strategije Flashcards
Personalizacija (individualizacija). Ovu strategiju je zastupala
Merilin Bruer sa saradnicima
Personalizovana interakcija među pojedincima iz različitih grupa sastojala bi se u
razmeni informacija jednog o drugome koja se tiče ličnih osobina a ne osobina grupe.
Na taj način, smanjuje se uticaj grupnih stereotipa koje, po pravilu, o drugome daju iskrivljenu i negativnu sliku.
Ponovljena personalna interakcija sa različitim članovima druge grupe pomogla bi da
se uvide razlike među članovima te grupe, da se uvidi vrednost ličnih karakteristika i problematičnost uniformnih stereotipa
Po autorima, ovo je ona vrsta komunikacije koja tokom kontakta o kojem govori Olport dovodi do smanjenja neprijateljstva.
koja vrsta
personalizacija
Individuacija se podstiče
ličnim kontaktima čiji je sadržaj nešto što se tiče pojedinaca a ne grupa.
problem s personalizacijom:
koliko je uopšte realistično očekivati da u nizu kontakata između pripadnika različitih grupa dođe do brisanja grupnog identiteta. Ako do takve potpuno personalizovane komunikacije i dođe, pojavljuje se problem generalizacije takvog iskustva.
Naime, pristrasnost se može smanjiti prema pojedincu sa kojim smo u ličnom kontaktu ali ne i prema ostalim članovima njegove grupe. Pojedinac kojeg sada vidimo u drugačijem svetlu i koji se više ne uklapa u prihvaćeni stereotip može za nas biti “izuzetak koji potvrđuje pravilo”. Zato je važno da u personalizovanoj komunikaciji sa članom druge grupe njegov grupni identitet bude prisutan ali ne u izrazitoj meri. Naravno, nije lako reći šta bi bio pravi balans između prenaglašavanja i brisanja grupnog identita u personalizovanoj komunikaciji.
da
Dekategorizacija je veoma slična personalizaciji, s tim što
se ovde ne radi o interakciji sa pripadnikom druge grupe već o specifičnom opažanju pripadnika druge grupe.
Dekategorizacija se sastoji u
smanjivanju vidljivosti grupnih granica, pa i njihovom brisanju
Dekategorizacija se ostvaruje tako što se ljudi podstiču da jedni druge posmatraju
kao pojedince sa svojim idiosinkratičnim ličnim osobinama, a ne kao članove grupa.
Dekategorizaciji može doprineti uvid da
među pripadnicima druge grupe postoje velike individualne razlike u njihovim osobinama.
Teškoća vezana za dekategorizaciju je, kao i kod personalizacije, u tome što,
ada izađemo iz laboratorija i pozabavimo se realnim odnosima između društvenih grupa, kategorije koje su uzrok tenzija uopšte nije lako zanemariti, one se nekad bukvalno nameću u socijalnim odnosima.
Rekategorizacija, ili model
zajedničkog grupnog identiteta
Ključna ideja rekategorizacije, koju zastupaju Gertner i Dovidio (Geartner & Dovidio, 2000), je da se vlastita i tuđa grupa
rekategorišu kao jedna grupa tako da članovi grupa koji su do tada bili podeljeni na Mi i Oni sada bivaju zajedno obuhvaćeni jednim novim, inkluzivnim Mi.
Uvođenjem zajedničkog, nadređenog identiteta kognitivni i motivacioni procesi koji se odnose na unutargrupno favorizovanje smanjiće negativan stav prema drugima koji su sada postali deo Nas. *
da