naučena bespomoćnost Flashcards
kod stare teze o naučenoj bespomoćnosti psotoje 2 problema
- nije pravljena razlika između slučajeva kod kojih je ishode generalno nemoguće kontrolisati, ni kod jednog pojedinca i slučajeva kod kojih je nemoguća kontrola ishoda, samo kod jednog pojedinca
- nije objašnjeno kada je bespomoćnost opšta (hronična), a kada je specifična (akutna)
Hirotov exp.
- bavi se naučnom bespomoćnošću kod ljudi
- studenti u 3gr.
- buka se mogla kontrolisati
- u drugoj ne
- KG i nije bila izložena buci
u drugoj fazi Hirotovog exp.
- svim grupama je data mogućnost da kontrolišu buku, ali samo su članovi 1. i KG kroz pomeranje poluge to ostvarili
- druga nije ispolila akt. i pasivno je slušačla buku
grupa 1
- I, buka - mogućnost kontrole
- II, buka - mogućnost kontrole
- rešenje situacije
grupa 2
- I, buka (nemogućnost kontrole)
- II, buka (mogućnost kontrole)
- nemogućnost rešenja
grupa 3
- I, nema buke
- II, buka - mogućnost kontrole
- rešenje situacije
naučena bespomoćnost
- odnosi se na očekivanje da se ne može upravljati ishodima
saznanje da se ishodi ne mogu kontrolisati dovodi do tri deficita
- motivacionog
- k
- emoc.
situacija u kojoj osoba nema kontrolu na dpgađajima sama po sebi
- nije dovoljna da se javi osećanje bespomoćnosti (OB)
- neophodno je da osoba počne da OČEKUJE da se ishodi ne mogu kontrolisati
motivacioni deficit
- posledica tog očekivanja i on se ogleda u sve većem odlaganju voljnih rk. uspostavljanja kontrole, tj. u sve manjoj p pokretanja takvih rk.
k. deficit
- sastoji se u otežanom učenju kako rk. mogu dovesti do željenog ishoda
emoc. deficit
- depresivni afekt koji je posledica saznanja da se ishodi ne mogu kontrolisati
budući da se primerenost T konsturkata dobijenih na ispitivanjima
- dovodi u pitanje, predlaže se atribucioni okvir kao moguće rešenje T neslaganja
kada shvati da je bespomoćna, osoba počinje da se pita
- zašto je to tako, traži uzrok svoje bespomoćnosti i upravo to pripisivanje uzroka (atribucija) određuje hroničnost i opštost deficita, kao i kasnije samopoštovanje osobe
L naspram
- opšte bespomoćnosti
zašto je stara T neadekvatna
- kada se osoba nađe u situaciji, kada ne može uticati na ishod, može poverovati da je sam problem nerešiv ili da sit. nudi izlaz, ali da ona sama nije u stanju da ga pronađe
Bandura razmatra razl. između efikansosti i očekivanja ishoda
- ljudi mogu prestati da traže rešenje, zato što nemaju osećaj efikasnosti u rešavanju problema ili mogu biti uvereni da poseduju potrebnu SB, pa ipak odustati zatošto ne očekuju da ostvare bilo kakav uticaj na sredinu.
zavisno od toga na čemu se izostanak akcije zasniva,
- situacija se može ispraviti na razl. načine
ako se izostanak akcije zasniva na neefikasnosti,
- neophodno je razviti kompetentnost i očekivanja u domenu L efikasnosti
- u drugoj situaciji, potrebno je izmeniti uslove sredine tako da akcije osobe imaju instrumentalnu vrednost (tj. ostvaruju uticaj na sredinu)
Roterovo shvatanje povezuje bespomoćnost i spoljašnji lokus kontrole
- ljudi koji imaju un. lokus kontrole, skloni su da veruju da su ishodi uzrokovani njihovim reakcijama
- oni sa sp. lokusom su skloniji verovanu da ishodi nisu zasnovani na njihovim rk, već na sreći, sudbini ili slučaju
ta povezanost bespomoćnosti i sp. lokusa kontrole
- potkrepljena je nalazima koji su pokazali da su bespomoćni IC MALO OČEKIVALI PROMENE -> veruju u sp. kontrolu lokusa
besp. IC su opažali z. koji zahtevaju
- veštinu kao zadatke koji se rešavaju slučajno
- postexp. upitnici se ne slažu sa ovim i pokazuju da obe grupe IC smatraju da je veština ključna za rečavanje problema što ukazuje na složenost odnosa između bespomoćnosti i lokusa kontrole.
