naučena bespomoćnost Flashcards
1
Q
kod stare teze o naučenoj bespomoćnosti psotoje 2 problema
A
- nije pravljena razlika između slučajeva kod kojih je ishode generalno nemoguće kontrolisati, ni kod jednog pojedinca i slučajeva kod kojih je nemoguća kontrola ishoda, samo kod jednog pojedinca
- nije objašnjeno kada je bespomoćnost opšta (hronična), a kada je specifična (akutna)
2
Q
Hirotov exp.
A
- bavi se naučnom bespomoćnošću kod ljudi
- studenti u 3gr.
- buka se mogla kontrolisati
- u drugoj ne
- KG i nije bila izložena buci
3
Q
u drugoj fazi Hirotovog exp.
A
- svim grupama je data mogućnost da kontrolišu buku, ali samo su članovi 1. i KG kroz pomeranje poluge to ostvarili
- druga nije ispolila akt. i pasivno je slušačla buku
4
Q
grupa 1
A
- I, buka - mogućnost kontrole
- II, buka - mogućnost kontrole
- rešenje situacije
5
Q
grupa 2
A
- I, buka (nemogućnost kontrole)
- II, buka (mogućnost kontrole)
- nemogućnost rešenja
6
Q
grupa 3
A
- I, nema buke
- II, buka - mogućnost kontrole
- rešenje situacije
7
Q
naučena bespomoćnost
A
- odnosi se na očekivanje da se ne može upravljati ishodima
8
Q
saznanje da se ishodi ne mogu kontrolisati dovodi do tri deficita
A
- motivacionog
- k
- emoc.
9
Q
situacija u kojoj osoba nema kontrolu na dpgađajima sama po sebi
A
- nije dovoljna da se javi osećanje bespomoćnosti (OB)
- neophodno je da osoba počne da OČEKUJE da se ishodi ne mogu kontrolisati
10
Q
motivacioni deficit
A
- posledica tog očekivanja i on se ogleda u sve većem odlaganju voljnih rk. uspostavljanja kontrole, tj. u sve manjoj p pokretanja takvih rk.
11
Q
k. deficit
A
- sastoji se u otežanom učenju kako rk. mogu dovesti do željenog ishoda
12
Q
emoc. deficit
A
- depresivni afekt koji je posledica saznanja da se ishodi ne mogu kontrolisati
13
Q
budući da se primerenost T konsturkata dobijenih na ispitivanjima
A
- dovodi u pitanje, predlaže se atribucioni okvir kao moguće rešenje T neslaganja
14
Q
kada shvati da je bespomoćna, osoba počinje da se pita
A
- zašto je to tako, traži uzrok svoje bespomoćnosti i upravo to pripisivanje uzroka (atribucija) određuje hroničnost i opštost deficita, kao i kasnije samopoštovanje osobe
15
Q
L naspram
A
- opšte bespomoćnosti
16
Q
zašto je stara T neadekvatna
A
- kada se osoba nađe u situaciji, kada ne može uticati na ishod, može poverovati da je sam problem nerešiv ili da sit. nudi izlaz, ali da ona sama nije u stanju da ga pronađe
17
Q
Bandura razmatra razl. između efikansosti i očekivanja ishoda
A
- ljudi mogu prestati da traže rešenje, zato što nemaju osećaj efikasnosti u rešavanju problema ili mogu biti uvereni da poseduju potrebnu SB, pa ipak odustati zatošto ne očekuju da ostvare bilo kakav uticaj na sredinu.
18
Q
zavisno od toga na čemu se izostanak akcije zasniva,
A
- situacija se može ispraviti na razl. načine
19
Q
ako se izostanak akcije zasniva na neefikasnosti,
A
- neophodno je razviti kompetentnost i očekivanja u domenu L efikasnosti
- u drugoj situaciji, potrebno je izmeniti uslove sredine tako da akcije osobe imaju instrumentalnu vrednost (tj. ostvaruju uticaj na sredinu)
20
Q
Roterovo shvatanje povezuje bespomoćnost i spoljašnji lokus kontrole
A
- ljudi koji imaju un. lokus kontrole, skloni su da veruju da su ishodi uzrokovani njihovim reakcijama
- oni sa sp. lokusom su skloniji verovanu da ishodi nisu zasnovani na njihovim rk, već na sreći, sudbini ili slučaju
21
Q
ta povezanost bespomoćnosti i sp. lokusa kontrole
A
- potkrepljena je nalazima koji su pokazali da su bespomoćni IC MALO OČEKIVALI PROMENE -> veruju u sp. kontrolu lokusa
22
Q
besp. IC su opažali z. koji zahtevaju
A
- veštinu kao zadatke koji se rešavaju slučajno
- postexp. upitnici se ne slažu sa ovim i pokazuju da obe grupe IC smatraju da je veština ključna za rečavanje problema što ukazuje na složenost odnosa između bespomoćnosti i lokusa kontrole.
