ličnost i psihopatologija Flashcards
1
Q
crte L su doslednosti u
A
- k, emoc., motiv. i P ljudi.
2
Q
m. Pć. su
A
- klinički relevantne disfunkcionalnosti jednog ili više aspekata ps. funkcionisanja, što uključuje miš, emoc, ishranu, spavanje i druge važne aspekte - definicija APA
3
Q
naše shvatanje odnosa L i mPć jeste
A
- medicinski kontekst, kategorizacija
- popisi mPć se nalaze u klasifikacijama DSM-IV, DSM-5
4
Q
DSM-5 se više služi u SAD
A
- diagnostic and statistical manual of mental disorder
- u Evropi se više ICD-10 - international classification of diseases
5
Q
odnos između L i pspat
A
- patoplastični ef.
- etiološki (kauzalni)
- ideja kontinuuma (spektra)
6
Q
patoplastičnost
A
- ne postoji direktna veza između L i pspat, ali nije bolje jedno drugo (iz knjige)
7
Q
patoplastičan ef. L na pat.
A
- L može da modulira bolest
8
Q
- mPć se dešavaju u kontekstu premorbidne (pre bolesti) strukt. L i ta struktura može imati
A
- uticaj na prezentaciju, tok i lenje bolesti
9
Q
simptomi ljudi sa istim mPć su heterogeni
A
- upravo zbog postojanja razl. sturktura L koje moduliraju bolest i utiču da ona poprimi određeni oblik
10
Q
anorexia nervosa i bulimia nervosa
A
- patologije preokupiranosti oblikom tela, težinom i izgledom
- iako su distinktne dijagnoze, visoko su komorbidne (pojava da se 2 bolesti javljaju zajedno) i konkurentno (u isto vreme) i longitudinalno (jedna za drugom).
11
Q
komorbiditet
A
- pojava da se 2 bolesti javljaju zajedno
12
Q
fundamentalna distinkcija 2 dijagnoze je
A
- povezana sa premorbidnim karakt. L
13
Q
čak i kada crte ne doprinose razvoju pat. Pć ishrane
A
- one utiču na formu i prezentaciju bolesti
14
Q
postoji povezanost između pć. ishrane
A
- i crta L
15
Q
anorexia nervosa
A
- perfekcionističke i kompulzivne crte
- C+ A-
16
Q
bulimia nervosa
A
- impulsivnost C-
17
Q
depresija zavisi od L
A
- zavisne osobe - osećanje deprivacije, hubitka, usamljensoti i nevoljnosti
- narcističke (autonomne, samokritične) osobe - osećanje poraza, neuspeha, povlačenja i stida
18
Q
uticaj L na tok i lečenje bolesti
A
- postoji evidencija o tome da L (premorbidne strukture) utiče na predispoziciju, manifestacije, tok i Rk na lečenje različitih stanja sa Osovine I u DSM-IV
19
Q
prisustvo 1 ili 1+ pć. L (pć. osovine II) utiču na
A
- smanjenje efikasnosti lečenja pć. sa osovine I
20
Q
u dsm-iv postoji
A
- 5 osovina
21
Q
duž osovine I su
A
- veliki klasični psj. pć.
- psihoze, major dep, bolesti zavisnosti, pć. ishrane, spavanja, disocijativni pć, sch
- one su tranzijentne - dođu, prođu (ne)
22
Q
duž osovine II su
A
- trajni pć, L
- poremećeno funkcionisanje koje nije tako drastično, ali je trajno
- paranoidni, šizoidni, šizotipalni, antisocijalni, narcistički, granični, histrionični, izbegavajući, zavisni, OKP, m. retardacija
23
Q
duž osovina III su
A
- opšta fiz. stanja
24
Q
duž osovine IV su
A
- psihosoc.i sredinski F koji utiču na dijagnozu
25
duž osovine V su
- glob. procena funkcionisanja (psihosoc. i radno)
26
u DSM V je podela na osovine
- napuštena
27
crte L utiču na prihvatanje lečenja kao i nivo učešća i discipline u lečenju
- C
- A
- O
28
c
- volja za izlečenjem, supremnost da se održi strogost zahtevanog tretmanam redovni odlasci na psihoterapijua
29
a
- dobar odnos sa terapeutom, intenzitvan odnos kod interpers. terapijskih modela
30
o
- motivacija da se istraže i pripusju k. šeme ili nesvesni konflikti
31
patoplast. ef. pspat. na L
- psihopat. utiče na L
32
poremećaji sa osovine I mogu uticati na
- prezentaciju i ekspresiju premorbidnih crta L
- neophodna oažnja pri proceni L kada pac. dolazi prvi put, jer je bolest uticala na premorbidne crte L
33
studija, granicni, longitudinalna, DSM IV kriterijum
- 23/160
- na prvoj proceni
- samo 6m kasnije nemaju više od 2 dijagnostička kriterijuma
- GPL kao posledica bolesti sa osovine I i situacionih stresora koji su uticali na izgled crta L
34
simptomi granicne licnosti bi njabolje mogli da se shvate
- kao privremene fluktuacije usled nestabilnih, stresnih sit, kao i patopl. ef. Pć sa osovine I, pre nego nešto što indukuje trajnu strukturu L
- (preparati za mršavljene izazivali agresiju)
35
procena L pri prijemu u bolnicu je problematična
- anx, dep, gnevne, uznemirene osobe nisu u stanju da daju tačnu deskripciju svojih opštih crta L (uobičajenih načina na koji misle, osećaju, P se, ili ophode sa drugima)
36
smatra se da polustrukt. interjui su možda više otporni na
- distorziju koje privreme rasp. mogu da imaju na ekspresiju L -> to nije sasvim jasno
37
etiološki (kauzali ef)
- psihopat. na L
- L na psihopat.
