XIV - instrumentalno učenje

Question 1

R ili ponašanje koje se uči

Answer 1

predstavlja sredstvo ili instrument za postizanje nekog cilja - isključivo zbog toga je i bilo naučeno.

Question 2

Zakon efekta

Answer 2

R i ponašanja bivaju učvršćena ako dovode do +ef. ili eliminisana ako dovode do -ef.

Question 3

karakteristike IU

Answer 3

1) Organizam mora da bude motivisan
2) Organizam vrši raznovrsne radnje pokušavajući da postigne određeni cilj – zadovoljenje motiva
3) Jedna od slučajno izvršenih radnji dovodi do postizanja cilja – objekta ili situacije koja može da zadovolji postojeći motiv
4) Radnja koja je dovela do ostvarenja cilja se učvršćuje, dok ostale bivaju eliminisane.

Question 4

razlike KU i IU

Answer 4

1) Kod KU, R koja se usl. je povezana sa BD, a kod IU organizam spontano emotuje tu reakciju.
2) Redosled davanja D je različit: kod KU prvo ide BD pa reakcija koja se uči, a kod IU prvo ide reakcija koja dovodi do BD (nagrada, potkrepljenje) - nagrada se dobija tek po izvršenoj radnji.
3) Razlika u funkciji R: kod IU naučena R je sredstvo dolaženja do cilja, što kod KU nije slučaj (salivacija nije sredstvo za dobijanje hrane).

Question 5

Torndajk, učenje putem pokušaja i pogrešaka

Answer 5

pokušaji slepi i da se slučajno dolazi do uspeha, pa je potpunije nazvao: “učenje putem slepih pokušaja i slučajnih uspeha”.

Question 6

Skiner, razlika između respodentnog i operantnog

Answer 6

respodentno - (klasično, jer BD soigurno izaziva odgovor)
operantno - (instrumentalno, jer je tačna R operativna u odnosu na sp. sredinu)

Question 7

Skiner, S-usl. i R-usl.

Answer 7

S-usl. - S od KU
R-usl. - R od odgovor za IU.

Question 8

Skiner o IU

Answer 8

organizam spontano emotuje određene R, jedna bude tačna - to njemu ne znači da te R nemaju nikakav uzrok, već samo da u sp. sredini ne možemo da nađemo D za koje bi se reklo da izazivaju tu R.

Question 9

Pavlov

Answer 9

otkrio uslovni refleks tipa II.

Question 10

oblici IU, Grantova klasif, zasnovana na logickoj analizi S i R varijabli

Answer 10

1. Učenje putem nagrađivanja
2. Sticanje R bežanja
3. Sticanje R izbegavanja
4. Učenje putem kažnjavanja
5. Diskriminatorno operantno učenje
6. Omisiono učenje - uobičajena radnja izostaje ako organizam izvrši specifičnu R.

Question 11

Razranova klasifikacija IU

Answer 11

pokušaj da utvrdi principijelno nezavisne oblike instrumentalnog učenja - on svoje klasifikacije zasniva na filogenetskim i fiziološkim podacima.

najjednost. - Uč putem kažnj.

Uč putem nagrađivanja, viši je oblik od klasičnog,

sticanje R bežanja i izbegavanja se ne razlikuje od Uč nagrađivanjem.

Question 12

uč putem nagrađivanja, Torndajkov exp.

Answer 12

Kavez, unutra mačka, sačinjen je od letava mačka može da vidi hranu.
Ideja je bila da mačka otvori vrata aktivirajući određeni mehanizam (pritiskajući pokugu, povlačenjem omče itd.).

Ponašanje mačaka: Prvo pokušava šapom kroz letve da dohvati hranu, pa da se probije između letava. Često se nakon toga javlja agresivno ponašanje. Nekad posle toga seda u jedan deo kaveza i posmatra situaciju, pa se diže i ponavlja se situacija.

