Brainscape's Knowledge GenomeTM

Browse over 1 million classes created by top students, professors, publishers, and experts.


See full index

psihologija učenja - prvi kolokvijum > VIII - klasično uslovljavanje > Flashcards

VIII - klasično uslovljavanje Flashcards

1
Q

Pavlov

A

klasično uslovljavanje je pogodan metod za izučavanje opštih zakonitosti fiziologije više nervne delatnosti; otkriće UR uklašalose u uticajnu refleksološku teoriju psihičke akt.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

Sečenvljevo shvatanje

A

shvaka ps. akt. je podstaknuta spolja i manifestuje se u sp. reagovanju, ukoliko to nije sputano centralnom inh.

ljudska misao je 3/4 ljudskog akta, nedostaje samo motorno ispoljavanje.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

Votson

A

smatrao je da su navike jedinice iz kojih se izgrađuje čitava ličnost i koje određuju ponašanje čoveka, a navike je on jedno vreme svodio na UR.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

KU

A

ima značaja u sferi emocionalnog života; vezivanje za majku i druge osobe, za predmete i meste, sticanje strahova i bolesnih fobija, za vezivanje emocija za opšte i apstraktne principe -> razvoj socijalnog i moralnog razvoja i razvoja ličnosti.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

KU utiče na rad

A

i ANS i pojedinih un. organa pod njegovom kontrolom.

imune reakcije org. mogu se klasično uslovljavati.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q

pri terapiji nenormalnih oblika ponašanja (fobija)

A

koriste se principi uslovljavanja u obliku kontrauslovljavanja.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

viđenje hrane

A

uvek prethodi ukusu hrane u ustima.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

Pavlov, psi, navikavaju se da mirno stoje u kaišima

A

u specijalnoj činiji ispred njuške se izlaže hrana (BD), a u ključnoj fazi zvuk metronoma (ND) i sam izaziva lučenje pljuvačke -> ND postaje UD.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

najosn. operacija KU

A

davanje u paru dve draži; ND i BD (na urođen način izaziva reakciju).

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

orijentaciona reakcija

A

Pavlov, refleks šta je to; UD nije ND u apsolutnom smislu -> ovo je reakcija koju izaziva; prati je i niz unutrašnjih primena.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q

zašto se ND naziva UD

A

zato sto se samo pod odredjenim uslovima izaziva reakcija koju je ranije izazvala samo BD.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

BR naziva se UR

A

zato sto je izaziva nova, ranije ND, a sad UD.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

Pavlov

A

mora da ucini restrikcije u pogledu drazi i pogledu reakcija; eliminacija ili kontrolisanje svih drazi, osim dve -> UD i BD.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q

Pavlovljeva kula tisine

A

prostorija, ne dopiru nikakvi spoljasnji znaci i svetlosne drazi; nuzno, jer iznenadna sp. draz remeti tok uslovljavanja, a ako je u toku gasenje dovodi do dezinhibicije (iznenadno javljanje ugasenog UR).

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

pre ispitivanja, dve predradnje

A
  1. operacija, zivotinji se ugradjuje fistula koja izvodi pljuvačku iz usta u jedno crevo/sud u koji se skuplja.
  2. životinja se stavlja u kaiševe koji sputavaju njeno kretanje; čeka se da se navikne na sputavanje.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q

Pavlov, salivacija

A

u prvim ispitivanjima varenja, uočio je “psihicku salivaciju”, tj. uslovnu reflektnu situaciju; hrana ne izaziva široke i teško merljive reakcije organizma; Pavlov zadovoljan izborom žlezde, jer ne dopušta nikakve subj. antropomorfističke interpretacije.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
17
Q

pored salivacije na hranu, D koje se koriste

A
  1. podizanje noge (BR) na el. šok (BD)
  2. zatvaranje očnog kapka (BR) na vazdušni udar/el. šok u blizini oka (BD).
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
18
Q

uslovna emocionalna reakcija (UER)

