strategije

Question 1

Personalizacija (individualizacija). Ovu strategiju je zastupala

Answer 1

Merilin Bruer sa saradnicima

Question 2

Personalizovana interakcija među pojedincima iz različitih grupa sastojala bi se u

Answer 2

razmeni informacija jednog o drugome koja se tiče ličnih osobina a ne osobina grupe.
Na taj način, smanjuje se uticaj grupnih stereotipa koje, po pravilu, o drugome daju iskrivljenu i negativnu sliku.

Question 3

Ponovljena personalna interakcija sa različitim članovima druge grupe pomogla bi da

Answer 3

se uvide razlike među članovima te grupe, da se uvidi vrednost ličnih karakteristika i problematičnost uniformnih stereotipa

Question 4

Po autorima, ovo je ona vrsta komunikacije koja tokom kontakta o kojem govori Olport dovodi do smanjenja neprijateljstva.
koja vrsta

Answer 4

personalizacija

Question 5

Individuacija se podstiče

Answer 5

ličnim kontaktima čiji je sadržaj nešto što se tiče pojedinaca a ne grupa.

Question 6

problem s personalizacijom:

Answer 6

koliko je uopšte realistično očekivati da u nizu kontakata između pripadnika različitih grupa dođe do brisanja grupnog identiteta. Ako do takve potpuno personalizovane komunikacije i dođe, pojavljuje se problem generalizacije takvog iskustva.

Question 7

Naime, pristrasnost se može smanjiti prema pojedincu sa kojim smo u ličnom kontaktu ali ne i prema ostalim članovima njegove grupe. Pojedinac kojeg sada vidimo u drugačijem svetlu i koji se više ne uklapa u prihvaćeni stereotip može za nas biti “izuzetak koji potvrđuje pravilo”. Zato je važno da u personalizovanoj komunikaciji sa članom druge grupe njegov grupni identitet bude prisutan ali ne u izrazitoj meri. Naravno, nije lako reći šta bi bio pravi balans između prenaglašavanja i brisanja grupnog identita u personalizovanoj komunikaciji.

Answer 7

da

Question 8

Dekategorizacija je veoma slična personalizaciji, s tim što

Answer 8

se ovde ne radi o interakciji sa pripadnikom druge grupe već o specifičnom opažanju pripadnika druge grupe.

Question 9

Dekategorizacija se sastoji u

Answer 9

smanjivanju vidljivosti grupnih granica, pa i njihovom brisanju

Question 10

Dekategorizacija se ostvaruje tako što se ljudi podstiču da jedni druge posmatraju

Answer 10

kao pojedince sa svojim idiosinkratičnim ličnim osobinama, a ne kao članove grupa.

Question 11

Dekategorizaciji može doprineti uvid da

Answer 11

među pripadnicima druge grupe postoje velike individualne razlike u njihovim osobinama.

Question 12

Teškoća vezana za dekategorizaciju je, kao i kod personalizacije, u tome što,

Answer 12

ada izađemo iz laboratorija i pozabavimo se realnim odnosima između društvenih grupa, kategorije koje su uzrok tenzija uopšte nije lako zanemariti, one se nekad bukvalno nameću u socijalnim odnosima.

Question 13

Rekategorizacija, ili model

Answer 13

zajedničkog grupnog identiteta

Question 14

Ključna ideja rekategorizacije, koju zastupaju Gertner i Dovidio (Geartner & Dovidio, 2000), je da se vlastita i tuđa grupa

Answer 14

rekategorišu kao jedna grupa tako da članovi grupa koji su do tada bili podeljeni na Mi i Oni sada bivaju zajedno obuhvaćeni jednim novim, inkluzivnim Mi.

Question 15

Uvođenjem zajedničkog, nadređenog identiteta kognitivni i motivacioni procesi koji se odnose na unutargrupno favorizovanje smanjiće negativan stav prema drugima koji su sada postali deo Nas. *

Answer 15

da

Question 16

Primer ovakve rekategorizacije je

Answer 16

izgradnja evropskog identiteta

Question 17

U Šerifovom eksperimentu, zajedničko dostizanje nadređenog cilja dovelo je do smanjenja neprijateljstva. Posmatrano iz ugla modela zajedn.grup.id Šerifova strategija je bila efikasna zato što je kod dece izgradila

Answer 17

zajednički identitet, novo Mi koje obuhvata decu iz oba tabora.