U nizu pokušaja, mačka ponekad dolazi do mehanizma za otvaranje, nekad ga glavom dodiruje i napušta. Najzad se desi da ona uspe da aktivira mehanizam i vrata se otvaraju.

Ponekad, u početku, mačka to ni ne primeti. Pokušaj je završen izlaskom životinej iz kaveza i dolaženjem do nagrade. Mačka kada se ponovo stavi u kavez, ponavlja ponašanje iz prethodnog pokušaja. ALI, iz pokušaja u pokušaj, broj pogrešnih R je sve manji i brže se dolazi do tačne R. Na kraju niza pokušaja, mačka rešava problem neposredno i direktno.

Question 13

Objašnjenje učenja putem pokušaja i pogrešaka; uzroci učvršć. tačne i elimin. pogrešne R

Answer 13

Torndajk: poziva se na dva postojeća zakona asocijacije (postavio Tomas Braun): zakon svežine i zakon učestalosti i postulira novi zakon - zakon efekta.

Question 14

zakon učestalosti

Answer 14

tendencija da se Repr. one ideje koje su u prošlosti najčešće bile međusobno povezane.

U Torndajkovom exp, najFr bi bila tačna R– mora se izvršiti na kraju svake seanse.

PRIMEDBA: na početku exp. se neke pogrešne R ponavljaju veoma često, a tačna R se izvrši samo jednom. -> postoji značajniji faktor od učestalosti.

Question 15

zakon efekta

Answer 15

nagrađivanje tačne R je bitno za Uč, a ona se učvršćuje, jer neposredno dovodi do cilja.

Torndajk: zakon ima automatsko dejstvo na Uč.

Question 16

Šematski prikaz zakona efekta (ZE)

Answer 16

ovaj prikaz predlaže Maurer. ZE obuhvata i dejstvo nagrade i dejstvo kazne.
Postoji neki S koji izaziva određenu R.

Ako ta R dovede do nagrade - biće učvršćena u sledećoj fazi.
Ako ta R dovede do kazne – biva oslabljena.

Question 17

Učenje putem nagrađivanja, Skinerova kutija

Answer 17

unutra je mala poluga i činija za hranu. Kada se poluga pritisne, akt. se magacin sa hranom, pušta zrno hrane u činiju. Nekad je tu i izvor svetlosne ili zvučne draži - tada pritisak poluge oslobađa hranu samo ako je prethodno dat zvučni ili svetlosni signal (diskriminatorno operantno učenje).

pacovi i golubovi – pacovi pritiskaju polugu, a golubovi obično kljucaju dugme koje je na pozadini određenog oblika ili boje.

ponašanje Ž: slično kao kod Torndajkovog exp. Posle niza neuspešnih radnji, životinje slučajno pritisnu polugu i dobiju hranu. Fr pritisaka govori o jačini stečene navike.

Question 18

Prednosti Skinerovog kaveza:

Answer 18

Radnje u kavezu su automatizovane. Eksperimentator ne mora sve vreme da nadgleda životinju.

Učenje se takođe ne deli na pojedine pokušaje koje kontroliše eksperimentator.
Pritisak poluge automatski dovodi do zapisivanja izvršene reakcije.
Posle svakog pritiska, pero koje vrši zapisivanje se podiže i dobijamo kumulativnu krivu.

Što je nagib krivulje veći, životinja brže pritiska polugu.

Question 19

Skinerova metoda apsoksimacije i oblikovanja

Answer 19

postupak: čekanje da životinja načini tačnu R, pa da onda bude nagrađena - ovo je u priličnoj meri neuspešno.

eliminisao, Skiner je osmislio metodu aproksimacije ili oblikovanja.

ne čeka da Ž izvrši u potpunosti željenu R, već nagrađuje prvu aproksimaciju željenom odgovoru.

Postepeno se taj kriterijum nagrađivanja povišava i tako se postepeno oblikuje željeno ponašanje. Tako je Skiner postepeno naučio goluba da pravi osmice kretanjem.

