crte su konstrukti opservera Flashcards
1
Q
konstruisane konzistencije
1. postoji tendencija kao formiranju impresije o doslednom P individua kroz
A
- razl. situacije na osnovu sub. doživljaja sopstvenog P kao fundamentalno kongruentnog čak i kada ono nije dosledno
2
Q
- konstantnost u fiz. pojavi, izgledu, karakteristikama govora i pokreta
A
- pa imamo utisak i da je P konstantno
3
Q
- sredinske regularnosti i soc. uloge u kojima se osoba oseća uobičajeno sreće
A
- utiču na utisak o doslednosti P
- npr. nekoga srećemo samo na fax, soc. uloga pravi restrikciju repertoara P
4
Q
- imp. T L
A
- uverenje da određene crte uvek idu zajedno
- tipa da su svi pametni ako su dobri
5
Q
- Halo efekat
A
- uklapanje svih naknadnih info o nekome u prvi utisak
6
Q
- asimetrija u atribuciji učesnika i opservera tj. fundamentalna greška atribucije
A
- sklonost da sopstveno P više sagledavamo kao posledicu sredinskih pritisaka, dok tuđe u većoj meri objašjnjavamo crtama - ali samo kada su ishodi P nepovoljni
- kada su povolji važi obrnuto
7
Q
- faktorske analize rejting lista
A
- Normanova lista 20L skala procene
- daju 5F i kada procenjivači dobro poznaju procenjivane, ali i onda kada imaju samo 15min. poznanznstvo u kome verbalna komunikacija nije dozvoljena
8
Q
- FA procena sličnosti svih mogućih parova termina sa gorepomenute liste daće 5F
A
- ova konvergencije je poseldica značenja reli, a ne ogledalo stvarnosti
- alt. knjiga: iz reči proističu crte, ali te reči idu zajedno i objašnjavaju sl. stvari
9
Q
60s + 70s, urušava se PL
A
- postaje dom. soc. ps.
10
Q
- Manguson i Endler izdaju knjigu koja se ipak povlači sa situacionističke pozicije
A
- predlažući interakcionizam
11
Q
do 1977. u PL je bilo 3 koncepcije moralnog P
A
- model crta
- psihodinamski model
- situacionizam
12
Q
model crta i psihodinamski model, sl. i razl.
A
- razlike: model merenja, tip podataka, i metod prikupljanja i obrade
- sličnost: ističu F L kao glavne determinatore P
13
Q
situacionizam naspram modela crta i psihodinamskog pristupa
A
- naglašava istraživanje sredinskih F
14
Q
karakteristike interakcionizma
A
- aktuelno P je f kontinualnog procesa multidirekcione nterakcije ili feedbacka između individue i sitaucije
- individua je intencionalni, akt. pokretač (svesna, racionalna) tog interakcionog procesa
- kognitivni i motivacioni F su suptinski determinatori P individue kao aspekta interakcionizma
- MIšel je priznavao kros-situacionu stabilnost kognicije, samtrao je da je vredno proučavanja za razliku od L - ps. značenje situacije za individuu (npr. kako utiče na kogniciju) je najvažniji determinišući F
15
Q
Magnuson i Endler govore o 2 tipa varijabli
A
- medijacione - zaključene na osnovu posmatranja P i naših vlastitih un. iskustava
- reakcione
16
Q
- medijacione
A
- strukturalne - int, kogn. kompeksnost
- varijable sadržaja - sit. determinisane ili uskladištene info, npr. sadržaj situacija koje provociraju anx
- motivacione
17
Q
- reakcione
A
- manifestna P
- skrivene Rk (osećanja i sl)
- fiziološke Rk
- artificijelno P - test P, igranje uloga
18
Q
kada govore o konzistenciji, govore na rk. nivou
A
- tu prave razliku sa crtističkim modelom
- ne postoji jednoznačnost između ta 2 tipa konzistencije
19
Q
razlika u konzistenciji, npr. anx (medijacioni niov9 može boditi neumerenoj pričljivosti ili minimalnoj (rk. nivo)
A
- sa druge strane, neumerena pričljivost (rk. nivo) može biti rezultat bilo anx, bilo hostilnosti (medijacioni nivo)
20
Q
nekonzistentnost rk. može biti
A
- spojiva sa konzistentnošću na medijacionom nivou, tj. manifstacija odrešenog P zavisi od javljanja njegovih specif. uzročnika, tj. selekcije, interpretacije i tretiranja dostupnih info od strane medijacionog sistema
21
Q
konzistencija ili inkonzistencija na jednom nivou ne govori mnogo o
A
- (ne)konzistenciji na drugom nivou
22
Q
postoje 3 nivoa konzistentnosti na rk. nivou
A
- apsolutna konzistentnost
- relativna konzistentnost
- koherentnost
23
Q
- apsolutna konzistentnost
A
- podrazumeva ispoljavanje nekog oblika P uvek u istoj meri nezavisno od situacije (ovaj stav niko ne zastupa)
24
Q
- relativna konzistentnost
A
- podrazumeva zadržavanje ranga individue u grupi, s obzirom na dato P kroz razl. situacije
- crtistički model, i ekstremni I i X prolaze kroz najrazličitija stanja I i X tokom nekog perioda t, ali se najčešće ipak zadržavaju na nekom nivou
25
3. koherentnost
- podrazumeva da su individualni sklopovi stabilnog i promenljivog P u razl. situacijama karakt. za date individue i da mogu biti smisleno interpretirani unutar interakcionističkog modela, tj. menja se rang individue u grupi u zavisnosti od situacije
26
koherentno P je razumljivo i predvidivo ukoliko
1. znamo kako indiv. interpretira određenu situaciju u kojoj se P posmatra ili predviđa
2. znamo kako osoba uobičajeno reaguje u situacijama koje se interpretiraju na sl. način
3. kada imamo T koja dovodi u vezu sa 2 F
27
profili P 2 detetam oni imaju isti nivo verbalne agresivnosti kada se izmeri skalnom
- ali se profili razlikuju u razl. situacijama
- postoji 5 sit.
