kontraargumenti crtista Flashcards
1
Q
kontraargumenti crtista se odnose na 2 grupe argumenata protiv interakcionističkog shvatanja
A
- konceptualni - Ajzenk
- empirijski (Blok, Epštajn)
2
Q
konceptualni argumenti - Ajzenk, 1964.
A
- u knjizi Crime and personality, hteo je da pokaže da su crte bitne za razumevanje P kriminalca, pa je argumentovao i protiv nekih shvatanja tog doba, tj. interakcionizma.
3
Q
konceptualni Ajzenk,
1. iz činjenice da se dete P nepošteno u jednoj situaciji, ali ne i u nekoj drugoj, ne sledi zaključak Hartštona i Meja
A
- da ne postoji crta poštenja koja je generalna, tj. da je poštenje situaciono specifično
- ne moraju sve situacije biti podjednaki izazov za datu crtu, npr. može biti da je krađa veći izazov od laganja
4
Q
konceptualni Ajzenk
2. dok su neka deca konstantno poštena, a druga ne
A
- većina je ponekad da/ne
- to ne znači da crta poštenja postoji samo kod manjeg br. dece (što su zaključili Hartšorn i Mej), tj. kod onih koji se P uvek pošteno ili ne (jednoznačnost ili šarolikost P će zavisiti od stepena posedovanja crte)
- isto bi se moglo proglasiti da dimenz. INT postoji, samo kod onih koji rešavaju sve z. na nekom testu INT, a ne postoji kod onih koji ne reše nijedan.
5
Q
konceptualni Ajzenk
3. čak ni postojanje niskih korelacija između razl. testova za svaku od istraživačkih varijabli
A
- poštenje, perzistenciju, samokontrolu i sl.
- ne znači da te osobine NE POSTOJE (agregirane, tj, uprosečene mere sa razl. testova pokazuju visoku r, npr. agregirana mera r za situacije preispitivanja iz ključa sa r za situacije prepisivanja od drugog
6
Q
konceptualni Ajzenk
4. ako mere soc. i etičkih koncepata i jesu potpuno specifične, odatle ne sledi da će i neke genuine ps. osobine
A
- dimenz. L biti specifične
- ako nešto važi za moralno P, ne mora da znači da važi za X ili N
7
Q
konceptualni Ajzenk
5. imajući u vidu da se socio-etički koncepti uče,
A
- teško je očekivati da se već u ranom detinjstvu oni formirati kao generalizovana i integrisana internalna struktura odgovorna za dosledno P kroz razl. situacije.
8
Q
emp. t stabilnost crta, Blok 1977.
A
- jedna od Mišelovih kritika je bila o t stabilnosti crta (postoji samo za k. var)
- nakon toga odustao, naročito nakon argumenata Blokovih
9
Q
Blok, emp, zaključci o t stabilnosti crta
A
- studije koje su koristile R podatke su pokazale da postoji neporeciva i impresivna konzistentnost i kontinuitet u P ljudi
- studije koje su koristile S podatke pokazuju neoporecivu stabilnost i koherentnost merenih crta u t
- postoje snažne r između dispozicionih karakt. merenih preko R i S podataka
- evidencija o konzistentnosti T podataka je ekstremno protivrečna, nekad +, ali ugl. neg.
- Korelar (prirodna posledica) inkonzistencije T podataka bi bila da je r T podataka s jedne i R i S sa druge, takođe nesistematska i protivrečna.
10
Q
evidencija u prilog 1. studije koje su koristile R podatke su pokazale da postoji neporeciva i impresivna konzistentnost i kontinuitet u P ljudi
A
- Blokovi sakupili naturalističke podatke (dnevnik) za IC kada su oni išli u niže razrede srednje škole (prvi set), više (drugi set), a treći set je prikupljen na onsovu ekstenzivnog intervjua kada su IC bili u svojim tridesetim
- materijal za svakog procejn od strane 3 klinička ps. zasebno (nikad se nije desilo da isti ps. procenjuje iste sub. na razl. uzrastima
11
Q
- studija, kao instrument korišćen je Kalifornijski Q-set (koristi set var. na psihodinamskom opisu L)
A
- da bi se onemogućilo pripisivanje r bilo efektu istog tipa prikupljanja podataka ili ef. stereotipa procenjivača
- r između nižih i viših razreda srednje škole su imale konzistentnost za 59% var. kod M i 57% var. kod Ž IC (korelacije najmanje 0.35 nekorigovane za atenuaciju)
- za period od 20g - 28% var. kod M i 30% var. kod Ž IC (r isto najmanje 0.35 nekorigovane za atenuaciju)
12
Q
studija 1. ako se iskoristi r za nisku pouzdanost, onda za većinu varijabli između srednjoškolskog i odraslog perioda, r prelazi
A
- 0.6 ili 0.7
13
Q
u drugoj studiji
A
- koristile su se var. L kod dece 4 5 6 8 g.
