Brainscape's Knowledge GenomeTM

Browse over 1 million classes created by top students, professors, publishers, and experts.


See full index

psihologija učenja - prvi kolokvijum > IX - Pavlovljeva teorija uslovljavanja > Flashcards

IX - Pavlovljeva teorija uslovljavanja Flashcards

1
Q

tri aspekta

A
  1. teorija uslovljavanja na bihejv. nivou
  2. fiziološka teorija Usl
  3. opšta teorija ponašanja i opšta fiziologija više nervne delatnosti.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

shvatanje uslovljavanja na nivou ponašanja

A

Pavlovljeva shvatanja opisana u teoriji supstitucije i teoriji dodira; koristi izraz psihicka sekrecijai suprotstavlja se refleksnoj situaciji; izbrisao rečenice studenta: uloga psihe u lučenju pljuvačke je, naravno, nepobitna.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

Pavlov protiv dušista (saradnika koji tumače ps. reflekse preko antropomorf. pojmova=.

A

stiče uverenje da su psih. objašnjena sterilna i nepotvrdljiva -> odlučuje se na fiziološki i objektivni pristup u izučavanju tog fenomena.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

sukob izmedju antropmomofristickog i obj. pristupa

A

izucavanje ponasanja životinja, a zavrsava se pobedom obj. orijentacije u vidu Lojd Morganovog kanona štednje.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

signalizacija je refleks

A

UR (karakteristika signalizacija) je u pravom smislu refleks, bez obzira sto je stecen.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q

nije da UD ukazuje životinji na dolazak BD, te se životinja priprema na očekivanu situaciju

A

UD jednostavno izaziva jednu reakciju koja ima adaptivnu vrednost u momentu javljanja BD.

zvuk UD mehanicki i automatski izaziva lucenje pljuvacke.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

Tolmanova teorija učenja

A

moguće je izgraditi kognitivnu teoriju na objektivan način; “znak, očekivanje” su po sadržaju kognitivni.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

kritika Pavlova

A

usvojio jednostavno objektivističko i fiziološko stanovište koje u sebi nosi teške probleme

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

fiziološka teorija uslovljavanja

A

zapadni ps. ne usvajaju Pavlovljeve fiziološke H i fiziološka značenja pojedinihpojmova.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

inh. kod Pavlova

A

odnosi se na realno postojeci nervni proces.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q

inh. kod americkih bihejv.

A

oznacava samo izvesne zakone ponasanja, inh. jednih reakcija od strane drugih.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

Pavlovljev cilj je proucavanje zakona vise nervne delatnosti

A

izgradio sistem hipotetskih konstrukata sasvim odredjenog fiziološkog značanja; do njih je došao pitem zaključivanja na osnovu podataka ponašanja.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

Pavlovljevo fiziologiziranje

A

dve razl. draži padaju na organizam - 1ND i 1BD (izaziva BR).

u osnovi toga da kasnije ND (UD) izaziva reakciju leži nervna veza, veza izmedju centra UD i BD -> doslo je do probijanja nove veze, a ona se bez ponavljanja gubi, privremena nervna veza je.

probijanje nervne veze, spajanje dva nervna centra u korteksu naziva se zatvaranje nervne veze.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q

ognjište razdraženja

A

svaka D se tu stvara; ognjište jačeg razdraženja ima svojstvo da privlači impulse iz susednih zona mreža; oni su upravljeni u centar jačeg raždraženja.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

opšta fiziolofija više nervne delatnosti i ošta teorija ponašanja

A

u mehanizmu UR se vidi osnov celokupnog ponašanja i celokupne fiziologije više nervne delatnosti.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q

teorijsko prosierenje, UR

A

dobija i psihicki aspekt i postaje osnova za razumevanje ps. pojava; pocinje da znaci i privremena veza, asocijacija, pojava je strogo determinisana, za razliku od nenaučno shvaćenih slobodnih aktivnosti.

ruska ili sovjetska refleksološka teorija/škola - Sečenov.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
17
Q

