Međugrupna dominacija i eksploatacija Flashcards
Predrasude koje će u ovom slučaju dominantna grupa imati prema potčinjenoj grupi biće drugačije nego u situaciji takmičenja i njihova svrha biće da
se racionalizuje ugnjetavanje i ponižavajući tretman.
O pripadnicima potčinjene grupe razvijaće se slika kao o
inferiornim, zaostalim, ne nužno neprijateljski nastrojenim.
Na ovakav tretman od strane dominirajuće grupe potčinjena grupa može da reaguje na dva načina. Gordon Olport (Allport, 1954) je ta dva načina označio kao
kažnjavalački obrazac ka unutra i kažnjavalački obrazac ka spolja.
Kažnjavalački obrazac prema unutra karakterističan je u grupama u kojima
se nadmoćna grupa opaža kao toliko nadmoćna da se njena dominacija ne može dovesti u pitanje pa prihvatanje ovog obrasca predstavlja način prilagođavanae datoj situaciji i izbegavanja otvorenog konflikta koji bi mogao dovesti do odmazde i još veće ekspoatacije. Potčinjena grupa smatra samu sebe odgovornom za postojeće stanje, često i preuzima objašnjenja i slike koje daje dominantna grupa.
Ako, međutim, podređena grupe veruje da je odnos snaga takav da je promena stanja moguća, kažnjavalački obrazac ka unutra biće zamenjen
kažnjavalačkim obrascem ka spolja.
u kažn.obrascu ka SPOLJA -
U ovom slučaju, pripadnici podređene grupe će za svoju podređenost okrivljavati sistem i nadređenu grupu. Nastojaće da pobunom protiv nadmoćne grupe koja se sad opaža kao ugnjetačka promeni nepravedne odnose i oslobodi se dominacije.
Ako dođe do promene obrasca potčinjene grupe, dotle stabilan odnos dominacije i podređenosti transformisaće se u odnos
odnos direktnog nadmetanja, što će onda dovesti i do promene u stavovima dominantne grupe prema podređenoj grupi.
Ako je podređena grupa dovela u pitanje nadmoć dominantne grupe a dotle dominantna grupa opaža da u promenjenoj situaciji nema dovoljno moći da bi vlastitu dominaciju zadržala, njen cilj će biti
izbegavanje sukoba. Dotle podređena grupa neće se opažati kao inferiorna, i nastojaće se sa njom uspostaviti odnosi pomirenja i tolerancije.
Dinamiku opisanih odnosa između dominantne i podređene grupe Van den Berg je prikazao analizirajući
rasne odnose u SAD, Brazilu i Južnoj Africi.
Dok je rasna dominacija bila stabilna, ukorenjena i institucionalizovana, odnos nadređene i podređene rase van den Berg je označio kao
paternalistički rasizam. Obe grupe prihvataju da je dominacija prirodna i posledica inferiornosti podređene grupe.
Sa porastom političke moći Crnaca i njihovim nemirenjem sa podređenim položajem, menja se odnos Belaca prema njima. “Stereotipi podređene grupe su se promenili od poniznog, bezbrižnog “dobrog” crnca, ili “urođenika koji je znao gde mu je mesto” u drskog, naduvenog, bezobraznog, izdajničkog, podmuklog, nasilnog, “novog crnca”, ili rasplemenjenog koji ugrožava status quo.” ?
upravo tako
ada je moć Crnaca toliko porasla da je po dominirajuću grupu rizično da odbija d odustane od dominacije, menja se i odnos prema Crncima. Razvija se odnos
uvažavanja, tolerancije i pomirenja
Neki istraživači govore da je promena odnosa nekad toliko brza da se iza površinse tolerancije zadržava
prikrivena nenaklonost
„simboličkom rasizmu“
moderni r.