23
Q
stara H ne pravi razliku između situacije kada pojedincu nedostaju
A
- potrebne Rk i kada pojedinac kao ni svi drugi, ne poseduje mogućnost kontrole
24
Q
prema staroj H, ishod je
A
- nezavisan od Rk kada je p njegovog javljanja ista bez obzira da li se rk. javlja ili ne
- kada to važi za sve voljne rk. onda se može reći da je ishod za tog pojedinca, nešto što se NE MOŽE kontrolisati
25
opšta bespomoćnost
- javlja se kada ishod NE ZAVISI od bilo koje RK pojedinca ili bilo koje druge osobe
26
L bespomoćnost
- javlja se kada rk. konkretnog pojedinca ne dovode do ishoda, a situacija je inače rešiva
27
tok događaja koji vodi do bespomoćnosti
- ob. nepovezanost postupaka i ishoda -> opažanje sadašnje i prošle nepovezanosti -> atribucija nekontigencije -> očekivanje nepovezanosti u budućnosti -> simptomi bespomoćnosti
28
očigledna nepovezanost postupaka i ishoda vodi ka
- bespomoćnosti samo, ako postoji očekivanje nekontigencije u budućnosti
29
nova H ističe da je
- atribucija ključna odrednica očekivanja buduće kontigencije
30
očekivanje pojedinca
- ja -> ne može uticati na ishod
- značajni drugi
--- može
--- ne može
31
atribucija, ako značajni drugi može uticati na ishod
- lični činioci (internalna atribucija) -> L tip bespomoćnosti
32
atribucija, ako značajni drugi ne može uticati na ishod
- sp. okolnosti (eksternalna atribucija) -> opšti tip bespomoćnosti
33
povezanost između reformulacije i Bandurine teze
- Tenen smatra da treba eliminisati termin nemogućnosti kontrole i koristiti isključivo termin neuspeh
- pojam nemogućnosti kontrole je širi i on obuhvata kako i neuspeh (loše ishode koje rk. pojedinca ne mogu sprečiti) tako i uspeh nepovezan sa akcijama pojedinca
34
razlog zašto ne treba izjednačiti pojmove nemogućnosti kontrole i neuspeha
- neuobičajeni način upotrebe reči neuspeh (povezanost sa L bespomoćnošću)
35
pojedinci koji ispoljavaju L bespomoćnost
imaju niže samopoštovanje u odnosu na pojedince koji ispoljavaju opštu bespomoćnost
36
do k, afektivnog i motivacionog deficita dolazi i kod L i kod opšte bespomoćnosti
- ali samo kod L dolazi do pada samopoštovanja
- to što pojedinac očekuje da ishodi ne budu povezani sa njegovim rk. je dovoljan uslov da do ovih deficita dođe
37
samo kod L bespomoćnosti
-dolazi do pada samopoštovanja
38
stara H ne specifikuje
- kada i gde će osoba koja očekuje da će ishodi biti nekontrolisani ispoljiti deficiti i ne podrazumeva neodgovarajuće uopštavanje bespomoćnosti
39
globalni deficiti
- kada su deficiti vezani za bespomoćnost, jave u širokom opsegu situacija
40
specifični deficiti
- kada se dešavaju u uskom opsegu
41
bespomoćnost se naziva hroničnom (stabilnom)
- kada je ili dugotrajna ili se stalno ponavlja i prolaznom (nestabilnom) kada je kratkotrajna i ne ponavlja se
42
stara H ostaje nejasna št se tiče pitanja
- bespomoćna osoba u jednoj konkretnoj sit. uči da su rk i ishodi
- nezavisni, ali se deficiti mogu ispoljiti i u sl. okolnostima
- međutim
43
bespomoćnost postaje globalna
- kada se proširi na draži koje se razl. od onih pod kojima je došlo do prvobitnog učenja
- (stara H) ne daje objašnjenje zašto je bespomoćnost nekada globalna, a nekad specif.
