Brainscape's Knowledge GenomeTM

Browse over 1 million classes created by top students, professors, publishers, and experts.


See full index

pir - ispit > soc-k. konstrukti > Flashcards

soc-k. konstrukti Flashcards

1
Q

umesto orijantacije na široke crte koje individua poseduje, naglasak je na tome šta

A
  • indiv. radi u određenim okolnostima
  • naglasak je na od-sit.-zavisnim, lokalnim, kontigentnim i specif. karakterizacijama osoba u kontekstu, umesto od-konteksta-slobodnih crta
  • naglasak je na ps. medijacionim procesima koji stoje u osnovi IR u P
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

kompetencija

A
  • naglasak nakonstruktivnom, akt. načinu na koji se info prikupljaju, aktegorizuju i transformišu
  • naglasak na k. akt (INT, k. stilovi, veštine znanja), jer se pokazalo da k. var. imaju mnogo bolju t i kros-situacioni stabilnost, kao i uticaj na soc. P i razvoj, nego većina konstrukata L i motivacije tradic. PL
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

personalni konstrukti i enkodujuće strategije

A
  • način na koji posmatrač enkoduje i kategorizuje info iz stimulusnih inputa, da bi formirao soc. i personalne konstrukte, kao i T o sebi, drugima i svetu
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

personalni konstrukti i enkodujuće strategije, 2

A
  • sheme, standardi, skriptovi, planovi, templejti, prototipi, self-koncept kao m. sturkture - to su medijatori uticaja soc. iskustva, tj. kao strukture koje selektivno filtriraju info.
  • te sturkture utiču na selektivnu pažnju, interpretaciju i kategorizaciju S i događaja i tako supstativno menjaju uticaj i smisao S
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

očekivanja (ako-onda očekivanja o posledicama P)

A
  • utiču na selekciju odrešenog P iz mnoštva potencijalno mogućih P realizacija
  • ona predstav. medijatore nivoa do koja je P kros-situaciono konzistentno ili diskriminativno (tj. isto ili razl)
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q

upravo zaoto št se neko P u nekim sit. nagrašuje, a u nekima ne

A
  • razvijaju se specif. očekivanja koja utiču na to da se snize kros-situacione korelacije nekih P obrazaca
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

mi imamo neka isk i očekivanja koja su specif. vezana za određene situacije, ne generalna očekivanja

A
  • od očekivanja zavisi kako ćemo se P u određenoj sit.
  • kako su očekivanja različita (jer se P nagrađuje ili ne) razl. su i P u razl. situacijama
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

pored očekivanja o posledicama, postoje i očekivanja o

A
  • sopstvenoj efikasnosti (samoefikasnosti)
  • ona se odnose na ubešenost individua u to da mogu nešto uraditi u određenoj sit.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

očekivanja o sopstvenoj efikasnosti - samoefikasnost

A
  • su bolji prediktori k. postignuča od Velkih pet
  • matematičko postignuće ima r od 0.11 sa merenjima istrajnosti i 0.17 sa O za rešavanje k. problema
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

među nekogn. merama koje imaju važnu r (r>0.20) sa skorovima mat. postignuća na PISA

A
  • 3 konstrukta se izdavajaju
    1. mat. samoefikasnost
    2. mat. samopoimanje
    3. mat. anx.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q

mat. samoefikasnost

A
  • student treba da kaže koliko je siguran u svoju SB da reši svaki od 7 hipotetičkih matematičkih problema
  • ne traži se da to stvarno izračunaju
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

mat. samopoimanje

A
  • na časumat, u stanju sam da rešim i najteže z.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

mat. anx.

A
  • postanem jako nervozan kada treba da rešavam mat. probleme
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q

subjektivna vrednost

A
  • posledica P je bitna za izbor nekog p u datoj situaciji za individuu
  • lnjenica o visokoj stabilnosti mera L vrednosti, ciljeva i interesovanja, čak i u drugim t periodima, čini ove var. naročito obećavajućim jedinicama PL
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

crtisti vole

A
  • generalne strukturalne dispozicije
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q

interakcionisti se više usmeravaju

A
  • na procesne fenomene
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
17
Q

samoregul. si. uključuje mnoge komponente

A
  • koje utiču na to kako se dugotrajni sklopovi cilju usmerenog P planiraju, generišu i održavaju u promenljivoj sredini.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
18
Q

individue kontrolišu i usmeravaju sopstveno P u pravcu odloženih ciljeva

A
  • one to čine putem samo-nametnutih ciljeva i standarda, putem self-monitoringa, samo-evaluacije i samo-produkovatnih sekvenci
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
19
Q

vruće i hladno procesiranje (Mišel i Mekalf), primer samoregulišućeg sistema je paradigma

