Funkcije konflikta Flashcards
, konflikt nije nužno štetan, ni za interpersonalne odnose ni za grupu u kojoj se dešava. Konflikt sam po sebi nije ni dobar ni loš. ?
da
Ne samo da nisu nužno štetni, već konflikti imaju niz korisnih funkcija za pojedinca ili grupu. ?
da
Najpre, konfliktom se otvara problem koji realno postoji, a njegovim rešavanjem uspostavljaju se bolji odnosi i prilagođavanje novim uslovima. ?
da
Iskustvo konflikta predstavlja lični napredak za učesnike u konfliktu:
povećava njihove komunikacione veštine, čini ih asertivnijim i samopouzdanijim
Angažovanje na rešavanju konflikta ne aktivira samo agresivnost već i
kreativne potencijale.
Činjenica da konflikti mogu da ugroze funkcionisanje grupe ali i da unaprede međuljudske odnose podvlači se razlikovanjem
destruktivnih i konstruktivnih konflikata.
acc to kozer, korisne posledice konflikata su:
Sukob pomaže uspostavljanju i održavanju identiteta i granica društava i grupa. Granice između podgrupa društvenog sistema, koje su važne za društveno funkcionisanje, održavaju se i čine vidljivim zahvaljujući uzajamnom antagonizmu između njih. Kozer navodi Sorelovu ideju da radnička klasa može očuvati svoj distinktivni identitet samo kroz stalna sučeljavanja sa srednjom klasom.
Sukob nekad doprinosi održanju odnosa između strana u sukobu. On čini da se ispolje neslaganja i negativne emocije, bez čega bi grupe ili pojedinci prekinuli komunikaciju.
Sukob sa spoljašnjom grupom dovodi do pokretanja svih snaga grupe pa i do povećane unutrašnje kohezije. Grupa nekad može da priziva ili izmišlja spoljašnje neprijatelje da bi povećala kohezivnost.
Sukob potvrđuje umrtvljene norme i podstiče na uspostavljanje novih pravila, normi i institucija
Sukob vodi do konfrontacije i odmeravanja snaga. Uvid u odnos moći može olakšati postizanje sporazuma zasnovanog na realnom odnosu snaga i sprečiti veće sukobe.
Konflikti imaju povezujuću funkciju jer vode stvaranju saveza između dotle izolovanih pojedinaca ili grupa i uspostavljanju složenijih socijalnih struktura.
Kozer je isticao da je konflikt štetan samo u grupama gde
nema tolerancije ni institucionalizacije sukoba.
Takve grupe ne ugrožava sukob kao takav, već rigidnost koja dozvoljava da se neprijateljstva akumuliraju i preusmeravaju ka jednom velikom razdoru kad sukob na kraju ipak izbije.
Takođe, društvo sa velikim brojem manjih sukoba strukturno je stabilnije od društva u kojem dominira jedan konflikt koji stvara razdor, jer
se u njemu razlike poništavaju i sprečava se dezintegracija duž jedne linije rascepa.
Takmičarstvo u sportu i nauci potpada pod naše određenje konflikta, ali to može da nam promakne upravo zato što su tu u prvom planu
pozitivne strane konflikta.
