Međugrupno takmičenje i teorija realističnog konfliktaMeđugrupno takmičenje i teorija realističnog konflikta Flashcards
Teorija realističnog konflikta vezuje se za socijalnog psihologa
Muzafera Šerifa.
Šerif je bio nezadovoljan dotadašnjim vodećim gledanjima na uzroke konfikata i neprijateljstva, koji su tu temu posmatrali kao oblast psihopatologije ili tumačili individualnim karakteristikama kao što su agresivnost, konfliktna ličnost, autoritarnost, socijalna dominantnost itd.?
da
Po tim shvatanjima, neprijateljstvo među grupama javljalo se pre svega kada (pre šerifa)
u grupama ima mnogo članova koji su agresivne ili autoritarne ličnosti, tako da se odnosi među grupama postepeno pogoršavaju i vode do uzajamnog neprijateljstva.
Šerif je, nasuprot ovim ustaljenim verovanjima, smatrao da je mnogo češće da konflikti među grupama prethode neprijateljstvu i proizvode neprijateljstvo, predrasude i stereotipe.?
da
Po Šerifu, takvi konflikti među grupama su realistični zato što
su rezultat stvarnog nadmetanja oko ograničenih resursa a ne plod psihopatologije.
U nadmetanju oko ograničenih resursa druga grupa predstavlja realnu pretnju, jer
nastoji da prisvoji za sebe ono što bi prva grupa želela da dobije.
Suparnički odnosi proizvode
uzajamno neprijateljstvo, čija funkcija je da mobiliše grupu za sukob sa suparničkom grupom.
Da bi ispitao svoje pretpostavke, Šerif je organizovao seriju brižljivo isplaniranih eksperimenata u prirodnim uslovima :
Dečaci uzrasta 11-12 godina su pozivani da raspust provedu u letnjim kampovima. Od prijavljene dece, birana su deca čije i sociodemografske karakteristike (svi su bili dečaci, belci, protestanti, srednja klasa) i lične kakteristike (svi su bili prosečni ili iznadprosečni po školskom uspehu i inteligenciji, bez istorije sukoba sa drugom decom, natprosečnog sociometrijskog statusa, dobro prilagođena) nisu upućivale da će se među njima rađati netrpeljivost, naprotiv.
Deca su bila podeljena u dve grupe koje su odvojeno kampovale (u prvom eksperimentu, 1949. godine, najpre su sva deca tri dana provela zajedno, družila se i upoznavala, a onda su podeljena u dve grupe). Tokom tog boravka jačana je grupna kohezivnost i saradnja. Grupe su davale sebi imena („Crveni đavoli“ i „Buldozi“, „Panteri“ i „Pitoni“, „Zvečarke“ i „Orlovi“), crtale svoj amblem i zastavu, dečaci su zajednički spremali hranu, birali vođu, delili poslove.
da
Posle nedelju dana odvojenog boravka, deca su dolazila u zajednički kamp, ali podela na dve grupe je zadržana, a glavna aktivnost koja je popunjavala slobodno vreme bilo je organizovanje stalnih takmičenja između ove dve grupe. Organizovani su turniri u bezbolu, fudbalu, postavljanju šatora, traženju skrivenog blaga, a pobednici su dobijali nagrade.?
da
Sprortski duh se polako gubio a zamenjivale su ga sve jače tenzije između grupa. Grupe su optuživale jedna drugu za varanje a dečaci davali jedni drugima pogrdna imena. Deca koja su pripadala različitim grupama prestala su da međusobno razgovaraju, nisu želeli da jedu u isto vreme, neprestano su se javljali incidenti, vređanje, fizička agresija, krađa trofeja, spaljivanje zastave i slično.*
da
Javljale su se promene i u unutargrupnim odnosima. kod šerifa?
Povećano je osećanje grupne solidarnosti, naročito ako grupa pobeđuje, vođe su postajale agresivniji pojedinci, članovi grupe su se fokusirali na drugu grupu, pravili su planove kako ih pobediti ili poniziti, razvile su se stroge norme ponašanja prema pripadnicima druge grupe.
Šerif i saradnici su sebi postavili za zadatak ne samo da vide kako mogu izazvati neprijateljstvo među grupama već i kako
se zavađene grupe mogu pomiriti.
Isprobano je nekoliko postupaka za koje se, po analogiji sa sličnim pokušajima mirenja u stvarnom životu, moglo očekivati da će biti uspešni. Tako, i u jednu i u drugu grupu dolazili su predavači koji su pričali o vrlinama tolerancije, praštanja i saradnje.
jel bilo efekta
jok
Pokušano je da ambasadori pregovaraju sa jednom i drugom stranom
ef?
jok
