nauka i zdrav razum Flashcards

1
Q

zdravorazumske istine

A
  • prethode naučnim
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

Nejgelovo viđenje

A
  • istinitost
  • nauka je organizovan zdrav razum
  • svest o granicama validnosti verovanja
  • zdravorazumska znanja su često protivrečna
  • zdravorazumska znanja često opstaju duže od iskaza nauke
  • mogućnost uklapanja naučnih iskaza u obuhvatne sisteme objašnjenja
  • apstraktnost nauke
  • naučni metod
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

istinitost

A
  • pojam nauke treba vezati za iskaze za koje je neopozivo utvrđeno da su istiniti.
  • problematičan pojam istine
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

problematičan pojam istine

A
  • poimanje istine kao nečega što važi u bilo kakvim okolnostima, uvek i nezavisno od nas
  • istorija skepticizma i empirizima - znaci na kojih prepoznajemo istinu i laž su zapravo deo normativnih pravila koja zahtevaju opravdanje tj. pravila koja se ne mogu izvesti iz iskustva (pravila u nauci se određuju)
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

normativna pravila

A
  • zahtevaju opravdanje
  • pravila se ne mogu izvesti iz iskustva (u nauci se određuju)
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q
  1. istinitost
    - nema nikakvih logičkih/transcedentalnih razloga da se
A
  • efikasnost saznanja uzme kao kriterijum istinitosti
  • ne znači da će teorija potvrđena u nekim slučajevima važiti uvek i za sve situacije
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

kriterijum efikasnosti znanja

A
  • kao kriterijum istine je samo još jedan čin vere
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

Kolakovski - načelo verijem, zato saznajem

A
  • dejstvuje nad celokupnim našim saznanjem
  • nema apsolutne istine u nauci, samo induktivni zaključci sa određenom verovatnoćom dešavanja
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

pristalicec instrumentalističkog shvatanja

A
  • pitanje istinitosti ili lažnosti je besmisleno, budući da naučne teorije često sadrže pojmove koji nisu odgovarajućim operacionalnim definicijama povezani sa exp. činjenicama
  • ili idealne granične pojmove koji se ne odnos ena nešto što se moež exp. posmatrati (ne postoji trenutna brzina u fizici)
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

instrumentalistima su teorije

A
  • pravila zaključivanja
  • rukovodeći principi za izvođenje zaključava o opažljivim činjenicama na osnovu datih činjeničnih premisa
    — ne nešto što treba da pruži verni opis onoga što se dešava u nekom području iskustva.
  • ima smisla pitatise da li T efektivno opisuje exp, pojave i način izvođenja zaključava na osnovu opisa tih pojava
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q
  1. nauka je organizovan zdrav razum
A
  • klasif. zdrav razum
  • treba specifikovati vrstu orgz.
  • nauka teži ka objašnjenjima koja su sistematska i mogu se proveriti na osnovu činjenica
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

cilj nauke

A
  • organizacija i sistematizacija znanja tako da na kraju dođe do objašnjenja određene pojave
  • pokušavada otkrije i formuliše uslove pod kojima se odvijaju događaji
  • pruža objašnjenja opisujući uslove
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

zdrav razum

A
  • služi se neposrednim uvidima bez nastojanja da objasni i sistematizuje opažene pojave
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q
  1. svest o granicama validnosti verovanja
A
  • zdrav razum - slabo svestan granica u kojima su njegova verovanja validna
  • zdravorazumska znanja bazirana na tradiciji, rutini, navikama i nisu praćena razumevanjem onoga što stoji u osnovi uspešnog/ne delvoanja
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q
  1. zdravorazumska znanja su često protivrečna
A
  • zdravorazumsko mišlj. se ne odlikuje sistematskim zapažanjima i poručavanjima odnosa između pojava
  • odlikuje se neposrednim ljudskim interesima, potrebama i raspoloženjima koji su produkt neposrednih posledica posmatranih događaja
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q

nauka nije oslobođena protivrečnosti

A
  • Dioklecijanov edikt o cenama robe - gornja granica cena
17
Q
  1. zdr. znanja često opštaju duže od iskaza nauke
A
  • zdr. verovanja se odlikuju neodređenošću svojih iskaza
  • mogu se izdvojiti dve vrste neodređenosti
18
Q

