I - shvatanje učenja Flashcards
psiholozi
obično se daje emp. def. pojma učenja, tj. def. koja se ne upliće u različita teorijska razmatranja o učenju.
tradicionalno i uže shvatanje učenja
- svesna namera, cilju usmerena aktivnost
- cilj aktivnosti je sticanje znanja i veština
- učenje je najčešće vezano za ponavljanje
učenje motornih veština
učenik pažljivo posmatra demonstraciju radnje koju treba da nauči (nekad praćeno verbalnim opisom radnje) -> pokušava -> (samo)ocena -> ponavaljanje, dok se ne izvede na zadovoljavajući način.
opažanje objekata/osoba
u velikoj meri zasnovano na prethodnom iskustvu (emocije se vezuju za to); crte ličnosti se uče ili bar učenje ima značajnu ulogu u njihovom nastanku.
sinonimi učenja
sticanje, praksa, vežbanje i iskustvo; uticaj sp. sredine u izvesnoj meri H: proces učenja.
jednostavna def. pojma
učenje je promena u akt. individue koja je rezultat ranijeg iskustva.
potpuna moderna odredba pojma učenja
učenje je relativno trajna i progresivna promena ponašanja individue koja je rezultat prethodne aktivnosti individue; nekad se umesto poslednje fraze kaze, koja je rezultat prethodnog iskustva, ili vežbanja, ili prakse.
učenje je relativno trajna promena ponašanja individue
trajnost - razlikuje se od drugih promena ponašanja za koje je karakteristično da su privremene ili kratkotrajne.
učenje je relativno trajno promena ponašanja individue
promene nastale učenjem ne moraju da budu večite.
jednom naučeno se nekad zaboravlja -> relativno trajna promena.
promene traju godinama, mesecima, nekad samo nekoliko dana ili časova.
kriterijum trajnosti nasuprot privremenosti
kod privremenih promena - umor, alkohol… promena traje koliko i činilac koji ih izaziva.
trajanje izvesno vreme - nekad kratko, nekad dugo, nakon aktivnosti koja ih je proizvela.
učenje je progresivna promena
- evaluativni smisao
- kvantitativno povećanje, kvantitativni rast
- progresivnost je sve izraženija kvantitativna promena u bilo kom pravcu, pozitivnom ili negativnom.
evaluativni smisao
progresivnost je usavršavanje i veća adaptivna vrednost.
- pod nepovoljnim okolnostima ljudi stiču ponašanja koja ij unazađuju -> ne može se tvrditi da je progresivnost u evaluativnom smislu nužnda karakteristika učenja.
progresivnost kao kvantitativno povećanje, kvantitativni rast
kvantitativni rast je rezultat sumacije, akumulacije promena koje nastaju tokom učenja.
- postupni je uobičajena pojava.
nedostatak: organizam uči da ne reaguje -> habituacija, navikavanje -> progresivnost u smislu kvant. rasta ne može biti opšta osobina učenja.
progresivnost je sve izraženija kvantitativna promena u bilo kom pravcu, +/-
dosledno povećavanje/reakcije koje se postupno smanjuju.
zamerke:
1. činjenica - ima učenja jednog puta -> progresivnost?
2. teorije po kojima se svako učenje odigrava iz jednog puta, a postupni kvantitativni rast je samo privid, bolje reći rezultat načina mrenja učenja.
učenje je rezultat prethodne aktivnosti individue
učenje se razgraničava od promena koje nastaju sazrevanjem, maturacijom.
zasnovano na preth. akt. individue/prethodnom iskustvu. praksi, vežbanju.
indukovani razvoj
Pijaže - određena iskustva imaju uticaj na kognitivni razvoj dece.
proces učenja je ugrađen u proces razvoja
maturacija
zasnovano je na urođenoj, genetski zasnovanoj konstituciji organizma i javlja se spontano.
samo spontano sazrevanje nije dovoljno za normalan razvitak.
indukovani razvoj
za norm. razvoj, nužno je ne samo norm. nasleđe + adekvatna stimulacija i aktivnost u ranom periodu.
Pijaže
određena iskustva (fiz. predmeti, i log-mat. iskustva) imaju uticaj na kognitivni razvoj dece.
proces učenja je ugrađen u proces razvoja
iako razvoj i učenje nisu identični; interakcija akt. individue i organskog sazrevanja dovodi do razvoja (uslov razvoja i uslov učenja).
osnovna teza Pijažea
učejnje je subordinarno razvoju -> možemo reći: učenje se zasniva na već postignutom mentalnom razvoju, ali da je i samo faktor razvoja.
bihejvioristički orijentisani psiholozi
akt. koja dovodi do U mora biti spoljašnja, motorna akt.
nema uslovljavanje bez motornih refleksa -> neke činjenice pobijaju navedena tvrđenja (učenje ugledanjem na uzor).
učenje ugledanjem na uzor
akt. gde subj. vrši pažljivo posmatranje ponašanja uzora.
mogu se naučiti uslovne reakcije - reakcija salivacije i uslovna em. reakcija straha.
