XI - podaci koji govore za asocijativnu S-R teoriju uslovljavanja

Question 1

za asoc. teoriju

Answer 1

1. da je jednostavan proces koji ne zahteva kogniciju
2. da je usl. zasnovano na stvarnju jedne S-R veze u NS.

svako usl. na bihejv. nivou je jedna vrsta S-R veze.

Question 2

veza/asocijacija, na čisto deskriptivnom nivou

Answer 2

reakciju je nekad izazvala jedna draž (BD), sad je izaziva jedna druga draž (UD)

Question 3

1. teza o usl. kao supstituciji draži

Answer 3

Pavlov; reakcije ostaju iste (UR=BR), draži se menjaju; nije pravi teorijski nivo, deskripcija je; ovo je tvrđenje na deskriptivnom nivou.

neki naučnici su su na osnovu posmatranja tvrdili da UR nije ista kao BR.

teza potkrepljena cinjenica; usl. salivacija, kvalitetom imitira bezusl. salivaciju.

Question 4

2. exp sa promenom BD

Answer 4

najpre se stvori normalna draž, zatim izmeni reagovanje na BD

ako dođe do habituacije -> prekid veze centra BD i mot. centra -> exp. pokazuju da UD i dalje izaziva staru UR, a to je moguce samo ako je UR po prirodi S-R veza.

Question 5

2. promena BD, Harlov, 1937.

Answer 5

zvuk zujalice prethodi BD (prskanje naduvane kese papira) UR je trzanje i strah. -> životinje habituirane na BD -> prestale da reaguju na tu BD -> data je ponovo UD, pokazan je znak straha i trzanja.

Question 6

2. promena BD, Konoroski

Answer 6

uslovljavanje drugog reda -> govori protiv kognitivnih interpretacija uslovljavanja.

Question 7

3. UR izgradjeni na osnovu el. draženja

Answer 7

Louks; stvara UR kad jedna zvučna D biva pvraćena el. draženjem jednog mot. centra u mot. kori majmuna (diže ruku). -> ponavljanja; zv. D izaziva automatsko podizanje ruke -> nema 2 D, da bi mogla da se stvori S-S veza -> akcija mora biti S-R prirode.

el. draženje 1 tače u aud. kori biva praćeno el. draženjem jedne tačke u motornoj kori -> stvoren UR čija priroda je jedna S-R asoc.

Question 8

3. UR izgradjen na osnovu el. draženja; draženja subkortikalni centara

Answer 8

1. sp. D zamenjivane el. draženjem nekih subkortikalnih senz. centara
2. BD zamenjivane su el. draženjem subkortik. moto. centara

stvara se usl. refleks.

Delgado: daje 1audD kod majmuna draži moto centar -> draženje izaziva specif. okretanje glave u stranu -> pustio u copor.

potvrda da je moguce S-R asoc, moguce i na nivou subkortikalnih struktura -> UR ne mora biti povezan sa kogn. -> protiv teorije kogn. uslv.

Question 9

4. exp. sa odstranjenjem/uništ. pojedinih n. struktura

Answer 9

1. opsecanje/podsecanje
2. vađenje motorne kore
3. vađenje cele kore kod psa/mačke
4. uniptavanje subkortikalnih struktura

Question 10

4.1. opsecanje ili podsecanje

Answer 10

• opsecanje: normalan UR -> hirurskim putem se prekinu svi n. putevi oko senz. centra -_ rezultat: UR ostaje nepromenjen.
• podsecanje -> prekid veze izmedju senz. centra UD i subkortik. struktura -> izgradjeni refleks se narušava -> važnija je kortik-subkortik. nego kortik-kortik. veza -> jednostavnost i nekognitivnost UR.

Question 11

4.2. vađenje mot. kore

Answer 11

ne uništava UR, ali su manje precizne radnje.

Question 12

4.3. vađenje cele kore kod psa/mačke

Answer 12

UR može da se izgradi bez kore -> mot. aspekt manje precizan i adaptivan, to ne važi za jednostavnostavne konsumatorne i visc. R.

em. R su difuzne, nekoordinisane

kora norm. (ne nužno) učestvuje pri izgradjivanju UR -> najpre se gradi UR, vadi kora -> pamćenje ranije stvorenih UR je narušeno -> značaj kore i eventualno kognicije.

Question 13

4.4. uništavanje subkor. struktura

Answer 13

UR ipak može da se stvori -> nema mesta gde su UR zapisani -> istovremeno se stvaraju na razl. mestima u NS. -> UR je mnogo kanalna veza -> u saglasnosti sa nalazom Lešlija o skupnoj akciji mozga -> pamćenje slabije ukoliko je veća količina kore vMozga izvadjena.

Question 14

5. uslovljavanje na nivou KM

Answer 14

mogucnost postoji, moze biti prost oblik ucenja.

Question 15

6. uslovljavanje se javlja rano u filogeneze

Answer 15

uslovljavanje riba.
kod ptica usl. se ne ostvaruje najrazvijenijim postojecim n. strukturama.

Question 16

7. usl. na ranim uzrastima ontogeneze

Answer 16

moguce u majcinoj utrobi, kad kora VM ne funkcionise, a ni subkortik. strukture.

ostvaruje se na nizim nervnim strukturama -> princip encefalizacije najvise n. strukture preuzimaju funkcije koje su ranije vrsile niže n. sturkt.

Question 17

8. vegetativno i interoceptivno usl.

Answer 17

1. vegetativno usl. - uslovljavanje rada pojedinih un. organa
2. interoceptivno usl. - usl. kod kog su UD iz fun. tela, obicno un. organa.

Question 18

8.1. tri cinjenice za veg. i interoc. usl.

Answer 18

1. oblici usl. najranije se javljaju u ontogenezi
2. vegetativni UR se ne razlikuje kod mladih i odraslih organizama, ne razlikuju se ni kod norm. i dekortik. organizama
3. Durinjan: usl. ima i kad su interoc. D slabog intenziteta, kad verovatno ne dolaze do kore, kad ne postoji svest o njima, kad nema kogn.

Question 19

9. usl. kod idiota

Answer 19

normalno; na mladim uzrastima lakše i bolje.

Question 20

EEG pri usl.

Answer 20

kad se započne davanje UD i BD skoro je ceo korteks akt. i niz subkrot. struktura.

ponavaljanje -> samo nekoliko tačaka akt, uglavnom u podkori. UR se premešta sa kore u podkoru.

Kamin - osnovni uslov usl. pojava pažnje.

Question 21

šta mogu da nauče Ž sa malo kore/dekortik.

Answer 21

pas: razlikuje 2UD i na jednu praćenu sa BD reaguje sa UR, na drugu ne.

razlikovanje - jedan od osn. kogn. procesa.

može da reaguje na odnose (po gest. defin. arakteristika kogn. ponasanja)

da zaobiđu prepreku.

nesvesno može da izvrši primitivne kogn. funkcije

Biterman: kod razvijenih org. moramo da objasnjavamo i kogn. principima, a kod nižih važe asoc. zakoni Hala.