XVI - višestruki multipli režimi Flashcards
višestruki multipli režimi
Ovde nekoliko režima slede jedan drugi, a pojava svakog režima označena je jednom diskr. D.
Potk. se dobija na kraju svakog režima.
Npr. Možemo imati sled FI-3 (crveno svetlo), FR-10 (plavo svetlo), gašenje (beli signal).
Navedeni ciklus se ponavlja veći broj puta dok se ponašanje Ž ne ustali i to ponašanje se značajno menja sa promenom signala (režima).
Kada je upaljeno crveno svetlo - Ž u početku ne reag., a kada se približi 3 minuta ubrzano reag.
Kada dobije potk. signal se menja u plavi - Ž brzo reag. i za kratko t dobija potkr.
Pali se belo svetlo - Ž odmara.
lančani režim
Slični su višestrukim, ali se nagrada dobija tek na kraju cele serije režima.
Primer: FI-3, FR-10.
Ovaj režim je od posebnog značaja za ispitivanje sekundarnog potkr.
Reag. za t prvog režima FI-3 nije potkrepljeno realnom nagradom.
Pretpostavlja se da signal za vremen FR-10 režima, stiče ulogu sekundarnog potkrepljivača zato što je uvek povezan sa konačnim nagrađivanjem.
Skinerovci ovaj režim i način reagovanja ekstrapoliraju na složeno ljudsko ponašanje.
KONKURENTNI REŽIM
Postoje dve konkurente reakcije i svaka se nagrađuje posebnim režimom.
Npr. U Skinerovom kavezu postoje 2 poluge: pritisanje jedne se nagrađuje po režimu FI-5, a pritiskanje druge po režimu FI-10.
Ovi režimi dopuštaju ispitivanje preferencije između 2 režima potkrepljenja. Postoji tendencija da životinje verovatnoću svojih reakcija prilagode verovatnoći potkrepljenja koju dva režima pružaju -> životinje dvostruko češće reaguju na FI-5 nego FI-10 – ova pojava je neka vrsta sparivanja dve verovatnoće.
Ako je jedan od osnovna dva režima gašenje, životinja će na drugi režim reagovati učestalije nego što bi inače činila - fenomen bihevioralni kontrast, kontrast u ponašanju
REŽIMI KOJI SE BAZIRAJU NA INTERVALU IZMEĐU REAKCIJA, Režim brzog reagovanja
kratkog međureakcionog vremena (DRH) - životinja dobija potkrepljenje samo ako izvrši reakciju za određeno vreme (npr. 5 sekundi).
Ako to ne učini, časovnik odbrojava novih 5 sekundi. Igrađuje se veoma brz tempo reagovanja.
Ovaj tempo nam pravi problem oko učestalosti kao indikatora jačine naučenog - učestalost reakcije je upravo ono što se uči
REŽIMI KOJI SE BAZIRAJU NA INTERVALU IZMEĐU REAKCIJA, Režim sporog reagovanja
dugog međureakcionog vremena (DRL) - potkrepljenje sledi samo ako životinja ne izvrši reakciju za određeni vremenski interval (npr. 15 sekundi).
Prvi pritisak poluge posle 15s dovodi do potkrepljenja.
Ako se poluga pritisne ranije, potkrepljenja nema, a časovnik odbojava iznova. Ovim režimom dobija se vrlo spor tempo reagovanja i ono nije prirodno za motivisanu životinju.
Organizam se nalazi u konfliktnoj situaciji u kojoj mora da inhibira prirodne tendencije uzimanja hrane. Režim je pogodan za ispitivanje dejstva nekih farmakoloških sredstava ili inhibitornog dejstva nervnih struktura..
Kod ovog režima često se javljaju stereotipni pokreti između dve reakcije. S-R teoretičari smatrjau da je inhibiciju pokreta (prema pritiskanju poluge) moguće održavati samo ovakvim interferentnim radnjama. Uz to, kao da životinja meri vreme vršeći određene radnje.
Pretpostavlja se da ove kolateralne radnje zamenjuju percepciju vremenskog intervala. Postoje i kognitivistička objašnjenja, koja asocijacionisti ovako pobijaju.
Kada se životinjama pod ovakvim režimom daje amfetamin (koji ubrzava sve reakcije) - prestaje naučeno usporeno reagovanje. To se može objasniti i time što se reakcije kojima životinja meri vreme takođe ubrzavaju.
Eksperimenti Latisa i saradnika: Pacovi za vreme pauze u DRL teže da glođu drvene kocke koje su im date – aktivnost koja omogućava usporeno reagovanje. Može biti i da takve radnje omogućavaju inhibiciju ključne radnje.
REŽIMI KOJI SE BAZIRAJU NA INTERVALU IZMEĐU REAKCIJA, Režim potkrepljenja nekog drugog ponašanja
DRO – nekad životinja biva nagrađena ako za vreme nekog intervala ne izvrši reakciju – po samom isteku intervala dobjia nagradu. Može se reći i da vršenje drugih reakcija u zadatom intervalu biva nagrađeno.
