gnoseoloski status T Flashcards
1
Q
Nejgel govori o 3 osn. shvatanja o gnoseoloskom statusu T
A
- realističko shvatanje
- instrumentalističko shvatanje
- deskriptivističko shvatanje
2
Q
- realističko shvatanje
A
- njastarije
- termini koji figuriraju u naučnoj T (emp. potvrđenoj) stvarno postoje u smislu u kome postoje predmeti svakodnevnog isksutva
3
Q
realističko shvatanje na T gleda kao na
A
- istinite ili lažne iskaze
- iz tog razloga se može upititi i nekoliko zamerki
4
Q
prema realistickom shvatanju, T
A
- nije iskaz, već iskazna forma
- zamerka se rešava uvođenjem egzistencijalnih kvantifikatora (kao prefiksa iskaznih formi)
- iskazane forme se prevode u iskaze
Ako osoba ima osobinu K, onda je ona agresivna - iskazna forma
dok se ne odda prefiks - Postoji osobina K.
5
Q
naredni prigovor realističkog shvatanja se tiče da T uglavnom sadrže idealne ili granične pojmove
A
- koji se ne mogu dovesti u vezu sa exp. činjenicama pa je pitanje o istinitosti/lažnosti bespotrebno.
- kontraargument: posto u proveravanju T proveravamo celokupnost njenih H, ako T smatramo potvrđenom na osnovu E -> moramo smatrati i da su sve njene sastavne H takođe potvrđene.
6
Q
poslednji prigovor realističkom shvatanju
A
- upućen pojavi da se ponekad nespojive teorije koriste za obš. istih E činjenica.
- kontraargument da je simultana primena ovakvih različitih T -> pomoćno sredstvo koje će se napustiti čim se izgradi neprotivrečna i obuhvatna T
7
Q
- instrum. shvatanje
A
- istorijski najmlađe
- T su samo pravila zaključivanja, tj. rukovodeći principi
- T nisu premise iz kojih se izvode zaključci
- nema smislapitati da li su naučne T istinite/ne, ni da li T liče na ono o čemu govore
- T su sa,o sredstva
- ne moramo reći da pojmovi referiraju na bilo šta realno (paljenje sijalice, ne veruje da postoji usmereno kretanje elektrona)
8
Q
instrumentalnisti koriste pojmobe
A
- kao objađnjenja nekih pojava
- prigovori realističkom ne pogađaju njih
9
Q
zamerka instrum. shvatanja
A
- često kontekst određuje da li je T rukovodeći princip ili premisa iz koje se izvode zaključci
- naučnici najčešće T tretiraju kao premise, a ne rukovodeći princip -> ponašaju se kao da su T zaista deo nekog dela prirode, a ne samo prinicipi na osnovu kojih se do takvih slika dolazi
- dosledni instrument. bi morao da se odriče egzistencije bilo kakvih naučnih ob. poput molekala, atoma ili svetlosnih talasa.
10
Q
- deskriptivističko shvatanje
A
- T je samo jedan eliptični (skraćeni) opis nekog područja ljudskog iskustva
- T iskazi mogu prevesti u iskaze o nečemu što se može opaziti
- radikalni oblici: ako se želi izbeći postuliranje nesaznatljivih stvari, onda svi iskazi moraju biti definisani preko neposrednih čulnih podataka ili bar fizilakističkog objekt jezika, tj. jezika svakodnevnog zdravorazumskog grubog iskustva.
11
Q
bihejv. proizilazi iz
A
- deskriptivističkog shvatanja
- ne postuliraju nesaznatljive fenomene, već se drže strogo činjenica i tehnika merenja
12
Q
bihejv.
A
- pokušao da značenje onoga što postuliramo uvek bude vidljivo
- odstralnili m. stanja -> nisu deo realnosti
13
Q
kritike deskriptivističkom shvatanju
A
- neposredni čulni utisci nisu neposredne činjenice isk. nekakvi neinterpretirani atomi čulnog iskustva.
- nema svedočanstva koje bi nas uverilo da se iskazi nuake mogu prevesti na fenomenološki ili jezik grubog iskustva, tako da budu ekvivalentni po značenju ili logički.
- teško je zamisliti sve moguće verzije fenomenoloških iskaza koje mogu biti ekviv. T iskazima
- termini T su često definisani tako da nemaju određene ekvivalentne u eksperimentalnim činjenicama.