A

pokazuje koliko UEM ometa neko drugo ponašanje; količina ometanja (supresije) je mera jačine UER.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
19
Q

postupak UER

A
  1. zivotinja najpre vrsi neku instrumentalnu aktivnost
  2. druga faza, klasicno uslovljavanje emocije straha.
  3. ključna faza, živ. vrše uobičajenu ins. akt. i odjednom se izlaže ton asociran sa el. šokom.
    - H: ton će izazvati U emociju straha, a ona će zaustaviti instr. ponašanje (potikivanje poluge). izračunava se razlomak supresije.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
20
Q

razlomak supresije

A

R.S: = B / (A + B)

A - br. potisaka poluge u intervalu koji prethodi javljanju UD.
B - br. pritisaka poluge u vremenskom intervalu, dok traje UD. A i B su podjednako dugački.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
21
Q

H: br. pritisaka poluge u toku 1min pre pojave UD, A = 10.

A

u toku trajnja UD, br. pritisaka poluge je isto toliko, B = 10.

UD nije dovela do smanjenja instr. akt, a to znači da UER straha nije bilo.

10 / (10+10) = 1/2 = 0.5

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
22
Q

supresija 0.5

A

označava da uslovljavanja i supresije uopšte nije bilo.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
23
Q

max supresija

A

u toku 1 min. pre pojave UD,bilo je 10 pritisaka (A=10), a u toku UD ni jedan (B=0).

RS = 0 / (10+0) = 0 -> kad je razlomak supresije ravan nuli, imamo max supresiju instr. akt -> uslovljena emocija straha je vrlo snažna.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
24
Q

tehnika emocionalne supresije

A

imamo interakciju dva motivaciona sistema (glad i strah), tj. medjusobno suprotstavljanje dve vrste reakcija (pritiskanje poluge i sp. emocionalne reakcije). exp. ps -> ne sumnja u postojanje emocionalnog uslovljavanja.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
25
Q

osn. varijable kod KU

A
  1. priroda UD
  2. priroda BD
  3. odnos UD i BD; vremenski i jačina
  4. odnos UR i BR (i koliko su identični/različiti)
  5. priroda jačine BR
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
26
Q

UD

A

Pavlov: svaka ND može da postane UD, samo je treba dati više puta sa BD.

ND treba da ima izvesnu jačinu.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
27
Q

zakon jačine/snage

A

privaćen u SSSR; ako je UD jača, Usl. je brže, a UR jača. važi do izvesne granice, jer suviše jaka UD onemogućuje Usl.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
28
Q

zapadna literatura

A

opravdano uverenje da faktor jačine UD nije faktor učenja i Usl. (već faktor delatnosti).

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
29
Q

na osnovu jačine UD i BD

A

Pavlov izvodi zaključke o jačini moždanih procesa koje izazivaju UD i BD, a na osnovu njih odredjuje zbivanja u kori velikog mozga; osnov stvaranja uslovno-reflektorne veze.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
30
Q

izuzetak: šok i hrana kao UD

A

BD treba da bude jača i biološki značajnija od UD da bi se uslovljavanje ostvarilo.

ipak, nekad snažne BD (el. šok/ubod iglom/hrana), mogu da budu UD.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
31
Q

Jerofejeva, šok i hrana kao UD.

A

UD - šok, snažan ubod iglom
BD - hrana

UD u početku izaziva bezuslovnu odbrambrenu reakciju -> posle izvesnog vremena, sve odbrambrene reakcije se gube, šok/ubod izaziva salivaciju. -> BD preuzuma funkciju UD.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
32
Q

izuzetak: slabe BD

A

Štručkov; UD je hrana, BR - pasivno dizanje šape i hladjenje jednog mesta na koži koje dovodi do vazokonstrikcije.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
33
Q

bioloska uslovljenost/pripremljenost; uverenje u ps; teorija eksvipotencijaliteta (podjednakih mogucnosti)

