X - osnovna shvatanja o prirodi klasičnog uslovljavanja Flashcards
- T. sukob: asocijacion. t. Usl. vs. kogn. t. usl.
asoc. - UR je prost asoc. oblik učenja. postoje 2 varijante; S-S teorija i S-R teorija.
- tSukob: u okviru asocijativnih teorija
teorija dodira i teorija potkrepljenja.
- asocijativna teorija
KU je prost oblik učenja.
- asocijativna S-S teorija
Pavlov je bio teoretičar dodira.
UD izaziva u odg. senz. centru kore vMoz. ognjište raždraženja -> kanije to učini i BD, mnogo jače ognjište. -> n. impulsi iz manje snažnog centra (UD) dolaze do centra jačeg radraženja. -> usled ponavljanja probija se privremena nervna veza, stvara se asoc. izmedju 2 senz. centra u koli vMozga.
- Pavlov
protivnik kognitivistickih, subj. objasnjenja UR. bori se protiv dusista i ponavlja da u UR nema niceg vanfizioloskog.
- S-S; da bi se UR stvorio
nužno je da životinja bude motivisana (gladna) -> stavara se R salivacije koja se asocira po t dodiru za ND.
- asocijativna S-R teorija
asocijacija se stvara izmeju jednog senz. i jednog motornog centra. -> S-R.
- kognitivna teorija
postoji sled draži, BD je bio. značajna.
Tolman: organzimi u situaciji KU zapažaju, opažaju i uče sled događaja -> uče vremenski odnos, vrše kognitivnu radnju.
na osnovu očekivanja, pripremaju se za dolazak BD kad se pojavi UD; najsnažniji podaci su oni koji govore da se UR razlikuje od BR i da je UD vrsta pripreme za BD.
Tolman: životinje pčekuju BD određenog kvaliteta, ponađanje ukazuje na znake iznenadjenja i pri neg. promenama, nezadovoljstva i agresije.
- dozvolio je mogućnost više oblika učenja, čak i čisto asoc. koje bi moglo da važi za KU.
druga varijanta kogn. T; teorija predstava
zastupa je Bandura; UD izaziva predstavu BD, a ta predstava UR -> pitanje je šta je kognitivno?
javljanje pr je važna evoluc. tekovina; oslobađa org. od robovanja sadašnjem trenutku koja ga povezuje sa prošl. i usmerava ka buducnosti.
kogn. teorija predstava
tezak metafizicki problem odnosa svesnih, psihickih procesa i fizioloskih telesnih procesa.
2 varijante kognitivne teorije, t. očekivanja i t. pr.
Tolman - definiše očekivanje obj, operacionalno, na osnovu spolja vidljivih S i R varijabli -> ne ulazi u pitanje svesti i njenog sadržaja koje životinje/deca mogu imati.
kad se govori i Pr -> nameće se analogija sa ljudskim svesnim doživljajem; Pr ne niče iz praaznine, rezultat je fiziol. procesa -> ona je psihogiz. stanje koje može da izazove jednu tel. R.
- teorija potkrepljenja
organizam treba da je motivisan i da određena akt. koja se uči dovodi do + ef, do zadovoljenja motiva/redukcije nagona (Hal).
Ha pokušava da KU objasni principom potkrepljenja (redukcijom nagana ili principom ef).
dve varijante kod Hala
- da se jedna R asocira za prisutne/prethodeće draži, nužno je da nju brzo sledi redukcija nagona; takav uslov postoji u KU; postoji sled: UD, salivacija, redukcija gladi.
- vršenje UR ima neki + ef, ima adaptivnu vrednost; usl. zatvaranje očnog kapka smanjuje neprijatnost vazdušnog udara u oko; kada ne bi imala adaptivnu vrednost, Ur se ne bi ni razvio.
za Pavlova, asociranje 2ND, kao kod senzornog preduslovljavanja nije pravi UR.