soc id pristup

Question 1

Britanski socijalni psiholog Henri Tajfel i saradnici smatrali su da zajednička sudbina nije nužan uslov za pojavljivanje intergrupnih fenomena kakav je pristrasnost prema vlastitoj grupi, već da je onaj kritičan faktor

Answer 1

svest o pripadnosti grupi

Question 2

da li tajfel et al smatraju da je nužan uslov za pojavu intergrupnih fenomena kao pristrasnost prema svojoj grupi zajednička sudbina_

Answer 2

ne

nego svest o pripadnosti grupi!

Question 3

Da bi proverili svoje postavke, Tajfel i saradnici su organizovali seriju eksperimenata u kojima su primenili tzv.

Answer 3

paradigmu minimalne grupe

Question 4

Cilj im je bio da utvrde , tajfelu, u paradigmi minimalne grupe

Answer 4

koji su to minimalni uslovi potrebni da se pojave grupni fenomeni unutar jedne skupine dece.

Question 5

osobine minimalne grupe:

Answer 5

• trivijalan, često besmislen, kriterijum svrstavanja, koji nema nikakve veze sa kasnijom aktivnošću;
• grupa nema ni prošlost ni budućnost: članovi grupe se nisu znali od ranije, niti će grupa postojati posle eksperimenta;
• nema interakcije licem-u-lice ni unutar grupa ni među grupama;
• potpuna anonimnost
• nema zajedničke aktivnosti:
• nema posledica, lične koristi ili štete, od pripadnosti grupi ni od vlastitih postupaka.

Question 6

U jednom eksperimentu (Tajfel et al., 1979), dečacima uzrasta 14-15 godina prikazivane su u paru slike Klea i Kandinskog, a oni su pojedinačno procenjivali koja slika im se više sviđa. Eksperimentator je zatim, kao uzgred, svakom dečaku rekao

Answer 6

da li se pokazalo da više voli stil Klea ili stil Kandinskog.

Question 7

Dečaci, koja između sebe nisu mogli da komuniciraju, mogli su jedino da jedan drugog svrstaju u grupu “on voli istog slikara kao i ja” ili “on više voli drugog slikara” i to je sve.

Answer 7

u eksp kle vs kandinski

by tajfel

Question 8

da li je pripadnost minimalnoj grupi bila dovoljna da deca ispolje pristrasnost?

Answer 8

da

najčešće su birala 12 vs 11

Question 9

da li su deca nastojala da član vlastite gr dobije što više

Answer 9

Deca nisu nastojala da član vlastite grupe dobije što više, već da dobije više od člana tuđe grupe, pa makar zbog toga dobit bila manja nego što bi inače mogla biti.

Question 10

Ipak, deca se nisu rukovodila jedino željom da član vlastite grupe prođe što bolje u odnosu na člana tuđe grupe (inače bi birali karticu 7/1), već su samo

Answer 10

donekle normu pravednosti korigovali željom da njihov član ipak bolje prođe nego tuđi član.

Question 11

primedba kriteriju podele na slike

Answer 11

Mogla bi se staviti primedba da preferencija slikara ne mora biti toliko trivijalna, jer možda ona nama govori da mi i oni koji su napravili isti izbor imamo slične vrednosti, da smo srodne duše.

Question 12

može li se sklonošću ka soc kaktegoriz objasniti pristrasnost nakon kategoriz

Answer 12

jok

Question 13

Da bi integrisali saznanja vezana za socijalnu kategorizaciju i njene posledice ali i da bi objasnili pristrasnost koja se pritom javlja, autori su tokom 70-tih godina formulisali teoriju

Answer 13

socijalnog identiteta.