44
kratkotrajna bespomoćnost
- trpi uticaj proakt. ili retroakt. interferencije
- javlja se zab.kao posledica INF prethodnog i kasnijeg uč
45
bespomoćni pojedinac prvo uviđa
- da su ishodi i rk. uzajamno nezavisni, a potom vrši i pripisivanje uzročnosti
46
atribucija utiče na
- očekivanja o budućem odnosu rk. i ishoda, ali i na htoničnost, uopštenost i jačinu deficita
47
pripisivanje un. uzrokka često ima
- štetnije posledice u poređenju sa pripisivanje sp. uzroka
48
dimenz. nestabilan-stabilan je upravna
- na dimenz. un-sp.
49
za stabilne faktore se smatra da su dugotrajni ili
- da se ponavljaju
- nestabilni su kratkotrajni ili se ponavljaju samo na mahove
50
kada dođe do lošeg ishoda, moguće ga je pripisati
- un. stabilnom F (ja sam glup)
- un. nestabilnom F (nisam bio dovoljno uporan)
- sp. stabilnom F (profesor daje nemoguće z)
- sp. nestabilnom F (nisam imao sreće)
51
predlaže se postojanje i treće dimenzije
- globalno-specif. koja je upravna na prethodne dve
- onda postoji 8 atribucija - un - sp x stabilna - ne x glob - specif.
52
globalni činioci za razliku od specif.
- utiču na širok spektar raznovrsnih ishoda
53
globalno pripisivanje znači da će do bespomoćnosti
- doći u razl. situacijama, dok specif. pripisivanje znači da do bespomoćnosti dolazi samo u izvornoj situaciji
54
generalizovanost deficita zavisi od domenzije glob-specif.
- globalne atribucije znače da će u novim situacijama ishodi ponovo biti nezabisni od rk. pojedinca
- dok sa specif. to nije slučaj
55
hroničnost deficita
- sledi iz dimenzije stabilnsoti
- će se javiti ako se pripisivanje vrši stabilnim činiocima, jer to za pojedinca znači da će mu i u budućnosti nedostajati odgovarajuća rk, a nestabilne atribucije dovešće do kratkotrajnih deficita
56
ako osoba vrši un. atribuciju,
doći će do deficita u samopoštovanju, dok sa sp. atribucije ne dovode do ovog deficita
57
oštrina je log. nezavisna od hroničnosti i generalizovanosti
- budući da pokazuje kolika je snaga deficita u bilo kom trenutku u konkretnoj situaciji
58
intenzitet motiv. i k. deficita povećava se sa snagom
- ili izvesnošću očekivanja nepovezanosti
59
intenzitet gubitka samopoštovanja i afekt. promena
- će se povećati sa izvesnošću i važnošću događaja u vezi kojeg je osoba bespomoćna.
60
svojstva atribucije predviđaju u kojim novim sit. i u okviru kog t raspona
- će se očekivanje bespomoćnosti verovatno ponoviti
61
atribucija samo predviđa ponovno javljanje očekivanja
- dok očekivanje određuje javljanje deficita bespomoćnosti
- između prvobitne atribucije i nove sit. mogu da se jave novi dokazi koji će izmeniti očekivanje
62
ako se očekivanje ponovo javi, nužno će doći i do
- simptoma bespomoćnosti
63
implikacije: povratno informisanje IC utiče na to da se deficiti ne ispolje van istraživanja, budući da se sa globalne i moguće
- un. prelazi na specif. i sp. atribuciju
- atribucione dimenz. mogu da se objasne zašto nekad dolazi do neodgovarajuće, široke generalizacije očekivanja nepovezanosti
64
atribucione dimenzije
- un/sp
- stabilno/ne
- globalno/specif
65
globalna dimenzija, primer
- un:
--- stabilna: glup sam
--- nestabilna: danas sam u outu
- sp:
--- stabilna: profesori daju teške testove
--- nestabilna: danas je petak 13.
