kontraargumenti crtista Flashcards
kontraargumenti crtista se odnose na 2 grupe argumenata protiv interakcionističkog shvatanja
- konceptualni - Ajzenk
- empirijski (Blok, Epštajn)
konceptualni argumenti - Ajzenk, 1964.
- u knjizi Crime and personality, hteo je da pokaže da su crte bitne za razumevanje P kriminalca, pa je argumentovao i protiv nekih shvatanja tog doba, tj. interakcionizma.
konceptualni Ajzenk,
1. iz činjenice da se dete P nepošteno u jednoj situaciji, ali ne i u nekoj drugoj, ne sledi zaključak Hartštona i Meja
- da ne postoji crta poštenja koja je generalna, tj. da je poštenje situaciono specifično
- ne moraju sve situacije biti podjednaki izazov za datu crtu, npr. može biti da je krađa veći izazov od laganja
konceptualni Ajzenk
2. dok su neka deca konstantno poštena, a druga ne
- većina je ponekad da/ne
- to ne znači da crta poštenja postoji samo kod manjeg br. dece (što su zaključili Hartšorn i Mej), tj. kod onih koji se P uvek pošteno ili ne (jednoznačnost ili šarolikost P će zavisiti od stepena posedovanja crte)
- isto bi se moglo proglasiti da dimenz. INT postoji, samo kod onih koji rešavaju sve z. na nekom testu INT, a ne postoji kod onih koji ne reše nijedan.
konceptualni Ajzenk
3. čak ni postojanje niskih korelacija između razl. testova za svaku od istraživačkih varijabli
- poštenje, perzistenciju, samokontrolu i sl.
- ne znači da te osobine NE POSTOJE (agregirane, tj, uprosečene mere sa razl. testova pokazuju visoku r, npr. agregirana mera r za situacije preispitivanja iz ključa sa r za situacije prepisivanja od drugog
konceptualni Ajzenk
4. ako mere soc. i etičkih koncepata i jesu potpuno specifične, odatle ne sledi da će i neke genuine ps. osobine
- dimenz. L biti specifične
- ako nešto važi za moralno P, ne mora da znači da važi za X ili N
konceptualni Ajzenk
5. imajući u vidu da se socio-etički koncepti uče,
- teško je očekivati da se već u ranom detinjstvu oni formirati kao generalizovana i integrisana internalna struktura odgovorna za dosledno P kroz razl. situacije.
emp. t stabilnost crta, Blok 1977.
- jedna od Mišelovih kritika je bila o t stabilnosti crta (postoji samo za k. var)
- nakon toga odustao, naročito nakon argumenata Blokovih
Blok, emp, zaključci o t stabilnosti crta
- studije koje su koristile R podatke su pokazale da postoji neporeciva i impresivna konzistentnost i kontinuitet u P ljudi
- studije koje su koristile S podatke pokazuju neoporecivu stabilnost i koherentnost merenih crta u t
- postoje snažne r između dispozicionih karakt. merenih preko R i S podataka
- evidencija o konzistentnosti T podataka je ekstremno protivrečna, nekad +, ali ugl. neg.
- Korelar (prirodna posledica) inkonzistencije T podataka bi bila da je r T podataka s jedne i R i S sa druge, takođe nesistematska i protivrečna.
evidencija u prilog 1. studije koje su koristile R podatke su pokazale da postoji neporeciva i impresivna konzistentnost i kontinuitet u P ljudi
- Blokovi sakupili naturalističke podatke (dnevnik) za IC kada su oni išli u niže razrede srednje škole (prvi set), više (drugi set), a treći set je prikupljen na onsovu ekstenzivnog intervjua kada su IC bili u svojim tridesetim
- materijal za svakog procejn od strane 3 klinička ps. zasebno (nikad se nije desilo da isti ps. procenjuje iste sub. na razl. uzrastima
- studija, kao instrument korišćen je Kalifornijski Q-set (koristi set var. na psihodinamskom opisu L)
- da bi se onemogućilo pripisivanje r bilo efektu istog tipa prikupljanja podataka ili ef. stereotipa procenjivača
- r između nižih i viših razreda srednje škole su imale konzistentnost za 59% var. kod M i 57% var. kod Ž IC (korelacije najmanje 0.35 nekorigovane za atenuaciju)
- za period od 20g - 28% var. kod M i 30% var. kod Ž IC (r isto najmanje 0.35 nekorigovane za atenuaciju)
studija 1. ako se iskoristi r za nisku pouzdanost, onda za većinu varijabli između srednjoškolskog i odraslog perioda, r prelazi
- 0.6 ili 0.7
u drugoj studiji
- koristile su se var. L kod dece 4 5 6 8 g.
- isto Kalifornijski Q-set
- 5 ispitivača je procenjivalo detet (svaki dan ih posmatrali po 3h, 5-9m), zatim su te procene uprosečene i to je činilo profil deteta
- nikada nije jedan isti ispitivač procenjivao za razl. uzraste isto dete
- dobra konvergnenta i divergennta validnost korelacija na dva uzorka
- FA 12G na svakom od uzrasta, a onda su se račumale r između istih F na razl. uztrastu -> prosečna je bila 0.56.
u prilog 2. studije koje su koristile S podatke pokazuju neoporecivu stabilnost i koherentnost merenih crta u t
- IC srednje dobi je dat CPI (California Personality Inventory) koji je zadavan u razmaku od 10g, za nekoliko uzoraka (M sa 38, 48, Ž sa 31, 41
- prosečni koeficijenti konvergentne validnosti su redom bili oko 0.70
mnogi od subj, su i tokom srednje popunjavali upitnik Šta volim da radim (50 pitanja ind. preferencija i P sklonosti u razl. životnim situacijama)
- iz tog upitnika su Blokovi izdvojili F - preterana kontrola
- računali su r za skorove na upitniku Šta volim da radim, tokom nižih i viših razreda srednje šk (oko 0,5)
- vrednosti na skali preterane kontrole, korelirao je i sa vrednostima na ego-kontroli sa CPI zadatog 25g kasnije
u prilog 3. postoje snažne r između dispozicionih karakt. merenih preko R i S podataka
- r između samoopisanih mera u tridesetim (CPI) i rejting mera iz srednjoškolskog doba, kao i rejtinga iz tridesetih koreliranih sa S podacima iz srednje šk. su statistički značajne za većinu stavki.
zbog čega nema r između T mera sa jedne i S i R sa druge strane
- Blokovi ne pokušavaju da daju odg. na ovo pitanje
- zanimljivo obš. su pružili Bem i Fander u jednom istraživanju odlaganju potkr.
- našli su da deca koja najduže odlažu potkrepljenja su ona koji roditelji opisuju kao pasivnu, tupu i poslušnu.
- Mišel: deca koja najduže odlažu potkr. su procenjena kao int, radoznala i kreativna.
- postojala je jedna mala razlika u 2 exp. okolnosti