I - shvatanje učenja

Question 1

psiholozi

Answer 1

obično se daje emp. def. pojma učenja, tj. def. koja se ne upliće u različita teorijska razmatranja o učenju.

Question 2

tradicionalno i uže shvatanje učenja

Answer 2

1. svesna namera, cilju usmerena aktivnost
2. cilj aktivnosti je sticanje znanja i veština
3. učenje je najčešće vezano za ponavljanje

Question 3

učenje motornih veština

Answer 3

učenik pažljivo posmatra demonstraciju radnje koju treba da nauči (nekad praćeno verbalnim opisom radnje) -> pokušava -> (samo)ocena -> ponavaljanje, dok se ne izvede na zadovoljavajući način.

Question 4

opažanje objekata/osoba

Answer 4

u velikoj meri zasnovano na prethodnom iskustvu (emocije se vezuju za to); crte ličnosti se uče ili bar učenje ima značajnu ulogu u njihovom nastanku.

Question 5

sinonimi učenja

Answer 5

sticanje, praksa, vežbanje i iskustvo; uticaj sp. sredine u izvesnoj meri H: proces učenja.

Question 6

jednostavna def. pojma

Answer 6

učenje je promena u akt. individue koja je rezultat ranijeg iskustva.

Question 7

potpuna moderna odredba pojma učenja

Answer 7

učenje je relativno trajna i progresivna promena ponašanja individue koja je rezultat prethodne aktivnosti individue; nekad se umesto poslednje fraze kaze, koja je rezultat prethodnog iskustva, ili vežbanja, ili prakse.

Question 8

učenje je relativno trajna promena ponašanja individue

Answer 8

trajnost - razlikuje se od drugih promena ponašanja za koje je karakteristično da su privremene ili kratkotrajne.

Question 9

učenje je relativno trajno promena ponašanja individue

Answer 9

promene nastale učenjem ne moraju da budu večite.

jednom naučeno se nekad zaboravlja -> relativno trajna promena.

promene traju godinama, mesecima, nekad samo nekoliko dana ili časova.

Question 10

kriterijum trajnosti nasuprot privremenosti

Answer 10

kod privremenih promena - umor, alkohol… promena traje koliko i činilac koji ih izaziva.

trajanje izvesno vreme - nekad kratko, nekad dugo, nakon aktivnosti koja ih je proizvela.

Question 11

učenje je progresivna promena

Answer 11

1. evaluativni smisao
2. kvantitativno povećanje, kvantitativni rast
3. progresivnost je sve izraženija kvantitativna promena u bilo kom pravcu, pozitivnom ili negativnom.

Question 12

evaluativni smisao

Answer 12

progresivnost je usavršavanje i veća adaptivna vrednost.

• pod nepovoljnim okolnostima ljudi stiču ponašanja koja ij unazađuju -> ne može se tvrditi da je progresivnost u evaluativnom smislu nužnda karakteristika učenja.

Question 13

progresivnost kao kvantitativno povećanje, kvantitativni rast

Answer 13

kvantitativni rast je rezultat sumacije, akumulacije promena koje nastaju tokom učenja.
- postupni je uobičajena pojava.

nedostatak: organizam uči da ne reaguje -> habituacija, navikavanje -> progresivnost u smislu kvant. rasta ne može biti opšta osobina učenja.

Question 14

progresivnost je sve izraženija kvantitativna promena u bilo kom pravcu, +/-

Answer 14

dosledno povećavanje/reakcije koje se postupno smanjuju.

zamerke:
1. činjenica - ima učenja jednog puta -> progresivnost?
2. teorije po kojima se svako učenje odigrava iz jednog puta, a postupni kvantitativni rast je samo privid, bolje reći rezultat načina mrenja učenja.