4 vrste UR

A
  1. Pavlovljev A tip
  2. Pavlovljev B tip
  3. senzorno preduslovljavanje
  4. voljno ili instruisano uslovljavanje
  5. klasični odbrambreni UR.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
18
Q

Pavlovljev A tip Usl

A

klasicna salivacija;

BD - hrana -> BR=UR - salivacija, pristup ciniji, uzimanje hrane, zvakanje, gutanje -> UD - metronom -> OR - okretanje ušiju.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
19
Q

dve vrste reakcija

A
  1. autonomna salivarna R, reakcija glatkih misica kojom upravlja ANS
  2. reakcija skel misica koji su voljni.

druge R ukazuju na postojanje ocekivanja, kogn. komp. u ponasanju -> skel. mis reakcije se mogu lako instr. uslovljavati.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
20
Q

instrumentalno uslovljavanje, A tip, druga R

A
  1. Ž gladna
  2. niz radnji za hranu
  3. zasicenje redukcija gladi - potkrepljenje u Halovom smislu
  4. navedene R mogu biti IU.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
21
Q

Pavlovljev A tip

A

nije metodoloski i teorijski cist i jednostavan tip usl.

postojanje i zadovoljenje motiva i postojanje razlicitih vrsta reakcija -> pored KU kompnente, IU i kogn. učenje.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
22
Q

Pavlovljev B tip usl/Votsonov tip

A

sticanje autnomnih UR.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
23
Q

B, Klajtman i Krajsler

A

BD drugacija, subkutana injekcija morfina -> izaziva obilno lucenje, mucno stanje (BR).

ponavljanja -> sam ubod igle (ND, UD) izaziva simptome (UR, slicnu BR).

24
Q

šema B UR

A

BD - morfin -> BR=UR - mucnina -> UD (soba, priprema inj, ubod) -> Ro - odbrambrene R na ubod.

25
Q

tip B

A

čist, jednostavan;

  1. nema nikakvog motiva, ni zadovoljenja motiva (potkrepljenje)
  2. skel. mis. R - ne igraju nikakvu znac. ulogu
  3. reakcije koje se sticu su autonomne R, nemamo kontrolu.

ne postoji mogucnosti IU

  1. UR su potpuna replika BR (Pavlovljeava teorija o substituciji draži se čini ovde opravdana).
  2. asocijacija se može tumačiti samo principom dodira.
26
Q

Votsonovo ispitivanje em. Usl

A

Votson, Rajnerova; Albert 11m;

  1. pokazivanje belog pacova
  2. iza iznenada snazan zvuk
  3. posle 3-4 ponavljanja dete počinje da se boji samog pacova
  4. široko generalizovanje - dete se boji lekara u belom odelu, drugih belih životinja.
27
Q

karakteristike em. usl

A
  1. veoma brzo
  2. sporo i tesko se gasi, nekad skoro nemoguce
  3. UER se siroko i lako generalizuje

em. veze coveka - antipatije, kompleksi, fobije; ne mogu se eliminisati rac. ubedjenjem, nego samo snažnim i primitivnim postupkom.

28
Q

gasenje

A

sastoji se u izlaganju UD bez BD -> emR se teško gase.

29
Q

razuslovljavanje

A

kontrauslovljavanje; za istu UD se veže jedna nova, jača, pozitivnija reakcija, tako da ubuduće UD izazove tu drugu +, a ne prethodnu - emD.

sukob 2 nespojive reakcije (interferencija reakcija), sukob nova pobedjuje staru reakciju.

30
Q

exp. Meri Kaver Džons, dete se plasi zeca, a zec se pokazuje u velikom rastojanju, hrani ga odrasla osoba

A

UD (zec) izlaže se u slabom intenzitetu (manja tendencija izazivanja negativne emoc. reakcije)

hranjenje i prisustvo odraslog izazivaju prijatne emocije -> pstoje istovremeno sa dalekim zecom.

31
Q

ubod iglom izaziva salivaciju

A

ubod igle praćen hranom -> prestaje da izaziva odbrambrene reakcije i počinje da izaziva otvaranje usta.

