soc-k. konstrukti

Question 1

umesto orijantacije na široke crte koje individua poseduje, naglasak je na tome šta

Answer 1

• indiv. radi u određenim okolnostima
• naglasak je na od-sit.-zavisnim, lokalnim, kontigentnim i specif. karakterizacijama osoba u kontekstu, umesto od-konteksta-slobodnih crta
• naglasak je na ps. medijacionim procesima koji stoje u osnovi IR u P

Question 2

kompetencija

Answer 2

• naglasak nakonstruktivnom, akt. načinu na koji se info prikupljaju, aktegorizuju i transformišu
• naglasak na k. akt (INT, k. stilovi, veštine znanja), jer se pokazalo da k. var. imaju mnogo bolju t i kros-situacioni stabilnost, kao i uticaj na soc. P i razvoj, nego većina konstrukata L i motivacije tradic. PL

Question 3

personalni konstrukti i enkodujuće strategije

Answer 3

• način na koji posmatrač enkoduje i kategorizuje info iz stimulusnih inputa, da bi formirao soc. i personalne konstrukte, kao i T o sebi, drugima i svetu

Question 4

personalni konstrukti i enkodujuće strategije, 2

Answer 4

• sheme, standardi, skriptovi, planovi, templejti, prototipi, self-koncept kao m. sturkture - to su medijatori uticaja soc. iskustva, tj. kao strukture koje selektivno filtriraju info.
• te sturkture utiču na selektivnu pažnju, interpretaciju i kategorizaciju S i događaja i tako supstativno menjaju uticaj i smisao S

Question 5

očekivanja (ako-onda očekivanja o posledicama P)

Answer 5

• utiču na selekciju odrešenog P iz mnoštva potencijalno mogućih P realizacija
• ona predstav. medijatore nivoa do koja je P kros-situaciono konzistentno ili diskriminativno (tj. isto ili razl)

Question 6

upravo zaoto št se neko P u nekim sit. nagrašuje, a u nekima ne

Answer 6

• razvijaju se specif. očekivanja koja utiču na to da se snize kros-situacione korelacije nekih P obrazaca

Question 7

mi imamo neka isk i očekivanja koja su specif. vezana za određene situacije, ne generalna očekivanja

Answer 7

• od očekivanja zavisi kako ćemo se P u određenoj sit.
• kako su očekivanja različita (jer se P nagrađuje ili ne) razl. su i P u razl. situacijama

Question 8

pored očekivanja o posledicama, postoje i očekivanja o

Answer 8

• sopstvenoj efikasnosti (samoefikasnosti)
• ona se odnose na ubešenost individua u to da mogu nešto uraditi u određenoj sit.

Question 9

očekivanja o sopstvenoj efikasnosti - samoefikasnost

Answer 9

• su bolji prediktori k. postignuča od Velkih pet
• matematičko postignuće ima r od 0.11 sa merenjima istrajnosti i 0.17 sa O za rešavanje k. problema

Question 10

među nekogn. merama koje imaju važnu r (r>0.20) sa skorovima mat. postignuća na PISA

Answer 10

• 3 konstrukta se izdavajaju
  1. mat. samoefikasnost
  2. mat. samopoimanje
  3. mat. anx.

Question 11

mat. samoefikasnost

Answer 11

• student treba da kaže koliko je siguran u svoju SB da reši svaki od 7 hipotetičkih matematičkih problema
• ne traži se da to stvarno izračunaju

Question 12

mat. samopoimanje

Answer 12

• na časumat, u stanju sam da rešim i najteže z.

Question 13

mat. anx.

Answer 13

• postanem jako nervozan kada treba da rešavam mat. probleme

Question 14

subjektivna vrednost

Answer 14

• posledica P je bitna za izbor nekog p u datoj situaciji za individuu
• lnjenica o visokoj stabilnosti mera L vrednosti, ciljeva i interesovanja, čak i u drugim t periodima, čini ove var. naročito obećavajućim jedinicama PL

Question 15

crtisti vole

Answer 15

• generalne strukturalne dispozicije

Question 16

interakcionisti se više usmeravaju

Answer 16

• na procesne fenomene

Question 17

samoregul. si. uključuje mnoge komponente

Answer 17

• koje utiču na to kako se dugotrajni sklopovi cilju usmerenog P planiraju, generišu i održavaju u promenljivoj sredini.