Question 15

učenje je rezultat prethodne aktivnosti individue

Answer 15

učenje se razgraničava od promena koje nastaju sazrevanjem, maturacijom.

zasnovano na preth. akt. individue/prethodnom iskustvu. praksi, vežbanju.

indukovani razvoj

Pijaže - određena iskustva imaju uticaj na kognitivni razvoj dece.

proces učenja je ugrađen u proces razvoja

Question 16

maturacija

Answer 16

zasnovano je na urođenoj, genetski zasnovanoj konstituciji organizma i javlja se spontano.

samo spontano sazrevanje nije dovoljno za normalan razvitak.

Question 17

indukovani razvoj

Answer 17

za norm. razvoj, nužno je ne samo norm. nasleđe + adekvatna stimulacija i aktivnost u ranom periodu.

Question 18

Pijaže

Answer 18

određena iskustva (fiz. predmeti, i log-mat. iskustva) imaju uticaj na kognitivni razvoj dece.

Question 19

proces učenja je ugrađen u proces razvoja

Answer 19

iako razvoj i učenje nisu identični; interakcija akt. individue i organskog sazrevanja dovodi do razvoja (uslov razvoja i uslov učenja).

Question 20

osnovna teza Pijažea

Answer 20

učejnje je subordinarno razvoju -> možemo reći: učenje se zasniva na već postignutom mentalnom razvoju, ali da je i samo faktor razvoja.

Question 21

bihejvioristički orijentisani psiholozi

Answer 21

akt. koja dovodi do U mora biti spoljašnja, motorna akt.

nema uslovljavanje bez motornih refleksa -> neke činjenice pobijaju navedena tvrđenja (učenje ugledanjem na uzor).

Question 22

učenje ugledanjem na uzor

Answer 22

akt. gde subj. vrši pažljivo posmatranje ponašanja uzora.

mogu se naučiti uslovne reakcije - reakcija salivacije i uslovna em. reakcija straha.

Question 23

aktivnost koja dovodi do učenja

Answer 23

može biti sp. akt. (ponašanje), ali i čisto un. mentalna akt.

kritika bihejviorizmu.

Question 24

unutrašnje aktivnosti

Answer 24

mogu da budu raznovrsne, jednostanve opažajne akt. i veo složene akt. (učenje putem uviđanja).

Question 25

učenje

Answer 25

nisu opažanje, čitanje, mišljenje, ali se na osnovu njih uči.

Question 26

učenje, rezultat prethodnog iskustva

Answer 26

1. može da znači isto što i svesni doživljaj (iskusiti nešto)
2. može značiti akumulaciju prethodnih doživjaja, postepeni rast znanja o nečemu. (postojanje znanja i veština, najuže povezan sa učenjem)

učenje je rezultat iskustva - rezultat prethodnog učenja.

Question 27

učenje

Answer 27

trajna ili relativno trajna promena ponašanja individue koja je rezultat njene prethodne akt.

Question 28

neobihejvioristička definicija pojma učenja

Answer 28

tendencija, ne i obaveza da se spoljašnje (obj) varijable mere, ukoliko je to moguće.

svesni doživljaji individue, promene? -> od psihoterapeuta potiče snažna antibihejvioristička struja.

Question 29

Votsonovo objektivno posmatranje

Answer 29

ekstrospekcija, spoljasnje posmatranje.

Question 30

kritika Votsona

Answer 30

bitno je da smo pojavu obj. saznali (istinito), a ne da li je ona sp. ili un, podložna ekstrospekciji ili introspekciji.

Question 31

prevazići privatnost subj. doživljaja

Answer 31

pojava se može opisati relima koje imaju jasna i precizna značenja.

Question 32

važna učenja

Answer 32

neka se zasnivaju na prethodnim snažnim doživljajima, značajnim iskustvima, a manifestuju se subj. doživljajima.

Question 33

Maslov, 2 oblika učenja

Answer 33

posmatračko i doživljajno (zasnovano na ličnom doživljaju).