- isto Kalifornijski Q-set
- 5 ispitivača je procenjivalo detet (svaki dan ih posmatrali po 3h, 5-9m), zatim su te procene uprosečene i to je činilo profil deteta
- nikada nije jedan isti ispitivač procenjivao za razl. uzraste isto dete
- dobra konvergnenta i divergennta validnost korelacija na dva uzorka
- FA 12G na svakom od uzrasta, a onda su se račumale r između istih F na razl. uztrastu -> prosečna je bila 0.56.
14
Q
u prilog 2. studije koje su koristile S podatke pokazuju neoporecivu stabilnost i koherentnost merenih crta u t
A
- IC srednje dobi je dat CPI (California Personality Inventory) koji je zadavan u razmaku od 10g, za nekoliko uzoraka (M sa 38, 48, Ž sa 31, 41
- prosečni koeficijenti konvergentne validnosti su redom bili oko 0.70
15
Q
mnogi od subj, su i tokom srednje popunjavali upitnik Šta volim da radim (50 pitanja ind. preferencija i P sklonosti u razl. životnim situacijama)
A
- iz tog upitnika su Blokovi izdvojili F - preterana kontrola
- računali su r za skorove na upitniku Šta volim da radim, tokom nižih i viših razreda srednje šk (oko 0,5)
- vrednosti na skali preterane kontrole, korelirao je i sa vrednostima na ego-kontroli sa CPI zadatog 25g kasnije
16
Q
u prilog 3. postoje snažne r između dispozicionih karakt. merenih preko R i S podataka
A
- r između samoopisanih mera u tridesetim (CPI) i rejting mera iz srednjoškolskog doba, kao i rejtinga iz tridesetih koreliranih sa S podacima iz srednje šk. su statistički značajne za većinu stavki.
17
Q
zbog čega nema r između T mera sa jedne i S i R sa druge strane
A
- Blokovi ne pokušavaju da daju odg. na ovo pitanje
- zanimljivo obš. su pružili Bem i Fander u jednom istraživanju odlaganju potkr.
- našli su da deca koja najduže odlažu potkrepljenja su ona koji roditelji opisuju kao pasivnu, tupu i poslušnu.
- Mišel: deca koja najduže odlažu potkr. su procenjena kao int, radoznala i kreativna.
- postojala je jedna mala razlika u 2 exp. okolnosti
18
Q
kod Bema i fandera, exper. bio u sobi, u drugoj ne
A
- prva studija - odlaganje potkr. je bio indikator poslušnosti
- u drugoj - samokontrole
- Bem i Fander: samo mala promena sit. može da dovede do tga da ob. P (T-podaci), poptuno izmeni svoje značenje, tj. da bude indikator razl. dispozicija
19
Q
problemi pouzdanog merenja crta
A
- Epštajn, 1977.
20
Q
Epštajn je izveo 4 studije bazirane redom na samoproceni, rejtinzima, ob. podacima, a četvrta dovodi
A
- u vezu agrregirane mere sa testovnim rezultatima
21
Q
tri dela zapisa
A
- sastojao od slobodnog opisa događaja u narativnoj formi
- čini lista od 90 prideva koji su opisivali razl. emoc. stanja
- deo se odnosio na 66 reakcionih sklonosti ili impulsa koji su ekstrahovani iz prvog, narativnog dela
- računato je odvojeno slučaj za + emoc. iskustva (+ emoc, impulsi i P povezanih sa impulsima) i za aneg.
