multiplih opservera što da je validnije i pouzdanije ocene
- moguća je opservacija P u više dru. uloga
23
Q
nedostatak R
A
- pristrasnost procenjivača
- na procenu može uticati halo ef. - prvi utisak, impl. T L, uverenja da neke crte L uvek izu zajedno sa nekim drugim, predrasude
- pristrasnost usled specif. složaja crta samih procenjivača -> ako nema uvid u to da poseduje određenu crtu, pripisivaće je drugima u većoj meri
24
Q
metod procene SB i P (R)
A
- primena na grupe IC koji procenjuju obučeni procenjivači koristeći razl. tehnie procene da bi dobili info o komeptencijama IC, njihovim SB, veštinama i razvojnim potencijalima
25
Q
R, centri za procenu, dimenz. procene
A
- rešavanje problema
- tolerancija na stres
- uticaj na druge, uvažavanje i svest o drugima, komunikacija, organizacija, planiranje, energija i motivacija
26
Q
u centrima za procenu
A
- procena više razl. karakt./dimenz.
- u vezi sa efikasnošću u radnom setingu su
- više tehnika prikupljanja info
- više situacija/simulacija
- više učesnika, simultana procena
- više opservera koji moraju da postignu konsenzus oko IC, praveći integraciju svih podatka
- velika varijabilnost sadržaja - relativna konzistentnost koja se tiče forme tehnika
- grupna vežba - daje se napisana deskripcija opšte poslovne situacije kao S za generisanje grupne diskusije
- role play
- in tray/in basket vežba
- studije slučaja i prezentacija
- intervju baziran na kompetencijama
27
Q
role play
A
- napisana deskripcija situacije sa z. da IC napravi konverzaciju sa osobom koja je u nekoj unapred odabranoj, radnoj ulozi
28
Q
in tray/in basket vezba
A
- kandidatu se daje lista stvari (dokumenti, pošta, podsetnici) sa kojima nešto treba da uradi u jako ograničenom t
- z: da napravi prioritete, da opravda svoje razloge i da napravi celishodan radni raspored na osnovu g materijala
29
Q
studije slučaja i prezentacija
A
- oslanjajući se na prikupljene podatke i info, kandidat treba da uradi poslovnu analizu i da napravi javnu prez. preporuka konsultantima
30
Q
intervju baziran na kompetencijama
A
- strukturirana serija pitanja - istražiti potrebne kompetencije, kroz iskustvo kandidata/primere kako se suočavao i rešavao probleme
- da se dobije info o potencijalima, kako je rešavao probleme
31
Q
meta-analitičke studije pokazuju da nakon INT L
A
- tih 7 aspekata koje procenjuju centri za procenu L su veoma važni (imaju inkrementalni, dodatni doprinos) za predikciju uspešnosti u poslu.
32
Q
sa testovima INT se dobro dopunjuju testovi L
A
- koji mere savesnost i morealni integritet, poštenje
33
Q
L i INT su ortogonalni prostori
A
- ne dele varijansu
34
Q
ostali testovi ili imaju lošu validacionu vrednost ili
A
- dele varijansu sa inteligencijom
35
Q
jedini bolji prediktor za uspešnost u nekom poslu od INT je
A
- sam uzorak posla koji će se raditi
- međutim, ako ljudi imaju iskustva sa tim poslom, ne može se koristiti uzorak posla, ali INT test može.
36
Q
meta-analitičke studije su pokazale da su i R podaci
A
- bolji prediktori od S podataka za uspešnost u poslu
37
Q
Testovni, T-podaci
A
- okonosti udešene da zapravo osoba NE ZNA koji se vid njenog P skoruje ili ima samo delimičan uvid u to
- exp. situacije
- k.z.
- fiziološki podaci
- meh. naprave
- projektivne tehnike
38
Q
prednosti T mera
A
- kreacija impresija je onemogućena - IC ne zna šta se meri
- moguće je izazivanje P koje se retko javljaju u svakodnevnom životu
- moguća kontrola konteksta
- moguća eliminacija konfundirajućih var. što omogućuje testiranje specif. H
39
Q
nedostaci T - podataka
A
- IC može da pogodi šta se meri
- IC može da definiše situaciju drugačije od exper.
- reag. na nevažne aspekte exp. -> dovodi do distorzije Rk (exper. treba da bude spreman an to)
- moguće je da i sam istraživač nenamerno utiče na ishod exp.
40
Q
Stanford marshmallow exp
A
- deca rade dosadan z, ispred njih se stavi bombona
- ako izdrže i ne pojedu je, i rade z. narednih 15 min, dobiće 3 bombone
- neka odole, neka ne.
41
Q
Mišel je u Stanford exp. dobio da su deca koja odole i odlože potkrepljenje
A
- inteligentnija, soc. odgovornija, imaju jači motiv postignuća i veće skorove na SAT testovima
42
Q
Bem i Fander pri replikaciji Stanforda
A
- dobili suprotne rezultate -> deca koja odlažu potkr. su od strane roditelja opisana kao tupa, pasivna i poslušna
- različiti rez. su dobijeni usled jedne exp. varijacije
43
Q
razl. rez - exp. varijacija
A
- kod MIšela je exper. bio van sobe
- kod Bema i Fandera je exper. bio u sobi
44
Q
odlaganje potkr. kod Mišela
A
- indikator samokontrole
- kod bema i Fandera - poslušnosti
45
Q
Bem i Fander
A
- samo mala promena situacije može dovesti do toga da obj. P (T - podaci) potpuno izmeni svoje značenje, da bude indikator sasvim razl. dispozicija
46
Q
istraživanje o P dom. ljudi
A
- složiti plastične figure u sklop
- ceo aranžman izgleda tako da jedan IC mora da uđe u sobu i gura te oblike, a drugi spolja govori koje oblike da stavlja
- jedan posao fiz rad, drugi diktiranje šta da se radi
- na početku dat dom?