Question 20

Dresura životinja

Answer 20

Skinerova metoda aproksimacije uspešno primenjena

Question 21

Metoda aproskimacije i programirano učenje

Answer 21

Umesto da se čeka da učenik pročita veći deo gradiva, pa ga tek onda ponovi, Skiner predlaže da se gradivo podeli na sitne jedinice gradiva, predaje logičkim redosledom, i da se obaveštenja o tačnosti odgovora daju neposredno. -> nastaje moderno programirano učenje

Question 22

Značaj IU za čoveka

Answer 22

1. Motorne veštine i navike se većinom stiču ovom metodom
2. Veliki broj crta i osobina ličnosti
3. Nagrada je oduvek bila najmoćnije sredstvo vaspitanja…

Question 23

UČENJE, STICANJE R BEŽANJA

Answer 23

Organizam nalazi način da se ukloni, da pobegne iz situacije koja je bolna ili neprijatna na bilo koji način.

Question 24

exp, Dolard i Miler, sticanje R bežanja

Answer 24

dve spojene komore, između njih je mali prolaz. Podovi obe komore sastoje se od rešetkaste žice koja može da bude elektrificirana (može svaka komora pojedinačno).

Question 25

postupak Dolard i Miler, sticanje R bežanja

Answer 25

1. Ž (pacovi) stavljaju se u 1 komoru. Posle izvesnog t -> šok na noge
2. Ž reaguje na raznovrsne urođene i naučene načine; strah.
3. Niz neuspešnih R, Ž slučajno prolazi kroz vratanca u bezbednu komoru. Ponašanje se smiruje.

4.Posle izvesnog t postupak se ponavlja, a Ž svakim pokušajem brže prelazi u drugu komoru. Na kraju, čim Ž dobije šok, ona odmah prelazi u drugu komoru.

Question 26

karakteristike sticanje R bežanja, exp. Dolard i Miler

Answer 26

1. Ž uvek doživljava neprijatnu situaciju
2. pokušavajući ona nauči da beži iz te situacije
3. Ne uspeva da izbegne neprijatne draži i situacije – razlika u odnosu na učenje je izbegavanja

Question 27

objašnjenje Uč reakcije bežanja

Answer 27

teorija potkrepljenja: šok izaziva -un. stanje koje ima jako motiv. dejstvo.

Izlazak iz bolne situacije = (-) potkrepljenje.

Razran smatra da je ovo principijelno različit tip učenja u odnosu na učenje putem nagrađivanja.

Question 28

učenje R izbegavanja, odbrambreni UR Bhtjerev:

Answer 28

ista šema kao i Pavlovljev UR; Zvučna D pre šoka na zadnje noge.

ponavljanja; zvono je izazivalo podizanje noge. (Treba da se setimo ona 3 različita i prelazna oblika kod KU, ovo je treći)

U nekim exp. Ž može da izbegne šok podizanjem šapa na dati zvučni signal.
Reakcija podizanja noge je sredstvo izbegavanja neprijatne draži -> instrumentalno učenje, sticanje reakcije izbegavanja.

neki svrstavaju u KU, jer BD izaziva R dizanja noge (karakteristika KU).

Question 29

exp. uređaji za ispitivanje reakcije izbegavanja:

Answer 29

2 spojene komore sa vratima između njih, različito obojene. Može izvor svetlosti ili zvučne draži u jednoj od komora i on može biti signal nastupajućeg šoka.

Šok se daje u 1 komori (npr. crnoj). Kad dobije šok u crnoj komori, Ž ima opisano ponašanje.

Kada se posle izvesnog br. pokušaja Ž stavi u crnu komoru, ona odmah beži u bezbednu belu i na taj način izbegava neprijatnu D.

2. var. exp: šoku prethodi svetl/zvučni signal. Ž nauči da tek na taj signal pobegne u belu komoru. Ž postiže izbegavanje šoka, tako što reaguje na neku UD (crnu boju komore ili signal).