Question 18

Očekuje se da će rekategorizacija jačati granicu nove, nadređene kategorije a slabiti granicu između partikularnih kategorija. *

Answer 18

da ali
To, međutim, ne mora uvek da bude slučaj. Ako se uspostavljanje zajedničkog identiteta opaža kao nametanje kojim se zahteva odustajanje od ranijeg partikularnog identiteta, takva strategija može da izazove kontraefekat i da pojača vezanost za partikularnu grupu, kao i da unutar nove grupe izazove podele između jedne i druge podrgupe. Novi identitet ne bi trebalo da potire stari, već da, po modelu koncentričnih identiteta, pojača novu granicu a oslabi stare.

Question 19

edan pokušaj da direktno uporedi efikasnost dekategorizacije i rekategorizacije izveo je Gertner (Gaertner et al., 1989). Eksperiment je imao nekoliko faza.:

Answer 19

U prvoj fazi, dve tročlane grupe su odvojeno radile na jednom problemu. Posle toga našli su se zajedno da diskutuju o istom zadatku. U jednoj varijanti, eksperimentator je nastojao da subjekti počnu da vide jedni druge kao članove jedinstvene grupe, u drugoj varijanti da se posmatraju kao individue, i u trećoj varijanti da se vide kao članovi dve grupe. To je postignuto rasporedom sedenja (integrisan, odeljen i pojedinačan), davanjem imena (ispred svakog su stajale table ili sa ličnim imenom, ili sa imenom prethodne grupe, ili sa novim imenom jedinstvene grupe) ili prirodom međuzavisnosti. U poređenju sa situacijom gde je zadržana podela na dve grupe, i u uslovima dekategorizacije i u uslovima rekategorizacije pristrasnost se smanjila, ali na različit način. U uslovima rekategorizacije (svi smo jedna grupa) pristrasnost se smanjila povećanjem privlačnosti domalopređašnjih članova tuđe grupe. U uslovima dekategorizacije (svi smo pojedinci), pristrasnost se smanjila smanjenom privlačnošću malopređašnjih članova vlastite grupe.

Question 20

Suština kroskategorizacije je u

Answer 20

dodavanju nove kategorizacije kojom se ne negira postojanje ranije podele, ali se uvode nove podele koje bi trebalo da staru podelu, koja je izvor suprotstavljenih identiteta, učini manje vidljivom i manje značajnom.

Question 21

Granice koje dele stare i nove kategorije trebalo bi da se ukrštaju u kroskati

Answer 21

da
Na taj način, dve osobe koje po ranijoj kategorizaciji pripadaju različitim grupama po toj kategorizaciji nastavljaju da budu sa različitih strana granice, ali se istovremeno, po novoj kategorizaciji, nalaze sa iste strane granice.

Question 22

Veoma je važno da nova podela ne preseca grupe na isti način kao i ranija podela, jer bi se time jaz između dve grupe definitivno produbio u kroskati?

Answer 22

da
Ali, mada se ukrštanjem kategorija sa delom članova ranije tuđe grupe razvija zajednički identitet što dovodi do smanjenja neprijateljstva prema njima, pokazuje se da se prema osobama koje su prema oba kriterijuma ostale izvan, povećava diskriminacija.

Question 23

Teorija intergrupnog kontakta (Brown & Hewstone, 2005), ranije označena kao

Answer 23

uzajamna intergrupna diferencijacija

ili model distinktivnog socijalnog identiteta.

Question 24

Teorija intergrupnog kontakta ?

Answer 24

Po ovom pristupu, diferencijaciju između vlastite i tuđe grupe ne treba ukidati, ona treba da ostane vidljiva, jer se poziv neprijateljski nastrojenim stranama da zanemare svoju grupnu pripadnost često doživljava kao ugrožavajući. Ali, ta vidljivost treba da postoji u uslovima kooperativne interakcije o kojima je govorio Olport. Dobro je da pri zajedničkoj saradnji grupe imaju komplementarne, distinktivne uloge.

Question 25

U jednom eksperimentu (Deschamps & Brown, 1983), dva tima sa različitih fakuteta su zajednički radila na uređenju članka u časopisu. Pozitivniji efekat je dobijen kada su timovi imali jasno odvojene zadatke (jedni su radili na tekstu a drugi na graficima i dizajnu) nego kada su zadaci bili izmešani.

Answer 25

da

Question 26

zadatke (jedni su radili na tekstu a drugi na graficima i dizajnu) nego kada su zadaci bili izmešani. Pozitivan stav prema članu druge grupe formiran tokom kooperativne interakcije lakše će se generalisati na ostale članove druge grupe ako

Answer 26

je grupni identitet vidljiviji i ako je član grupe tipičniji predstavnik svoje grupe.