22
Q
Epštajn - studija I (samoprocena)
A
- u istraž. su 14 studenata i 14 studentkinja vodili zapise o svojim + i neg. emoc. iskustvima svakog dana u periodu od 24 do 34 dana
- ovi zapisi su imali tri dela
23
Q
iz zapisa je ekstrahovano
A
- 6 skala za + emoc.
- 7 impulsa povezanih sa + iskustvima
- 9 tipova + isk
- 7 tipova P povezanih sa + isk
- 8 skala za neg. emocije
- 12 impulsa povezanih sa neg. isk.
- 10 tipova neg. isk
- 12 tipova P povezanih sa neg. isk
24
Q
između-subjektni koef. pouzdanosti
A
- za svaku var. odgovori za parne dane su korelirani sa odgovorima za neparne dane
- najpre su korelirani odgovori prvog i drugog dana, potom srednja vrednost r između 1. i 3. dana sa srednjom vrednošću 2. i 4. dana
- r između dva dana iznose 0.00-0.40, ali kako agregiramo da mere, korelaicja raste, između agregiranih mera za neparne i oarne dane do 0.88
25
Q
Epštajn tvrdi da se stabilnost ne može dobiti u samo 2 situacije
A
- zbog nepouzdanosti situacija ne možemo videti da se čovek dosledno P
- i na najpouzdanijim testovima L, prosečne r između dva ajtema su 0.20
26
Q
ono što interakcionisti prigovaraju crtama, to je problem merenja
A
- ne pouzdanosti
- očigledno nisu sva P jednako stabilna, najstabilnije su emocije, pa impulsi, zatim P i na kraju situacije u kojima ćemo se naći
- logično je da su emocije stabilnije od situacija, ali pokazalo se da čak i situacije u kojima se nalazimo tokom t pokazuju određenu sl.
27
Q
var. sa najmanjom pouzdanošću imaju male Sd
A
- neophodan je određen nivo varijanse da bi var. mogla da ima minimalnu pouzdanost
28
Q
SD se smanjuje u f broja dana
A
- kada imamo samo dva merenja, Sd je velika
- kada imamo 14 parnih i 14 neparnih dana, smanji se varijansa g
29
Q
iz knjgie; nemoguća je između 2 situacije biti velia korelacija
A
- povećati prediktore
30
Q
ne može se dobiti velika r između nepouzdanih mera
A
- kros-situaciona niska korelacija se dobija, jer su mere inherentno nepouzdane
- mora se dopustiti da se kroz više okolnosti odmota P
31
Q
unutar-subjektni koef. pouzdanost
A
- Epštajn je računao za svakog IC pojedinačno
- urađeno tako što je koreliran profil najpre za 2 dana, potom uprosečen za prvi i treći, pa koreliran sa 2 i 4. itd.
- da vidimo da li je ako je dominirala neg. emocija kod određenog IC tokom parnih dana, ona dom. i tokom neparnih
- kao i u prvom slučaju, što je veći br. dana, veća je i r
32
Q
Epštajn je pokazao da
A
- stabilnost profila veoma varira od čoveka do čoveka
33
Q
Epštajn - Studija II - rejting
A
- učestvovalo je 32 para žena od koji je jedna opserver, druga sub.
- opserverka registruje P sub. tokom i van nastave na osam var. koje se tiču socijabilnog P i impulsivnosti u trajanju od 28 dana.
- ako je var. bila br. iniciranih kontakata, opserveri bi to procenjivali i ispostavilo se nakon agrekacije, da ko puno kontakata inicira u parne dane, isto to čini i u neparnim danima.