U velikom br. exp. Ž ne može samo da pobegne već mora da izvrši neku specifičnu radnju da bi izbegla šok.
Npr. Ako je prolaz iz komore u komoru zatvoren vratancima, Ž mora da ih otvori pritiskanjem poluge. Ž tada uče da pritiskaju polugu kako bi izbegle neprijatnu D.

Sticanje reakcije izbegavanja sastoji se u sticanju tih specifičnih reakcija.

Question 30

objašnjavanje sticanja reakcije izbegavanja, teorijom potkrepljenja

Answer 30

Činjenica da životinja unapred izbegava neprijatnu D zahteva jedan teorijski dodatak – postoji K em. Usl.

Question 31

Maurer, teorija 2 faktora; objasnjenje sticanja reakcije izbegavanja

Answer 31

1.Faza (KEU) – UD izaziva uslovnu em. straha. Vezivanje straha za ND vršeno je u prvom delu exp, kada je šok sledio nakon tih ND.

2.Faza (IU) – strah je snažan motiv koji goni Ž da pobegne u susednu komoru ili učini nešto da se obezbedi od šoka. Prelazak u susednu komoru i izostanak šoka dovodi do smanjenja straha – potkrepljenje izvršene instrumentalne reakcije.

Question 32

Razlika između sticanja reakcije bežanja i izbegavanja

Answer 32

1. Kod reakcije bežanja - organizam mora da doživi neprijatnu D, pa tek onda pobegne. Kod reakcije izbegavanja – organizam može da izbegne doživljavanje neprijatne situacije.
2. Kod reakcije bežanja - Ž napušta situaciju bežanjem iz nje. Kod reakcije izbegavanja - životinja ne mora da napusti situaciju, može da ostane u njoj, ali vrši određenu radnju kojom eliminiše neprijatnu D.

Question 33

sumnje u Maurerovu teoriju 2 faktora

Answer 33

strah strah i održavanje straha nisu nužni za održavanje reakcije izbegavanja.
strah se manifestuje u ponašanju na početku sticanja reakcije izbeg. ali kada je ta Rk izgrađena, bar sp. znaci straha se ne manifestuju više.

Question 34

sumnje u Maurerovu teoriju, Blek

Answer 34

indirektan način (merenjem pulsa) merio postojanje straha kod sticanja i održavanja Rk izbeg. – u početkiu postoji strah, kasnije ne.

Question 35

sumnje u Maurerovu teoriju, Vin i Solomon

Answer 35

kod Ž eliminisali akt. ANS - bilo učenja Rk izbeg.

Question 36

sumnje u Maurerovu teoriju, Taub i Bermen, exp. sa šimpanzama

Answer 36

Rk izbeg. šoka vršila se desnom rukom.

Istraživači su eliminisali: 1) propriocepciju (nema inervacije desne ruke), 2) eksterocepciju (vezane oči) i 3) interocepciju (hemijskim putem – atropin i hirurškim - odstranjivanje parasimpatikusa).

Majmuni su uspevali da nauče Rk izbeg.

Question 37

zaključak o izbegavanju, Reskorla i Solomon

Answer 37

nema ubedljivih dokaza za bilo koju periferalističku hipotezu o Rk izbeg. – periferni strah i proprioceptivne draži izvršenih Rk nisu nužni za stvaranje i održavanje Rk izbeg.

Njihov zaključak je bio da strah može biti i centralne prirode. Posle ovih teškoća javljaju se kogn. objašnjenja Rk izbeg.

Question 38

kognitivne teorije; Seligmen i Džonston - teorija objašnjava 3 kritične činjenice:

Answer 38

1) emocija straha se javlja samo na početku,

2) jednom naučena Rk je vrlo otporna na gašenje, čak i bez prisustva averzivne D.

3) stečena RkIz može se brzo eliminisati postupkom sprečavanja - u dvojnoj komori sa preprekom stavlja se staklena pregrada i tako se onemogućuje Rk preskakanja (izbeg.) - poenta je da Ž bude prinuđena da ostane u komori gde je doživela šok i da “shvati” da šok prestaje da deluje posle izvesnog t.