32
Q

senzorno preduslovljavanje

A

osobine BD i uslovljavanje EEG talasa (alfa bloka).

I faza - 2ND više outa u paru (izazivaju samo orijentacione reakcije)

II - jedna ND se da u paru sa jednom BD -> KU

III - po prvi put se izlozi druga BD koja nikada nije vila asoc. sa BD -> pri prvom izlaganju izaziva istu UR kao i prva ND.

33
Q

rezultati senzornog preduslovljavanja, trostruki znacaj

A
  1. nema motiva/niti zadovoljenja -> govore protiv teorije potkrepljenja
  2. u I fazi, veza izmedju 2 D podjednake jačine -> protiv kl. zakona jačine
  3. ND ne izazivaju nikakve jače R, u I fazi je veza senzorne priroded, senzorno preduslovljavanje kao S-S asocijaciju.
34
Q

voljno uslovljavanje/uslovljavanje uz instrukciju

A

reakcija koja se uslovljava je po prirodi voljna; reakcija nije izazvana nekom BD, već IK dobija instrukciju.

UD je neka nenametljiva draž

BD je neka neutralna draž

instruckija: čim čuje zvono, izvrši određenu radnju (zatvori desno oko) -> posle ponavljanja, neupadljiva svetlosna draž izaziva zatvaranje pčnog kapka na autom. način, kao UR.

35
Q

razlike izmedju pravog i voljnog usl.

A

argumenti da su voljne UR prave UR: one se odvijaju dosta automatski, bez svesne kontrole, IK nisu u stanju da saopšte šta se zbivalo u exp; R se automatski odvijaju i asociraju bez izrazite svesti i kontrole subj.

36
Q

uslovi uspešnog VU

A

IK ne sme da zna cilj exp, ne sme unapred da bude upoznat sa svim D, pažnja mu se usmerava na sporedne pojave, daju se periferne i nenametljive draži.

37
Q

VUR kao pogrešna R

A

neki autori vide samo pogrešnu R u opitu RT.

IK obično dobija instrukciju da pritisne taster čim se pojavi određena zvučna ili svetlosna draž -> pripremljeni (motorni stav) da izvrše R, te bilo koja iznenadna draž može da otkoči tu R.

po ovoj H: VUR je automatska R, ali ne prava UR, već pogreršna i prevremeno izvršena R.

37
Q

kl. odbrambreni UR

A

posle ND životinja dobija šok na nogu, reakcija podizanja noge -> UD će početi da izaziva podizanje šape.

Behtjerevljev tip Usl. -> KU je, jer šok izaziva R koja se uči; u nekim exp. je srednstvo izbegavanja šoka -> svrstava se u IU;

dva kriterijuma za razvrstavanje: izazivanje i spontanost pokreta i imstr. odgovora.

38
Q

tri podvrste odbrambrenih UR

A
  1. prva, BD (šok) se ne može izbeći, on sledi ND(UD). -> naučena UR nije sredstvo postizanja nekog cilja -> KU.
  2. druga, prelazan slučaj; BD (šok) se ne može izbeći, ali se može prekinuti; BD i UD se daju skoro istovremeno, BD se uvek dobija bez obzira šta Ž čini, ali dok se šokira, ako Ž drži visoko podignutu nogu, šok se prekida -> podizanje noge je instrumentalna komponenta.
  3. avoidance learning; Ž može da izbegne neprijatnu BD, ako izvrši određenu R; ako na UD podigne nogu, izbeći će šok na nogu.
    - sticanje reakcije izbegavanja.
39
Q

Usl. II i višeg reda

A

Frolov; vremenski dodir zvuk metronoma (UD1) i hranu (BD); ponavljanje, zvuk izaziva salivaciju -> učenje I reda

II faza -> izlaže u paru 1vizD sa metronomom (ND2 + UD1).

III - UD2 se samo izlaže -> izaziva manje obilnu salivaciju, iako se nije davalo u paru sa hranom -> usl. II reda.