34
Q
Epštajn - studija III - ob. mere
A
- 15 studenata ps. i 11 postdiplomaca popunjava upitnike koji mere + i neg. emocije, glabovolje, trbobolje i soc. događaje najmanje 6 utoraka i 6 četvrtaka tokom semestra
- registruje i puls, ali i da sub. o tome nisu opavešteni, niz P karakteristika (kašnjenje, urednost, zab. olovke, brbljivost u protokolu)
- u exp. je dobijeno da su i ob. mere i P mere takođe pouzdane
35
Q
Epštajn - studija IV - prediktivna moć crta
A
- 45 studenata vodi dnevnu evidenciju o svojim osećanjima i P tokom 14 dana
- pre toga popunjavaju inventare L (specif. i opštu formu) koji su slični po sadržaju onima za dnevnu evidenciju, ali i standardne inventare (GZTS, EPQ)
- visoke r između Ajzenkove X i agregirane mere soc. kontakata
- čim se dopusti agregacija mera kroz više dana, dobijaju se korelacije sa crtama L
- gotovo sve dobijene mere su preko 0.30 za šta je Mišel govorio da je koeficijent L
36
Q
Meta studija (102 studije 138 ANOVA) uticaja situacije, L, demografskih karakt. i njihovih interakcija
A
- dobijeno je da situacija obš. 10% varijanse, L 8%,a sit. x L interakcija samo 4.6%, što je suprotno sa predviđanjem interakcionizma
- interakcija LxL (npr. X x N, tokom recimo sit. ispita) -
- ni situacija nije objasnila nešto mnogo više varijanse od L
37
Q
Fander i Ozer, čak i najprominentniji situacioni F imaju
A
- ograničen uticaj na P
38
Q
ako interakcionisti tvrde da L obš. malo varijanse, šta se dešava sa najprominentnijim situacionim F
A
- koji oblikuju ljudsko P
- analizirali su poznate exp. iz soc. ps.
39
Q
- rezervni insentivni ef. u exp forsiranog potčinjavanja
A
- ljudi rade dosadan posao, treba da ubede naredne da je zanimljiv
- neki dobiju 1$, neki 20$, neki ništa
- pitaju IC koliko im je exp. bio zanimljiv
- što je manje para dobio, IC tvrdi da mu je bilo zanimljivije
- to se objašnjava kogn. disonancom - radili smo glup posao i nismo ništa dobili za to, to je disonantno u odnosu na miš. koje imamo o sebi
- iako se ef. dobija, eta koef. r promenjenog stava usled forsiranog potčinjavanja i veličine nagrade bio je oko 0.35
- neki su tome skloni, neki ipak ne
40
Q
- intenzitet žurbe potencijalnog pomagača i br. prisutnih slučajnih prolaznika u exp. sa intervencijom slučajnog prolaznika
A
- hteli su da vide od čega zavisi intervencija slučajnog prolaznika
- IC se kaže da požuri kroz neko dvorište do druge sobe, gde ga čeka eksperimentator
- neko se onesvesti
- obe varijable (intenzitet žurbe i br. slučajnih prolaznika) zavisi da li će priteći u pomoć ili ne
- što više žuri i što je više posmatrača okolo, to je manja p da će pomoći
41
Q
- exp, intenzitet žurbe potencijalnog pomagača, 2
A
- povezanost između dihotomne var. pomaže/ne i stepena u kome je potencijalni pomagač u žurbi, iznose, dobija se point biserijski koeficijent -0.37, obični produkt moment -0.42 i Kendall rank corr -0.38
- koef. r između dihotomne var. pomaže/ne i br. prolaznika, bila je -0.38
- ove mere nisu nešto veće od Mišelovog koef. L
42
Q
- fiz. distanca između sub. i žrtve i blizina između komandujućeg autoriteta i sub. u Milgramovom exp. poslušnosti autoritetu
A
- koef. r između 4 nivoa fiz. distance između učitelja i učenika i pozicije na generatoru šokova preko koje učitelj odbija da ide, 0.42.
- mnogi od IC su ipak, i kad je blizina bila velika, nastavili
43
Q
- fiz. distanca, Milgram, koef. point-biserijkse r između 2 nivoa fiz. distance između učitelja i exper-komand. autoriteta i pozicije na generatoru šokova preko koje učitelj odbija da ide je 0.36
A
- i kada se uzmu u obzir najefektniji experimenti soc. p, dobije se relativno malo objašnjene varijanse - tek nešto veće od 0.30
44
Q
da li je za važnost ef. neophodna veličina ef. - aspirin (začepljena krvnih sudova), 2 gr
A
- pije
- kontrol placebo
- r između 2 varijable asp/pla i ima srcani/ne bio je tek -0.034
- exp. je morao da se prekine, jer je duplo više ljudi umrlo u KG grupi, nego exp.
- iako je mali ef, ima dramatične posledice