Question 39

KT; 3 el. teorije Seligmena i Džonstona

Answer 39

1) Usl. em. – postoji em. straha u početku izgradnje RkIz.

2) Postojanje preferencija – organizam preferira stanje bez šoka

3) Postoje 2 vrste očekivanja:
- (1) organizam očekuje šok u odsustvu tačne Rk (javlja se na početku ogleda) i
- (2) organizam ne očekuje šok kada izvrši tačnu Rk (javlja se nakon što Ž slučajno nekoliko puta izbegne šok bežanjem u drugu komoru).

Question 40

KT; teorija Selingmena i Džonstona, objašnjava činjenice el.

Answer 40

1) U početku, vezivanje em. straha za ND ima motiv. ulogu, ali u kasnijoj fazi Ž se vodi preferencijama i očekivanjem, a ne strahom.

2) Naučena RkIz je uporna zato što je 2. očekivanje stalno potvrđivano (Ž vrši određenu radnju i izbegava šok); naučena Rk ne dozvoljava Ž da se suoči sa pravom realnošću - da se šok više ne daje

3) Kada se RkIz nasilno spreči, Ž se upoznaje sa činjenicom da se šok više ne daje, tj. stvara novo očekivanje (3.) da i u odsustvu tačne Rk nema šoka.

Question 41

KT; H Selingmena i Džonstona, imaju određenu dozu cirkularnosti.

Answer 41

U početku exp, mnoge reakcije Ž (one koje nismo želeli da izazovemo) praćene su šokom, pa bi se pre moglo reći da ona izgrađuje očekivanje da brojne Rk dovode do šoka, a ne da izostanak prave dovodi do šoka.

Question 42

KT; Bolsova teorija reakcije izbegavanja

Answer 42

Ž na nivou pacova vrlo teško ili nikako uči odnos Rk i njene posledice, dok se odnosi između D lakše uče. Njegova teorija ima 2 izvora:

1.Tolmanovu tradiciju i sve izraženiju kogn. atmosferu u psihologiji

2.Tradiciju etologa i psihologa koji su isticali biološku uslovljenost učenja.

Question 43

KT; Bols

Answer 43

u prirodi nema ponavljanja i postepenog Uč RkIz. Smatra da Ž raspolažu urođenim odbrambenim Rk specifičnim za vrstu. Opažanje opasnosti otkačinje te Rk.

Neke D su urođene BD za te Rk, a neke su postale znaci opasnosti na osnovu iskustva – upravo to se uči u RkIz.

Same Rk se NE UČE, jer su one već u repertoaru ponašanja.

U tipičnim exp. sa šokom, Ž manifestuju sledeće ponašanje: podižu se na zadnje noge (smanjuje se površina pod šokom), trče po komori, ako vide izlaz pokušaju da beže, ako ne mogu da beže zamrznu se.

Mogla bi se napraviti hijerarhija odbrambenih Rk. Na dnu hijerarhije bi bile one Rk koje najmanje liče na ORSV ili su im čak suprotne - najteže se uče ili se uopšte ne uče.

Question 44

KT, Bolsov doboš akt.

Answer 44

aparat koji liči na doboš i koji se okreće kada Ž u njemu trči. U njemu je šok mogao da se izbegne ako Ž vrši 3 Rk:
1. Trčanje - lako se uči
2. Okretanje unazad - teže se uči
3. Stajanje u mestu na zadnjim nogama – nisu bile u stanju da nauče.

Question 45

KT, Bolsov doboš aktivnosti, Bolsovo tumačenje:

Answer 45

poslednja Rk (pa i 2.) nisu u skladu sa prirodnim odbrambenim Rk pacova. On zaključuje da Ž lako uče S-S odnse (između draži), ali ne i R-P odnose (reakcija i posledica).