- prilazak vršnjaka
- zadirkivanje od strane vršnjaka
- pohvala odraslog
- upozorenje odraslog
- kazna od strane odraslog
28
u prvom slučaju dete naglo reag. verb. agre. u situacijama sa odraslima, tj. naročito kada ga upozorava
- drugo dete ima potpuno drugačiji profil Rk.
- isprekidane linije su drugo merenje, tj. način provere konzistentnosti - konz. postoji, ali se rang detea menja u grupi, zavisno od situacije
- ali u istim situacijama, pokazuje sl. P
29
dakle, ima promena od situacije do situacije
- zato nemamo kros-situacionu stabilnost, ali je ceo profil stabilan
- nisu svi ljudi jednako konzistentni, prvo dete ima koef. konz 0.89, drugo 0.49
30
mehanicistička interakcije podrazumeva
- rang individue se menja u razl. sit, za specif. tipove reag. - interakcija L X SIT
- rang individua se menja za razl. tipove Rk ljudi unutar specif. sit. - interakcija L X TIP RK
- rang situacija se menja kod razl. tipova Rk za specif. individuu - interakcija SIT X TIP RK
- trosmerna interakcija L X TIP RK X SIT
31
1. rang individue se menja u razl. sit, za specif. tipove reag. - interakcija L X SIT
- visoki i niski na N, u sit. ego-pretnje i pretnje fiz. boli
- N veći skor kod ego-šretnje, nego fiz. boli
- stabilan obrnuto
32
2. rang individua se menja za razl. tipove Rk ljudi unutar specif. sit. - interakcija L X TIP RK
- niski i visoki na N i P na upitniku (STAI za merenje sit. anx) i merenje pulsa
- neurotičnog će mnogo bolje uhvatiti STAI, a neneurotičnog puls
33
3. rang situacija se menja kod razl. tipova Rk za specif. individuu - interakcija SIT X TIP RK
- 2 tipa anx reag. (STAI i puls) u situaciji ego pretnje i pretnje fiz. boli
34
4. trosmerna interakcija L X TIP RK X SIT
- visoki i niski na N, na 2 tipa anx. reag. (puls, STAI)
- u situaciji pretnje egu i sit. pretnje fiz. boli
- tek na drugoj dolazi do interakcije ego pretnja i fiz. bola
35
na y osi je merena anx
- ne stai, nego nekom drugom skalom
36
2 vrste interakcija
1. mehanicistička interakcija
2. dinamička interakcija
37
2. dinamička interakcija, 2 tipa
- unutar-situaciona interakcija
- kros-situaciona (temporalna) interakcija
38
1. unutar-situaciona interakcija
- kada pored uticaja sit. na pojedinčevo P, postoji povratan uticaj tog P na promenu nekih situacionih okolnosti koje, opet, povratno modifikuju P pojedinca
- to su realne sit. u kojoj čovek pravi interakciju soc. ili fiz. sa sredinom
39
2. kros-situaciona (temporalna) interakcija
- situacije i individuepodrazumeva temporalnu restrikciju mogućih sit. u kojima će se indiv. naći
- postoji sklonost ljudi da se nađu u određenom tipu situacija, svojim P utičemo na to koji ćemo tip sit. uopšte naići
- Mišel smatra da ovo objaš. opšti utisak da je P indiv. stabilno u razl. situacijama
40
u psan. učenju neki auotori zovu ovu (din?) kros-sit. interakciju
- perpetirajuća ciklusna interakcija
41
perpetuirajuća ciklusna interakcija
- ako zamislimo čoveka koji ima snažan impuls besa, ako je odrastao u sredini koja to osuđuj, on nauči da to potiskuje
- ta supresija dovodi do toga da se on P malo neprirodno
- činjenica da je on tako mek, privlači ranze psihpate sa stane koje će ga mučiti, a on mora da pronaše dodatne meh. da potiskuje bes -> baš zbog tog mehanizma odbrane, on postaje sve mekši, stvara se perpetuirajući ciklus