66
specifična dimenzija, primer
- un:
--- stabilna: glup sam za ovu materiju
--- nestabilna: zbunio sam se na ispitu
- sp:
--- ovaj profesor daje teške testove
--- moj test je bio br. 13
67
reformulisana H saglasna sa exp. podacima o naučenoj bespomoćnosti ljudi? tri osnovne klase dokaza
- deficiti izazvani naučnom bespom.
- atribucioni dokazi
- dokazi veštine/slučaja
68
deficiti izazvani naučn. bespom.
- obe H objašnjavaju motiv. i k. deficit na osnovu učekivanja IC da su ishodi i rk. nezavisni
- nova H omogućava da se govori o transferu bespom. na nove situacije (ako je atribucija globalna) i o trajnosti (ako je atribucija stabilna)
- obe H: ako pojedinci ne opažaju nepovezanost neće doći do atribucije i formiranja očekivanja, samim tim i do bespom.
- neuspeh na jednostavnim z. dovodi do k. deficita za razliku od neuspeha na složenim z. (H se da u većoj meri dovodi do glob. i un. atribucije)
- prednost nove H je u tome što bolje predviđa un. terapije i imunizacije; bespomoćnost se može izmeniti i sprečiti iskustvom uspeha
- H konpenzatorskog odskoka
- objašnjena nove H su nužno post-hoc prirode, budući da ne postoje mere generalizovanosti, stabilnosti i internalizacije atribucije
69
prednost nove H: bolje predviđa učinak terapije i imunizacije
- besp se može izmeniti i sprečiti iskustvom usšeha
- stvarni doživljaji uspeha i prisećanje sl. prošlih uspeha su podjednako efikasni u menjanju atribucije sa un. na sp. činioce
- samo je stvarni uspeh promenio deficite besp. vezane za efikasnost
70
samo je stvarni uspeh promenio deficite besp. vezane za efikasnost
- uspeh ne ostvarjue svoj ef. menjanjem atribucije na dimenziji un-sp.
71
stvarni uspej, ali ne i prisećanje na njega, menja atribuciju duž dimenz.
- glob-specif.
- i imunizacija se obš. na sl. način: doživljaj početnog uspeha atribuciju besp. čini manje globalnom i verpvatnom u novoj situaciji
72
H kompenzatorskog odskoka
- doživljavanje besp. mogu da slede kompenzatorni pokušaji u pravcu uspostavljanja kontrole kada osoba jednom anpusti sit. u kojima veruje da se oseća besp.
- ljudi mogu biti podstaknuti na efikasnost u sit. u kojima nemaju kontrolu
73
atribucioni dokazi
- istraž. u kojima se direktno manipulisala atribucija - neki u prilog novoj H, ne
- devojke koje neuspeh pripisuju nedostatku SB, ispoljavaju i u kasnijim z. za razliku od dečaka koji neuspeh pripisuju nedostatku upornosti
- exp. Tenena i Elera potvrđuje ideju da bi neuspeh na lakim problemima trebalo da dovede do njegovog pripisivanja nedostatku SB (un, stab., glob. dimenz), dok bi neuspeh na teškim z. trebalo da dovede do atribucije težini z. (sp, nestab., specif. dimenz)
--- prva atribucija je dovela do deficita, druga do olaškanog rešavanja z. u drugoj fazi
- IC sa L besp. pokazuju više emoc. problema u odnosu na grupu sa opštom besp.
74
devojke koje neuspeh pripisuju nedostatku SB, ispoljavaju i u kasnijim z. za razliku od dečaka koji neuspeh pripisuju nedostatku upornosti
- upornost je nestabilan činilac koji se može lako kontrolisati
- oredlaže se četvrta dimenzija upravna na un. x glob x stabilna i to je mogućnost kontrole
- deficit samopoštovanja koji se ogleda u samokritici, samootkrivljavanju i kriviic sledi iz pripisivanja neuspeha činiocima koje je moguće kontrolisati
- prema novoj H: deficiti u dejstvenosti bi trebalo da se jave i kod opšte i kod L besp., budući da u oba slučaja ljudi očekuju da su ishodi nezavisni od njihovih postupaka
- ipak: manje je p da će se pripisivanje neuspeha činiocima koji su specif. i nestabilni, dovesti do deficita u dejstvenosti u odnosu na stabilnu i globlanu atribuciju
75
dokazi veštine
- besp. sub. pokazuju slabije promene očekivanja na z. veštine
- kod z. veštine, doživljaj uspeha povećava očekivanje budućeg uspeha, dok neuspeh dovodi do smanjenja tih očekivanja kod besp. pojedinaca u poređenju sa onima koji nisu besp.
