crte su konstrukti opservera Flashcards
1
Q
konstruisane konzistencije
1. postoji tendencija kao formiranju impresije o doslednom P individua kroz
A
- razl. situacije na osnovu sub. doživljaja sopstvenog P kao fundamentalno kongruentnog čak i kada ono nije dosledno
2
Q
- konstantnost u fiz. pojavi, izgledu, karakteristikama govora i pokreta
A
- pa imamo utisak i da je P konstantno
3
Q
- sredinske regularnosti i soc. uloge u kojima se osoba oseća uobičajeno sreće
A
- utiču na utisak o doslednosti P
- npr. nekoga srećemo samo na fax, soc. uloga pravi restrikciju repertoara P
4
Q
- imp. T L
A
- uverenje da određene crte uvek idu zajedno
- tipa da su svi pametni ako su dobri
5
Q
- Halo efekat
A
- uklapanje svih naknadnih info o nekome u prvi utisak
6
Q
- asimetrija u atribuciji učesnika i opservera tj. fundamentalna greška atribucije
A
- sklonost da sopstveno P više sagledavamo kao posledicu sredinskih pritisaka, dok tuđe u većoj meri objašjnjavamo crtama - ali samo kada su ishodi P nepovoljni
- kada su povolji važi obrnuto
7
Q
- faktorske analize rejting lista
A
- Normanova lista 20L skala procene
- daju 5F i kada procenjivači dobro poznaju procenjivane, ali i onda kada imaju samo 15min. poznanznstvo u kome verbalna komunikacija nije dozvoljena
8
Q
- FA procena sličnosti svih mogućih parova termina sa gorepomenute liste daće 5F
A
- ova konvergencije je poseldica značenja reli, a ne ogledalo stvarnosti
- alt. knjiga: iz reči proističu crte, ali te reči idu zajedno i objašnjavaju sl. stvari
9
Q
60s + 70s, urušava se PL
A
- postaje dom. soc. ps.
10
Q
- Manguson i Endler izdaju knjigu koja se ipak povlači sa situacionističke pozicije
A
- predlažući interakcionizam
11
Q
do 1977. u PL je bilo 3 koncepcije moralnog P
A
- model crta
- psihodinamski model
- situacionizam
12
Q
model crta i psihodinamski model, sl. i razl.
A
- razlike: model merenja, tip podataka, i metod prikupljanja i obrade
- sličnost: ističu F L kao glavne determinatore P
13
Q
situacionizam naspram modela crta i psihodinamskog pristupa
A
- naglašava istraživanje sredinskih F
14
Q
karakteristike interakcionizma
A
- aktuelno P je f kontinualnog procesa multidirekcione nterakcije ili feedbacka između individue i sitaucije
- individua je intencionalni, akt. pokretač (svesna, racionalna) tog interakcionog procesa
- kognitivni i motivacioni F su suptinski determinatori P individue kao aspekta interakcionizma
- MIšel je priznavao kros-situacionu stabilnost kognicije, samtrao je da je vredno proučavanja za razliku od L - ps. značenje situacije za individuu (npr. kako utiče na kogniciju) je najvažniji determinišući F
15
Q
Magnuson i Endler govore o 2 tipa varijabli
A
- medijacione - zaključene na osnovu posmatranja P i naših vlastitih un. iskustava
- reakcione
16
Q
- medijacione
A
- strukturalne - int, kogn. kompeksnost
- varijable sadržaja - sit. determinisane ili uskladištene info, npr. sadržaj situacija koje provociraju anx
- motivacione