38
alteracije funkcionisanja L nakon pć. sa osovine I mogu predstavljati
- kontinualnu potpražnu manifestaciju patologije sa osovine I
- nakon major dep, imamo neke potpražne manifestacije u smislu povišenog skora na N ili smanjenog na X
- trag, ožiljak
39
za razliku od DSM-IV, ICD-10 priznaje
- maladaptivne promene funkcionisanja
40
ICD-10 priznaje maladapt. promene funkcionisanja
- trajne promene L usled katastrofičnog isk
- promene L usled drugog m. pć.
- promene L usled somatske bolesti
41
ICD-10 dijagnoza trajne promene L usled katastrofičnog iskustva ima veliku sličnost sa dijagnozom
- kompleksnog posttramumatskog pć
- kompleksni ptsd - iz DSM-IV
42
kompleksni PTSD
- snažna rk. na naročito dugotrajni interpersonalni stres (zlostavljanje, tortura), što uključuje poremećenu modulaciju afekta, samodestruktivno i impulsivno P, disocijativne simptome, osećaj trajnog sloma, gubitak prethodnih uverenja, hostilnost, soc. povlačenje, osećaj konstantne ugroženosti, pć. odnosa sa drugim ljudima
43
kompleksni PTSD je definisan kao produžena karakt. uže definisanog PTSD
- ali ga više nema u DSM-5
44
komplex PTSD je jako ličio na dijagnozu graničnog pć. i može se shvatiti kao
- pokušaj da se redukuje prostor između osovina I i II, što je sada samo od istorijskog značaja
45
u DSM-IV se kompleksni PTSD shvatao kao nešto što menja L,
- u DSM-5 se od toga kompletno odustalo
46
da bi se PTSD dijagnostifikovao, mora postojati
- A kriterijum
47
A kriterijum
- osoba doživela nešto što uveliko prevazilazi svakodnevno iskustvo
48
postoji klaster simptoma PTSD
- intruzije (snovi, vraćaju se događaji/flešbekovi)
- izbegavanje - događaja, ljudi koji podsećaju na traumu
- trajna alteracija k. i emocija u vezi sa traumatskim događajem (DSM-5)
- hiperarousal - prenaglašena telesna osetljivost
49
u DSM-IV PTSD je anx. pć, jer klasifikacija u pć. izmenjene L
- na izvestan način implicira da je vulnerabilnost žrtve uzrokovana nekakvom deficitarnošću ili neadekvatnošću njene premorbidne strukture (okrivljuje se žrtva)
- gubljenja jasnog naglašavanja izbora ili uzroka pć. (dijagnoza PTSD expl, pominej postojanje stresora, koji je u ovom slučaju mučitelj ili zlostavljač)
- implicira nisku ili nepostojeću mogućnsot lečenja
50
loše po H ožiljka
- Shea su je testirali na 556 osoba koje nisu imale m.pć. na početku studije, ali su bile testirane 6g kasnije
- 28 imalo prvu epizodu velike dep. u tom periodu
- ni na jednoj skali koja je potencijalno moga da refistruje promene skladne H ožiljka, nije nađeno povišenje skorova (N, E, emoc. nezavisnost, soc. samopouzdanje, dominacija, socijabilnost)
51
3. spektar
- postoji mogućnost da L i psihopat. nisu distinktni entiteti (da mogu egzistirati kao zone variranja duž istog kontinuuma, kao el. istog spektra funkcionisanja)
- ono što smatramo pć. L, mogu se shvatiti samo kao ekstremi na kontinuumu, to ne moraju biti diskretni entiteti
52
moguće je integrisati
1. pćL (osII) i
- opšte crte L
53
moguće je integrisati
3. sa osovine I
- i opšte crte L
54
moguće je integrisati
2. pćL (osII) i