A

da svaka ND može da postane UD, ako se daje u paru sa BD -

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
34
Q

Pavlov

A

prav razliku izmeđi prirodnih i vestackih UD (hrana i metronom), a usl. sa prirodnim drazima je lakse.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
35
Q

Razran navodi nalaz Birjukova

A

pri usl. zeca koristi sum lisca (UD), usvajanje je brzo (samo nekoliko pokusaja) i tesko se gasi, a kad se upotrebi zvuk metronoma kao UD, potrebna su brojna ponavljanja.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
36
Q

Torndajk o pripadnosti kao faktoru ucenja:

A

neke drazi se lakse povezuju nego druge; Bregmenova nije stvorila UR na vestacke drazi poput geometrijskih tela.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
37
Q

etolozi

A

isticali su da bio nasledje odredjuje stepen sposobnosti ucenja i sadržaje koje jedna životinja može da nauči; potvrdjeno u exp lab.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
38
Q

Garsija i Keling

A

životinjama daju 2 UD i 2 BD draži; UD su saharinom zasladjen rastvor vode i složena audioviz. draž. BD su šok na šađe i X zračenje koje za 1-2h izaziva mučnine.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
39
Q

zakonitosti koje su Garsija i Keling utvrdili

A
  1. ukus hrane se lako asoc. sa osećajem stomačne mučnine, ali ne i za sp. D.
  2. sp. D (audio-viz) su lako asoc. sa averzivnom BD (sok na sape), ali ne i sa ukusom hrane.
    - ukus se lako asoc. sa un. D. mučnine, a sp. D sa sp. averzivnim D.
  3. sticanje averzije prema hrani stvoreno je iz 1 pokusaja; postoji uslovljavanje iz 1 puta kod traumatskih em. UR, a obicno su potrebna brojna ponavljanja za stvaranje UR.
  4. sticanje averzije je moguce iako je BD vremenski odložena nekoliko sati; u stand. exp. odlaganje nagrade/kazne ima - dejstvo na mogucnost ucenja/potpuno onemogucuje ucenje.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
40
Q

nalazi Garsije i Kelinga

A

ukazuju da su neke draži bio predodredjene da postanu UD za odredjene R.

dovodi se u pitanje H: ekvipotencijaliteta.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
41
Q

adaptivni smisao nalaza

A

gastro-intestinalne teskoce osecaju se sa zakasnjenjem od nekoliko; ukusi se lako asoc. sa poremecajima u organima za varenje.

kojim mehanizmom se ovo objasnjava?

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
42
Q

Garsijin eksperiment

A

tačan, ponovljen nekoliko puta; Garsijin efekat.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
43
Q

izučavanja na prepelicama

A

hranu biraju na osnovu viz. utisaka, a averzija se stvara na viz, a ne ukusne kvalitete draži.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
44
Q

demonstracija nalaza

A

izgladnela ptica se zatvori u kavez sa neotrovnim leptirom; ptica ne napada leptira, jer vizuelno lici na drugu otrovnu vrstu.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
45
Q

zamerke na izuzetke

A
  1. moguce da su zivotinje na osnovu prehramb. iskustva naucile da povezuju ukuse sa stomacnim teskocama, te da je u pitanju iskustvena, a ne bio. pripremljenost.
    - mada Garsijin ef. postoji kod pacova starih 1 dan.
    - kod pacova se averzija brže stvara na nove draži, koje ne poznaje.
  2. pacov ne može da povrati hranu koju je pojeo, da li ima neki ukus u ustima? neki exp. su tu mogucnost iskljucili.
46
Q

prakticna primena Garsijinih otkrica

A

Garsija vukovima podmetnuo otrovane životinje; vidna promena u njihovom ponašanju, napadi su redji.

47
Q

Veljko Đurić

A

anafilakticki sok moze da stvori averziju prema inace preferiranom ukusu saharina koji prethodi anafilaktickom soku (snazna imunoloska reakcija).