Kod Usl. III reda, izlaže se samo UD3 da se vidi da li je stekla sposobnost za UR; teško se stiču, lako gube.

40
Q

Pavlov vs. Reskorle

A

Pavlov: UII reda je krhka pojava
Reskorle: UII je robustno.

41
Q

zakoni UII

A

iste kao i kod I reda: što je jača BD, usl. je brže, t odnosi D i interval između 2D su isti, kao i kod usl. I reda.

delimično potkrepljivanje usporava učenja; uII reda je S-R tip, a ne S-S.

42
Q

senzorno preduslovljavanje vs. UII reda

A

senz. je S-S asocijacija, kognicija, a UII reda je S-R reakcija.

43
Q

značaj U II reda

A

snažna grmljavina (BD) izaziva emociju straha (BR). nju prethodi sjaj munje (UD1) -> ponavljanjem i ona sama izaziva strah. -> olujni vetar (UD2) prethoi munji i on može da izaziva strah.

44
Q

sekundarno potkrepljenje

A

ND koja je usled davanja u paru sa BD stekla je sposobnost da i sama vrši potkrepljenje (održavaju stečene i podstiču izvesna ponašanja) -> mogu biti privlačne/odbojne -> određuju ponašanje ljudi.

45
Q

sekundarni potkrpljivači

A

mogu nastati KU, asoc. meh, učešćem kogn.

kod URII reda, 1UD (UD1) prenosi svoju sposobnost na drugu UD(2).

46
Q

inhibitorno uslovljavanje

A

za adaptaciju je nekad potrebno uzdržavanje od reagovanja - inhibiranje prirodnih ili naučenih R.

UD postaje znak da se BD neće pojaviti.

47
Q

Pavlovljevo inhibiranje

A

objašnjava ga medjudejstvom 2 razl. fizioloska procesa: razdrazenje (ekscitacija) i kocenje (inh), a sp.R je algebarski zbir jačine procesa exc. i inh.

kod njega su inh. samo fiziološki hipotetski konstrukti.

48
Q

opis ponašanja i tumačenje ponašanja

A

su razdvojeni.

49
Q

sp. inhibicija

A

kad se u toku stvaranja UR (salivacija na metronom) iznenada izloži ND (izaziva telesne R) dolazi do prekida u izvođenju UR, do prekida salivacije.

50
Q

un. inhibicija

A
  1. gasenje - jedan aktivan proces inhibicije - inh. gašenja.
  2. diskriminativna un. inh. - koriste se 2ND, N1 pracena sa BD, a N2 nikad nije.

UD1 izaziva UR, obelezava se sa UD+, a UD2 se nikad ne izaziva sa UR, označava se sa UD-.

51
Q
  1. (un) inh. odlaganja
A

dovoljno vremena, odložen UR.

52
Q
  1. (un) uslovna inh. ili uslovni inhibitor
A

Pavlov koristi 2ND, obe izlagane na 2 načina;

I postupak: UD1 uvek pracena BD
II postupak: zajedno se izlazu 2ND, ali se izostavlja BD (zvuk metronoma u paru sa svetl. D, a hrana se ne daje). ND2 postaje UD-.

UD+ redovno izaziva UR (salivaciju), ali kad se UD+ da u paru sa UD- -> UR se ne pojavljuje. ž

ND2 je postala uslovni inh.

53
Q

negativna kontigencija i inh.

A

ako je p da BD bude najavljena UD MANJA od p da se BD pojavi nenajavljeno UD -> dolazi do inh. usl. -> UD postaje UD-.

dovoljan uslov za inh. usl.

UD- postaje znak sigurnosti u situacijama kad je BD avezrvina.

54
Q

verbalno izražena načela u ime kojih se kažnjava

A

postaju naučeni inh. odredjenih ponašanja.

psihologija učenja - prvi kolokvijum (18 decks)

Brainscape helps you reach your goals faster, through stronger study habits.
© 2024 Bold Learning Solutions. Terms and Conditions