redukcija teorija Flashcards
1
Q
Poper
A
- ni u jednoj teoriji nema istinitosti u apsolutnom smislu
- neka T bolje obš fenomene od neke druge
- i ta T bolje naleže na realnost koja će nam uvek izmicati
- Njutnova T je opštija i deluje kao da se sve više približila obš. stvarnosti —> nadmašila Galijlejevu T koja je važila samo u nekim specif. slučajevima
2
Q
redukcija
A
- svođenje zakona sekundarne nauke (više) na zakone primarne nauke
3
Q
redukcija može biti
A
- homogena i heterogena
4
Q
homogena redukcija
A
- zakoni T koja se svodi na neku drugu (sek. T), sadrže deskr. termine koji se sa približno sličnim značenjem upotrebljavaju i u teoriji na koju se ova svodi (prim.)
5
Q
kod homo.red.
A
- postoji kvalitativna sl. između pojava koje se obš. sek. i prim. teorijom
- može se shvatiti kao proširenje važenja prim. T -> više nego kao redukcija u pravom smislu te reči
6
Q
pirerm homored. - mehanika
A
- razvijena za kretanje mat. tačaa
- zatim ustanovljeno da lako sa mat. tačaka možemo izvršiti ekstrapolaciju na ob. iz svakodnevnog života
7
Q
heterogena redukcija
A
- kada sek. nauka sadrži deskriptivne termine koji se ne mogu naći u prim. nauci
- sek. i prim. T su formulisane za područja istraž. koja se bave kvalitativno razl. fenomenima.
8
Q
paradigmatični primer het. redukcije
A
- redukcija termodinamike na mehaniku (statističku mehaniku i kenatičku teoriju materije)
- pojam koji postoji u termodinamici, ali ne i u mehanici jeste temperatura
- prema pravilu silogizma -> nemoguće je dobiti korektan zaključak ukoliko u premisama zaključka nema istih termina koji stoje u zaključku
- redukcija bi mogla biti izvršena tek kasnije kada je uznapredovala molekularna teorija gasova.
9
Q
Bojl-Mariotov zakon termodinamike, hetred.
A
- izveden kao log. posledica princiipa mehanike kada se oni dopune H o molekularnom sastavu gasa, statističkom H o kretanjima molekula i postulatom koji povezuje temperaturu iz sek. nauke sa srednjom kinetičkom energijom iz prim. nauke.
- da bi se napravila takva vrsta redukcije potrebni su uslov povezanosti i uslov izvodljivosti.
10
Q
redukcija postoji onda kada se za exp. zakone ili T sek. nauke
A
- pokaže da predstavljaju log. posledice Tskih H prim. nauke
11
Q
ako sek. nauka sadrži termine koji ne sadrži primarna naula
A
- log. izvođenje prve iz druge nije moguće
12
Q
Nejgel razlikuje
A
- formalne i neformalne uslove redukcije
13
Q
formalni uslovi redukcije
A
- uslov povezanosti
- uslov izvodljivosti
14
Q
uslov povezanosti
A
- moraju se izvesti izvesne H koje postuliraju relacije između onoga što je označeno terminom sek. nauke koga nema u prim. nauci i Tskih termina prim. nauke.
15
Q
uslov izvodljivosti
A
- mora postojati mogućnost da se pomoću ovih dodatnih H svi zakoni sek nauke logički izvedu iz Tskih premisa i odgovarajućih operacionalnih definicija prim. discipline
16
Q
priroda veze sek. i prim. nauke koja se uspostavlja dodatnih H (formalni uslovi) može biti
A
- logička
- stipulativna
- fizička ili materijalna
17
Q
logička priroda veze
A
- termin sek. nauke je log. povezan sa terminom prim. nauke sinonimijom ili nekim oblikom jednosmerne analitičke implikacije
18
Q
stipulativna priroda veze
A
- termin sek. nauke povezan je sa terminom prim. nauke koordinativnom definicijom, dakle proizvoljnom konvencijom
19
Q
fizička ili materijalna priroda veze
A
- stanje stvari izraženo terminom prim. nauke, nužan, ili nužan i dovoljan uslov za pojavljivanje stanja stvari izraženo terminom sek. nauke
20
Q
Nejgelovi neforamlni uslovi redukcije
A
- premise prim. nauke moraju biti obrazložene na osnovu bogate emp. evidencije
- mogućnost svođenja nauka jednih na druge zavisi od razvijenosti tih disciplina
21
Q
premise prim. nauke moraju biti obrazložene na osnovu bogate emp. evidencije
A
- ako bi iz premisa prim. nauke bilo moguće dedukovati jedino zakone sek. nauke
- tj. ako bi se iz prim. nauke mogao izvesti samo Bojl-Maritov zakon, onda bi postulat koji povezuje temperaturu sa srednjom kinetičkom energijom molekula mogao samtrati samo ad hoc H
22
Q
premise prim. nauke moraju biti obrazložene na osnovu bogate emp. evidencije - 2
A
- ključno je da mehanika ima primenu u ogromnom polju i kada je uspostavljena veza između termodinamike i mehanie, nama zapravo postaju jasniji i neki fenommeni termodinamike.
- možemo izvesti ne samo Bojl-Mariotov zakon, nego i mnoge druge zakone koji pre nisu bili ni naslućivani
- najednom u sek. nauci vidimo mnogo više, nego što smo videli pre.
23
Q
premise prim. nauke moraju biti obrazložene na osnovu bogate emp. evidencije - 3, dakle
A
- prim. nauka je korisna u generisanju T sek. nauke
- uspostavljeni su bliski odnosi zavisnosti između kvalitativno razl. fenomena (termodinamičkih i mehaničkih)
24
Q
mogućnost svođenja nuaka jednih na druge zavisi od razvijenosti tih disciplina
A
- bilo je moguće redukovati termodinamiku na mehaniku, tek kada su u mehanici bili uključeni postulati i H o molekulima i načinima njihovog kretanja i dejstva
- preuranjene redukcije nisu dobre, njima se malo dobija u smislu rešavanja problema sek. nauke (ili se čak odmaže, skretanjem oažnje sa trenutno relevantnih problema sek. nauke).
25
Q
redukcija je zapravo
A
- dedukcija jednog skupa iskaza iz drugog skupa, a ne svođenje svojstava jednog predmeta na svojstva nekog drugog predmeta
26
Q
ono što se ovakvim redukcijama čini nije svođenje jednih svojstava na druge
A
- dedukovanje jednog eksplicitno formulisanog sistema iskaza iz drugog
27
Q
ako bismo sveli glavobolju kao m. fenomen na paljenje nekih neurona
A
- to ne bi značilo da je nestala glavobolja kao takva, nju je sada samo moguće objasniti preko tih meh. neurona
28
Q
redukcija jedne naue na drugu
A
- ne rastvara fenomene koje opisuje sek. nauka u nešto nebitno ili prividno
