VII - mere učenja i osnovne krivulje učenja Flashcards
mere naučenog
indikatori učenja
opšti tok napredovanja u učenju
jačanje naučenih reakcija.
učenje može da jača reakciju, a i da dovodi do slabljenja
habituacija.
učenje se može definisati kao progresivna kvantitativna promena u bilo kom pravcu
ali se ne može prihvatiti kao odredba za empirijsku definiciju iz 2 razloga_
- postoji naglo, skokovito učenje koje ne sadrži progresivne promene; emocionalno (traumatsko uslovljavanje) ili uvidi ili pamćenje važnih i intenzitvnih zbivanja i doživljaja.
- postoje teorije u kome učenje nije postupno, već se odigrava skokovito, iz jednog puta po principu sve ili ništa.
postupno jačanje reakcija (ponašanja)
nije karakteristika učenja koju svi teoretičari i učenja priznaju i izgleda nije karakteristika svih oblika učenja.
reinforcment and strengtening
potkrepljenje i pojačavanje.
jačanje
ponavljanje je majka svakog učenja, klasični zakoni učestalosti; što se jedna asocijacija češće ponavljala, biće jača.
upotreba hipotetskih konstrukata
jačanje se zamišlja kao probijanje nervnih veza, kao bolja, jača utrvenost tragova u mozgu ili kao veći broj asocijativnih veza u mozgu.
operacionalna definicija
sa ponavljanjem (S varijabla) indikatori jačine naučenog (R varijabla) pokazuju kvanntitativni rast.
indikatori naučenog
merena R varijabla
indikatori jačine naučenog
- učestalost reakcije - češća
- amplituda, jačina reakcije - sve veća
- vreme latencije; kraće vreme ima smisao većeg stepena naučenosti - pre započinje
- brzina kretanja - brže izvodi
- otpornost na gašejne (nekad i na zaboravljanje) - sporije se gasi.
jačanje jedne reakcije znači da je ona sa ponavljanjem sve učestalija ili sve veća (jača) ili da se pre započinje, da se brže izvodi, ili das e sporije eliminiše.
učestalost (verovatnoća)
učestalost reakcije je mera njene snage; indikator kako u slobodnim (operantnim) sitaucijama učenja (Skinerova kutija), tako i u eksperamentalnim situacijama sa diskretnim (izdvojenim) pokušajima (laviritn, KU).
Skinerova kutija
automatski se registruje br. reakcija u jedinici vremena; što je veći, jača je naučena tendencija.
veći br. reakcija u jedinici vremena označava i brzinu reagovanja, tempo reagovanja.
brzina se predstavlja nagibom krivulje.
diskretne situacije
učestalost se izražava tako što se IK odredjeni br. puta stavi u exp. situaciju i broji se koliko će puta uspešno (tačno) reagovati (na UD).
verovatnoća i procenat se koriste; prebrojavanje, a ne merenje u pravom smislu.
mera snage jedne tendencije
uzima broj IK koji je reagovao na određen način.
može se prebrojavati broj adekvatnih reakcija svakog IK posebno ili broj IK koji su adekvatno reagovali na određen način. izražva se učestalošću/verovatnoćom.
amplituda (jačina) reakcije
mera jačine u pravom smoslu, retko primenljiva; Pavlov je merio količinu izlučene pljuvačke i uzimao je za indeks uslovne reakcije.
vreme latencije
t od momenta kada se neka draž izloži ili IK stavi u aparat, pa do momenta javljanja reakcije.
H: naučena R je utoliko snažnija, ukoliko je vreme latencije kraće.
može se koristiti i kod verbalnog učenja: t potrebno za zahtevani verb. odg. ukazuje na stepen naučenosti tog odgovora.
vreme latencije kod Skinerovog kaveza
meri se vreme koje će proteći, dok životinja ne priđe poluzi.
brzina reagovanja ili kretanja
može se koristiti, gde se organizam kreće; kretanje kroz lavirint, trčanjem kroz stazu za trčanje, sa vršenjem motornih veština.
H: što je lavirint bolje naučen ili motorna veština u većoj meri savladana, t potrebno za izvršenje radnje beć kraće; brzina izvođenja radnje biće veća.
otpornost na gašenje i zaboravljanje
indirektna mera jačine naučenog. što je gradivo bolje naučeno, sporije se zaboravlja.
napredovanje u učenju može da se meri i brojem pogrešaka
br. pogrešaka je komplement br. tačnih reakcija i br. pogrešaka predstavlja meru učestalosti.
reliabilnost
kod ponovljenog merenja pokazuju se približno isti rezultati.
validnost indikatora
izražava se međusobnom povezanošću (korelacijom) pojedinih indikatora. najveće korelacije nalazimo između učestalosti i amplitude (0.63, 0.94).
najadekvatniji indikator
- opštost - upotrebljiv u svim exp. situacijama
- osetljivost - ukazuje na promene u jačini naučenog, čak i kad drugi indikatori to više ne čine.
Halova krivulja učenja
učenje je jedan jedinstveni i opšti proces, može se predstaviti jednom opštom krivuljom učenja.
negativno ubrzana krivulja.
osobine Halove negativno ubrzane krivulje
- svako ponavljanje dovodi do priraštaja u jačini navike.
- pojedini priraštaji se na neki način sumiraju, tj. pridodaju jedan na drugi.
- postoji gornja granica (asimptota) krivulje učenja: dalja ponavljanja ne doprinose daljem učenju - neki to smatraju fiziološkom granicom.
- sa ponavljanjem, priraštaki u jačini navike su sve manji i manji.
Hal, pokušava da postulira osnovnu jedinicu navike.
hab - teorijski maksimalna jačina navike = 100 heba.
prag reakcije, Hal
potrebno je da navika dostigne određenu snagu da bi se u delatnosti izrazila; potrebno je da jačina reakcije dostigne prag reakcije.
prag je H, zaključen pojam, na osnovu činjenice da u početku učenja, ponavljanja ne moraju da dovedu do uspešne sp. reakcije, a i da je pojam zasnovan na H pstupnosti u učenju i sumiranju uzastopnih priraštaja.
postoji veći broj krivulja učenja
prikazuju napredovanje u učenju, često su nepravilne.
linearne i pozitivno ubrzane krivulje
hvataju deo ukupnog toka učenja, ne mogu biti prave, nema beskonačnog napredovanja u učenju jedne stvari.
neki osporavaju: veštine sportista i umetnika nikad ne dolaze do kraja (asimptote) već se stalno usavršavaju, ne pozitivno ubrzano, već negativno ubrzano (sve sporije).
S-krivulja
Kaler; učenje počinje sporo, postepeno se ubrzava, odražava isti tempo rasta izvesno vreme, a zatim dolazi do postepenog usporenja i dostizanja asimptote.
pozitivno ubrzana krivulja
odnosi se na početni period učenja, linearna na srednji, a negativno ubrzana na završni period učenja.
zašto različite krivulje
- složenost reakcija koja se uči; Halova krivulja važi za reakcije koje su od samog početka opita u repertoaru individue (salivacija), dok se kod motornih veština i složeijim sitauacijama traga za tačnom reakcijom, te je napredovanje u početku veoma sporo (S-krivulja).
- faza učenja; kod složenih radnji prvi period učenja se karakteriše sporim napredovanjem koji se postepeno ubrzava, a u završnoj fazi obično dolazi do postepenog usporavanja negativnog ubrzanja.
različit tempo napredovanja u različitim fazama učenja postoji kod složenih ponašanja.