48
Q

sticanje averzije prema nekoj hrani

A

najcesci obrazac iz svakodnevnog iskustva.

49
Q

efekt trovanja hranom

A

pomisljanje na hranu, osecaj mucnine i gadjenja; govori se protiv kogn. teorija KU koje se baziraju na postojanju ocekivanja averzivne BD.

50
Q

Seligmen

A

teoriski uopsti Garsijevo otkrice: postojanje opstih zakona ucenja? razvija tezu o bio. pripremljenim, nepripremljenim i kontrapripremljenim dražima.

51
Q

anketni pregled averzije ljudi

A

38% averziju imaju prema nekoj hrani, a 87% slucajeva je nastalo na osnovu povezanosti gastrointestinalnih teskoca sa hranom.

52
Q

21% subj. ima averziju prema nekoj hrani zbog stomacnih teskoca, iako znaju da te teskoce nisu prouzrokovane hranom

A

podatak protiv kogn. terija uslovljavanja, a u prilog asoc. teorijama.

53
Q

averzivna terpaija

A

koristi se za lecenje protiv alkoholizma;

54
Q

primeri pripremljenosti

A

Lolordo; kod golubova je lake usl. VizD sa hranom,, nego aud.

kod averzivne BD, audD lakše postaju uslovne, nego viz.

55
Q

ako je pacovima jedna vrsta hrane dobro poznata

A

averzija se teže stiče ili nikako ne stiče.

56
Q

ingesticionalna neofobija

A

strah od uzimanja nepoznate hrane koji se javlja kod pacova koji se hrane veoma raznovrsnom hranom.

57
Q

fenomen latentne inhibicije, Labov

A

izlaže se viđe puta UD, bez ikakvih posledica, pre davanja u paru UD i BD -> upoznacanje sa UD kod pacova dovodi do otežanog stvaranja usl. veze u glavnoj fazi exp. -> izlaganje samog UD dovodi do inhibicije klasicnog uslovljavanja.

58
Q

Mekintoš

A

životinje uče irelevantnost, beznačajnost ili nedostatak info vrednosti UD, otuda je uslovljavanje otežano -> za Usl. je bitno da životinja proceni da je 1 ND relevantna, da je od značaja.

59
Q

bezuslovna draž, osnovni princip Usl

A

što je jača BD, brže je uslovljavanje i jača je UR.

ne posotji obj. i precizna def. jačine draži.

60
Q

Stručkov

A

BD koje koristi nisu ni bio. značajne, ni snažne, a asoc. je stvorena.

61
Q

Stručkov, H o značaju redosleda i sumiranju razduženja u centru drugoizložene draži

A

jednostavnije objašnjenje: za asoc. nije nužno da drugoizložena draž bude prava bezuslovna snažna i bio. značajna draž.

62
Q

uslovljavanje EEG akt.

A

kad se zajedno izlažu dve ND -> usl. alfa bloka.

63
Q

exp. Džasper i Šagaš

A

par ND, 1 zvučna, 1 svetlosna; svetlosna normalno izaziva promene u akt. okcipetalne (viz) zone, a posle nekoliko ponavljanja -> sama slušna draž izaziva EEG promene u viz. kortikalnoj zoni -> uslovljavanje EEG-a ili uslovljavanje alfa bloka.

64
Q

uslovljavanje alfa bloka

A

ne odgovara zakonu jačine; nijedna od 2 D nije snažna ni bio. značajna; 2 ND se međusobno asociraju povezuju, a i zakon ef. (princip potkrepljenja je na teškom iskušenju).

65
Q

Anohin se buni da se usl. alfa bloka nazove uslovno reflektornom u pravom smislu

A

takva asoc. ne pokazuje sve osobine UR, brzo se zatvara, gasi, lako habituira, nemamo pravo potkrepljenje, nema snažne i bio. značajne BD -> pokazuje se samo sposobnost ND da stvara asoc. koje nisu dugotrajne i snažne i koje nisu usl-refl. veze,.