stara H ne pravi razliku između situacije kada pojedincu nedostaju
- potrebne Rk i kada pojedinac kao ni svi drugi, ne poseduje mogućnost kontrole
prema staroj H, ishod je
- nezavisan od Rk kada je p njegovog javljanja ista bez obzira da li se rk. javlja ili ne
- kada to važi za sve voljne rk. onda se može reći da je ishod za tog pojedinca, nešto što se NE MOŽE kontrolisati
opšta bespomoćnost
- javlja se kada ishod NE ZAVISI od bilo koje RK pojedinca ili bilo koje druge osobe
L bespomoćnost
- javlja se kada rk. konkretnog pojedinca ne dovode do ishoda, a situacija je inače rešiva
tok događaja koji vodi do bespomoćnosti
- ob. nepovezanost postupaka i ishoda -> opažanje sadašnje i prošle nepovezanosti -> atribucija nekontigencije -> očekivanje nepovezanosti u budućnosti -> simptomi bespomoćnosti
očigledna nepovezanost postupaka i ishoda vodi ka
- bespomoćnosti samo, ako postoji očekivanje nekontigencije u budućnosti
nova H ističe da je
- atribucija ključna odrednica očekivanja buduće kontigencije
očekivanje pojedinca
- ja -> ne može uticati na ishod
- značajni drugi
— može
— ne može
atribucija, ako značajni drugi može uticati na ishod
- lični činioci (internalna atribucija) -> L tip bespomoćnosti
atribucija, ako značajni drugi ne može uticati na ishod
- sp. okolnosti (eksternalna atribucija) -> opšti tip bespomoćnosti
povezanost između reformulacije i Bandurine teze
- Tenen smatra da treba eliminisati termin nemogućnosti kontrole i koristiti isključivo termin neuspeh
- pojam nemogućnosti kontrole je širi i on obuhvata kako i neuspeh (loše ishode koje rk. pojedinca ne mogu sprečiti) tako i uspeh nepovezan sa akcijama pojedinca
razlog zašto ne treba izjednačiti pojmove nemogućnosti kontrole i neuspeha
- neuobičajeni način upotrebe reči neuspeh (povezanost sa L bespomoćnošću)
pojedinci koji ispoljavaju L bespomoćnost
imaju niže samopoštovanje u odnosu na pojedince koji ispoljavaju opštu bespomoćnost
do k, afektivnog i motivacionog deficita dolazi i kod L i kod opšte bespomoćnosti
- ali samo kod L dolazi do pada samopoštovanja
- to što pojedinac očekuje da ishodi ne budu povezani sa njegovim rk. je dovoljan uslov da do ovih deficita dođe
samo kod L bespomoćnosti
-dolazi do pada samopoštovanja
stara H ne specifikuje
- kada i gde će osoba koja očekuje da će ishodi biti nekontrolisani ispoljiti deficiti i ne podrazumeva neodgovarajuće uopštavanje bespomoćnosti
globalni deficiti
- kada su deficiti vezani za bespomoćnost, jave u širokom opsegu situacija
specifični deficiti
- kada se dešavaju u uskom opsegu
bespomoćnost se naziva hroničnom (stabilnom)
- kada je ili dugotrajna ili se stalno ponavlja i prolaznom (nestabilnom) kada je kratkotrajna i ne ponavlja se