Question 34

doživljavanje, Maslov

Answer 34

ima snažne efekte na kasnije doživljaje sebe i samog sveta, pa i ponašanje individue.

Question 35

umetnost doživljavanja, Maslov

Answer 35

nije rezultat prethodno stvorene namere da se nešto zapamti.

posmatranje

pasivnost -> suprotna akt, do sada korišćenoj u def. pojma učenja.

Question 36

Rodžers, 2 oblika učenja

Answer 36

kognitivno i doživljajno; nema oštrih granica.

Question 37

kognitivno učenje, Rodžers

Answer 37

asocijativni oblici učenja.

Question 38

doživljajno učenje, Rodžers

Answer 38

na osnovu ličnog iskustva, čitava ličnost je uključena u to i rezultati se odnose na čitavu ličnost, samoinicijativno, ima značenje za individuu.

Question 39

doživljajno učenje Rodžers

Answer 39

postoji manifestovaće se u ponašanju i predstavljaja vrlo značajan oblik učenja.

Question 40

kako uvesti doživljajno učenje u pojam učenja?

Answer 40

1. pod aktivnost (u učenju) se podrazumeva i spoljašnja i unutrašnja.
2. preko iskustva (sinomnim za doživljavanje, pasovna stanja svesti potpadaju tu)

Question 41

uvođenje doživljavanja kao aktivnost u učenju

Answer 41

svesno doživlj. je pod pojmom akt.

fenomenološki podaci i razlikovanja, tačka gledišta -> ne predstavljaju akt; jer je akt. vezana za htenja, namere, napor koji je usmeren ka ostvarenju nekog cilja.

Question 42

učenje je posledica 3 vrste zbivanja u koje se može manifestovati

Answer 42

1. spolja vidljive akt. ili ponašanja
2. unutrašnje, mentalne akt. u fenomenološkom smislu
3. unutrašnjih mentalnih stanja ili doživljavanja koja se sa fen. tačke ne mogu opisati kao akt. već kao pasivna stanja primanja ili prepustanja pojavama (Maslov).

Question 43

termin aktivnosti

Answer 43

ne implicira i ne podrazumeva i opisana pasivna stanja svesti koja takođe mogu biti izvor učenja.

Question 44

konstruisanje def. pojma učenja

Answer 44

koristi se iskustvo -> sinonim za svesno doživljavanje (onda se tako mogu izraziti kao Maslovljeva pasivna stanja svesti).

Question 45

učenje

Answer 45

trajna/relativno trajna i relativno specifična promena individue koja se pod određenim uslovima može manifestovati u njenom doživljavanju ili aktivnosti koja je rezultat njenog prethodnog doživljavanja ili aktivnosti. (pasivno je prepuštanje, receptivna stanja, akt. ponašanje i un. ment. procesi).

Question 46

učenje

Answer 46

trajna/relativno trajna i rel. specif. promena ind. koja se može pod određenim uslovima mainf. u njenom doživljavanju i ponašanju i koja je rezultat njenog prethodnog doživljavanja i ponašanja.

Question 47

konačna def.

Answer 47

učenje se može def. kao promena u ponašanju ili promena ind. koja se pod određenim uslovima može manif. u ponašanju; može biti skriveno (ne u vidljivom ponašanju).

Question 48

relativno trajna promena

Answer 48

može se izgubiti vremenom

Question 49

specif. promena

Answer 49

delatnost u odredjenim situacijama, ta specif. nije potpuna; manifestuje se i u sličnim situacijama -> relativno specif. promene individue.

Question 50

bihejvioristi: ucenje

Answer 50

promena individue koja se pod određenim uslovima manifestuje u njenom ponašanju (akt. spolja vidljive), a doživljavanje (receptivna stanja svesti).

Question 51

učenje je

Answer 51

rezultat prethodne akt. individue

Question 52

učenje je i

Answer 52

rezultat prethodnog doživljavanja i prethodne aktivnosti individue.