IX - Pavlovljeva teorija uslovljavanja Flashcards
tri aspekta
- teorija uslovljavanja na bihejv. nivou
- fiziološka teorija Usl
- opšta teorija ponašanja i opšta fiziologija više nervne delatnosti.
shvatanje uslovljavanja na nivou ponašanja
Pavlovljeva shvatanja opisana u teoriji supstitucije i teoriji dodira; koristi izraz psihicka sekrecijai suprotstavlja se refleksnoj situaciji; izbrisao rečenice studenta: uloga psihe u lučenju pljuvačke je, naravno, nepobitna.
Pavlov protiv dušista (saradnika koji tumače ps. reflekse preko antropomorf. pojmova=.
stiče uverenje da su psih. objašnjena sterilna i nepotvrdljiva -> odlučuje se na fiziološki i objektivni pristup u izučavanju tog fenomena.
sukob izmedju antropmomofristickog i obj. pristupa
izucavanje ponasanja životinja, a zavrsava se pobedom obj. orijentacije u vidu Lojd Morganovog kanona štednje.
signalizacija je refleks
UR (karakteristika signalizacija) je u pravom smislu refleks, bez obzira sto je stecen.
nije da UD ukazuje životinji na dolazak BD, te se životinja priprema na očekivanu situaciju
UD jednostavno izaziva jednu reakciju koja ima adaptivnu vrednost u momentu javljanja BD.
zvuk UD mehanicki i automatski izaziva lucenje pljuvacke.
Tolmanova teorija učenja
moguće je izgraditi kognitivnu teoriju na objektivan način; “znak, očekivanje” su po sadržaju kognitivni.
kritika Pavlova
usvojio jednostavno objektivističko i fiziološko stanovište koje u sebi nosi teške probleme
fiziološka teorija uslovljavanja
zapadni ps. ne usvajaju Pavlovljeve fiziološke H i fiziološka značenja pojedinihpojmova.
inh. kod Pavlova
odnosi se na realno postojeci nervni proces.
inh. kod americkih bihejv.
oznacava samo izvesne zakone ponasanja, inh. jednih reakcija od strane drugih.
Pavlovljev cilj je proucavanje zakona vise nervne delatnosti
izgradio sistem hipotetskih konstrukata sasvim odredjenog fiziološkog značanja; do njih je došao pitem zaključivanja na osnovu podataka ponašanja.
Pavlovljevo fiziologiziranje
dve razl. draži padaju na organizam - 1ND i 1BD (izaziva BR).
u osnovi toga da kasnije ND (UD) izaziva reakciju leži nervna veza, veza izmedju centra UD i BD -> doslo je do probijanja nove veze, a ona se bez ponavljanja gubi, privremena nervna veza je.
probijanje nervne veze, spajanje dva nervna centra u korteksu naziva se zatvaranje nervne veze.
ognjište razdraženja
svaka D se tu stvara; ognjište jačeg razdraženja ima svojstvo da privlači impulse iz susednih zona mreža; oni su upravljeni u centar jačeg raždraženja.
opšta fiziolofija više nervne delatnosti i ošta teorija ponašanja
u mehanizmu UR se vidi osnov celokupnog ponašanja i celokupne fiziologije više nervne delatnosti.
teorijsko prosierenje, UR
dobija i psihicki aspekt i postaje osnova za razumevanje ps. pojava; pocinje da znaci i privremena veza, asocijacija, pojava je strogo determinisana, za razliku od nenaučno shvaćenih slobodnih aktivnosti.
ruska ili sovjetska refleksološka teorija/škola - Sečenov.
4 vrste UR
- Pavlovljev A tip
- Pavlovljev B tip
- senzorno preduslovljavanje
- voljno ili instruisano uslovljavanje
- klasični odbrambreni UR.
Pavlovljev A tip Usl
klasicna salivacija;
BD - hrana -> BR=UR - salivacija, pristup ciniji, uzimanje hrane, zvakanje, gutanje -> UD - metronom -> OR - okretanje ušiju.
dve vrste reakcija
- autonomna salivarna R, reakcija glatkih misica kojom upravlja ANS
- reakcija skel misica koji su voljni.
druge R ukazuju na postojanje ocekivanja, kogn. komp. u ponasanju -> skel. mis reakcije se mogu lako instr. uslovljavati.
instrumentalno uslovljavanje, A tip, druga R
- Ž gladna
- niz radnji za hranu
- zasicenje redukcija gladi - potkrepljenje u Halovom smislu
- navedene R mogu biti IU.
Pavlovljev A tip
nije metodoloski i teorijski cist i jednostavan tip usl.
postojanje i zadovoljenje motiva i postojanje razlicitih vrsta reakcija -> pored KU kompnente, IU i kogn. učenje.
Pavlovljev B tip usl/Votsonov tip
sticanje autnomnih UR.