- Rizli je tvrdio da promene oččekivanja kod z. slučaja i veštine ne predstavljaju direktan test modela naučne besp. kod depresije
--- ispitivanje promena očekivanja kod ovih z. nije direktan način za testiranje besp. budući da su ovakve promene osetljive na atribuciju dimenz. stabilnosti, a ne na očekivanja o povezanosti rk. i ishoda
76
kod z. veštine, doživljaj uspeha povećava očekivanje budućeg uspeha, dok neuspeh dovodi do smanjenja tih očekivanja kod besp. pojedinaca u poređenju sa onima koji nisu besp.
- stara H: IC su te z. opažali kao z. slučaja, ne veštine
- Vajner i saradnici su sugerisali da je dimenz. stabilnosti, a ne lokus kontrole, glavna odrednica promene očekivanja
- ljudi znatno manje menjaju očekivanja uspeha kada ishode pripišu nestabilnim, a promene su znatno veće kada ih pripišu stabilnim činiocima
- prošli sihodi su dobri prediktori budućih ishoda samo kada su uzrokovani stabilnim činiocima
77
motiv, kogn. i emoc. deficiti kod depresije potiču iz
- očekivanja nezavisnosti između rk. i ishoda
78
kod depr. se motiv. deficit ogleda u
- pasivnosti, intelektualnoj usporenosti, lošem soc. funkcionisanju
79
kod depr. se negativni k. set ogleda u
- verovanju da je svaki postupak osuđen na neuspeh
80
stari model smatra da je očekivanje nezavisnosti rk. i ishoda dovoljan, ali ne i nužan uslov depresije i izdvaja podvrstu vrstu depr.
- depresija bespomoćnosti
81
postoje 4 razloga zašto stari model nije aktivan
1. očekivanje nemogućnosti kontrole nije dovoljno za javljanje depresivnog afekta, treba dodati i da je procenjena p željenog ishoda niska ili da je procenjena p dešavanja neželjenog ishoda visoka
2. umanjeno samopoštovanje (koje je simptom depr.) nije obš.
3. tendencija depr. ljudi da daju un. atribucije nije obš.
4. nisu objašnjene varijance generalizovanosti, hroničnosti i intenziteta depresije
82
prva neadevkatnost (PNE)
- depr. prate 4 deficita: motiv, k, samopoštovanja i afektivni
- prva 3 - rezultati nemogućnosti kontrole
- H: da je afektivni deficit rezultat očekivanja da će doći do neg. ishoda, a ne očekivane nemogućnosti kontrole
83
za emoc. komponentu depr., dovoljni su jedino oni slučajevi kod kojih se
- očekuje nezavisnosti reakcija i ishoda tiče gubitka izrazito željenog ishoda ili dešavanja izrazito morskog ishoda
- to se odnosi samo na ishode koji su nam u sferi mogućnosti ili koji nas trenutno muče
84
depr. afekat se može javiti i kod
- opšte i kod L besp.
85
bar trie F određuju intenzitet emoc. komponente depresije
- intenzitet depr. afekta raste sa poželjnošću ishoda koji se ne može postići, sa mrskošću ishoda koji je neizbežan, sa snagom ili sa izvesnošću čekivanja nemogućnosti kontrole
86
intenzitet depr. afekta zavisi od toga da li osoba ispoljava
L ili opštu besp.
87
un. atribucija dovodi do većeg neg. afekta, nego
- sp. atribucija
88
sa druge strane, motiv i kogn. deficiti ne zavise ni od važnosti samih događaja i od toga
- da li je besp. L ili opšta.
89
druga neadekvatnost
- stara H ne objašnjava zašto depr. osobe imaju lošije mišljenje o sebi
- osobe koje osećaju L. besp. imaju veći deficit samopoštovanja u odnosu na one koji osećaju opštu besp.
