XV - završni pregled prinicpa potkrepljenja

Question 1

da li je emp. princip potkrepljenja (ZE) opšti zakon učenja

Answer 1

Hal, Osgud, Miler i Dolard smatrali su da je PP opšti zakon učenja.

Skiner i Maurer suzili domen njegovog važenja na IU.

Question 1

zašto PP ne može biti opšti princip učenja

Answer 1

1. Kl. princip potkrepljenja ne može da se primeni na KU B tipa – ne postoje uslovi za primenu pojma potkrepljenja, nema posledica koje slede Rk koja se uči.
2. Oblast verbalnog Uč ne podleže principu potkrepljenja, mada se izvesna verb. ponašanja mogu modifikovati njegovom primenom. Za učenje verb. materijala značajniji su motivacija i namera (zato što organizuju proces pažnje, dovode do povećanja akt. NS…), a ne nagrada.
3. Podaci o bio granicama ili uslovima Uč- neke Rk se uče i bez potkrepljenja, a neke nasuprot potkrepljenju.
4. Favorizovani emp. princip potkrepljenja pokazao se kao prazan pojam koji ne može da prevaziđe izvestan stepen cirkularnosti. Preciznije je PP ograničiti na IU, a u okviru ovog pojma PP podrazumevati nagrađivanje ili postizanje uspeha.

Question 2

Da li je empirijski princip potkrepljenja uvek zakon delatnosti?

Answer 2

Neki bi rekli da je PP uvek zakon delatnosti (k. teoretičari, neki asocijacionisti – Maurer i Spens).

Organizam nauči relacije između S, R i P, pa sledeći put u istoj situaciji S, vrši radnju R da bi postigao posledicu P.

k. objašnjenje ima prednost što jasno opisuje mehanizam dejstva potkrepljenja – u neposrednom pamćenju ostaju one radnje i sadržaji koji su doveli do potkrepljenja.

NIJE.

Question 3

pp nije uvek zakon delatnosti

Answer 3

princip delatnosti pretpostavlja k. procese u cilju usmeravanja ponašanja.

Međutim, nagrade i kazne deluju i na organizme kod kojih ne možemo da pretpostavimo takve procese.

Question 4

dejstvo potkrepljenja može da zavisi od:

Answer 4

1. Filogenetskog nivoa - Ž na niskom nivou menjaju ponašanje najpre pod uticajem kazne, a potom i nagrade (Razran). Kod ovakvih jednostavnih organizama (bubašvabe, hidre, gliste) je teško pretpostaviti cilju usmereno plansko delovanje na osnovu k. procesa.
2. Ontogenetskog nivoa – dete od nedelju dana može da uči IU (okreće glavu prema izvoru hrane).
3. Tipa Rk– na osnovu IU reakcija ANS teško je objasniti kognitivistički. Autonomne Rk naučene instrumentalnim putem nekad su sasvim specifične - teško je zamisliti centralnu ili kogn. medijaciju. Npr. vazodilatacija samo u jednom uhu pacova, ima još primera
4. Izvesnih okolnosti pod kojima se učenje odigrava – exp. sa verb. ponašanjem nas upozoravaju da ne tvrdimo da kod čoveka PP UVEK deluje uz jasno učešće svesti i plansko ostvarivanje cilja. Postoji i problem odnosa svesti i k. procesa.

Question 5

Da li je empirijski princip potkrepljenja princip učenja ili delatnosti?

Answer 5

PP može u izvesnim uslovima princip učenja, a pod drugim uslovima princip delatnosti.

zamislimo jedan kontinuum:
1. Na jednom kraju nalaze se visoko razvijeni organizmi sa dovoljno izraženim k. sposobnostima – PP može biti princip delatnosti. Čak i kod tih organizama, PP bi nekad mogao da bude princip Uč (na osnovu prethodno navedenih razlika).

2. Na drugom kraju su nisko razvijeni organizmi kod kojih se teško mogu pretpostaviti k. procesi.
3. U sredini leži veliki razvojni interval gde možemo da svrstamo omiljene exp. životinje - pacovi, golubovi, mačke, psi… Ovaj interval pokrivale su klasične teorije učenja.