47
Q
4 dom kombinacije
A
- dom m i sub ž
- dom ž i sub m
- sub i dom ž
- sub i dom m
- istoponi - dom diktira, a sub radi posao
- dom ž i sub m - ž radile fiz. posao
- moglo bi se pomisliti da u situaciji uvek m preuzima ulogu lidera, nije tako -> preslušavanjem snimaka je zaklj. da su dom ž uglavnom uvek bile te koje su odlučivale o tome ko će koji posao da radi
48
Q
dom. osobe odlučuju bez obzira na pol
A
- ekspresija ženske dom. je drugačija
49
Q
soc. dilema (T???)
A
- sukob interesa pojedinca i kolektiva
- pojedinac često primoran da bira između L i zajedničkog dobitka
50
Q
soc. dilema, igrači, obično 3+
A
- daju prilog/ne javnom dobru
- svivma se najviše isplati da daju novac javno dobru kom se uveća vrednost i koje se ravnomerno deli svima na kraju, bez obzira na vel. doprinosa
- može jedna/više rundi u nizu
51
Q
dilema
A
- izbor između L i grupnog interesa
- L interes - ne doprinosi ništa javnom dobru, obzbeđuje veći dobitak na uštrb dorpinosa ostalih igrača
- ako su svi grebatori - konačan kolektivni dobitak je manji
- saradljivo P igrača - doprinošenje javnom dobru, vodi tome da ukupna vrednost koja se na kraju deli bude veća
52
Q
način da se manipuliše igrom javnog dobra je uvođenje sistema
A
- skupog kažnjavanja koje može da smanji učestalost grebatorstva u igri javnog dobra
- svim IC se da uvid u to ko je dao pare javnom dobru, a ko je bio grebator
- postoji mogućnost da se kazni grebator (costly punishment), to mora da se plati
- članovi grupe su spremni da kazne grebatore tako što će im oduzeti novčane poene, čak i kada moraju da izdvoje deo sopstvenih za to
- IC imaju opciju i da kazne onog ko je bio kooperativan - to je antisicoal punishment
53
Q
mogućnost da se bude kažnjen tj. neivršena pretnja kaznom
A
- dovode do povećanja stope saradljivosti na nivou grupe
- prosečan doprinos javnom dobru bez kazne iznosi 19% (od ograničenog sledovanja poena), a sa kaznom 58%
54
Q
k. z.
A
- testovi impl. asoc.
- z. sa primovanjem
- lowa Gambling task
- spontano verb. P - analiza reči i korišćenje tih podataka kao indikatora crta
55
Q
druge T mere
A
- pozitron-emisiona tomografija - PET
- funkcionalna magnetska rezonanca - fMRI
- elektroencefalografija - EEG
- evocirani potencijal - EP
- varijabilnost srčanih otkucaja - heart rate variability - HRV
- prodovljivost kože tj. psihogalvanski refleks PGR
- neurohemija
56
Q
pet
A
- funkcionalna tehnika oslivkavanja koja proizvodi 3D slike funkcionalnih procesa u telu
- bazirana na koncentraciji trejsera koji emituju pozitrone, koncentraciji koja zavisi od količine glukoze koju apsorbuju metabolički akt. tkiva
57
Q
fMRI
A
- funkcionalna procedura neurooslikavanja koja meri možd. akt. putem detektovanja promena u dotoku krvi, oslanjajući se na vezu koja postoji između dotoka krvi i neuralne akt.
58
Q
eeg
A
- suma sinhronizovane akt. hiljada i miliona neurona koji imaju istu spac. orijentaciju i oslanja se na merenje naponskih fluktuacija koje potiču od ionskih struja u mozgu
59
Q
evocirani potencijali - ep
A
- su derativ EEG-a, podrazumeva uprosečenu EEG akt. koja je striktno t povezana sa prezentacijom S (viz, somatosenz, aud)
60
Q
HRV - varijabilnost srčanih otkucaja
A
- fiziološki fenomen postojanja varijacija u t intervalima između otkucaja srca koje su uslovljene pretežno simpatičkim (niska + vFR) i parasimpatičkim (vFR) NS i hormonima
61
Q
psihogalvanski refleks - PGR
A
- elektrodermalna reakcija - edr
- galvanska reakcija kože - gsr
- reakcija kožne provodljivosti - scr
- nivo kožne provodljivosti - scl
- metod merenja provodljivosti kože koja varira u zavisnosti od količine vlage na koži proizvedene znojenjem
- znojenje kontroliše simpatički NS, tako da se provodljivost kože uzima kao indikator ps. ili fiz. uzbuđenja
62
Q
neurohemija
A
- grana nauke koja se fokusira na neurohem. supstance (neurotrans… druge molekule) koji uticu na f neurona, ispitivajući kako one utiču na P pojedinačnih neurona, većih skupina neurona, ps. funkcije i P
63
Q
L podaci
A
- info o događajima, akt, i raznim postignućima u životu, a koji su dostupni javnosti
- bračni status, učlanjenost u partiju, posed vatrenog oružja, hapšeni, kazne za parkiranje, knjige, pretraživanje interneta
64
Q
prednost L podataka
A
- lako doći, dostupni javnosti
65
Q
nedostaci L podataka
A
ne utiče samo L na to, već i razne životne okolnosti
- svakako imaju informativnu vrednost