B, Klajtman i Krajsler
BD drugacija, subkutana injekcija morfina -> izaziva obilno lucenje, mucno stanje (BR).
ponavljanja -> sam ubod igle (ND, UD) izaziva simptome (UR, slicnu BR).
šema B UR
BD - morfin -> BR=UR - mucnina -> UD (soba, priprema inj, ubod) -> Ro - odbrambrene R na ubod.
tip B
čist, jednostavan;
- nema nikakvog motiva, ni zadovoljenja motiva (potkrepljenje)
- skel. mis. R - ne igraju nikakvu znac. ulogu
- reakcije koje se sticu su autonomne R, nemamo kontrolu.
ne postoji mogucnosti IU
- UR su potpuna replika BR (Pavlovljeava teorija o substituciji draži se čini ovde opravdana).
- asocijacija se može tumačiti samo principom dodira.
Votsonovo ispitivanje em. Usl
Votson, Rajnerova; Albert 11m;
- pokazivanje belog pacova
- iza iznenada snazan zvuk
- posle 3-4 ponavljanja dete počinje da se boji samog pacova
- široko generalizovanje - dete se boji lekara u belom odelu, drugih belih životinja.
karakteristike em. usl
- veoma brzo
- sporo i tesko se gasi, nekad skoro nemoguce
- UER se siroko i lako generalizuje
em. veze coveka - antipatije, kompleksi, fobije; ne mogu se eliminisati rac. ubedjenjem, nego samo snažnim i primitivnim postupkom.
gasenje
sastoji se u izlaganju UD bez BD -> emR se teško gase.
razuslovljavanje
kontrauslovljavanje; za istu UD se veže jedna nova, jača, pozitivnija reakcija, tako da ubuduće UD izazove tu drugu +, a ne prethodnu - emD.
sukob 2 nespojive reakcije (interferencija reakcija), sukob nova pobedjuje staru reakciju.
exp. Meri Kaver Džons, dete se plasi zeca, a zec se pokazuje u velikom rastojanju, hrani ga odrasla osoba
UD (zec) izlaže se u slabom intenzitetu (manja tendencija izazivanja negativne emoc. reakcije)
hranjenje i prisustvo odraslog izazivaju prijatne emocije -> pstoje istovremeno sa dalekim zecom.
ubod iglom izaziva salivaciju
ubod igle praćen hranom -> prestaje da izaziva odbrambrene reakcije i počinje da izaziva otvaranje usta.
senzorno preduslovljavanje
osobine BD i uslovljavanje EEG talasa (alfa bloka).
I faza - 2ND više outa u paru (izazivaju samo orijentacione reakcije)
II - jedna ND se da u paru sa jednom BD -> KU
III - po prvi put se izlozi druga BD koja nikada nije vila asoc. sa BD -> pri prvom izlaganju izaziva istu UR kao i prva ND.
rezultati senzornog preduslovljavanja, trostruki znacaj
- nema motiva/niti zadovoljenja -> govore protiv teorije potkrepljenja
- u I fazi, veza izmedju 2 D podjednake jačine -> protiv kl. zakona jačine
- ND ne izazivaju nikakve jače R, u I fazi je veza senzorne priroded, senzorno preduslovljavanje kao S-S asocijaciju.
voljno uslovljavanje/uslovljavanje uz instrukciju
reakcija koja se uslovljava je po prirodi voljna; reakcija nije izazvana nekom BD, već IK dobija instrukciju.
UD je neka nenametljiva draž
BD je neka neutralna draž
instruckija: čim čuje zvono, izvrši određenu radnju (zatvori desno oko) -> posle ponavljanja, neupadljiva svetlosna draž izaziva zatvaranje pčnog kapka na autom. način, kao UR.
razlike izmedju pravog i voljnog usl.
argumenti da su voljne UR prave UR: one se odvijaju dosta automatski, bez svesne kontrole, IK nisu u stanju da saopšte šta se zbivalo u exp; R se automatski odvijaju i asociraju bez izrazite svesti i kontrole subj.
uslovi uspešnog VU
IK ne sme da zna cilj exp, ne sme unapred da bude upoznat sa svim D, pažnja mu se usmerava na sporedne pojave, daju se periferne i nenametljive draži.
VUR kao pogrešna R
neki autori vide samo pogrešnu R u opitu RT.
IK obično dobija instrukciju da pritisne taster čim se pojavi određena zvučna ili svetlosna draž -> pripremljeni (motorni stav) da izvrše R, te bilo koja iznenadna draž može da otkoči tu R.
po ovoj H: VUR je automatska R, ali ne prava UR, već pogreršna i prevremeno izvršena R.
kl. odbrambreni UR
posle ND životinja dobija šok na nogu, reakcija podizanja noge -> UD će početi da izaziva podizanje šape.