66
Q

senzorno preduslovljavanje

A

stvara se asoc. 2 ND (ne D i odg, i ne asoc 1ND sa snaznom D), ravnopravne.

one se protive S-R teorijama ucenja, Pavlovljevom zakonu jacine i zapadnom principu potkrepljenja; deluje kao da se asoc. može stvoriti prostim dodirom u vremenu, bez dopunskih reakcija.

67
Q

svako asoc.

A

ne mora biti uslovno-refleskno ponašanje, jer je pojam asoc. širi od pojma usl. veze.

68
Q

UR

A

podvrsta asocijacije, specijalni oblik u kom se povezuje jedna refl. radnja sa jednom prethodno neutralnom draži.

69
Q

odnos UD i BD

A
  1. odnos jacine UD i BD
  2. vremenski odnos UD i BD.
70
Q

vremenski odnosi UD i BD

A
  1. istovremeno uslovljavanje
  2. uslovljavanje unapred
  3. odloženi uslovni refleks
  4. uslovni refleks traga
  5. uslovljvanje unazad
71
Q

istovremeno uslovljavanje

A

UD i BD doslovno počinju zajedno.

72
Q

uslovljavanje unapred

A

najizrazitije, vremenski razmak izmedju Ud i BD nije velik.

73
Q

odloženi uslovni refleks

A

potrebno je da interval izmedju UD i BD bude duži od 5s.

Pavlov je stekao uverenje da je najpogodniji interval izmedju UD-BD, do 5s.

74
Q

kod Pavlova se uslovljavanje sa ISI 5s

A

naziva istovremenim uslovljavanjem -> u stvari usl. unapred.

75
Q

ako je t Int dui od 5s

A

Pavlov je koristio termin odloženi usl. refleks.

76
Q

stvaranje odl. UR

A

postepeno sporo.

Pavlov: poseban oblik inh. - inh. odlaganja (poseban oblik unutrašnje inhibicije).

77
Q

inhibicija odlaganja

A

ako se u trenucima odlaganja iznenada pojavi sp. indiferentna draž, UR se odmah javlja. -> inh. dejstvo sp. draži -> sp. draž inh. inhibiciju -> omoguceno javljanje UR -> fenomen dezinhibicije, prisutan i kod gasenja.

78
Q

životinje padnu u stanje sna tokom odlaganja

A

Pavlov i to tumači kao proces inhibicije.

79
Q

uslovni refleks na trag

A

u momentu javljanja BD, više ne postoji UD -> moguće je da je ostao samo neki trag neposrednog pamćenja na Ud i taj trag stupa u asocijaciju sa BD.

teže i sporije od odloženog uslovljavanja -> zakonom jačine objašnjeno: jačina traga je manja od jačine UD.

80
Q

UR kratkoročnog i dugoročnog traka

A

dugoročan trag, ako je trag duži od 1min (interval izmedju Ud i BD je veći od 1min).

Feokritov edxp: UR na t Int od 30 min

kod Usl veza sa dugim odlaganjem ne treba da se govori o UR na trag, nego o UR ciklične faze (Hal).

81
Q

Hal

A

optimalni interval izmedju UD i Bd je 0.40s, a do sad sakupljeni rezultati pokazuju da ne postoji najpogodniji, optimalni vremenski interval.

82
Q

uslovljavanje unazad

A

BD prethodni UD.

zavezani majmuni, snažna BD (imitacija palacanja zmije), a tek zatim UD (ton). -> pokazujese uslovljavanje

k. grupa -> životinje reaguu UR straha kadgod bi im se po prvi put izložila UD (ton) ili bilo koja ND.

objašnjeno prseudouslovljavanjem.

83
Q

pseudouslovljavanje

A

davanje BD senzitizira organizam tako da svaka nova ND izaziva BR -> snažan lažni utisak o uslovljavanju.

usl. unazad postoji, ali je izrazito samo pod odredjenim uslovima, a prilikom uslovljavanja uvek se stvaraju dvosmerne veze ili asocijacije.