Ž u situaciji Izbeg. ne uče nove Rk, već koriste one koje imaju u repertoraru. One uče samo nove znake opasnosti i znake i mesta sigurnosti.

Važan je smisao Rk - čemu onda vodi – njena funkcionalna svojstva.

Question 46

KT; ilustracija Bolsovog tumačenja doboš akt.

Answer 46

1. Dankan, Bolsova lab; exp. pacov može da izbegne šok kad bi se malo pomerio, ALI pacov nije mogao da opazi kuda da pobegne da bi izbegao šok. -> Dankan dodaje vidljivu traku da podeli exp. prostor, Ž je lako naučila RkIz – da pobegne na drugu polovinu. Nužna je bila percepcija opasnog i sigurnog dela aparata.
2. Bols i Rili izvode exp. gde primećuju da se pacov na el. šok (u tačno određenoj specifičnoj prostoriji!!) zamrzne i uporno ostaje tako 15 minuta. Kada pacova premeste u sasvim različit aparat, on se “odmrzne”. Percepcija situacije i ovde upravlja Rk.

Question 47

KT; Bols, tumačenje rezultata zamrznutog pacova

Answer 47

uloga kogn. fakotra: Važno je učenje znakova i mesta opasnosti i sigurnosti, a odbrambene Rk. lede takav opažaj.

Question 48

KT; razlika između situacije šoka i hranjenja

Answer 48

Bols: pritiskanje poluge ne može da se nauči kao RkIz (rep. ponašanja?).

ALI, ona se može naučiti u situaciji hranjenja, čak iako u prirodnoj sredini pacov ne pritiska polugu da bi dobio hranu – za situaciju hranjenja je vezano relativno slobodno istraživanje.

zaključuje da za različite motivacione sisteme postoje različite mogućnosti učenja odnosa R-P, odnosno mogućnosti učenja novih Rk.

Question 49

KT; evolutivne razlike

Answer 49

što su Ž filogenetski starije, Uč novih Rkje teže. Po Bolsu Uč novih Rk zahteva veće kogn. sposobnosti nego Uč odnosa između draži (S-S).

Ipak, postoje neki podaci da je Uč novih Rk kod pacova moguće, ali da je sporo i teško. Ima još sličnih dokaza (str. 123).

Question 50

učenje putem kažnjavanja

Answer 50

Organizam ovde uči da NE REAGUJE na određen način, da se uzdrži od reag. kako bi izbegao neprijatnu situaciju ili D. Ovde šok prati izvođenje određene (nepoželjne) urođene ili stečene radnje.

Razran ističe da je ovo jedan od filogenetski najstarijih oblika učenja, jer se on sreće i kod najprimitivnijih Ž.

Question 51

UPK; Maserman

Answer 51

Mačke su bile zatvorene u komoru u kojoj je jedna svetl. D signalizirala da se, kada se podigne poklopac na jednoj činijici, dobije hrana.

1. faza - Ž su naučile da na dati signal priđu činijici i uzimaju hranu
2. faza – Pri pokušaju da uzmu hranu iz činije, mačke dobijaju snažan vazdušni udar u njušku.

Rk uzimanja hrane tako je brzo sputana, kažnjavanje je dovodilo životinje u tešku konfliktnu situaciju, što se izražavalo neurotičnim reakcijama - česta posledica kažnjavanja.

Question 52

UPK, Torndajk:

Answer 52

u početku verovao u simetrični ZE: dok nagrada jača, kazna slabi određeno ponašanje.

Maurer u svom grafičkom prikazu podrazumeva isto.

Ipak, na osnovu izučavanja na ljudima, Torndajk menja svoja shvatanja – nagrada jača ponašanje, a kazna ne slabi već postojeće tendencije ponašanja.

Question 53

UPK; Estes i Skiner

Answer 53

exp. sa Ž kazne su se pokazale neefikasnim. U exp. gašenja, kada bi pacov pritisnuo polugu, oni bi ga udarili po šapi.