A
  • odlaganja potkrepljenja
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
20
Q

paradigma odlaganja potkrepljenja

A
  • H da postoji hladni k. sistem - znam sistem
  • k, kompleksan, spor reflektivan
  • tu su enkodirane komplekse spaciotemporalne i epizodičke reprezentacije
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
21
Q

naspram hladnog k.si

A
  • vrući emoc. si
  • idi si
  • emocionalan
  • jednostavan
  • brz refleksan
  • brzo emoc. procesiranje i reag. na BD i UD
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
22
Q

vrući čvorovi su fragmenti osećanja koji imaju direktne outpute

A
  • na motorne priđi ili beži programe
  • u većem dosluhu sa vrućim emoc. si.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
23
Q

hladni čvorovi su verbalne ili neverbalen deskripcije

A
  • stavovi, iskazi, komentari, dakle refleksije, a ne refleksi
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
24
Q

vrući čvorovi imaju slabije interne konekcije

A
  • hlabi imaju bogate, ali postoji i konekcija između vrućih i hladnih čvorova
25
Q

default stanje si.

A
  • u situaciji kada je ob. želje prisutan, dete odmah posegne za potrekpljenjem
  • npr. mančmelou (put ide direktno kroz vrući emoc. si.
26
Q

da se pojača odlaganje potkrepljenja

A
  • postoje 3 načina kontrolnih strategija, od najjednostavnije do najsloženije
27
Q
  1. smanjenje akt. vrućih čvorova
A
  • moguće na dva načina
    1. prepokrivanjem željenog ob. (eksterna)
    2. alociranje (skretanje) pažnje na druge S (interna)
28
Q

3 načina kontrolnih strategija

A
  • smanjenje aktivacije vrućih čvorova
  • aktivacija irelevantnih delova vrućeg ili hladnog sistema pomoću distraktora
  • preformulisanje značenja S koji izaziva impuls
29
Q
  1. aktivacija irelevantnih delova vrućeg ili hladnog si. pomoću distraktora
A
  • može biti fiz. prisutan (eksterna strategija)
  • možemo samo misliti o njemu (interna strategija)
  • može uticati na oba si
30
Q

međutim, interna strategija sa distraktorom je osetljvia na sabotažu

A
  • ako smo instruisani da ne mislimo o nekom željenom ob, umesto da mislimo o bilo čemu drugom, mi upravo mislimo na taj željeni ob, jer je pominjanjem privilegovan
31
Q
  1. preformulisanje značenja S koji izaziva impuls
A
  • može preko prikazivanja hladnih aspekata željenog ob, npr. prikazivanjem slike umesto samog ob. - eksterna strategija
  • ti aspekti pružaju znanje o ob, ali nemaju kontakt sa vrućim čvorovima
  • moguće je i samo zamišljanje hladnih aspekata željenog ob, o tome kako izgleda štamparska presa koja je proizvela omot mančmeloua - interna strategija
32
Q

deca koja biraju odložene nagrade su

A
  • više orijentisana na budućnost
  • imaju veću motivaciju za postignućem
  • više im se veruje i više su soc. odgovorna
  • bistrija su i zrelija
  • u stanju su da odolevaju iskušenjima i pokazuju manji nivo nekontrolisane impulsivnosti
33
Q

znanje o procesima samokontrole

A
  • spontana upotreba efektivnih strategija odlaganja i dužna odlaganja koreliraju međusobno, čak i kada je verb. INT kontrolisana
34
Q

pored paradigme odlaganja potkrepljenja, primer samoregul. si. je

A
  • paradigma odvezivanja moralne samoregulativne agensnosti (agensnost = intencionalnost, kada smo svesni da smo pokretači neke akcije)
35
Q

mehanizmi kroz koje mse moralne samosankcije selektivno akt.

A
  • ili dezaktiviraju tokom samoregulišućeg procesa
36
Q

Bandura predviđa da mehanizmi moguu uticati na to da ljudi koji su po prirodi odgovorni

A
  • postaju neodgovorni
  • postoje meh. koji suspenduju moralno čulo
  • to se može postići umanjenjem destruktivnog P
37
Q

mehanizmi koji suspenduju moralno čulo

A
  • umanjenje destruktivnog P - moralno opradvanje, palijativne komparacije, eufemističkooznačavanje
  • umanjenje destruktivnih ef. akcija - minimiziranje. ignorisanje ili miskonstrukcija konsekvenci
  • mehanizmi koji se odnose na karakteristike žrtve - dehumanizacijam atribucija krivice
  • preusmeravanje odgovornosti
  • difuzija odgovornosti
38
Q