- mpć. sa osovine I
55
izgleda d amnogi od DSM-IV pćL mogu biti shvaćeni kao maladaptivne ili ekstremne varijante
- FFM domena i faceta-
56
2 velike metaanalitičke studije koje su dovele u vezu
- B5 i PĆL
57
paranoidni, šizoidni, šizotipalni, antisoc, granični, histrionični, narcistički, izbegavajući, zavisni, opsesivni
- mogao je da se mapira na B5
58
paranoja
- visoko N
- niska X
- niska A
59
granični PćL
- ekstremno visok N
- niska A
- niska C
60
OCPD iz DSM-IV
- maladaptivna vaarijanta FFM SAVESNOSTI
61
OCPD, maladapt. varijanta savesnosti
- visoka kompetencija - perfekcionizam
- visoko osećanje dužnosti - preterana savesnost i skrupuloznost oko pitanja etike i morala
- visok red - OCPD preokupacija detaljima, pravilima, listama i redom
- visoka težnja ka postignućima - ekscesivna posvećenost radu i produktivnosti
- visoka promišljenost - ruminacija
62
šizoidni pć. L - szd
- uglavnom pć. ekstremne I
63
szd kao pć. ekstremne I
- niska socijabilnost - soc. povlačenje i izolacija
- niska toplina - indiferentnost na soc. odnose
- niska + emocionalnost - anhedonična nespobnost da se oseti zadovoljstvo
64
izbegavajući pć. L - avd
- niska socijabilnost - kao szd
- E facet niske asertivnosti - inhibiran i kontrolisan u interpersonalnim odnosima
- E facet niske potrage za uzbuđenjem
- N faceti visoke anx, soc, nelagode (strah od kritike, neslaganja) i visoka vulnerabilnost (osećanja inferiornosti i neadekvatnosti)
65
BPD
- anx
- gnevni hostilitet (neadekvatan ili intenzivan gnev)
- depresivnost (suicidalna tendencija)
- soc. nelagodnost (problemi sa identitetom)
- impulsivnost (samopovređnivanje, zloupotreba droga, bulimia)
- vulnerabilnost - besp. i očajnički napor da se izbegne odbacivanje
66
granični pć. L (BPD)
- uglavnom poremećaj N (neg. afektivnost)
67
istraživanja pokazuju preklapanje i kodijagnostivikovanje DSM-IV kategorija i obe pojave (preklapanje i kodijagnostifikovajnje)
- su se mogle dobro objasniti u terminima FFM
- preklapanje može biti uzrokovano genuinom nemogućnošću da se razlikuju date dijagostičke kat.
68
preporua DSM-V
- potpuno napuštanje klasif. pć. L (osovine II) i podvođenje njihovo pod postojeće pć. sa osovine I
- multiosovinski si. je napušten, jer nema jasne evidencije da postoje fundamentalne razlike u konceptualizaciji
69
sizotipalni pćL
- genetski povezan sa sch
- većinu neurobio. rizik F i psihofiziol. korelata sizotipalni pć. L deli sa sch. (očni pokreti, orijentacioni refleks, startle treptaj, neurorazvojne abnormalnosti)
- tretman koji pomaže u ublažavanju shizotipalnih simptoma je isti onaj koji se koristi u lečenju sch. sa osovine I
70
ICD-10 ne prepoznaje egzistenciju shizotipalnog pć. L
- umesto toga uvodi dijagnozu shizotipalnog pć. koji je uključen u sekciju priručnika koji se odnosi na sch.
71
izbegavajući
- podvodi se pod generalizovani anx pć.
72
depresivni pć.L
- kao distimija sa ranim početkom
73
granični
- afektivna disregulacija i/ili pć. kontrole impulsa
74
shizoidni
- hronična i rana varijanta negativnih (anhedoničnih) simptoma pat.