aktivnost koja dovodi do učenja
može biti sp. akt. (ponašanje), ali i čisto un. mentalna akt.
kritika bihejviorizmu.
unutrašnje aktivnosti
mogu da budu raznovrsne, jednostanve opažajne akt. i veo složene akt. (učenje putem uviđanja).
učenje
nisu opažanje, čitanje, mišljenje, ali se na osnovu njih uči.
učenje, rezultat prethodnog iskustva
- može da znači isto što i svesni doživljaj (iskusiti nešto)
- može značiti akumulaciju prethodnih doživjaja, postepeni rast znanja o nečemu. (postojanje znanja i veština, najuže povezan sa učenjem)
učenje je rezultat iskustva - rezultat prethodnog učenja.
učenje
trajna ili relativno trajna promena ponašanja individue koja je rezultat njene prethodne akt.
neobihejvioristička definicija pojma učenja
tendencija, ne i obaveza da se spoljašnje (obj) varijable mere, ukoliko je to moguće.
svesni doživljaji individue, promene? -> od psihoterapeuta potiče snažna antibihejvioristička struja.
Votsonovo objektivno posmatranje
ekstrospekcija, spoljasnje posmatranje.
kritika Votsona
bitno je da smo pojavu obj. saznali (istinito), a ne da li je ona sp. ili un, podložna ekstrospekciji ili introspekciji.
prevazići privatnost subj. doživljaja
pojava se može opisati relima koje imaju jasna i precizna značenja.
važna učenja
neka se zasnivaju na prethodnim snažnim doživljajima, značajnim iskustvima, a manifestuju se subj. doživljajima.
Maslov, 2 oblika učenja
posmatračko i doživljajno (zasnovano na ličnom doživljaju).
doživljavanje, Maslov
ima snažne efekte na kasnije doživljaje sebe i samog sveta, pa i ponašanje individue.
umetnost doživljavanja, Maslov
nije rezultat prethodno stvorene namere da se nešto zapamti.
posmatranje
pasivnost -> suprotna akt, do sada korišćenoj u def. pojma učenja.
Rodžers, 2 oblika učenja
kognitivno i doživljajno; nema oštrih granica.
kognitivno učenje, Rodžers
asocijativni oblici učenja.
doživljajno učenje, Rodžers
na osnovu ličnog iskustva, čitava ličnost je uključena u to i rezultati se odnose na čitavu ličnost, samoinicijativno, ima značenje za individuu.
doživljajno učenje Rodžers
postoji manifestovaće se u ponašanju i predstavljaja vrlo značajan oblik učenja.
kako uvesti doživljajno učenje u pojam učenja?
- pod aktivnost (u učenju) se podrazumeva i spoljašnja i unutrašnja.
- preko iskustva (sinomnim za doživljavanje, pasovna stanja svesti potpadaju tu)
uvođenje doživljavanja kao aktivnost u učenju
svesno doživlj. je pod pojmom akt.
fenomenološki podaci i razlikovanja, tačka gledišta -> ne predstavljaju akt; jer je akt. vezana za htenja, namere, napor koji je usmeren ka ostvarenju nekog cilja.
učenje je posledica 3 vrste zbivanja u koje se može manifestovati
- spolja vidljive akt. ili ponašanja
- unutrašnje, mentalne akt. u fenomenološkom smislu
- unutrašnjih mentalnih stanja ili doživljavanja koja se sa fen. tačke ne mogu opisati kao akt. već kao pasivna stanja primanja ili prepustanja pojavama (Maslov).
termin aktivnosti
ne implicira i ne podrazumeva i opisana pasivna stanja svesti koja takođe mogu biti izvor učenja.
konstruisanje def. pojma učenja
koristi se iskustvo -> sinonim za svesno doživljavanje (onda se tako mogu izraziti kao Maslovljeva pasivna stanja svesti).
učenje
trajna/relativno trajna i relativno specifična promena individue koja se pod određenim uslovima može manifestovati u njenom doživljavanju ili aktivnosti koja je rezultat njenog prethodnog doživljavanja ili aktivnosti. (pasivno je prepuštanje, receptivna stanja, akt. ponašanje i un. ment. procesi).
učenje
trajna/relativno trajna i rel. specif. promena ind. koja se može pod određenim uslovima mainf. u njenom doživljavanju i ponašanju i koja je rezultat njenog prethodnog doživljavanja i ponašanja.
konačna def.
učenje se može def. kao promena u ponašanju ili promena ind. koja se pod određenim uslovima može manif. u ponašanju; može biti skriveno (ne u vidljivom ponašanju).
relativno trajna promena
može se izgubiti vremenom
specif. promena
delatnost u odredjenim situacijama, ta specif. nije potpuna; manifestuje se i u sličnim situacijama -> relativno specif. promene individue.
bihejvioristi: ucenje
promena individue koja se pod određenim uslovima manifestuje u njenom ponašanju (akt. spolja vidljive), a doživljavanje (receptivna stanja svesti).
učenje je
rezultat prethodne akt. individue
učenje je i
rezultat prethodnog doživljavanja i prethodne aktivnosti individue.
