indikatori crte Flashcards
različite definicije crte
- neke naglašavaju IR (Džensen, Gilford, Klonindžer)
Gilford - naglašavao i morfološke IR među ljudima
- kao relevantne
- isto i Momirovićve
većina kod crta
- se fokusira na razlike u P
neki autori kod crtat ističu
- važnost koncepta jedinstva
koncept jedinstva
- jedinstveno f čitave strukture, na način na koji su el. P sistema povezani su predmet PIRa
neki drugi autori
- koncept organizmičkog je kjljučan za određenje ličnosti
centralni pojam PIRA
- crta
Gilford, crta
- bilo koji distinktni relativno trajni način na koji se ind. razlikuje u odnosu na druge
Katel, crta
- objedinujuća konfiguracija u P, takva da kada je jedan deo prisutan u izvesnom stepenu, možemo zaključiti da će osoba pokazati i druge delove u izvesnom stepenu
pod crtom podrazumevamo
- trajnu i široku sklonost za odgovor
najpoznatija definicija crte je Olportova
- crta je generalizovani i fokalizovani (izbe
i dvosmislenost pojma, odstraniti nepoželjne konotacije) neurops. sistem sa kapacitetom da mnoge draži učini funkcionalno ekvivalentnim i da inicira i vodi konzistentne forme adaptivnog i ekspresivnog P
crta
- postoji neurops. sistem koji nas gura u određenom pravcu
crta dovodi do toga da nam se određene draži čine funkcionalno ekvivalentnnim
- open minded - hoće da izučava mnoge situacije, radoznao
ekspresivno P
- tipični ekspresivni stilovi
- ekstremni ekstraverti imaju tendenciju da se razmahuju rukama dok pričaju -> imaju viška energije
Klonindžer razlikuje
- temperamentalne i karakterne crte
temperamentalne crte
- prekonceptualne reakcija na percepriane S
- rk koje reflektuju heritabilne otklone u procesiranju info od strane perc. memSi (impl. proceduralnih mem)
implicitni mem. si
- onaj nad kojim nemamo reflektivnu kontrolu, van polja svesti
crta je nasleđen programiran otklon
- u pravcu određenog tiša procesiranja informacija
- neurotik vidi mnoge prilike da se uplaši
karakterne crte
- reakcione pristrasnosti povezane sa razl. aspektima self-koncepta, strukture koja se razvija kao pokušaj odgovora na pitanja ko smo, šta smo i zašto smo ovde
Gilford, logička šema kako se dolazi do ideje o crti
- korak - opservacija P -> OPISIVANJE P
— postoji neki zajednički kvalitet u razl. oblicima P
— on se ispoljava u razl. stepenu
- korak - opservacija P -> OPISIVANJE P
- taj kvalitet P opisuje se prilogom
agresivan kvalitet P
- kvalitet se pripisuje P, ne osobi
drugi nivo Gilfordovog porekla o crtama L
- pripisivanje kvaliteta P individui
- opisujemo osobu pridevom
- neko je agresivan
- uočeni kvalitet se prenosi sa P na osobu
kada kvalitet P neke osobe preraste u opis same osobe
- impliciraju se očekivanja da će se ta osoba P na uočeni način i u nekom drugom trenutku
- ukoliko ona to ponovi još par puta - ona potvrđuje naš opis
treći korak Gilforda, kada smo se uverili da osoba ima određenu osobinu
- TRETIRANJE osobine kao dispozicije koja se iskazuje imenicom
- osoba ima crtu agresivnosti
- crte uočene u P su trajne karakteristike L koje vode očekivanju da će se osoba P pre na jedan, nego na neki drugi način
crte uočene u P
- trajna karakt. L
- vode očekivanju da će se osoba P pre na jedan, nego na drugi način
mi nikada ne vidimo crtu
- ne vidimo direktno
- zaključujemo samo na osnovu INDIKATORA -> opaženog P
tri koraka Gilforda
- opisivanje kvaliteta
- pripisivanje kvaliteta osobi
- tretiranje osobine kao dispozicije
indikatori crte
- znaci pokazaatelji
- određenji el. u njenom ispoljavanju na osnovu kojih utvrđujemo da li je i do koje mere poseduju članovi uzorka ispitanika
ideja o crti je intuitivna
- i veoma stara
fundamentalna H PIRa
- postojanje dispozicija koje ustrojavaju manifestne, posmatranju i merenju dostupne, P elemente - indikatore
cirkularnost dispozicionih pojmova
- ako kažemo da na osnovu P sudimo o crti -> onda ista ta P objašnjavamo crtom ——-> cirkularno???
ako crta nije ništa više od opisa P, ako u njoj nema ništa više od onog P na osnovu kog smo zaključili o njoj
- onda je ona svakako cirkularan pojam
realna upotreba crte
- uvek je hipotetički konstrukt, a ne intervenišuća varijabla
crta je više od onoga što predstavlja uzorak P
- na osnova kog je ona zaključena
ako posmatramo visok skor na agr
- na osnovu toga nećemo predviđati samo nečiji uspeh na testu agr - to bi bilo cirkularno
- u taj dispozicioni konstrukt stavljamo i hipotetički višak značenja
- mi predviđamo da će se on u odrešenim sit. ponašati agrm da voli da pecka ljude, da će voleti da se svađa i nadmeće sa ljudima
na osnovu jednog uzorka P za koja pretpostavljamo da su uzrok neke crte
- mi zaključujemo o drugom uzorku P (ona u kojima nikada nismo videli ljude)
- tu ne postoji cirkularnost
drugi način izbegavanja cirk.
- povezanost crte sa neurops. sistemom
- postoji nekakva bio. tendencija
- može se oblikovati i sredinskim uticajima, ali je realizovana u našem bio. supstratu
bio H čine taj hipotetički višak značenja
- koji je deo dispozicionog pojma, ali nije sadržan u uzorku P na osnovu kog smo zaključiki o crti, zbog toga što crta nije cirkularna, sa sobom nosi predviđanja i značenja