Behtjerevljev tip Usl. -> KU je, jer šok izaziva R koja se uči; u nekim exp. je srednstvo izbegavanja šoka -> svrstava se u IU;
dva kriterijuma za razvrstavanje: izazivanje i spontanost pokreta i imstr. odgovora.
tri podvrste odbrambrenih UR
- prva, BD (šok) se ne može izbeći, on sledi ND(UD). -> naučena UR nije sredstvo postizanja nekog cilja -> KU.
- druga, prelazan slučaj; BD (šok) se ne može izbeći, ali se može prekinuti; BD i UD se daju skoro istovremeno, BD se uvek dobija bez obzira šta Ž čini, ali dok se šokira, ako Ž drži visoko podignutu nogu, šok se prekida -> podizanje noge je instrumentalna komponenta.
- avoidance learning; Ž može da izbegne neprijatnu BD, ako izvrši određenu R; ako na UD podigne nogu, izbeći će šok na nogu.
- sticanje reakcije izbegavanja.
Usl. II i višeg reda
Frolov; vremenski dodir zvuk metronoma (UD1) i hranu (BD); ponavljanje, zvuk izaziva salivaciju -> učenje I reda
II faza -> izlaže u paru 1vizD sa metronomom (ND2 + UD1).
III - UD2 se samo izlaže -> izaziva manje obilnu salivaciju, iako se nije davalo u paru sa hranom -> usl. II reda.
Kod Usl. III reda, izlaže se samo UD3 da se vidi da li je stekla sposobnost za UR; teško se stiču, lako gube.
Pavlov vs. Reskorle
Pavlov: UII reda je krhka pojava
Reskorle: UII je robustno.
zakoni UII
iste kao i kod I reda: što je jača BD, usl. je brže, t odnosi D i interval između 2D su isti, kao i kod usl. I reda.
delimično potkrepljivanje usporava učenja; uII reda je S-R tip, a ne S-S.
senzorno preduslovljavanje vs. UII reda
senz. je S-S asocijacija, kognicija, a UII reda je S-R reakcija.
značaj U II reda
snažna grmljavina (BD) izaziva emociju straha (BR). nju prethodi sjaj munje (UD1) -> ponavljanjem i ona sama izaziva strah. -> olujni vetar (UD2) prethoi munji i on može da izaziva strah.
sekundarno potkrepljenje
ND koja je usled davanja u paru sa BD stekla je sposobnost da i sama vrši potkrepljenje (održavaju stečene i podstiču izvesna ponašanja) -> mogu biti privlačne/odbojne -> određuju ponašanje ljudi.
sekundarni potkrpljivači
mogu nastati KU, asoc. meh, učešćem kogn.
kod URII reda, 1UD (UD1) prenosi svoju sposobnost na drugu UD(2).
inhibitorno uslovljavanje
za adaptaciju je nekad potrebno uzdržavanje od reagovanja - inhibiranje prirodnih ili naučenih R.
UD postaje znak da se BD neće pojaviti.
Pavlovljevo inhibiranje
objašnjava ga medjudejstvom 2 razl. fizioloska procesa: razdrazenje (ekscitacija) i kocenje (inh), a sp.R je algebarski zbir jačine procesa exc. i inh.
kod njega su inh. samo fiziološki hipotetski konstrukti.
opis ponašanja i tumačenje ponašanja
su razdvojeni.
sp. inhibicija
kad se u toku stvaranja UR (salivacija na metronom) iznenada izloži ND (izaziva telesne R) dolazi do prekida u izvođenju UR, do prekida salivacije.
un. inhibicija
- gasenje - jedan aktivan proces inhibicije - inh. gašenja.
- diskriminativna un. inh. - koriste se 2ND, N1 pracena sa BD, a N2 nikad nije.
UD1 izaziva UR, obelezava se sa UD+, a UD2 se nikad ne izaziva sa UR, označava se sa UD-.
- (un) inh. odlaganja
dovoljno vremena, odložen UR.
- (un) uslovna inh. ili uslovni inhibitor
Pavlov koristi 2ND, obe izlagane na 2 načina;
I postupak: UD1 uvek pracena BD
II postupak: zajedno se izlazu 2ND, ali se izostavlja BD (zvuk metronoma u paru sa svetl. D, a hrana se ne daje). ND2 postaje UD-.
UD+ redovno izaziva UR (salivaciju), ali kad se UD+ da u paru sa UD- -> UR se ne pojavljuje. ž
ND2 je postala uslovni inh.
negativna kontigencija i inh.
ako je p da BD bude najavljena UD MANJA od p da se BD pojavi nenajavljeno UD -> dolazi do inh. usl. -> UD postaje UD-.
dovoljan uslov za inh. usl.
UD- postaje znak sigurnosti u situacijama kad je BD avezrvina.
verbalno izražena načela u ime kojih se kažnjava
postaju naučeni inh. odredjenih ponašanja.