destruktivno P -> destruktivni ef. ->

A

žrtva

39
Q

destruktivne akt. se opravdavaju tako što se predstavljaju kao nešto što je

A
  • dru ili moral vredno
40
Q

kroz moralno opravdanje nasilja

A
  • ljudi sebe vide kao borce protiv surovih ugnjetača, zaštitničke vreline, čuvare svetskog mira, spasitelje čovečanstva od porobljavanja, one koji ispunjavaju svoju zakletvu domovini
41
Q

moralno opravdanje vodi

A
  • glorifikaciji nasilja
  • Volter: oni koji nas mogu ubediti u apsurdnosti, mogu vas navesti da počinite strahote
42
Q

eufemističko označavanje

A
  • koristi se kako bi se destriktivno P prikazalo respektabilnim, kako bi se redukovala lična odgovornost za takvo P
43
Q

ljudi se P okrutnije kada se njihove napadačke akcije opisuju kao

A
  • sanitarne, nego kao agresivne -> eufemi. označavanje
44
Q

sanitarni jezik u vojsci

A
  • vojnici ne ubijaju, već čiste teren
  • nevine žrtve postaju kolateralna šteta
45
Q

u Votergejt saslušanjima, laži su postale različite činjeničke verzije

A
  • koristi se bezličan pasivni govor - kao da ljudima upravlja neka mehanička sila, kao da nisu oni sami pokretači svojih akcija
46
Q

u novije vreme se pominje psttruth kao odnos prema činjenica

A
  • činjenice su negativne, pesimistične, nepatriotske
47
Q

palijativne komparacije, zgodne istorijske komparacije mogu poslužiti za opravdanje nasilja

A
  • i dekomratije kakve su Fr i USA su rođene u krvi
48
Q

utilitarni račun podrazumeva

A
  • opravdanje nasilja sa utilitarnog stanovišta i moguće je na 2 načina
49
Q

2 načina opravdanja nasilja, utilitarni račun

A
  1. nenasilne akcije se procenjuju nedovoljnim za postizanje željenog cilja
  2. procenjuje se da će nasilje prevenirati dalje, još veće pitanje koje bi usledile, ako nasilja bude
50
Q

uvijanje nasilja u visoke moralne ciljeve eliminiše samocenzuru, tako da se ono

A
  • može upražnjavaati bez stresa i moralnog preispitivanja
51
Q

preusmeravanje odgovornosti, instance moralne kontrole najjače delujju

A
  • kada ljudi priznaju da su oni vinovnici nasilja i patnje
  • dezaktivacija tih meh. se postiže prikrivanjem ili minimizovanjem odgovornosti za nasilje -> legitiman autoritet preuzima odgovornost, pa je izvršilac zločina pošteđen samooptuživanja -> pr: Milgramov exp.
52
Q

difuzija odgovornosti, meh. koji je podstiču su

A
  • podela rada
  • grupno odlučivanje
  • kolektivne akcije
53
Q

zanemarivanje ili zabašurivanje konsekvenci

A

. instance moralne kontrole slabe, kada se ef, destruktivnih akcija minimizuju, zanemarujju ili zabašurivaju
- ako osoba vidi i čuje posledice svojih akcija, vikarijski probuđen distres i samocenzura postaju samokorektivni meh.

54
Q

čak je i visok nivo odgovornosti nedovoljan samokorektor

A
  • ako ljudi nisu u stanju da vide posledice svojih akcija
55
Q

zanemarivanje konsekvenci, naročito je lako posrednicima zloćudnog hijerarhijskog si.

A
  • niti donose odluke
  • niti izvršavaju naređenja
  • Milgramov exp. pokazuje koliko je važna blizina žrtve, tj. ef. naših posledica
56
Q

dehumanizacija, samocenzura okrutnog P se može dezaktivirati, tako što će se žrtve

A
  • lišiti ljudskih karakteristika, npr. nazivajući ih životinjama, crvima, parazitima
  • pojačava se pripisivanjem demonskih ili zverskih karakteristika žrtvama poput bezumni divljaci, degenrici
57
Q

birokratizacija, automatizacija, urbaniacija, visoka mobilizacija, depersonalizovana komunikacija putem interneta

A
  • omogućavaju anonimne kontakte među ljudima
  • soc. prakse koje insistiraju na našim i njihovim, pojačavaju udaljavanje koje olakšava dehumanizaciju.
58
Q

stranci se lakše mogu depersonalizovati

A
  • nego poznanici
59
Q

jedan od najboljih prikaza navedenih meh. je

A
  • Vanzejska konferencija nacističkih zvaničnika 1942. god. povodom rešavanja jevrejskog pitanja

pir - ispit (33 decks)

Brainscape helps you reach your goals faster, through stronger study habits.
© 2024 Bold Learning Solutions. Terms and Conditions