XVI - režimi potkrepljenja Flashcards
studija del. potkrepljenja
najvažnije dostignuće Skinerove ps.
povremena potkrepljenja imaju veći ef. nego stalna.
ef. delimičnog potkrepljenja:
- Uticaj na učenje, sticanje nove Rk – Pavlov je uočio da izostavljanje potkrepljenja usporava proces učenja. Ako se BD retko izostavi – nema promene, ali ako se broj potkrepljenja smanji za 25% sporije se uči. Ovaj Pavlovljev nalaz potvrđen je u Skinerovom kavezu, u lavirintu itd.
- Uticaj na karak. naučenog ponašanja - delimično potkrepljenje nema uvek isto dejstvo.
- a. U kontrolisanim situacijama sa izolovanim pokušajima (kao što je KU), naučena Rk je obično slabija - delimično potkrepljenje dovodi do sporijeg toka učenja i slabije Rk.
- b. U slobodnim situacijama operantnog Uč delimično potkrepljenje može da dovede do učestalijih Rk. Ova činjenica je problem za teoretičare potkrepljenja (Halove teorije tvrde da jačina navike zavisi od broja potkrepljenih ponavljanja) - ovde vidimo da manji br. potkrepljenja dovodi do učestalije Rk. - Uticaj na otpornost na gašenje - otpornost se povećava sa delimičnim potkrepljenjem – Hamfrisov paradoks.
4 režima potkrepljenja:
- stalni (fiksirani) interval - FI
- promenljivi (varijabilni) interval - VI
- stalni (fiksirani) razlomak - FR
- promenljivi (fiksirani) razlomak - VR
STALNI (fiksirani) INTERVAL - FI
Potk. se daje po isteku određenog t intervala, nakon što organizam izvrši određenu Rk. dužina t intervala beleži se pored simboličke oznake intervala, npr. FI-30sec, FI-1 (minut se podrazumeva).
Karakteristike ponašanja: u početku potk. dovodi do povećanog brRk. Sa produženim treningom, posle izvršene Rk i dobijenog potk. sledi pauza u reag., a kako se interval približava kraju, broj Rk raste. Kod dobro uvežbanih Ž, brojne Rk javljaju se naglo pred završetak intervala.
Grafički - talasasta krivulja.
Skinerovci ovaj fenomen objašnjavaju time da Ž vrši t diskriminaciju. Prema drugoj H, Rk na početku intervala imaju odloženo potk., dok one na kraju imaju neposredno i zbog toga se one učvršćuju, a prve budu eliminisane.
Životinja KAO DA opaža ili zna da nakon dobijenog potk. za izvesno t ne može da dobije novo, ni pored pritiskanja poluge, KAO DA zna da na kraju fiksiranog intervala može da dobije nagradu. K. psiholozi pretpostavljaju da opisani k. procesi stvarno postoje.
t diskriminacija se ipak ne objašnjava k. procesima, već procesima uslovljavanja.
PROMENLJIVI (varijabilni) INTERVAL - VI
Potk. se daje posle intervala različite dužine, nakon što Ž izvrši željenu Rk.
Različiti odabrani intervali slede jedan drugi nasumičnim redosledom, ali je neophodno da se isti broj puta pojavljuje svaki interval.
Zahvaljujući tome može se naći srednja vrednost intervala i ona se pise pored simboličke oznake intervala, npr. VI-5. Ovako se stvara veoma stabilan način reag. – skoro prava linija.
STALNI (fiksirani) RAZLOMAK - FR
Nakon što organizam izvrši određeni broj Rk on dobija potk. Pri izgradnji ovog režima počinje se sa velikim razmerama (1:2, 1:4), a postepeno se razmere mogu smanjivati (1:96, 1:192).
Režim se obeležava tako što se veličina razmere pise pored oznake int., npr. FR-10.
Ponašanje stečeno ovim režimom karakteriše se velikom brzinom i upornošću reag. Kod velikih razmera opaža se izvesna pauza u reag. posle dobijenog potk., a zatim se pristupa učestalom reag.
Kod malih razmera takvih pauza nema – “nema t za bacanje, mora mnogo da se radi”
PROMENLJIVI (varijabilni) RAZLOMAK - VR
Kriterijum nagrađivanja se stalno menja i to na slučajan način, a taj kriterijum tiče se broja prethodno izvršenih Rk.
Redosled razmera je slučajan, ali je svaka razmera data jednak broj puta. Ponovo se uzima srednja vrednost razmere za obeležavanje, npr. VR-5.
Ponašanje izgrađeno ovim režimom odlikuje se izvanrednom učestalošću i trajnošću. Pauze su retke.
Značaj opisanih režima
Promenljivi režimi u ogromnoj meri povećavaju otpornost na gašenje. Skiner je uspeo da promenljivim režimima kod exp. Ž stvori tako uporne navike koje nisu mogle da se ugase ni nakon 1000 pokušaja gašenja.
Ovim eksperimentalnim nalazmia Skiner pokušava da objasni izuzetno čvrste, nepromenljive osobine ličnosti - u socijalnom životu dete stalno dobija delimično i varijabilno potkrepljenje.
Opštost opisanih režima
isti zakoni važe za pacova, goluba, dete i odraslog čoveka - dobijaju se slilčne krive
Poređenje pojedinih režima
Rejnolds je uporedio VI i VR u Skinerovom kavezu.
Jedna grupa Ž dobijala je potk. po principu VR. U drugom kavezu su njihovi parnjaci dobijali potk. po principu VI – svaki put kada Ž iz prvog kaveza dobije potk., njen par u drugom kavezu dobjie potk.
REZULTATI: pod dejstvom VR reaguje se 5 puta više nego kod dejstvom VI.