2 vrste neodređenosti

A
  1. klasa stvari na koju se dati iskaz odnosi nije jasno odvojena od klase stvari za koju taj iskaz ne važi
    - nije jasno šta termin obuhvata, a šta ne
  2. relacije zavisnosti među pojavama pri korišćenju neodređenih termina formulisane su na neprecizan način

(hlađenje vode)

19
Q

zdr. verovanja

A
  • ne mogu biti podvrgnuta exp. proveri
  • mogu se lako braniti
  • ne postoje emp. kontraargumenti
  • ne postoji princiop falsifikacionizma
20
Q

naučni iskazi su

A
  • formulisani precizno
  • exp. proveravani
  • opovrgnuti, jer je jasno razgraničen domen važenja naučnih T od domena u kome one ne važe
  • brojanje i merenje
21
Q

u svrhu povećanja precioznosti isakaza

A
  • nauka koristi procedure brojenja i merenja
22
Q

naučni iskazi su formulisani tako da je jasno

A
  • koja svedočanstva im idu u prilog
  • a koja ne
  • izlaže ih riziku opovrgavanja, budući da je domen važenja jasno ograničen od domena u kom ne važe
23
Q
  1. mogućnost uklapanja naučnih iskaza u obuhvatne sisteme objašnjenja
A
  • prednost precizno formulisanih iskaza: mogu se uklapati u obuhvatne sisteme
    — lako se dovode u vezu sa drugim preciznim formulacijama
  • moguće je formulisati odnose zavisnosti između različitih vrsta činjenica
24
Q

moguće je formulisati odnose zavisnosti između različitih vrsta činjenica

A
  • povećava se i moć razlikovanja i značaja izvora iznetih zaključaka
25
Q

povećanjem određenosti iskaza i njihovim uključivanjem u logički povezane sisteme objašnjenja

A
  • moderna nauka svojim postupcima proveravanja povećav moć razlikovanja i izvore relevantnog svedočanstva za svoje zaključke
26
Q
  1. apstraktnost nauke
A
  • nauka je manje uključena u ostvarianje i zadovoljavanje neposrednih ljudskih interesa od zdr. verovanja
  • iskazi i termini su apstraktni skladno sa njenim ciljem - da pruži sistematska i sveobuhvatna objašnjenja.
27
Q

što je nauka složenija

A
  • više figuriraju apstraktni simboli
  • cilj nauke zahteva apstraktnu formulaciju strukturisanih karakt. obj. od interesa, bez pozivanja na osnobine i odnose u kojima se nalaze pojedinačni ob. koji su pripadnici određene klase i deo su svakodnevnog iskustva.
28
Q

da bi se postigla opštost

A
  • neophodna je apstraktna formulacija
29
Q

naučni metod

A
  • neprestano izlaganje naučnih iskaza kritičkom proveravanju u kontrolisanim uslovima
  • ne garantuje istinitost
  • samo svedočanstvo na kome se zasnivaju zaključci u skladu sa određenim zahtevima
    — tako da se zaključci zasnovani na svedočanstvu slične struture dobro slažu sa novim činjeničkim podacima
30
Q

kriza replikabilnosti

A
  • ps. 36%
31
Q

pogrešna uverenja o naučnom metodu

A
  • pridržavanje unapred propisanih pravila u cilju dolaska do exp. otkrića
  • sastoji se u primeni posebnih tehnika nezavisno od predmeta istraživanja
  • primena garantuje uklanjanje sub. i izvora g u istraž.