84
Q

dvosmerne veze

A

stvara se veza od centra UD ka centru BD, a isto tako i obrnuto veza od centra BD ka centru UD.

glavni uslov je odnos jačine UD i BD, tj. odnos jačine razdraženja u centru UD i u centru BD.

impliciran zakon jačine, ali je i dopunjen.

uobičajene u verbalnom učenju asocijacije unazad, slabije nego asocijacije unapred.

85
Q

ako su 2 razdraženja približno jednaka

A

postoji mogućnost da se obe veze, veza unapred i unazad, manifestuju;

osnovni uslov za javljanje uslovljavanja unazad: jačanje UD i slabljenje BD.

86
Q

dodir u vremenu

A

UD i BD.

87
Q

Reskorla

A

I gr - životinja dobija 50x u paru UD i BD, normalno uslovljavanje.

II gr - uvodi se novina, 50x samo BD, nenajavljena UD, ili, 50x UD, bez propratne BD. -> uslovljavanja nema -> UD više nije prediktor BD, korelacija između UD i BD ne postoji.

88
Q

povezanost, korelacija ili kontigencija

A

su bitni za uslovljavanje, a da bi do njega doslo Ud mora da ima prediktivnu vrednost.

89
Q

verovatnoće Raskola

A
  1. ako je p da UD najavljuje BD > p da se BD javi bez najave UD -> uslovljavanja će biti -> što je p veća, usl. je brže.
  2. ako je p da UD najavljuje BD = p da se BD pojavi nenajavljena UD -> usl. neće biti.
  3. ako je p da UD najavljuje BD < od p da se BD pojavi nenajavljeno od UD -> uslovljavanja neće biti, dolazi do inh. uslovljavanja -> UD sprečava pojavu UR.
90
Q

ako se u exp. koristi averzivna BD

A

UD postaje znak sigurnosti, znak da životinji za izvesno vreme ne preti opasnost od neprijatne BD.

91
Q

psiholozi nisu mogli da pripišu visoke kogn. sposobnosti

A

te su u okviru asoc. teorija pokušali da objasne nove podatke.

92
Q

moderne kognitivne teorije KU

A

po Mekintošu, za Usl. je nužno da životinje uoči da li je UD relevantna ili irelevantna.

93
Q

istovremeno izlaganje 2 D raličizog intenziteta i praćene 1BD.

A

dolazi do usl. samo na intenzivniju draž -> zaključak je da jača D inhibira, maskira slabiju, tako da ne dozvoljava njeno uslovljavanje.

94
Q

Kamin

A

istovremeno izlaže 1 viz. D i 1 aud. D (50db) i samo je vizD postala UD.

druga varijanta: pojačana audD na 80db -> intenzitet D utiče na fenomen maskiranja -> Kamin ima drugačiji zaključak

95
Q

Kaminov zaključak

A
  1. jača D se brže usl. od slabije D, štp je pokazano u nizu ispitivanja.
  2. prvo stvorena uslovna veza na jaču D blokira stvaranje uslovne veze na slabiju D.

ideja; maskiranje se svodi na mehanizam blokiranja.

prvobitna ideja: maskiranje je neobracanje paznje, zanemarivanje slabije D.

blokiranje: sprecavanje jednog usl. prethodnim usl.

96
Q

blokiranje

A

da bi do usl. u exp. sa blokiranjem doslo -> nuzno je da 1D ima prediktivnu vrednost.

97
Q

tipičan exp. sa blok

A

dve draži A i B, mogu biti razl. modaliteta.

ako se 2D izlažu u paru veliki br. puta, organizam prestaje da reaguje UR na pojedinačne D, već reaguje samo na celinu 2D.

Razran tu vidi učenje celine/geštalta -> configuring.

98
Q

draž A sama predviđa dolazak BD

A

B je redudantna -> nema nikakvu prediktivnu vrednost -> do Usl. D B ne dolazi. -> potvrdjeno dodatnim exp.