Question 18

individue kontrolišu i usmeravaju sopstveno P u pravcu odloženih ciljeva

Answer 18

• one to čine putem samo-nametnutih ciljeva i standarda, putem self-monitoringa, samo-evaluacije i samo-produkovatnih sekvenci

Question 19

vruće i hladno procesiranje (Mišel i Mekalf), primer samoregulišućeg sistema je paradigma

Answer 19

• odlaganja potkrepljenja

Question 20

paradigma odlaganja potkrepljenja

Answer 20

• H da postoji hladni k. sistem - znam sistem
• k, kompleksan, spor reflektivan
• tu su enkodirane komplekse spaciotemporalne i epizodičke reprezentacije

Question 21

naspram hladnog k.si

Answer 21

• vrući emoc. si
• idi si
• emocionalan
• jednostavan
• brz refleksan
• brzo emoc. procesiranje i reag. na BD i UD

Question 22

vrući čvorovi su fragmenti osećanja koji imaju direktne outpute

Answer 22

• na motorne priđi ili beži programe
• u većem dosluhu sa vrućim emoc. si.

Question 23

hladni čvorovi su verbalne ili neverbalen deskripcije

Answer 23

• stavovi, iskazi, komentari, dakle refleksije, a ne refleksi

Question 24

vrući čvorovi imaju slabije interne konekcije

Answer 24

• hlabi imaju bogate, ali postoji i konekcija između vrućih i hladnih čvorova

Question 25

default stanje si.

Answer 25

- u situaciji kada je ob. želje prisutan, dete odmah posegne za potrekpljenjem - npr. mančmelou (put ide direktno kroz vrući emoc. si.

Question 26

da se pojača odlaganje potkrepljenja

Answer 26

- postoje 3 načina kontrolnih strategija, od najjednostavnije do najsloženije

Question 27

1. smanjenje akt. vrućih čvorova

Answer 27

- moguće na dva načina 1. prepokrivanjem željenog ob. (eksterna) 2. alociranje (skretanje) pažnje na druge S (interna)

Question 28

3 načina kontrolnih strategija

Answer 28

- smanjenje aktivacije vrućih čvorova - aktivacija irelevantnih delova vrućeg ili hladnog sistema pomoću distraktora - preformulisanje značenja S koji izaziva impuls

Question 29

2. aktivacija irelevantnih delova vrućeg ili hladnog si. pomoću distraktora

Answer 29

- može biti fiz. prisutan (eksterna strategija) - možemo samo misliti o njemu (interna strategija) - može uticati na oba si

Question 30

međutim, interna strategija sa distraktorom je osetljvia na sabotažu

Answer 30

- ako smo instruisani da ne mislimo o nekom željenom ob, umesto da mislimo o bilo čemu drugom, mi upravo mislimo na taj željeni ob, jer je pominjanjem privilegovan

Question 31

3. preformulisanje značenja S koji izaziva impuls

Answer 31

- može preko prikazivanja hladnih aspekata željenog ob, npr. prikazivanjem slike umesto samog ob. - eksterna strategija - ti aspekti pružaju znanje o ob, ali nemaju kontakt sa vrućim čvorovima - moguće je i samo zamišljanje hladnih aspekata željenog ob, o tome kako izgleda štamparska presa koja je proizvela omot mančmeloua - interna strategija

Question 32

deca koja biraju odložene nagrade su

Answer 32

- više orijentisana na budućnost - imaju veću motivaciju za postignućem - više im se veruje i više su soc. odgovorna - bistrija su i zrelija - u stanju su da odolevaju iskušenjima i pokazuju manji nivo nekontrolisane impulsivnosti

Question 33

znanje o procesima samokontrole

Answer 33

- spontana upotreba efektivnih strategija odlaganja i dužna odlaganja koreliraju međusobno, čak i kada je verb. INT kontrolisana

Question 34

pored paradigme odlaganja potkrepljenja, primer samoregul. si. je

Answer 34

- paradigma odvezivanja moralne samoregulativne agensnosti (agensnost = intencionalnost, kada smo svesni da smo pokretači neke akcije)

Question 35

mehanizmi kroz koje mse moralne samosankcije selektivno akt.

Answer 35

- ili dezaktiviraju tokom samoregulišućeg procesa

Question 36

Bandura predviđa da mehanizmi moguu uticati na to da ljudi koji su po prirodi odgovorni

Answer 36

- postaju neodgovorni - postoje meh. koji suspenduju moralno čulo - to se može postići umanjenjem destruktivnog P

Question 37

mehanizmi koji suspenduju moralno čulo

Answer 37

- umanjenje destruktivnog P - moralno opradvanje, palijativne komparacije, eufemističkooznačavanje - umanjenje destruktivnih ef. akcija - minimiziranje. ignorisanje ili miskonstrukcija konsekvenci - mehanizmi koji se odnose na karakteristike žrtve - dehumanizacijam atribucija krivice - preusmeravanje odgovornosti - difuzija odgovornosti