Kada se sa takvim kaznama prestalo, Ž su ubrzavale reag. i nadoknađivale propušteno. -> može biti jer su jako slabe kazne.

Question 54

UPK, Skiner

Answer 54

kazne mogu da imaju izvesne -posledice po kažnjavanu osobu – Skiner sve svoje socijalne programe zasnivao na blagovremenom i dobro proračunatom +potkrepljenju.

Question 55

UPK, Boe i Čerč, snažne D

Answer 55

imaju 9 seansi gašenja, svaka u trajanju od 1h. Samo u prvih 15 min. su davali pacovima snažne elektrošokove i uslovna Rk se do kraja ogleda nije povratila.

Question 56

UPK, Solomon i Vin, supresivno dejstvo snažnih traumatizirajućih šokova

Answer 56

exp: Pas se nalazi u komori koja je podeljenja pregradom, koju on može da preskoči. U prvom delu komore, pas je preko poda dobijao šokove, koje je mogao da izbegne preskakanjem prepreke u drugi deo komore.

nekoliko šokova bilo je dovoljno da se Rk preskakanja nije mogla ugasiti. To su uspeli da postignu tek kada su između dva dela komore stavili staklenu pregradu, sprečavajući psa da pređe u drugi deo i opazi da šokovi prestaju.

Question 57

UPK; exp. Solomona i Vina, inspiriše bihejv. terapeuta, metoda sputavanja Rk:

Answer 57

kod opsesivno-kompulsivnih pacijenata, lečenja alkoholičara.

Postoje ipak neki momenti od kojih zavisi trajnost: 1) već pomenuta jačina kazne i 2) ako su istovremeno sa kažnjavanjem nagrađivani poželjni načini ponašanja.

Question 58

UPK, kontrauslovljavanje

Answer 58

mehanizak dejstva kazni; vezivanje averzivnih em. (strah) za kažnjavanu radnju.

Question 59

UPK, uslovi dejstva kazne kod ljudi

Answer 59

1. Da li je kazna data iz besa ili iz želje da se nešto popravi
2. Da li je kazna pravedna (dobro odmerena)
3. Da li se kažnjava nenamerna (slučajna) greška ili se uzima u obzir namera osobe
4. Da li se kazna odnosi na osobu u celini (dovodi do osećanja manje vrednosti, poniženja) ili se izriče samo za određeni postupak
5. Nije svejedno ni ko daje kaznu
6. Kada se radi o grupi, nije svejedno da li se kazna izriče pred svima ili nasamo
7. Nije svejedno kome se kazna upućuje, zavisi od prirode osobe kakva će biti reakcija na kaznu

Question 60

UPK, sp. i un. kazne kod ljudi

Answer 60

Deca se najviše plaše spoljašnjih kazni (fizičke kazne, zabrane, itd.).

Ako se nagrade i kazne izriču u vidu verbalno ekspliciranih načela, ta načela se vremenom usvajaju kao sopstvena.

Unošenjem tih načela izgrađuje se savest adolescenata i čoveka, a ona vrši samokažnjavanje neprihvatljivih ponašanja (individualno je) - unutrašnja kazna - obično ima tajna dejstva.

Question 61

diskrimin. operantno učenje, dve varijante

Answer 61

1. Kod Uč putem nagrađivanja - vršenje određene radnje dovodi do nagrade samo u prisustvu određene D (signala) - diskrim. D (signal)
2. Kod Uč putem kažnjavanja - kazna sledi određenu Rk samo u prisustvu određenih D.

pr: dete uči da se lepo ponaša samo u prisustvu osobe koja će da pohvaliti, ili da ne vrši određenu nepoželjnu radnju u prisustvu nekog ko ga kažnjava.

Uvođenje signala (diskriminatorne draži) usložnjava učenje. Ovo učenje na osnovu signala se može tumačiti npr. i kogn., a ne samo instrumentalno.

ovaj oblik IU ne mora da bude čist slučaj i možda je Grant prevideo moguće operacionalne i principijelne razlike.