99
Q

odnos UR i BR

A
  1. UR i BR mogu biti identične/skoro identične
  2. UR može biti deo BR
  3. UR se može razlikovati od BR
  4. UR je priprema za BR.
100
Q

UR i BR mogu biti identične/skoro identične

A

podudarnost UR i BR se najčešće sreće kod autonomnih (salivacija) i em. reakcija.

UR je kopija, replika BR -> odnosi se na kvalitet i kvantitet R.

podloga za teoriju substancije.

101
Q

teorija substancije

A

suština uslovljavanja je u substituciji, zameni D, a R ostaju iste, nazivaju se u drugim imenima zato što ih izazivaju različite D.

102
Q

UR može biti deo BD

A

UR i BR kvalitetno iste, ali je UR kvantitativno slabija od BR.

UR ima manju amp, duže vreme latencije.

103
Q

UR se može razlikovati od BR

A

ispitivanja uslovljavanjem reakcije očnog kapka.

pri kraju Usl. UR ne predstavlja repliku BR -> razlika izmedju njih je kvalitativna.

104
Q

UR je PRIPREMA za BR

A

Vorner;

BD - el. šok -> BR - besomučno skakanje pacova, trčanje i ubrzano disanje.

UD - na kraju uslovljavanja izaziva UR -> zaustavljanje daha i napeto čekanje.

UR nije replika BR -> ona je priprema za BD.

105
Q

Lidel, izučava odbrambreni UR kod ovce (podizanje šape na šok), posmatra veći br. reakcija

A

ND - stiče značenje opasnosti (šoka), postaje znak za šok -> ppostaje znal za šok, najpre izaziva emoc. R (promena disanja i PGR)
UR - dizanje šape dolazi tek posle tih em. reakcija.

106
Q

samooblikovanje

A

exper: da utvrdi KLUR, a životinja golub ga pretvara u exp. IU, verovatno zahvaljujući prirodi D koje su bio. pripremljene.

107
Q

Skiner, koristi metod aproksimacije

A

svako približavanje kružnoj pločici se nagrašuje, a podiže kriterijum nagrađivanja -> metod aproksimacije ili oblikovanja.

108
Q

exp. sa samooblikovanjem

A

D koje kljucaju su osvetljene kručne pločice -> po svojoj prilici se uklapaju u šemu obj. koje golubovi teže da kljucaju po svom genetskom programu -> exp. to od njih ne zahteva.

109
Q

Braun i Dženkins, zamišljen kao exp. KU

A

golub, 1 okrugla ploča isvetljena 8s i nagoveštava dolazak hrane BD.

neočekivano: golubovi kljucaju, bez potrebe, osvetljenu ploču.

tendencija kljucanja osvetljene okrugle ploče -> snažna, može mu doneti i štetu, ali on sa kljucanje, ne prestaje -> sugeriše neku biološku uslovljenost reakcije.

110
Q

Herst i Dženkins

A

iracionalnost golubova -> trće da kljucnu okruglu pločicu -> tendencija kljucanja specif. UD bila je snažna da je nadvladala zakon ef. -> radi se o jednoj biološki snažnoj tendenciji.

111
Q

exp. Vilijamsovih

A

životinje jednom naučile da kljucaju (bez potrebe) UD, a oni uskraćuju nagradu kad životinja kuca UD -> to ne pomaže, tendencija kljucanja UD je bila iracionalno jaka.

112
Q

exp. Dženksa i Mura

A

detaljno posmatranje načina kljucanja UD.

dve BD: voda i hrana.

exp. zapazili da pokreti kljucanja UD imitiraju, repliciraju pokrete prema BD -> UR u tim exp. su kopija BR.

psihologija učenja - prvi kolokvijum (18 decks)

Brainscape helps you reach your goals faster, through stronger study habits.
© 2024 Bold Learning Solutions. Terms and Conditions