Question 38

destruktivno P -> destruktivni ef. ->

Answer 38

žrtva

Question 39

destruktivne akt. se opravdavaju tako što se predstavljaju kao nešto što je

Answer 39

- dru ili moral vredno

Question 40

kroz moralno opravdanje nasilja

Answer 40

- ljudi sebe vide kao borce protiv surovih ugnjetača, zaštitničke vreline, čuvare svetskog mira, spasitelje čovečanstva od porobljavanja, one koji ispunjavaju svoju zakletvu domovini

Question 41

moralno opravdanje vodi

Answer 41

- glorifikaciji nasilja - Volter: oni koji nas mogu ubediti u apsurdnosti, mogu vas navesti da počinite strahote

Question 42

eufemističko označavanje

Answer 42

- koristi se kako bi se destriktivno P prikazalo respektabilnim, kako bi se redukovala lična odgovornost za takvo P

Question 43

ljudi se P okrutnije kada se njihove napadačke akcije opisuju kao

Answer 43

- sanitarne, nego kao agresivne -> eufemi. označavanje

Question 44

sanitarni jezik u vojsci

Answer 44

- vojnici ne ubijaju, već čiste teren - nevine žrtve postaju kolateralna šteta

Question 45

u Votergejt saslušanjima, laži su postale različite činjeničke verzije

Answer 45

- koristi se bezličan pasivni govor - kao da ljudima upravlja neka mehanička sila, kao da nisu oni sami pokretači svojih akcija

Question 46

u novije vreme se pominje psttruth kao odnos prema činjenica

Answer 46

- činjenice su negativne, pesimistične, nepatriotske

Question 47

palijativne komparacije, zgodne istorijske komparacije mogu poslužiti za opravdanje nasilja

Answer 47

- i dekomratije kakve su Fr i USA su rođene u krvi

Question 48

utilitarni račun podrazumeva

Answer 48

- opravdanje nasilja sa utilitarnog stanovišta i moguće je na 2 načina

Question 49

2 načina opravdanja nasilja, utilitarni račun

Answer 49

1. nenasilne akcije se procenjuju nedovoljnim za postizanje željenog cilja 2. procenjuje se da će nasilje prevenirati dalje, još veće pitanje koje bi usledile, ako nasilja bude

Question 50

uvijanje nasilja u visoke moralne ciljeve eliminiše samocenzuru, tako da se ono

Answer 50

- može upražnjavaati bez stresa i moralnog preispitivanja

Question 51

preusmeravanje odgovornosti, instance moralne kontrole najjače delujju

Answer 51

- kada ljudi priznaju da su oni vinovnici nasilja i patnje - dezaktivacija tih meh. se postiže prikrivanjem ili minimizovanjem odgovornosti za nasilje -> legitiman autoritet preuzima odgovornost, pa je izvršilac zločina pošteđen samooptuživanja -> pr: Milgramov exp.

Question 52

difuzija odgovornosti, meh. koji je podstiču su

Answer 52

- podela rada - grupno odlučivanje - kolektivne akcije

Question 53

zanemarivanje ili zabašurivanje konsekvenci

Answer 53

. instance moralne kontrole slabe, kada se ef, destruktivnih akcija minimizuju, zanemarujju ili zabašurivaju - ako osoba vidi i čuje posledice svojih akcija, vikarijski probuđen distres i samocenzura postaju samokorektivni meh.

Question 54

čak je i visok nivo odgovornosti nedovoljan samokorektor

Answer 54

- ako ljudi nisu u stanju da vide posledice svojih akcija

Question 55

zanemarivanje konsekvenci, naročito je lako posrednicima zloćudnog hijerarhijskog si.

Answer 55

- niti donose odluke - niti izvršavaju naređenja - Milgramov exp. pokazuje koliko je važna blizina žrtve, tj. ef. naših posledica

Question 56

dehumanizacija, samocenzura okrutnog P se može dezaktivirati, tako što će se žrtve

Answer 56

- lišiti ljudskih karakteristika, npr. nazivajući ih životinjama, crvima, parazitima - pojačava se pripisivanjem demonskih ili zverskih karakteristika žrtvama poput bezumni divljaci, degenrici

Question 57

birokratizacija, automatizacija, urbaniacija, visoka mobilizacija, depersonalizovana komunikacija putem interneta

Answer 57

- omogućavaju anonimne kontakte među ljudima - soc. prakse koje insistiraju na našim i njihovim, pojačavaju udaljavanje koje olakšava dehumanizaciju.

Question 58

stranci se lakše mogu depersonalizovati

Answer 58

- nego poznanici

Question 59

jedan od najboljih prikaza navedenih meh. je

Answer 59

- Vanzejska konferencija nacističkih zvaničnika 1942. god. povodom rešavanja jevrejskog pitanja