75
paranoidni
- hronična, blaža i rana varijantna deluzionog pć
76
OCPD
- generaizovana i hronična varijanta OKaxnPć
77
antisoc. pćL
- kao vrijanta pć. P (disruptivno) u odrasloj dobi
78
ideja da se pć. L reformulišu kao pć. osovine I
- (hronični i imaju rani početak) može kreirati više problema, nego što ih rešava
79
ljudi imaju konstelacije maladaptivnih crta L koje nisu dobro opisane
- nijednom od dijagnoza pć. L. pa čak ni sa više njih
- postoji opasnost da te konstelacije maladaptivnih crta budu još slabije opisane multiplim dijagnozama sa osovine I
80
ideja da se revidira klasifikacija sa osovine I
- kako bi se uvažilo prisustvo temperamentalnih crta koje bi mogle da budu osnova za mnoge pć. sa osovine I
81
komorbiditet nije karakt. samo za pć.L
- konkurentna dijagnostička komorbidnost je pravilo više nego izuzetak kroz sve pć. sa osovinom I
82
na ranim kliničkim, blizanačkim i komunalnim uzorcima, utvrđeno je da su dve fundamentalne dimenzije INTERNALIZACIJA I EKSTERNALIZACIJA
- U OSNOVU RASPOLOŽENJA, ANX, ZLOUPOTREBE SUPSTANCI, I PĆL
83
internalizacija i eksternalizacija se mogu mapirati na fundamentalne crte L
- internalizacija na N
- eksternalizacija na nisko C (niska kontrola, impulsivnost)
84
niska kontrola bi mogla da predstavlja široki endofenotipski rizik F za razvoj
- niza poremećaja sa osovine I (zloupotreba supstanci i/ili antisoc. pć l.
85
eksternalizacija ili niska kontrola
- se može kombinovati sa internalizacijom/neg afektivitetom
- tako se mogu objasniti varijacije ovih pć.
86
visok N (BIS - bih. inhibition sy)
- može da predstavlja neurobio. dispoziciju za anx pć
87
niski nivo E (BAS - bih. activation sy)
- može da predstavlja neurobio. dispoziciju za depr. pć. raspoloženja
88
ograničenja kategorijalnog modlea
1. ekscesivno dijagnostičko kopirusustvo
2. neadekvatna pokrivenost
3. arbitrarne i nestabilne granice u odnosu na norm. psihicko funkcionisanje
4. heterogenost ljudi sa istom dijagnozom
5. neadekvatna baza znanja
89
1. ekscesivno dijagnostičko kopirusustvo
- dijagnostički komorbiditet je ekscesivan i omniprisutan
- nema kat. ni na osnovini I, ni na osovini II, gde nema paralelno vipe dijagnoza koje se mogu dati pacijentu
- kod pćL, studije pokazuju da je dijagnostički komorbiditet lako objašnjih, ako se ti pć. razumeju kao maladaptivne varijante opšte strukture L
90
2. neadekvatna pokrivenost
- komplementaran problem neadekvatne pokrivenosti, vidljiv je u činjenici da postoji dijagnoza - nije na drugom mestu specifikovano (NOS), unutar svake klase mPć
- da bi se povećala pokrivenost, nove dijagnostičke kat. se dodaju ili se naduvavaju postojeći dijagnostički podtipovi.
91
3. arbitrarne i nestabilne granice u odnosu na normalno ps. funkcionisanje
- problem arbitrarnog praga (cutoff skora) za dijagnozu odnosi se na to da češće, čak minorne revizije dijagnostičkih cutoff granica, uzrokuju supstativne promene u prevalenci
- promenom kriterijuma za dijagnozu, promeni se učestalost nekog Pć u populaciji (ne bi smelo da se dešava ako dijagnoza reflektuje stvarne prekidne tačke)
92
4. heterogenost ljudi sa istom dijagnozom
- reflektuje se u prelasku sa monotetičnih na politetične kriterijume (zahteva se samo supset kriterijuma)
- ako neki pć. se dijagnostikuje kada su zadovoljena 2/6 kriterijuma, postoji mogućnost da dva pac. nemaju uopšte zajedničke simptome, a imaju isti pć. (moguć sličaj kod OCPD ili antisoc. pć. DSM)
93
5, neadekvatna baza znanja
- ne postoji dovoljan broj istraživanja koji bi podržao distinktnost dijagnoza, naročito o pć. L, poput paranoidnog, šizoidnog, izbegavajućeg i OCPD
94
poremećaj L je
- trajni sklop un. iskustava i P koji bitno odstupa od standarda kulture kojoj individua pripada, koji je pervazivan i nefleksibilan, ima u početak adolescenciji ili ranoj odrasloj dobi, stabilan je u t, i vodi u distres i disfunkciju (DSM-V).
95
u DSM-V je zadržan kategorijalni pristup
- ali postoji i alt. model, po prvi put je dozovljen kontinuum - Sekcija III -> antisoc, izbegav, granični, narcistički, opsesivno-kompulsivni, shizotipalni pć.
- PID5 kao dijagnostičko sredstvo
96
čudna koegzistencija dva modela reflektuje odluku da se očuva kontinuitet sa sadašnjom kliničkom praksom
- dok se istovremeno uvodi novi pristup čiji je cilj da se uhvati u koštac sa ograničenjima tradicionalnog pristupa (komorbiditet)
