nestruktur.gr Flashcards
u nestru spadaju
publika
masa
soc.pkreti
rotova def publike
definiše kao nestruktuiranu i neorganizovanu skupinu ljudi, okupljenu na ograničenom prostoru, sa pažnjom usmerenom (polarizovanom) na određeni objekat ili zbivanje, čije je reagovanje više reaktivno i receptivno nego aktivno i angažovano, a kod koje postoji relativno slaba interstimulacija koja dolazi do izražaja u spremnosti za uzajamnim podražavanjem ponašanja
publika moze biti
slucajno
namerno okupljena
Publika, zavisno od svoje brojnosti, ima moć da svojim ponašanjem „zarazi“ i druge iz svoje okoline. pokazano u cijiem eksp
milgremovom
Značaj publike vidi se u tome što može da započeti proces nastanka grupe usmeri ka formiranju različitih vrsta grupa. npr
Okupljena publika može postojati samo kratko vreme, ali se može transformisati u agresivnu masu, masu u panici ili neku drugu vrstu grupe.
zašto rot slušaoce, gledaoce radia tva ne ubraja u publiku
jer
Da bi moglo doći do interstimulacije, ranije je bilo neophodno da publika bude okupljena na istom prostoru.
Kada se govori o sredstvima masovne komunikacije, ili o masovnom društvu, masovnoj poseti, ili o narodnim masama, masa treba da označi samo brojnost a ne posebnu vrstu grupe.?
takoe
Najčešće se, međutim, pod masom ili gomilom misli na
privremeno okupljenu skupinu ljudi čije ponašanje odstupa od socijalno normiranog ponašanja
To odstupanje ne mora da je nužno u negativnom smeru, ali prototip mase je grupa ljudi koja nepredvidljivo i burno reaguje na način koji ugrožava ustaljen socijalni poredak. Otuda i uobičajena negativna konotacija koja prati ove pojmove.
masa
oui
Prva sistematska objašnjenja mase i ponašanja ljudi u masi vezana su za francuskog sociologa
Gustava Le Bona
Njegova tanka knjižica „Psihologija gomila“ objavljena 1895. godine, postala je odmah nakon objavljivanja veoma čitana i uticajna; važila je kao dragocen priručnik i za one koji žele da razumeju mase i za one koji žele da njima vladaju. ko je autor
le bon
le bon smatrao da gomilu čine kakvi ljudi
normalni
koje gomila privremeno preobražava
le bon, osobine gomile
- Impulsivnost, pokretljivost i nadražljivost. Zato je gomila nepredvidljiva i teško je njome vladati.
- Povodljivost i lakovernost. Gomilu karakteriše intelektualna inferiornost, neprijemčivost na argumente, mišljenje u slikama.
- Preteranost i jednostranost osećanja.
- Netolerantnost, autoritarizam i konzervativnost. Gomila ne trpi suprotstavljanje. Uz to, gomila žudi za vođom koji će joj biti gospodar, a vođa će se lako nametnuti ako je čovek od akcije i ako joj ne pristupa dobronamernom naklonošću već uz silu, sa svešću o vlastitoj nadmoći.
- Moralnost. Moralnost gomile je puno viša ili (češće) puno niža od moralnosti pojedinca. Pojedinac u gomili je spreman da čini zločine ali i da se herojski žrtvuje.
Po Le Bonu, nekoliko mehanizama je za transf. u grupi odgovorno.
Najpre, utopljenost u mnogoljudnu masu daje pojedincu uverenje o anonimnosti kao i osećanje nesavladive moći zbog koje se on spremno prepušta nagonima koje bi inače obuzdao. Time postaje prijemčiv na „psihičku zarazu“, neku vrstu kolektivne hipnoze kojoj su ljudi podložni zbog svoje urođene sugestibilnosti. Utapanje ljudi u gomilu vodi tome da gomila zadobija „kolektivnu dušu“ u kojoj se briše individualnost pojedinaca. Dolazi do radikalne transformacije pojedinaca i na kognitivnom, i na afektivnom, i na ponašajnom planu: javlja se intelektualna inferiornost, preterana emocionalnost i nivelisanje individualnih razlika.
jel frojd priznavao tačnos topisa gomile by le bon
da
ali je ponudio drugačije objašnjenje za nju, zasnovano na konceptima libida i identfikacije.