- ipak će doći do motiv, k. i afekt. deficita budući da obe grupe veruju da je p +, željenog ishoda veoma niska i da on nije povezan sa njihovim rk.
90
psan. autori razlikuju dva tipa depr.
- razl. se samo na polju samopoštovanja (jedan tip obuhvata i nisko samopoštovanje)
- sugerišu da se depr. može opisati pomoću 2 dimenz: dimenz. zavisnosti i osećanja uskraćenosti i dimenz. niskog samopoštovanja i izuzetno visokih standarda i moralnosti
91
treća neadekvatnost
- depresivne osobe, kad je u pitanju neuspeh, često prave un., globalne i stabilne atribucije, a kada je u pitanju uspeh, specif. i manje stabilne atribucije
92
3. NE; u z. slučaja/veštine, depresivni pojedinci malo menjaju očekivanja vezana za
- sopstvene vešte postupke, dok pri predviđanju veštih postupaka drugij, ispoljavaju velike promene očekivanja, slične onima kod nedepresivnih pojedinaca kada procenjuju sebe
93
depr. ljudi veruju da nemaju dovoljno SB
- neophodnih za z, ili takođe veruju da drugi poseduju takve SB, vršeći tako un. atribuciju L besp.
94
četvrta neadekvatnost
- nova H ukazuje na to da hroničnost i generalizovanost deficita kod depresija besp. proističu iz stabilnosti i globalnosti atribucija
- moguče je da se depresivni deficiti jave u situacijama u kojima se ne očekuje nepovezanost ako su 1. još uvek prisutne draži i očekivanja iz situacije bespomoćnosti i/ili su 2. očekivanja pokrenula un. procese koji moraju da se okončaju
95
depr. obuhvata i iracionalnosti kako u oblasti atribucionih stilova (osoba vrši iracionalnu atribuciju u smeru un, stabilnih, globalnih činilaca)
- tako i u oblasti opažanja bespomoćnosti (depr. osobe su spremnije od nedepr. da opaze nepovezanost rk. i ishoda)
96
ranjivost, terapije i prevenciaj; atribucioni stil kod koga je osoba sklona da pripiše
- neuspeh globalnih, stabilnim i un. činiocima predodređuje depr.
- osoba sklona depr. preterano uopštava, što je posledica ovog atribucionog stila.
97
depr. je najdalekosežnija kada je
- procenjena p željenog ishoda niska ili je procenjena p neželjenog ihsoda visoka
- ishod koji je nedostižan veoma pozitivan, a ishod koji je neizbežan izrazito mrzak
- prisutno očekivanje o nemogućnosti kontrole
- atribucija za odsustvo konrole un, glob. i stabilna.
98
svakom od četiri aspekta odgovara jedan od terapeutskih
- postupaka
99
procenjena p željenog ishoda niska ili je procenjena p neželjenog ihsoda visoka
- promeniti sredinske uslove, tako das e procenjena p +ishoda poveća, a neželjenog smanji
100
ishod koji je nedostižan veoma pozitivan, a ishod koji je neizbežan izrazito mrzak
- smanjiti odbojnost ishoda koji je neizbežan i smanjiti poželjnost ishoda koji se ne može dostići
101
prisutno očekivanje o nemogućnosti kontrole
- navesti osobu da očekuje mogućnost kontrole
- ako ne poseduje odgovarajuće SB, potrebno je sprovesti obuku
- ako ih poseduje, ali ima iskrivljeno očekivanje, neophodno je modifikovati očekivanje
- ako su ishodi nedostižni, ovo se ne primenjuje
102
atribucija za odsustvo konrole un, glob. i stabilna.
- promeniti neosnovane atribucije za neuspeh u sp, nestab. i specif, a za uspeh u pravcu un, stabilnih i glob. F
103
populacije sa visokim rizikom depr. je moguće identifikovati
- i pre njene pojave i potom se mogu primeniti prethodno navedeni postupci, ali ovaj put za prevenciju javljanja ove bolesti
- istraž. su dala prednost modif. k. stila osobe u odnosu na korišćenje antidepresiva, primenu bih. terapije i terapije ukazivanja Pž uz davanje placeba.
